Борба, 20. 09. 1969., стр. 21
~
У 2017. ГОДИПИ
ЛАКО ИСХРАНИТЕ |
16.
— Каква ће, по вашем мишљењу, бити улога пустиња и полупустиња у решавању овог светског проблема исхране2 Да ли их вреди освајати и хоће ли на њих брзо доћи ред
— Освајање тих места је неизбежно. Не само зато што пустиње и полупустиње зауизмају већину читавог копна. Дајте воду и оно ће се претворити буквално у рајске вртове, са фантастичном производњом. Узмимо најпростији пример: већ сада у средњој Азији, на северу Каракума, благодарећи најосновнијем на-
(ВЕТ2
губе око 30 одсто приноса. Задатак хемије је да им врати тај принос.
На чишћење једног хектара од корова потребно је до Килограма — хербицида. Али као биолог нисам уверен да ли борбу са штеточинама и коровом треба водити само хемијским средствима. Неопходно је
да се хемијом користимо.
опрезно и не нарушавамо складне биолошке балансе У природи. Неопходно је освајати нове, биолошке методе борбе са штеточинама и коровом. Увек се могу наћи у природи мате-
(ИЛУСТРАЦИЈА ИЗ КЊИГЕ „У 2017. ГОДИНИ“)
вотњавању, ми добијамо по две бербе памука годишње и по четири кошења сена годишње. Да и не говоримо о воћњацима и виноградима. Реке Средње Азије омотућавају _ да се обрадиве површине повећају за 20 милиона хектара. Још отприлике толико даће нам враћање неких северних река на југ. Печора, О6, Јенисеј, које носе своје воде у ледени екеан, даће убудуће њихов део пустињама Средње Азије. Само Каракум је 33 милиона хек тара, то јест површина целе Италије. Напори освајања биће враћени са интересом, покривени високим и сталним приносима са тих површина. А обрадива земља на целој планети повећаће се тиме за још тотово три процента. Изградњом моћних електроцентрала на сибирским рекама, провлачење линија далековода _ и стварање снажног јединственог енертетског „прстена“ већ сада ствара за тај „суперпројекат“ реалну базу.
— У своје време Архимед је тражио тачку отпора, да би подигао Земљину куглу. Постоји ли таква „тачка отпора“ за решење проблема исхране;
— Не једна, већ у крајњој линији, три. То су механизација, хемизација и биологија.
"Како се одбранити од штеточина
Механизација. Сада градимо јединствен комплекс пољопривредних машина За без изузетка све климатеко-сетвене зоне. То је 800 типова машина. Половина од њих је већ направљена. Док се буде радила друга половина, већ рођене машине ће се непрестано обнављати, усаврМеханизација ће
шавати. значајно да подигне продуктивност _ пољопривреде
и истовремено олакша рад сељацима, приближавајући та индустријском раду. Хемизација. _ Реч је не само о производњи мили на тона вештачких ђубрива. Хемија је позвана да заштити жетву од штеточина, које сада снижавају принос за 6 процената и уништавају до 10 одсто сакупљеног зрна. По подацима ОУН, у свим земљама света штетни инсекти, глодари и болести биља одузимају човечанству 85 милиона тона пшенице годиш ње. То би било довољно за исхрану 400 милиона људи. Ако се овоме дода штета коју наносе корови, видеће се да људи сваке године
рије које ће бити – непоштедни противници штеточина и болести.
Неприметно смо, ето, дошли до разговора о трећој „тачки отпора“ — биологији. Да ли је могуће усавршавање житарица и паш њачких култура То је, на жалост, најтеже. Подићи производњу струга, маши+не, погона, фабрике за један или чак за десет одсто није већ тако сложено. Много је теже натерати, на пример, шећерну репу да повећа проценат шећера макар за један одсто, А само тај додатак значи хиљаде тона шећера. То је прави пут за решење проблема исхране. Селекционери стварају већ све савршеније сорте шећерне репе, које дозвољавају индустрији да сваке године
"повећава производњу ше-
ћера. А зар не изгледа као пуста прича подизање, на пример, количине уља У семену од сунцокрета до 50 и више одсто. Па ипак, већ има таквих сорти. Оне у производњи дају до 10 ме-
тричких центи по хектару ве семенки, већ чистог уља.
Када су људи почели да култивирају шшеницу% Пре птест-седам хиљада година, Да ли се за то време много повећало пшенично зрног Не. Значи ли то да ми треба да се манемо напора да створимо нову пшеницу са крупним зрном. Такође не. Савремена биологија откри ва принципијелно нове путеве за усавршавање, пољопривредних култура...
