Борба, 20. 09. 1969., стр. 20

16. СТРАНА — БОРБА — 20. СЕПТЕМБАР 1969.

ПИСМО ИЗ МОСКВЕ

НАБ

Треба ап дечаци и деђојчице само да уче или да се и од најраније младости приђикабају да цене рад

(Од сталног дописника „Борбе“)

(Москва, септембра) — Пре две тодине у Москви су ангажовали трупе средњошколаца да уз невелику новчану накнаду разносе празничне честитке. То је изазва ло читаву буру. Изречена је не једна јавна оптужба на адресу иницијатора ове акције. Појединци су са огорчењем приговарали:; „Дајете деци новац! Развијате код њих похлепу“.

И време пролази а спођ око укључивања у рад дечака и девојчица, средњошколаца и студената, ради стицања радних навика, и допунских зарада, не пре стаје. напротив, шири се.

Не тако давно на страницама совјетске штампе се водила полемика око сврсисходности организације студентских сервиса ко ји би студентима обезбедили додатак уз стипендију и „дотацију родитеља“ а грађанима преко по требне услуге.

Сада се поново на страницама „Комсомолске правде“ ломе копља око корисности да и дечаци допунски раде у слободном. ваншколском времену и око значаја таквог рада за васпитање омладине. Повод за најновију полемику био је чланак совјетског писца Јозефа Дина објављен на страницама омладинског _ листа под насловом „Да млади човек не буле бадаваџија.“

Овај најновији спор на тему ра да и васпитања омладине (према броју писама која стижу редакцији он је. изглела, заимнтересовао широк круг љули и старих и младих) изазива итекакву пажњу. Он на свој начин илуструје да живот овде почиње ла оспорава мнсте норме и схватања која су дуго прогтлатавана за јелино исправна али исто тако и ла се грчевито бране традиционапне фетмуле о животу у социјализму. Формирање потрошачке психологије

Једни износе мишљење да живот показује да се исправна „социјална доктрина о привилегованом положају деце у совјетском друштву не ретко погрешно примењује „па се делатност дечака и девојчица и њихове обавезе своде само на учење. Указује се на

неопходност да се омладина У знатно ранијем узрасту укључује у користан рад „како би се код ње развијао осећај одговорности, осећај гордости због њене неопходности друштву“. Истиче се да разговор о укључивању омладине у рад постаје посебно значајан сада када се на дневзи ред поставило питање увођења обавезног средњег образовања. Због че га су дечаци и девојчице до 17 година практично искључени из рада, што може имати, ако се не нађу одговарајућа решења. пегативне последице у њиховом каснијем опредељењу и понашању.

Коментаришући _ бројна тисма, која су стигла У оквиру полемике, редакција „Комсомолске правде“ напомиње да се у многима са забринутошћу констатује све већи раскорак између тога што. цевојке и младићи добијају и олог што дају друштву, што, примећује се, постаје тле ва којем код омладине почиње да се ђормара потрошачки поглед на друштво и породицу.

Студент Рјазанског универзитета Анатолиј Рјазанин износи У „Комсомолској правди“ да јеу једној школи организовао анкету на тему: како дечаци и девојтмце представљају себи будуће лруштво у којем треба да живе и ра де. На основу испитивања он је дошао до: закључка: „Све представе су искључиво потрошачке. Само изузеци размишљају о том шта ће ралити. Постоји вероватно неки пропуст “ васпитању% М"оти учитељи сматрају ла је то при вилегован положај деце“.

И тако судећи према писмима приспелим „Комсомолској правди“, највише је оних који сматрају да је неправилно ослобаћЋати младиће и девојке ол матерЛалних бпита ми ла се императивто намеће обгвзеза укључивања ученика и у рал. било за впе ме селила бипто кроз школски см стем образовања.

Нађавно. има и ролитеља (репетттија гтђимећхја ла су “о мм

ни) чије је тесло У овој потемипи: „Пустимо лепу само ла уче, не лишавајмо их спећног летињства“ под чиме најчешће полра-

ИЗ ПУТНЕ БЕЛЕЖНИЦЕ

0ље

Вестерплата, септембра 1969. Зима у Пољској може да изневери: да буде каприциозна и без снега. Пролеће може да закасни,

Ттастављање граничних стубова на новој пољско 1945, године

п сеште

а лето да донесе жестоке врућине и сушу. Као што је то било ове године.

Септембар _ припада „златној

риту. ) граници на Одри и, Ниси

У омладинском кафеу у Москви

зумевају: добијати и присвајати све што други стварају.

