Борба, 28. 11. 1970., стр. 1

РУМИ РО

| Антел Чемерски

ПРОЛЕТЕРИ св

| ТИТОВА

Чланови мисиј "Стигла војна т

(Уједињене нације, гл. нове шту светске организације се оч са непалским г

мисија УН у Гвинеји, напуром Катријем на ситуације на СТИТИ о томе

| • Велики број несврстаних - земаља пружио је пуну по дршку вароду Гвинеје у о" дбрани своје слободе и не“ | - зависности оцењујући Ору“ жани напад на Гвинеју као / флагрантну повреду принципа Повеље УН и «ворми међународнор понашања са циљем да се спречи гвинеј ски народ да суверено одлучује о свом унутрашњем друштвено-економском раз витку. То је подвучено им У изјави председника Јосипа Броза Тита поводом оружане агресије против Републике Гвинеје, која 12 овде објављена данас као званични документ Савета

б ти. езбеднос и

27. новембра, А ер) — Гвинејска радио-станица „Глас рево“ луције“. чија је емисија У“ хваћена у Дакару, саопш“ тила је да су чланови ап“ кетне мисије Савета безбедности УН са непалским ге 'нералом Катријем на челу у току јучерашњег дана по сетили различита места У Конакрију, која су у веле“ "Љу напали португалски пла „ћеници. да би установили штету, | Радио-Конакри такође је саопштио да је у главни

челу.

Председнт,

лицу места и у току идуће недељ Савет безбедности

тата У а

Гети

правцима апгажоваћ. а | | _ Ку јачању братства · и јединства.

говоре за „Борбу“ Бранко Мик Њ икулић, Веселин Ђурановић, Савка Дабчевић-Кучар,

и Мирко Чанадановић (СТРАНЕ 4–5.)

БЕОГРАД, 28, 29. и 30. НОВЕМБАР 1970.

их ЗЕМАЉА

Атресија на Гђинеју

ИЗЈАВА

| _ ЗВАНИЧАН ДОКУМЕНТ САВЕТА БЕЗБЕДНОСТИ

е УН обишли Конакри. омоћ Алжира ч Либије

мбра, Танјур — У седиекује да ће специјална енерал-мајором Та спитивање

завршити и 6250 М е обаве-

инеје, У четвртак, војни мате: Алжи

е град Гв стигао „важан ријал“ пореклом из ра и Либије.

Тепавац примио амбасадоре афричких земаља

Државни секретар за и“ ностране послове Мирко те павац примио је синоћ у за једничку посету амбасадоре УАР, Гвинеје, Марока, Етиопије, Судана, Демокра

• тске Републике Конга и

отправнике послова Алжира, Либије, Туниса, Гане, Централноафричке Репуб лике и Малија. !

Шефови дипломатских мисија су поводом агресије на Републику Гвинеју обавестили државног секре тара да њихове владе пружају неограничену подрш ку народу и влади Гвичеје и оштро осуђују ову агресију |

ГТЕТОКА

к« Тито у разгледању погона Завода

В|Р

МЕТОМАН мог ам Реформа _ Сребрни поново __ јубилеј на сцени Републике

(СТРАНА 6)

УЈЕДИНИТЕ СЕ

ОРГАН СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ

Директор и главни и одговорни уредник Слободан Глумап

„Црвена застава“ у Крагујевцу

(СТРАНА 7.)

Блажо Јовановић; _ Шанеа · Уставног

суда |

ГОДИНА ХрУШ — БРОЈ 328, — ЦЕНА 1 ДИНАР

Први број „Борбе“ органа Комунистичке партије Југославије изашао је у Загребу, 19. фебруара 1922. 13. јануара 1929. забрањено је даље излажење „Борбе“ и чланови редакције осуђени на затвор и робију.

У народноосободилачком рату „Борба“ поново из-

лази и то: у Ужицу од 19. октобра до 27. новембра

1941. и у Дринићу од 1. октобра 1942. до 27. фебруара 1943.