Пшеница укрштена са пиревином
— Да ли бисте хтели, макар и укратко, да нам кажете нешто о вашим 0опитима са пшеницом
— Вршећи опите за хи-' бридизацију, радили смо са шшеницом и пиревином. Добивши прве пшенично-пиревинске хибриде, поставили смо себи задатак да ство римо многолетну пшеницу, која би од једног сејања давала две и три жетве. Такве пшенице у природи никад није било. Па ипак, сада код нас постоји таква шшеница и радимо на томе да она добије веће приносе, Моје сопствено искуство убедило ме је да повећање приноса, ако се на то гледа шире, практично нема граница.
— Има ли смисла да се селекционер у наше време обраћа дивљем растињут Мож-а је случај са пиревином изузетак
— Дивља природа је неисцрпни извор идеја и материјала за селкеционератворца. Као потврда за то служе многобројна достигнућа наших научника.
У природи постоји дивља
биљка елимус, са дугим класом. Она се првенствено среће у полупустињским зонама. Од 50 облика те биљке најинтересантнија су два — пешчани и гигантски. Клас последњег
има и до 700 зрна! Десет година смо ми покушавали да укрстимо пшеницу с елимусом. И сваке године на две-три хиљаде укрштања добијали свега петшест зрна. Ми смо их неговали уз сву пажњу, али биљка би порасла — а затим угинула. Данас имамо хибриде од укрштања елимуса са ражи, јечмом, пшеницом. Имају свега десетак зрна. То је мало. Трудимо се да би број зрна у класу био повећан на дватри пута више него у обичној пшеници. Тај задатак је по свему потпуно реалан и решив,
Ето колико је само рад селекционера сложен, а истовремено перспективан, примамљив, плодотворан за решење овог проблема исхране.
у „КРОШЊАМА« БУДУЋИХ ___гГрАДОВА__ _
Тридесет милиона, осам“ десет милиона, сто миљи она. Таквим бројкама, одређују специјалисти величине градова ХХ. века. Какав је град У који ће може сместити толико ста“ мовникаг Како у њемлиј 9“ безбедити чисти ваздуг комфорањ слштај житеље ма, истрану % одмор, Ур7 тревоз пч лак контакт с при родом Али ће човек нато цетку треће жиљаде г2одина једноставно натуштат“ градове — гигамте не "+ лазећи у њима оно што им је неопходно.
Могу ли се Ре противречности: љи ц тројектанти решења У и једн де зедни ил 8И у градова-гигамата (мегало
полиса), који би се проге зали стотинама чилоетсг. ; дуж широких транспорт“ нит магистрала, други = лазе сасвим друкчије уз лазе, може се рећи чак у тротне... Погледајмо И о том мисле аутори. књиг „У 2017. години“.
ко научници само исЕУ будућност, прлнте кти је пројектују. Они М "богаћују смелошћу митун“ ције, богатством уобре : ље научне прогнозе, с страницама озбиљних Р фесионалних архитект
ити 7826 Градитетраже травама: облили
ских часописа целог сеста све чешће се појављују облици и размере те будућности, посебно градова. који су готово толико тешко замисливи као и залазак у загонетни микросвет физике или ултраграндиозни свет Космоса.
Град будућности –- то је живот будућности, Зботтога његов пројекат тако узбуђује, некад усхићујући, некад чак изазивајући збу вевост. Аутори поојеката се труде да га учизе што удобнијим за живот. коди-
стећи садашња достигнућа архитектуре, али истовремено убрзавајући одумирање старога, онога што је већ одживело свој вех,
Неке идеје 0 грицођима будућности још се, разматрају као техничка фавтастика. иако могу бати реализсване можда сутра, или су већ почеле да се сстварују. Таква је, на пример, судбина разних идеја о линијском развијан у градова.
Ти градови су почињали тако што су заузимали на Земљи одређену груписану површину, попуг неке мрље. То је било ч“ само у пракси, већ ни теорија није ништа друго предлагала.
(Наставља се)
(СЕПТЕМБАР 1941 – ФЕБРУАР 1942)
14.
Затим би се на широком фронту прешло у наступање с југа према северу, од обронака Цер планине према луку Сава — Дрина. Овакво схватање делио је и Заповедник оружаних снага на Југоистоку. Међутим, видећемо то касније, Немци нису имали ни довољно времена ни довољно снага да би ту замисао спровели у дело. Уосталом, они неће моћи да спроведу У живот ни план мајора Јаиса.
И они су хтели да учествују
О доласку и задацима 342. пешадијске дивизије било је обавештено и руководство усташких оружаних снага, чије је садејство такође предвиђено у „Потхвату Мачва“.
