Борба, 20. 09. 1969., стр. 18
о ".
Рив
1
14. СТРАНА — БОРБА — 20. СЕПТЕМБАР 1969,
бини
Жетајђ, МТРТАВ.
Тит ока, у Ад 1 Фиби
ЗИебеб (ер Веј итд
РА. Му ПИРРАТУМНАЕ ТАЗМА. оправда 1 МАР занат ЊЕ: ВОРАБЕЗТЕК
(КС) РАЈ.
ТТ ЕЛБЕ ЕТСАВО а,
пара кишу ве“ Же Звндеое“
ДЕК Бруррру 8287 |
М ~: 4 зе У а ОВЗЕКУЕК Мр руду, Ероту Мк та а ИЗВЕСТИ је Тр Евркевво Ре 5 то (о БОР и о поутаванћа“ ененини ТЕ УЕШЕШЕ 6 ће дал Му 52 гаће АИ детеје РАНИ НОВИ а,
Прут
. . ~
у и
Хемијека оловка и „понкорд“: предност садашњости, или оудућности
„ИМАНИТЕ ДИМАНШ“, Париз
Коментаришући Жискар-Помпидуов план, једне париске новине спомињале су „сољење“. У ствари, после више недеља размишљања, после дугог оклевања које је следило девалвацији, 0чекивала се већа храброст — бар У привредној политици. Добили смо само мере ишчекивања. чекања бољих времена.
Први министар је изјавио. истина, да је написао тек предговор, а да ће и дело ускоро стићи.
Да погледамо. дакле, предговор. Да ли су жртве које треба поднети подједнако распоређене7
Нису. Повећање цена — што је последица девалвације — погодиће
прво најсиромашније. И сама држава може да послужи за пример. Ако до повећања цена јавних служби не дође 1969. доћи ће 1970. године, није крио министар финансија.
Ако смањивање буџетске потрошње не погађа војне кредите, не може се десити да не ограни+ чи средства за образовање и здравство, Национални центар за научна истраживања први је осетио последицу мера које је пре дузела влада. У најбољем могућем случају школе и упиверзитети добиће исто колико и про шлих година. И како је раскорак између онога што се остварује и потреба већ огроман. ситуација ће се само погоршати.
Штедња и смањење поруџбина укочиће приврелну активност. Отуда, могуће је запазити како се опртавају нове претње запослености, посебно за младе. 1ер су многи принуђени да траже посао изко немају потребно образовање.
На крају, под заставом „чувања“ куповне моћи. влада покуава навести све ла забораве да су плате већ изгубиле неких 8 олсто ол онога што је лобијено У мају 1968. То је истих 8 олсто око чије се надокнаде сала бори.
Федерална нигеријска влада се недавно хвалила да је одржала ниво производње петролеја Као пре почетка рата, упркос огромним губицима од 1967. Петролејски бум омогућавао је да се највећим делом покрију велики ратни трошкови.
Петролејска индустрија Нигерије почетком 1967. била је разорена кад су Бијафранци уништили изво ре, али је обновљена 1968. Производња је бележила видан раст. Ком панија Шел-БП, као највећи произвођач, успевала је да произведе 200.000 барела петролеја дневно. За њом је одмах долазио Галф Ојл са истим рекордом. Ниво производње из 1966, био је у марту 1969. преказиђен кад су обе компаније произвеле укупно 550.000 барела дневно. Британска штампа је прелвилела производњу од милион барепа лнев но до краја године. Нигерија се то ме, наравно, радовала и ковала пла нове за будућност.
_ Изненада, у јуну ове године статистике које су објавиле компаније Шел-БП и Галф Ојл говориле су 09 паду производње за 100.000 баге-
__ла дневно а у јулу је Шел најавио пад за нових 40000
барела дневно. „Федерална влада. је одпо а од "бе компаније да На удуће уздрже од објављинања РојКи о производњи „које треб; остан ) а +“ У тајна из војних разпога“ падање производње је почело а: прила 1969. односно кад су Бијаоранци ухапсили 18 стручњака италијанске петролејске компаније Ађип филијале ЕНИ. Шведски авиони типа „МФ 1-9 Б“ које је купила Бијафра, бомбардовали су ра финерију у Порт-Харкуру и извора Умели на централном западу, и крајем августа успели да униште
Да ли би се још могло рећи да су жртве подједнако расподељене2 Кад влада није сигурна шта треба да ради. она задржава 0оријентацију својих претходника. Најављене реформе инспиришу се жељом да се ојача утицај финансијера на национални живот.