Од 15. новембра 1944. „Борба“ наставља излажење у ослобођеном Београду. 2 од 22. марта 1948. и у Загребу, ' Од 9. јуна 1954. „Борба“ је орган Социјалистичког савеза радног народа Југославије.

(Крагујевац, 27. новембра) — Председник Републике Јосип Броз Тито, који је синоћ допутовао у Крагујевац, положио је јутрос венац на споменик „Камени спавач“ у Шумарицама, разгледао Заводе „Црвена застава“, а затим је у управној згради Завода разговарао с представницима овог колектива и представницима седам општина

Поморавља и Шумадије. Синоћ је у хотелу „Шумарице“,

председнику

Титу приредио интимну вечеру председник Скупштине Србије Драгослав Марковић и том приликом одржане су здравице

_ЗАРАВНЦА _ ПРЕДСЕДНИКА. ТИТА

Пошто је захвалио на здравици Драгослава Мар ковића, истичући да се са Његовом здравицом потпуно слаже, председник Ти то је говорио о утисцима које је стекао приликом по сете Смедереву и Смедерев ској Паланци, где је нека да и сам радио. У вези с тим, рекао је да је видео огромне промјене не само у овим градовима и фабри кама које је разгледао, већ и у селима кроз која је пролазио. То показује да из тих фабрика зрачи утицај на ширу околину, што није Србији, већ и у свим кра јевима наше земље.

„Када смо јуче разговарали у Смедереву и Смеде ревској Паланци о проблемима који стоје пред. нама — наставио је председвик Тито — ја сам видио да људи који тамо раде оп тимистички гледају на да љи развитак и да нису оп

терећени разним стварима,

којима су оптерећени #е

— ——————————————т———т—тт“

Срђојим чштао

цима „Борба“

чеспиипа Дан Републике

ит —_— те"

случај само У_

фабрике, али знамо

ки руководиоци у републи кама и савезним органима. Видио сам, наиме, да људи са којима смо јуче раз говарали гледају само напријед и мисле о томе како ће чим прије извршити задатке који стоје пред њи ма. а који су од огромног значаја не само за тај дио Србије, већ и за читаву на шу заједницу“.

Радни човек мора да осети да је главни фактор нашег |

система Осврћући се, затим, на положај радника-произво-

ђача, класних носилаца со цијалистичке изградње и социјалистичке свести, председник Тито је рекао:

„Када .говоримо о нашем систему самоуправља-

, ња., сувише то уопштавамо

и не сагледавамо' многе ствари које дубоко тангирају радног. човјека. Треба увијек имати у ВИДУ класну суштину нашег дру штвеног развитка. За соци јалистички развитак _ Није довољно да стварамо са мо фабрике. И у капиталистичким земљама – пос-

тоје и подижу се још 516

у ПОСЕТА ПРЕДСЕДНИКА ТИТА ШУМАДИЈИ

ИНТЕРЕС РАДНОГ ЧОВЕКА _У СРЕДИШТУ но

" СКЈ је јединсшђена организација без обзира на постојање републичкиг сађеза, рекао је

друг Тито одобарајући на здрабицу Драгослађа Маркобића

ИХ МЕРА

кав је то начин производње и коме одлази профит, Нису, дакле, фабрике саме по себи оно што је нај битније. Фабрике, као и хидроцентрале, представља ју средство за бржи раз витак социјализма. Није Ле њин случајно истицао да је електрична енергија један од основних елемената социјалистичког _разви тка. Данас се отишло много даље, данас смо у ери електронике. Све јето и те како важно и овладава ње свим што је људски ум створио је неопходно за бржу изградњу социјализма; Али, понављам, то ни"жако није оно !|основно пло даје карактер једном дру тштвеном систему. Битни су друштвени односи. Зато ја истичем значај класног аспекта. У нашем друштве ном систему главни фактор мора да буде наш радни чо вјек и он то мора да осје ти.