Као да се повампирила 1914. година! На сцену су ступили и неки од оних који су се још увек сећали пораза који су аустриј ске трупе претрпеле у Србији пре више од четврт столећа. Међу њима налазио се и бивши аустроугарски официр, а 1941, „усташки крилник“, „војсковођа“, „маршал“ и министар оружаних снага усташке Независне Државе Хрватске, Славко Кватерник, Сазнавши за припреме „операције“ на подручју Мачве, он је 19. септембра, преко немачког генерала у Загребу Глајсе — Хорстенауа, свог старог познаника ' из маријатерезијанске војне академије, обавестио немачку команду да је спреман да за тај потхват стави на располагање „најмање 12 батаљона, а по могућности и више“, молећи истовремено да се ове трупе у сваком погледу потчине команданту немачке 718. пешадијске дивизије тенералу Јохану Фортнеру, те да се „што је могуће више употребе скупа са немачким трупама“. =
Али, Кватерник се није задржао само на томе. Он је нашао за потребно да помогне Немцима и својим „стручним“ саветима! „С обзиром на искуство стечено У светском рату (операције у јесен 1914. про тив Србије), сматрао је сврсисходним да напад 342. пешадијске дивизије буде извр шен из Срема. Жељезничка мрежа Срема, саобраћајна мрежа између Дрине иКо лубаре, сигурност позадине и лако снабде вање говорило је у прилог томе. Немачки тенерал у Загребу, генералмајор Глаисе фон Хорстенау, делио је ово мишљење. Павелићева влада је одобрила искрцавање 342. пешадијске дивизије у Срему“, а Кватерник је ставио до знања „да се с њим, оружаним снагама и властима Независне Државе Хрватске, може у сваком погледу располагати“.
Но, била је то и прва и последња понуда „војсковође“ Славка Кватерника да усташке снаге помогну Немцима у борби против устаника изван територије тзв. Независне Државе Хрватске, Ускоро, иони његов Поглавник наћи ће се у ситуацији да преклињу немачку команду да у подручја која су они сматрали својом државом упуте што више јединица Вермахта,
20. СЕПТЕМБАР 1969. — БОРБА — СТРАНА 17.
242.
ЗИЈЕ КРОЗ СРБИЈУ
Пашу : СЛАВКО ОДИЋ а СЛАВКО КОМАРИЦА
како би се на тим подручјима зауставила стално растућа плима устанка.
У Штитару код Шапца, у штабу Подринског НОП Одреда, одржан је 21, сеп= тембра 1941. године састанак којем су при суствовали штабови батаљона овог одреда, затим Штаб Подгорског батаљона ВаЉљевског НОП Одреда, Штаб 4. батаљона Посавског НОП Одреда и претставници четничког Церског одреда. На овом састан ку разговарано је о заједничким акцијама и заједничком нападу партизанских и четничких јединица на немачку посаду у Шапцу, који је већ дуже времена био блокиран са три стране, јужно од Саве.
Посаду Шапца сачињавали су 2. батаљон 750. пука 718. пешадијске дивизије (без 6. чете), један стрељачки и пола митраљеског вода 3. чете ландесшицен батаљона 592, једна слабија чета из 64. резервног батаљона немачке заштитне полиције, један одред белогардејаца (Руса емигра ната), нешто Недићевих жандарма и уста шке милиције. Посада је располагала једним топом, једним противколским топом и два тенка, а стајала је под командом мајора фон Фанингера, команданта 2. бата-
љона 750. пука.
Неуспели напад устаника на Шабан
На. састанку у Штитару разрађен је план акције и њен почетак одређен за 22. септембар у девет сати навече, Напад је, међутим, почео са закашњењем, према немачким подацима тек у 23,45 сати, са снатама које су Немци проценили на око хиљаду људи. Партизанске снаге — Подгор ски и Рађевски батаљон Ваљевског НОП Одреда — бројале су око 600 бораца, док недостају подаци о бројном стању четнич ког Церског одреда и његовим снагама које су учествовале у нападу на Шабац.
Неке устаничке јединице које су, према немачким подацима, „како изгледа појачали грађани Шапца“, успеле су да се на правцу хемијске фабрике пробију до обале Саве, док су друге водиле борбу у цен тру града. Због снажног отпора непријате ља и четничке издаје, напад није успео и устаничке јединице су се повукле сутрадан до 10,00 сати на полазне положаје.
Официрска патрола оклопне ловачке чете 342, пешадијске дивизије, коју је штаб дивизије упутио 23. септембра у 11,40 сати на моторбициклима ка Кленку и Шапцу у извиђање, известила је, међутим, да се по граду пушкарало још и у 17.00 сати и да је то трајало све до поноћи, али без зна чајније промене ситуације у самом граду.