Овом се противе и сами омладинци који не ретко истичу да се не може „живети само по књигама. Човек већ од петнаесте године мора ценити свој рад радом зарађену копејку!“

Постоји ли опасност од меркантилизма2

У овом спору, као и у распри око ангажовања средњошколаца за растурање празничних честитки, дискутује се и око питања не ће ли окретање средњошколаца материјалним бригама створити од њих „меркантилисте“, развити „похлепу на новац“.

Један учесник у полемици са чуђењем пита: „Колико смо се ми уплашили од речи новац“, кон статујући истовремено да „радом стечена рубља код омладинаца мо же само да ствара правилап однос према раду. реалност у захтевима“. Многи се у критици схватања опасности од меркантилизма на-

пољској јесени“ и, по традицији, остаје најлепши и најпријатнији месец у години. Као и у овој, 1969.

У септембр је национални празник завршетка жетве када се у Варшави окупља 40.000 жетелаца из целе земље. с песмом „Сунце и звезде за све...“

У септембру. се склапа највећи број бракова.

У септембру највећи број мале деце учи да хода.

Тек од септембарског сунца мно ги Пољаци постају тамнопути.

У овогодишњи септембар уткан је и један трагичан јубилеј 30-годишњица избијања другог светског рата који је започео овде у Пољској на питомом полуострву Вестерплата, када су нацисти, без објаве рата. топотвском паљбом са оклопњаче „Шле звиг Холштајн“ засули малобројпу пољску посаду.

Сваке године у септембру, пред спомеником Незнаном јунаку У Варшави, живи се обраћају палим јунацима — „војницима бескућницима“. следећим апелом:

„Вас позивамо, храбри људи, који сте верни геслу отаца ЗА СЛОБОДУ НАШУ И ВАШУ својом крвљу натопили пољску и совјетску земљу. поља Чехословачке и Француске, Југославије и Италије. Норвешке и Либије, Бел тије и Холандије, вас, војници ко ји сте се борили у другом светском рату...“

„Никада више рата — никада више септембра 1939.“

Овом паролом искићена је готово цела Пољска. Подједнако у градовима и на селима. То је парола овогодишњег септембра.

жкж Деца у Пољској одлично знају

историју своје земље. Она израстају у велике патриоте какви

довезују на приговор изнет у спо ру око разношења новогодишњих честитки кад је један бранилац ове корисне иницијативе писао;

„Приговор да ће зарада од разношења писама код деце створити похлепу за новцем показао се бесмисленим. То је код дечака и девојчица развијало не похлепу већ уважавање према зарађеној рубљи. Нико није купио ни вотку, ни вино. Дечаци су купили транзистор или гитару. Девојчице ципеле или ташну. У чему је ту зло“.

И тако садашњи спор око укључивања дечака и девојчица У друштвено користан рад (поред учења). као и ропије расправе 0ко разношења новотолишњих честитки и сврсисходности ортанизовања студентских сервиса-. 0оцењују се као ситнал 'извесних нових схватања о допунском раду и васпитању младих. они такође потврђују да живот руши неке тралипионалне формуле. указује на неопходност тражења нових решења У мерама за васпм тање омладине и у реформи шко ловања.

Слободан ВУЈИЦА

су и ђихови очеви. А историју уче углавном ван школских клупа. Понајвише у септембру када ђачке екскурзије обилазе земљу и посећују пре свега места историјских збивања. Овог септембра. поготову.

Историја се учи подједнако у Малборку и на Грунвалду, на Вестерплати и у Варшави, у 0Освјенћиму и у Треблинки.. Свуда, широм Пољске. Ове године посебно на Вестерплати.

Зато ће вам петнаестогодишња Ева Ковалски, ученица из Кракова, при обилаксу Вестерплате, умети потанко да приповеда о подвигу потпуковника Памула ко ји се септембра 1939, потрошинши муницију, својим ловцем, као камиказе, директно устремио на непријатељски „месершмит“ и за једно с њим срушио се обавијен пламеном. Још више о браниоцима Вестерплате, који су уместо 12 часова, издржали пуних шест дана у непрекидно! борби, да би се на крају веколицина прежинелих предала непријатељу на мал бу тешко рањених другова.

Овде, на Вестерплати, коју сва кодневно посећују хиљаде ходочасника из целе Пољске, сусрећемо и неколико преживелих бра нилаца пољског полуострва. Сусрет срдачан. Они желе да пренесемо њихове поздраве и поруке Југословенима _ чија им је (0слоболилачка борба веома добро

позната. на,

Граница на Одри и Ниси је већ готово две и по деценије стално присутна тема У животу Пољске. Полједнако се о њој говори у вој ничком пуку. на школском часу. па селницама владе и Сејма. на

тијским мо ЛОУТИМ састанцима, пари ротичном гтуту и на улици. У однекуд. са Запада. Пољацима се притовара да им је та гранипа постала опсесија ито без ствар них разлога, јер та граница постоји и нико не тражи да се

мења.