Међутим, код нас се често о томе не води довољ но рачуна. Има доста мје ра у којима није у првом плану интерес радног чов јека, иако се мисли да је тако. Ево, на примјер, када сада говоримо о разним рестрикцијама не сагледавамо. довољно у коликој мјери оне могу да погоде радне људе.

Или, на примјер, да ли су наши произвођачи, који стварају друштвену акумулацију, довољно награђени за свој рад Нису. Они су дуго времена стезали каиш и свјесво су се мирили са нижим стандардом. још и данас многи нису плаћени да би могли живјети онако коко заслужују. Зато вели ки број њих и одлази ван. Код нас се још увјек зна-

н дио вишка вриједности административно захвата и отуђује од радника. Он зна куда то иде, али не осјећа непосредну корист у довољ ој мјери.

Класна позиција у првом плану

Зато сада, када предузима мо нове мјере за стабилиза цију привреде, почнимо од човјека и сагледајмо у то ме његово мјесто. У тим мје рема радни човјек мора да нађе себе. Оптерећени прак тицизмом и свакодневним бригама у међунационалним, међурепубличким и ме ђукомуналним односима, ми згборављамо револуционарну страну нашег развитка. Комунисти Југославије, сво јим доприносом и жртвама, као и досадашњим радом, задужили су прогресивни свијет. Ја сам још за врије ме рата у брошури „Нацио чнално питање у свијетлости НОБ“ изнио зашто сви народи Југославије учеству ју у тој борби. Сада треба

(Наставак на 2. страни) Г

НАРЕДБА ВРХОВНОГ КОМАНДАНТА ОРУЖАНИХ СНАТА СФРЈ

листичке Федеративне Републике Ј · ним градовима социјалистичких република: Загребу, Љубљани, Сарајеву, ;

ских оруђа са 10 плотуна.

27. Х1 1970. године, Београд

МЕ

(СТРАНА 8) >.

Екеклузивни интервју принца Нородома

_ (иханука за „Борбу“

_ и „Вечерње новости“

БЕОГРАД, 29 Х1 1945.: Један од тиљада којима је народ одушевљено поздравио 1

блике Југославије

РЕПУБЛИ

етврт века је прошло од оног дана |

када је народ око скупштинске

зграде чекао проглашење прве социјалистичке, плебејске републике на Балкану; били смо још врели од рата, са главама у облацима; у дроњавим ши њелима, после речи Синише Станковића да је Република рођена, угледали смо визију нашег будућег, али скорог еталитаријанског раја.

· Овај данашњи двадесетпетогодишњи јубилеј замишљали смо тада, не само ми комунисти, који, претпостављало се, нису сањари него дисциплиноване, реалистичне слуге историјских законитости, нето и сви родољуби, као дан када ће остварена лењинска формула народна власт плус електрифимација протерати коритима, тада још крвавих река — мед и млеко.

У том заносу „тренутку еуфорије и катарзе, праведни су били овенчани сла вом, а грешни се кајали у чистилиштима сопствених савести; непријатељи су били протерани у смрт, изгнаничке јаз бине и шуме, у своје политичко и људ ско безнађе, па нам је на тај први дан Републике готово све било јасно; веровали смо да је пут у комунизам прав; питање релативног броја остварених пе тољетки.

