Борба, 20. 09. 1969., стр. 19

еј с, бре: 5070 "е Фифипе прроулВИВВ МЕ

Факотничаско дало

РА

Первиор ва А | КОМРОЗСНА ТНЕ ОВБЕВУКЕ. Е перу ТЕРИДИ 4» ~ ШД дал. У 5 ОР дићи рАШПУ ЕХРКЕ55

ОПРАВДА МЕ ако Ел ВОРАРЕЗТЕВ ЕРЕ ТТ

Ци

•55914 2

Статуе ч стубови храма бога Кецалкоатла, на врту Сунчеве пирамиде у Мексику

| , а Н САВО и: ПЕЋ БРЕ БЕј Пру Ч|| ратују“ Ме 1% "Тр Еурит Мао ПМ 6 сала сали

ЕЛИ А метра 5 пи ћитег АН дететте

Мао

150. ГОДИНА. ОД ПОВРАТКА

У почетку своје америчке епопеје, Шпанци су имали много среће. Прво — иако нису знали за посто-

јање америчког континента, доби- |

ли су уговором (са Португалцима) право на њега. Шпанија је, затим, освојила Мексико, можда због тога што је поглавар племена Маја Мон тезума веровао да је Фернандо Кортес легендарни бог Кецалкоатл — „Перната змија“.

Фебруара 1517. једна поморска експедиција испловила је са Кубе. Открила је Мексико и припремила пут чудној авантури. Та територија је од 1521. са суседним земљама сачињавала је „Нову Шпанију“ и била део шпанског царства све до 1821. кад је Мексико стекао независност, У 15. веку две краљевине на иберијском полуострву, Шпанија и Португалија, две велике поморске силе у то време, желеле су да различитим путевима допру до Азије. Португалци су, у жељи да стигну до Индије, систематски истраживали пут око Рта Добре Наде, и тако је 1492. Кристифор Колумбо, веру“ јући да плови према Азији — 07крио Антиле. Онда је био позван папа Александар МТ да буде арбитар. Предложио је да се преко Атлантика повуче демаркациона линија по којој би све новооткривене земље источно од те линије припале Португалу, а западно Шпанији. Тако је Шпанија — што је потвр ђено и чувеним уговором из Тордесиљаса — стекла сва права на амерички континент, изко тада чак није ни знала да постоји.

НИЈЕ ИХ ЧЕКАЛО ЗЛАТО

Последњих година 15. века и првих година следећег, шпански морепловци — међу којима и Колумбо — откривали су нове територије у Антилима и оснивали колоније на највећим. острвима. Нигде нису паишли на трагове цивилизације и, што су највише жалили — није било ни злата. У јенуару 1517. Дисто Веласкес, гувернер шпанских посада са седиштем на Куби, овластио је Хернанадеса Кордобу да крене на извиђачко путовање. Иду ћег месеца експедиција је кренула у авантуру. Међу неустрашивим конквистадорима био је и Бернал Диас дел Кастиљо, 25-тодишњи мла дић, који је касније, као старац, на писао „Праву историју освајања Нове Шшаније“, узбудљиво сведочанство о годинама бурних догађаја. Претходне експедиције су се све упућивале ка југу, а Кордоба је кренуо ка западу. Први пут је додирнуо копно северно од полуострРа Јукатан (део садашњег Мексика). Изненађење морепловаца било је велико кад су у даљини угледали град Катоће, изграђен од камена. Наишли су на једну од старих америчких цивилизација Маја. Кордоба и његови другови искрцали су се на копно, надајући се да ће пронаћи злато. Домороци су им поставили заседу, али успели су да побегну, највише захваљујући томе што ратници Маја дотле нису били видели ватрено оружје. Шпанци су заробили двојицу домо родаца, који су им служили као тумачи, и опљачкали златне украсе у једном храму пре но што су се вратили на брод. Пловећи дуж неравне обале ка југозападу приметили су још један град — Кампеће. Ту су се искрцали да би се снабдели пијаћом водом и имали прилике да виде ужасне обичаје племена Маја. Педгсет миља јужније, близу града Ћампотон сукобили су се са „Мајама, изгубили 50 људи и морали да се повуку, но сећи собом своје рањенике. Међу рањенима је био и сам Кордоба, ко ји је умро од последица рана после повратка на Кубу.