Чак и од ученице Еве Ковал2 :

иији 3 По заједно са своји

ски, која је за: п Дру

гтарицама и друговима А

цвеће на псоменик пали! у -

оцима Вестерплате. МЕ смо д

чујемо овакво вбјашњење:

ЛОНДОНСКЕ СКИЦЕ

Свакога јутра моја газдарица до чекује ме на кућним вратима 03биљно и забринуто. „Шта кажете на ово време, молим вас“, протес тује стара жена, погледајући пре ма тмурном небу. Испочетка ме је ово питање збуњивало. Зар је могућно да се Енглези, после толико векова проживљених на _ Острву, још нису навикли на своју климу: Та ја сам се, ето, у два – месеца помирио са мутним, непрозирним јутрима и хистеричном игром сун ца и облака. Таква клима има сво јих дражи. И облаци се могу воле ти, и под кишом се може срећно дисати. Облачан дан дође некако мудар, тих, укроћен. Посебно — су пријатни они облачни дани у који ма се осећа дашак хладноће, тек толико да вам одећа постане милија но иначе. „Ја волим _ облаке“, лупих једнога јутра, тек да видим какав ће утисак та изјава оставити на моју газдарицу. „Стварно“, задивљено ме погледа она, очито задовољна што је разговор кренуо с мртве тачке.

Читав сат смо после тога причали, само не о времену.

Срео сам много старог света, и не само старог, који, попут – моје гтаздарице, на сваки начин настоји да са својим ближњим ступи у контакт. Та настојања — испадају понекад смешна, јер се користе околишни и посредни путеви. У сваком случају, извесно је да разговор о времену овде не треба узимати преозбиљно. Ламентације о киши, магли и облацима одавно су изгубиле сваки одређени смисао и иајчешће служе за испитивање могућности конверзације. Оно што нам је заједничко са потпуно непоз натим људима јесте — време. Треба дакле, почети одатле, од те заједничке тачке. Нови простори ће се касније сами од себе — отворити. Или ће остати неприступачни.

Има много усамљених људи у овом превеликом граду, – нарочито оних у старијим годинама. Пре две вечери Б. Б. С. је посветио једночасовну емисију самотницима веле града, људима који се у многомили онском мравињаку осећају без икога и ичега свога Како надвлада ти усамљеност Људи се здружуЈу у процесу рада, у обострано корисним подухватима, у љубави. Везе се кидају онога тренутка кад тих мотива нестане. Непознавање језика земље у којој се живи тако ђе је један од честих узрока усам љеништва. На тој се ватри прже досељеници из Азије и Африке, нарочито они из Азије, који понекад живе овде и по петнаестак го дина и не покушавајући да науче нови језик. Али може се — бити странац и у властитој земљи, а то је, сигурно, најсуровије.

Најтеже је прегрмети викенд, ис пунити нечим суботу и недељу. Самотари нагрну у биоскопе, у пле сне дворане, стварајући, свуда, ону карактеристичну затегнуту ат мосферу пуну очајничког ишчекивања. Сусрети живота се, наравно, не дешавају. Јевтине уличне коцкарнице су исто тако једно од састајалишта усамљеника. Смешно је

„Син је наследио имање које му је после очеве смрти сусед био заузео. Ужива га пуноправно, сеје, жање, ствара на њему свој породични, иметак, али — у земљишним књигама имање још није пренето на његово име. А он то с правом тражи, поготову што му тамо неки даљи сусед то право оспорава“. ј

На годишњицу пољксог септем бра у Варшави су се, на позив пољксе новинарске организације. окупили представници „седме силе“ из готово свих европских 3емаља и из САД. Тема разговора: Други светски рат, европска безбедност и улога штампе у побољшању климе на старом континен ту. зближавању народа Европе и решавању актуелних међународних проблема.

Пољкси министар иностраних послова Стефан Јенриховски при дао је значај том скупу, изложио познате иницијативе Пољске и отворио врата за разговоре о свим питањима европске безбедности. позивајући Бон да на делу потврди своју нову политику према Истоку, а пре свега ла призна по стојећу границу на Одри и Ниси.

што, према његовим речима. захтева мир у Европи. Свака. конструктивна идеја. ма одакле долазила, нагласио је Јендриховски, треба да буде узета “обзир како у припремама тако и на самој конференцији о питањима без бенодсти и сарадње У Европи.