Писмо мајора Пантића немачком команданту Шапца
Још пре доласка немачке 342. пешадијске дивизије из Француске у Југославију, четнички команданти у западној Србији
ЋЕ
ЕМА
успоставили су везу с немачким гарнизонима и с првом разменом писама између анонимног „команданта српских четничких трупа у Србији“ и команданта немачког гарнизона у Шапцу мајора фон Фанин тера, с којом се сусрећемо у архиви 342. пешадијске дивизије, дошло је 14, септембра 1941, дакле, у време када се ова дивизија тек спремала да из Француске крене за Србију. Ови први четничко-немачки писмени контакти одвијали су се око пре"даје рањених немачких војника, који су се налазили у четничком заробљеништву, али су се врло брзо пребацили на други колосек. Тако се командант Подринских чет ника мајор Вој. Пантић већ 16. септембра обраћа из Лознице команданту немачких трупа у Шапцу речима: „Поводом ове размене (рањених немачких војника у четнич ком заробљеништву — напомена аутора) користимо прилику да објаснимо командан ту немачких трупа наш став према немачБај оружаним снагама у окупираној Срији“. „Ми смо већ неколико пута наводили и потврђивали ад и сада ово још једном понављамо, да ми немамо ништа против немачких војника и немачког Рајха — ми ценимо немачке војнике као борце — њихову коректност као победника... Ми четнициј са регуларним оружаним снагама, као прави националисти, спремни смо да будемо потпуно лојални према немачком Бермахту, али само у случају ако ви коректно поступате са мирним становништвом...“ Објашњавајући даље да су четници за борбу против оних који стварају „нергде“ — а то су према немачком тумачењу увек само комунисти, — мајор Вој. Пантић упозорава команданта немачких трупа у Шапцу да су комунисти опколили Шабац и да га намеравају напасти, те да четници „неће бити у стању да то спрече“.
Међутим, да би се спречио пад Шапца у руке „комуниста“ и избегао сукоб измгђу четника и Немаца, мајор Пантић пред-
лаже немачком команданту шабачке посаде да поразговоре о овом питању, јер верује „да би се немачке оружане снаге могле у миру и реду повући, а Шабац предати српском националном Четничком одреду, који би у том случају био у стању да властитом интервенцијом гарантује ред и сигурност приликом повлачења немачкљих војника“. Уколико би немачки командант Шапца био спреман да се са посадом повуче из Шапца, мајор Пантић му поручује да би „морао да га обавести о дану када планира повлачење, да би с целокупним снагама био у приправности да приликом повлачења спречи сукобе између комуниста и немачког Вермахта. Према нашем мишљењу то би било могуће додаје мајор Пантић — ако би нас обавестили о повлачењу 3—5 дана раније.
(Наставиће се)
Хес је летео сам, у авиону-ловцу Хит леровог ратног ваздухопловства.
Током саслушавања у Британији испоставило се било да је Хес имао чудно неко осећање да би сам самцит могао окон чати други светски рат,
Мислио је да би то могао постићи тако што ће убедити руководеће Британце
Овај човек браниоци. у Кенигеб
да је одговоран за пацистичке злочине: не, На, снимку је генераљ СС и СА Рудолф Хес на смотри нацистичких одреда ургу у источној Пруској још 1934. године
да Енглеска не може никако победити у овом рату»и да би јој најразумнији излаз био да сместа закључи мир са Не-
мачком и с њом се удружи против Совјетског Савеза.
Британска влада је упозорила совјет ску шта Хитлер припрема.
то није могуће — кажу Хесовц
лета
Четрдесет дана после Хесовог Савез.
— нацисти су напали Совјетски
Од Александрије до Хитлера
Рудолф Хес је рођен у Александрији, у Египту, и требало је да пође очевим стопама, да постане пословни човек, тртовац. Али, избио је први светски рат и помео те намере.
Хес је ступио у војску крајзера Вилхелма. Тамо се и упознао са капларом Адолфом Хитлером.
После рата је следио Хитлера у слепој оданости.
Заједно су били, пучу скованом у минхенској 1923. године.
ИМ у затвор су отишли заједно. Казну су издржали у истој, тамници, у ћелијама које су биле близу једна другој.
један до другог, У пивници
(Наставља се)
а касније. у инспек= рајха на западном фронту другог светског рата, 1940; Руолф Хес је други у реду — насмејан, ~
задовољан ЈЕ
И — неколико годим цији трупа Трећег