Упркос недаћама, златни украси донети из Катоћеа нагнали су Веласкеса да следеће године припреми нову експедицију, на чијем се челу налазио његов рођак Хуан де Гривалха.

Пловећи ка западу, нешто даље него Кордоба, његови бродови су угледали брдовиту обалу. У дну пејзажа видео се планински врх покривен снегом, иако је био крај јуна и тропска клима. (То је био вулкан Оризаба, 2.000 метара висок, који је сакривао висораван на коме се налазио богати и блистави град Мексико, град о каквом се Европљани нису ни усућивали да сањају). Домороци су, како је иззвали поморце да се искр-

гледало, 2 цају, док Гривалха, не знајући њихов језик, није разумео шта желе.

Ипак, били су расположени да своје злато мењају за стаклене перле,

Гривалха се вратио на Кубу, не приметивши ништа необично, изузев још топлих тела двојице младића у храму на једном острву. Њихова су срца била повађена и стављена на жртвеник.

Узбудљива историја, међутим, о освајању Мексика везана је за дво јицу других јунака — Кортеса и Монтезуму. Ни један ни други није

познавао мотиве свог противника,

изузев што је Монтезума веровао да се појавом Кортеса остварују предсказања древних легенди.

Мексички краљ Монтезума је претходне шпанске експедиције пратио са пажњом и страховањем. Владао је народом последњих ловаца. Култура Маја, која постоји још од 300 година пре наше ере, одржала се, али су јој Мексиканци постепено наметали своју супремацију. Почели су да граде град Мексико 1324, и крајем века постали најмоћнији народ у тој области. Имали су сјајну, високо развијену цивилизацију, али нису имали ни коње, ни домаће животиње и нису познавали точак. Њихова религија је заокупљала све видове живота и настојала да на све могуће начине стекне наклоност натприродних сила, које би, по њиховом веровању, могле да разоре све ако им се стално не би приносиле људске жртве — још топла људска срца. Монтезумин претходник је тако једног дана убио одједном двадесет хиљада људи, повадио им срца и пружио на жртвеник богу Тескатлипоки. Ноге и руке, као што је био обичај, дао је маси да поједе на гозби, а трупове бацао дивљим жи-

вотињама. /

МОНТЕЗУМИН ИЗБОР

Бог Тескатлипока — („Огледало које се дими“) протерао је једног другог важног бога, Кецалкоатла („Пернату змију“), који није био наклоњен жртвовању људи. Побеђени бог је отпловио према истоку на магичном сплаву, али се зарекао да ће се вратити, после тешких искушења, једне године У знаку трске и поново завладати.

Прошле су две године у знаку трске (1363. и 1467), а Кецалкоатл се није појављивао. Година 1519. би ла је опет година у знаку трске. То је и година искрцавања ФеРрнанда Кортеса у Мексику.

Монтезумине стрепње су расле. Године 1518. Гривалха је наговестио Мексиканцима да ће се страни посетиоци вратити идуће године. Знаци предања су товорили

Е УМИЈЕе — ОТКРИЋА МЕКСИЋА

УНЕСКО, Женева

исто. Ако се Кецалкоатл заиста врати и затражи престо — хоће ли се Монтезума приклонити њему или остати веран дотадашњем богу Ако се лоше определи — могло би то имати катастрофалне последице по његов народ! Очајничка стратегија којој је прибегао Монтезума следећих месеци — Кортес то није знао — била је изграђена на уверењу да се Кецалкоатл лично вратио. Поред тога, просто невероватне коинциденције су ојачале његово уверење, а да није тако било, највероватније да Кортесова храброст и тактика не би тријумфовале, Према древном предању, једне тодине у знаку трске и деветог дана „ветровог месеца“ — по Маја календару, доћи ће бог Кецалкоатл, бледе коже и црне дуге браде, сав обучен у црно.