У Пољској су уверени да је за признање границе на Одри и Ни си куцнуо час. Зато. Пољаци, поред апела, отварају врата за све разговоре и контакте и спремни су да подрже сваки скуп који би водио том циљу. Сасвим разумљиво: у интересу мира и сопственог спокојства.

Та жеља је посебно наглашена овот пољског ептсембра — на три десетогодишњицу трагичног септембра 1989.

Раша ЛАЗАРЕВИЋ

· хрву. Убацује се пени за пе

Усамљеници

и жалосно гледати старце и су

це како дрмусају једноруке ТЕ рате, како се упињу, пропињу .. дишу, као да се са самом судбином

Нијем, љени. Рници, Илац на

куша се срећа. Између усам ка и ништавила, и у коцка стоји машина, верни прат путевима несреће,

На улазу у подземну железну дадоше ми, пре неки дан, необу чан формулар. Реч је б некој вре. ти текста; треба да одтоворите а тридесетак повезаних питања, ;) да упишете своје особине, как бисте могли бити представљену сродној души другог пола, А такву душу нећете срести на досадним игранкама нити на неуспелим се. дељкама, њу ће вам привести _ компјутер. Компанија – „Дејтлајн“ овим се послом бави већ три године. Цела операција стаје само две фунте, а срећан исход скоро даје загарантован. Најзад, зашто да не; У томе има и неке – дијалектичке логике; ако је техника, – између осталог, довела човека довде, гур нула га у, самоћу, није ли дошао тренутак да технички изуми почну да укидају ту самоћуг% Иначе, прво питање теста „Дејтлајн“ _ гласи; „Да ли је комунизам зло које би требало искоренити са лица земљеј“ Искрен одговор на ово питање искључује опасан, експлозиван сусрет усамљеног комунисте и усамљеног фашисте, Компјутер све узима у обзир.

Наравно, има и других лекова, мање-више класичних, али проверених. Ефикасну помоћ, на пример, нуди Госпођа Лилијан, Шпањолка, из Барцелоне, „први путу вашој земљи“. „Јесте ли одвећ усамљени, несрећни, згађени — над животом2 Да ли вам се чини да вас зла срећа прати куд год се макнетеј У том случају дођите и саслушајте божанску видарицу ко ја је дошла да вам помогне. Она вам може помоћи у вашим љубав ним невољама, у браку, у послу, и у вези са здрављем. Ваша душа је за њу као отворена књига.“ На крају летка Госпођа Лилијан 06 јашњава које аутобуске и метро линије ваља користити да би «е дошло до њене куће.

И тако, једни покушавају наслепо, импровизујући разговор, хва“ тајући се за сламку. други верују у компјутере, трећи се обраћају шпанској врачари, или се, пак нарочито неудате жене _ извесног доба — и даље надају да ће се животни друг појавити у блеску плесне дворане, па радо плаћају скупе улазнице, да би, касније, покорно стајале уза зид, попут Фсуђеница. Има, међутим, и једна посебна врста усамљеника које врло радо посматрам и слушам. То је онај прост и срдачан свет који се недељом окупља у Хајд Парку, #“ бувљој пијаци Портобело, и #8 ној другој тржници која се налази око метро-станице Алдгејт, То су беспримерне бадаваџије и галеј“ џије, свирачи и певачи, трговци препродавци, мушко и женско, ста ро и младо. По неком дубоком 89" гону они осећају да се слобода " радост могу наћи само на отворе“ вом простору, у гомили, и, под раз личитим изговорима, прерушени У говорнике, шетаче и трговце. хита ју у гомилу, у гужву. у сусрет топ лом људском даху. То су праве к0 лективне свечаности, које ме Робично подсећају на вашаре Да родном селу. На крају крајеве сви они беседници који недељо“ испуне Говорничко Ћоше Хо“ Парка, верски проповедници. 60ж ји, изасланици, леви екстремисте реформатори, љубитељи паса " те · чака, — организатори приватни народних _ игара, _ дугокоси МЗ зиканти који _ импровизују с ре _ енглеске, _ велшке " пр ске песме, _ добродушни и чићи и бакице који притом и кују и скандирају. запену ша по довњаци који витлају песни“ кој ваздуху и иронична закерали У им непрестано упадају ј;0 они, и други. који сам на ве" или се грохотом смеју, или. оте дељним тржницама, продају или пуно неупотребљиве ои купују те неупотребљиве који о све су то само усамљеници сређе сећају да нам 623 аи лавом нема, и срљају у ту гомилу девине без обзира, пењу се 14 МИ таи на сандуке, на ограде прекинут настоје да успоставе има: са дру! б везу са ближњима. пи И

И то је боље од самоће,

лепше од ње. Мића ДАНОЈЛИР