Најговорљивији од свих министара. Шаландон, сваком приликом пева химну „рентабилности“.. У име рентабилитета национализована предузећа треба да погоде потрошача. У име рентабилитета Социјално осигурање ће унапред наплаћивати трошкове боловања. У исто име и школе ће донети веће трошкове породицама с лецом, а друштвени напор радничких одбора треба да се угаси. На крају. у име рентабилитета Фран цуска треба да одустане од подухвата који су одлучујући за њену будућност.
„Важније је, каже Шаландон, правити хемијске оловке које се продају у читавом свету, него електронску опрему или авионе ко ји се ве продају“. Нешто слично већ смо слушали, пре 25 до 30 година, баш када је инвазор окупирао Француску. То је стара па рола капитализма који једва животари, неспособног да се сучели са огромним променама које доноси прогрес. То је стара парола оног капитализма за који је гренутна зарада важнија од будућности нације.
Шаландона није изненада обузела неодољива љубав према хемијским оловкама. То само значи да бар један део великих капиталиста признаје Француској право да се ангажује до краја У трци према прогресу,. да се подухвати — у ваздухопловној и свемирској области, У атомској и електонској индустрији — оних великих пројеката који проширују сазнања. Али, чему би послужили ови пројекти Међунаролним капиталистичким споразуми-
све изворе Галф Ојлау истој области Иза бомбардовања наступиле су бијафранске копнене снаге и
"муњевитим препадима окупирале
читаву област у долини реке Имо, где се налазе важна петролејска на лазишта, Та област се налази између положаја које држе федералне и бијафранске снаге, југоисточно од Оверија.
Вијафранци су успели да примене војну тактику која је угрозила
тлавни извор дохотка нитеријске владе — петролеј,
Разорени танкови за нафту у Порт-Харкуру
ЂАВОЛА ЗА РЕП, И... „СЛОЖНИ“ МИНИСТРИ
ма, трустовима који би обухватили финансијере више разних земаља. Национална независност тешко би од тога трпела.
Треба ли другима препустити врхунску индустрију, а ми да се окренемо другоразредним активностима2 Треба ли се задовољити тиме да будемо само „споредна“ нација Ако је истина да се потреба међународне сарадње мемеће све више, у њој не може да буде доминације једних над друтима. Сама њена плодност подразумева једнакост и такмичарски дух.
Али господари француске привреде спремни су да се одрекну такве једнакости, ако и друге форме удруживања дају плода. Макар и требало, с времепа на време, просити да би се подржала девалвација монете..
Развити нашу земљу и осигурати јој друштвени напредак захтеваће убудуће да се привреда, бар у најважнијим својим секторима, отргне из руку финансијера. – Национализација условљава исто толико експанзију колико и независност. Политика банкара лоноси само много зла. Последњи је тренутак да привредна и политичка демократија преузму смену...
АЛА ПРОНЗВОДЊА НАФТЕ у НИГЕР,
„ЖЕН АФРИК“, Тунис
Недавно је нови британски амбасадор у Лагосу, сер Лесли Глас, извршио инспекцију угрожених петролејских области и обећао влади набавку тешких противавионских топова за одбрану нафтоносних извора.
У међувремену је компанија Шел-БП објавила да је пустила у погон нови извор нафте у Џонс Крику и један нафтовод у Форкадосу, на централном западу, и да у блиској будућности предвиђа да ће се садашња производња петролеја утростручити.
Дванаестог октобра ове године турски бирачи ће изићи на гласачка места и изабрати своје представнике у Народној скупштини, Парламентарни избори из 1955. донели су Странци правде Сулејмана Демирела огромну већину. Верна Атгтурковој традицији, армија се приклонила вољи народа. М четири године су духовни наследници Мендересове и Бајарове Демскратске партије, које је армија 1960. уклонила с власти, владали земљом уз подршку и немешање земље,
Хоће ли Демирел поновити у октобру изборну победуг Неки сум њају. наводећи да су тешкоће, које већ две године потресају турску политичку сцену, дубоко пољулале углед партије на власти и њеног лидера.
Нико не спори да тешкоће постоје у свим областима јавног жи вота. За последње две године влала се, са мање или више успеха, суочила са снажним социјалним, политичким и студентским кретањима. изазваним највећим делом због тешке економске ситуације у земљи. У којој је мери, ме ђутим, Партија правде одговорна за тикву ситуацију: У ствари изгледа да је погоршање социјалне и политичке климе у Турској директна песледица поларизације на широком сектору јавног мишљења соко две екстремне политичке струје у земљи, и процеса који се развијао независно од жеље пло-
литичара.