Фернандо Кортес се искрцао 22. априла — деветог дана „ветровог месеца“ — 1519. године у знаку трске. Писац Бернал Диас описао је Кортеса као човека беле пути, црне косе и браде. Пошто је 22. апри ла био велики петак — празник, Кортес је био обучен у црно.

Све је то било довољно да судбина Монтезуме и Мексика буде одлучена.

Враћају се на ђикини

„ПАЕЗЕ СЕРА“, Рим

На атол Бикини у Тихом океану. на којем су од 1946. до 1958. године Американци обавили 23 експлозије атомских бомби, у октобру ће се вратити прва група некадашњих његових становника. Када су напустили острво било их је само 167. а сада им се број попео на 550. Дозвола за повратак издата је пошто су научници утврдили да је данас радиоактив ност на овом некадашњем полигону мања «его у самим САД.

Ореит

Ву Ас деј ју +

20. СЕПТЕМБАР 1969. — БОРБА — СТРАМА 15.

ГАЛЕРИЈА ПОРТРЕТА —

КНУТ ХАГРУП је на недавној годишњој конференцији скатдинав ске ваздухопловче компаније САС именован за новог председника компаније. Ступиће на дужност 1. октобра 1969. као наследних Кар ла Нилсона, који је почегком ове године изразио жељу да се пензимотилше. Хагруп, је рођен у Норвешкој пре 55 година а сада је на положају потпредседника т техничког директора САС. У компанији је

већ 23 године.

ДОМЕНИКО МОДУЊО, италијански мнтертретатор кантона

вратио се из Лондона, где је постигао велики успех у једној телевизијској серији. Изјавио је да ће се одмарати месец дана са својим

синовима у Анседонији, на мору. Већ у октобру очекује га улога у једној комедији у режији Ђорђа Албертација, а после тога учешће на фестивалу у Санрему. На слици: Модуњо са синовима, Марком од 7, Марчелом од 4 ч Масимом од 11 година.

ЖАКЛИНА ОНАСИС, бивша прва дама Америке а сада супруга гр чког | мултимилмонера Аристотела Онасиса, недавно је прославила 40. рођендан у једном атичском бару. Супруг јој је поклонио „косми чке“ науштице. Џеки је покушала да паучт „сиртакц“ — грчко на ционално коло, али је одустала „јер је компликовано“. На слици: Младенци _ Онасис излазе у зору из бара.

ГЕЈВИН МАКСВЕЛ, шкотски књижевпик, аутор књиге „Звук бистре воде“ о животу једне врсте ретких видри, ужморо је у малом школском месту Инвернес у 54. тодини, Књига „Звук бистре воде“ тренета је пре неколико година цм на филмско платно, Поред бављења књижевношћу, Максвел је био и природњак сликар и нека-

дашњи официр шкотске гарде.

АЛЕКСАНДРА ДЕЈВИД-НИЛ, прва Европљанка која је посетила неприступачни главни град Тибета Ласу, умрла је у Француској у старости од 100 година.

По њеној последњој жељи тело ће јој бити спаљено а пепео разасут изнад реке Ганг у Индији. Пепео њеног усвојсног сипа, Тибетанца Лама Јонгден, који је такође умро у Француској 1955. године. биће разасут изнад Ганга у исто време кад и пепео његове помајке.

Александра Дејвид-Нил је написала и две књиге о својим посетама Тибету. То су књиге „Магија м мистерија у Тибету“ и „Тутовање једне Парижанке у Ласу“, која је 1927. године постала бестселер. У неиспитаним деловима централне Азије она је провела

готово 30 година свог живота. о —

за % па по 3 АНИ ИЛ и

КАРМЕЛА ГУАРИНО, 46-годишња. Италијанка, бреза

са највише деце на свету У — има 24 детета. Најстађиј дата. Карме, Ту - а, Најстарија ћерка. ј Мо 4 МЕ куж је сиромашни рибар али она КУ + а Па ~ 4 . 5 - ћ ватореа. Новинара, а Ба изјавио последње дете, жушкарчићна, Сал= трацептивне пилуле, (ла да се не слаже са употребе она

но је мајка