Клерикална струја
Демирелу и колегама могла би се замерити извесна попустљивост према клерикалним елементима са деснице који су под његовом администрапијом манифестовали активност против принципа Ататуркове револуције. Та попустљивост се може објаснити саставом Партије Правде. подељеном између де спот клерикалног крила, које подржавају „аге“ и земљопоседници из Аподдлије и умереног, са Демирелом на челу. које се ослања на пословне кругове и градску бур оазију: Партија правде дошла је на власт 1965, захваљујући гласовима федералних снага и није била спремна да се супротстави покрету који је заступао жеље ве ликог дела њеног изборног шМЈЕ Поотивграђанска струјања су. у; осталом, била директно зевенЊи економску и социјалну ситуапију у земљи и представљала реавцију
— МА МОЈ) КОМАМ _—_5У! 2АЈЕ МОЈ
(Карикатура у француском листу „Канар аншенеј
Турекој с се поседа ке правде
„МОНД ДИПЛОМАТИК“, Париз
одбране земљопоседника од опасности успостављања социјализма. али и од индустријализације у току, која на известан начин допри носи њиховом уништењу.
Последице индустријализације представљају реалну опасност за Феудалне интересе крупних поседника, а „социјалистичка опасност“ угрожава десницу. која је широко злоупотребљава да би постигла своје политичке циљеве. Напредак који је постигла турска левица веома је скроман, видан је само код интелектуалаца, Утицај елемената левице практично не постоји међу сељаштвом које пред ставља огромну масу подпролетаријата. Слаб је и код радничке класе, иако се труди да оснује свој синдикат, револуционарнији од оног који већ постоји.
Турска Радничка партија на челу са Али Ајбаром. упркос извесног успеха на изборима 1965. где је добила 4,5 одсто гласова. остала је пскрет интелектуалаца који тражи „социјалну револуцију уму тар демократског система“.
Антиамеричка осећања
Истини за вољу, једини успех који је левица забележила послед њих година је борба против америчког присуства у Турској. Умела је вешто да искористи антиаме ричко осећање које се у турском јавном мишљењу развијало од 1964 кад је кипарска криза избацила на видело брутално држање САД према Турској. којој се јасно стављало до знања да потпуно 38ависи од „великог брата“ с оне стране Атлантика. Безусловна оданост Турске Атлантској заједници је од тог времена премтала да буде главни ослонац њене лолитике Уосталом, САД су прве на гласиле да Турска нема више таков стратегијски значај каоу време оснивања НАТО. У оквиру так вог развоја односа између Турске и САД. дошло је до рађања п разБоја нових односа између Анкаре и Москве,
Релгтивна слабост турске левице и дезангажовање Анкаре у односу на две велике силе, објашњавају зашто је армија, бранилац тековина револуције од 27. маја 1960, више забринута због активности елемената који се противе
основним принципима кемализма,
него због спорог, али сталног јачања покрета левице, Том објашњењу треба додати да је већи
део млађег официрског кадра наклоњен реформистичким идејама - блиским онима које проповеда“ ју либерални интелектуалци У прогресисти.
Дискретна, али одлучна интер“ венција армије маја ове године успротивила _— се рехабилитацији бившег _ председника _ Републике Џелала Бајара и око 200 личности режима Аднана Мендереса, затозе них ве Јашиади, и тако показала да, иако је по страни од политиз“ ког живота земље, армија у стве“ ри подржава данашњу власт и Ф% стаје господар ситуације,
Питање политичких права Мендересових сарадника било је :А 1960 доста дуго у центру турског политичког живота, Демирел је, У вези с тим, заузео опрезан “ рез“
листички став. Упркос томе о је ковгрес његове партије кроје
1968. једногласно усвојио одлуку 9 враћању права члановима Демо“ кратске партије да поново могу бити бирани, Демирел се није о рио да спроведе ту револуцију Свакако зато да не би изазвио Ме. задовесљство у армији. а " њу тога да не би добио противи. који би му оспорили вођство У челу партије.
У мају је, међутим, био прииа рав ди то питање поново рам три, после изјаве лидера Репуол“
канске партије Исмета Инечија У корист осуђених са Јашиаде. 14 тов се потез тумачио различит“ али нојвероватније је ла |е стар, републикански лидер хтео па ли парламентарних избора довеле 21 мирела у базавидан положа! (а бирачком већином. која И пеге Га дина после револуције ИЗ 1260 | сећа дубоку носталтију 38 Ма Менд=ресовом Демократском | тијом,
Све то не би превазитло 76 ре обичне епизоде У изборној ичке би између две највеће пр пије групе у земљи — да пољ моћи по среди. Армија се Уа ко“ сложити ни са каквим мерзма 4 је би осудиле државни удар 1960. чији је она аутор.
Замка постављена демирелУ пао гла би да значи извесне
ће, али га, највероватнин“. спречити да донесе нову У
победу Партији правд
не бора!