Више трезвености, вероватно, него код нас, који смо У својој опијености та да висили на жељезној огради Скупштине, било је у мудрој Титовој глави, који је, и пре и после тога датума, дока зао свој државнички гениј и знао, дакле, да је ратни ход по мукама завршен, али да голгота стварања новог друштва тек почиње. Само три године доцније, покушали су да нас лише наше нацио налне независности и интегришу у си вило стаљинистичког система, Као земљу без лица и сопствене воље,

робуђена је велика сумња да не-

ће бити лако, ни ићи глатко. И ни

је. До дана данашњега Бада се по сле свих савладаних препрека свих три јумфа, свих одбијених притисака и преживљених искушења, дичимо. садашњо шћу. Из оружаном борбом обогаћене Па ртије, из жила које је пустила дубоко у биће свог народа и — не заборавимо из његовог братства и јединства, налазили смо, кад ничег другог није било, своја надахнућа, револуционарна опредељења, дали много правих, историјом потврђених одговора међу којима је од лука из 1950. да радници узму у непосредно управљање фабрике и сва средства рада, трасирала целокупни смер дру

штвеног развитка, постала основни циљ -

наших тежњи, класна застава револуције. Научили смо за ових двадесетпет го дина да критички мислимо, чак и у тренуцима славља. Да, променили смо лице земље и повели тешку битку за ослобођење рада, али би било цинично пре небрегнути да су сребрни празник Републике данас многи радни/људи дочекали са мршавим ковертама, а неки без њих, у беспослици или у туђини, да ће, дакле, многи морати да одложе славље и оно што уз њега иде и то баш онда када на нашим улицама има више аутомобила него икад, када друштво као целина пробија звучну баријеру вишег

У Рефлектору: (вет

културе и уметности

ми ЕДИ

(СТРАНА 9)

митинга одржаних широм наше земље, проглашење Федеративне Народне Репџ

животног стандарда. То је цена којом плаћамо, боље рећи коју они плаћају, наше укључивање у светско тржиште и међународну поделу рада, што се не може остварити ако не прихватимо светске мере вредности и продуктивности. А без тих објективних аршина, нарав но нема ни праве мере слободе и бла“ гостања.

Са Режујликом, проглашеном пре двадесетпфу година, на сцену су, као су верени и У југословенској заједници ра вноправни субјекти, ступили читави на роди; дотле подјармљени и спутани, из боривши У :несмиљеној ослободилачкој борби, у току које је, на заседању. АНОЈ-а 29. новембра 1943, постављен те мељ нове југословенске државе. У току две и по деценије тај њихов радика лно нови положај добијао је све богати ју политичку, културну и економску садржину да би данас били сведоци нових напора да се тај процес доведе до краја.

стина, баш сада када се ти напо-

ри чине, ту и тамо јављају се гла

сови оних који би хтели да обез вреде и сумњом поткопају тековине остварене у току четврт век., У слепој на ди да ће тако поткопати нашу сутрашњицу. Али они, као и они који иза њих стоје, мораће још једном да се суоче са чињеницом да социјалистичка Југославија није хир историје, резултат ком бинација међународне дипломатије, веш тачки одржаван конгломерат, Него синтеза исконских тежња народа и народнос ти. Сепаратисти свих боја нису никада на овом тлу завршавали добро, као што су завршавали у сраму и поразу они који су било каквом централистичком и ли унитаристичком формулом покушали да ма који народ доведу у потчињени положај или окрње његова суверена права. :

Не, нисмо изградили недођију којом тече мед и млеко, ни егалитаријански рај на земљи, али смо створили социјалистичко друштво У коме, како пре неколико дана у Смедереву, рече друг Тито, „наши људи не чезну за оним че-» та некада није: било“, али ни за оним што је било. Изградили смо земљу, којој се изгнаник и печалбар враћају не само као роду своме, него слободној земљи; земљу која је избегла „законитости“ стаљинистичког пута; земљу милио на самоуправљача; земљу која има међународни углед и утицај у вишеструкој несразмери својој материјалној моћи; земљу која незадрживо иде баш 0ној визији која се родила пре двадесет и пет година, када су њена деца, дрхта ва и са сузама у очима, чула да је рође на Република.

И, ако данас треба дићи чашу У част Републике, нека она буде Дигнута не. само У славу оних који су пали и ко ји су је водили, него и У част оних који су следили. У част десетина милиона анонимних појединаца који су кроз ове дуге године стрпљиво чекали кров над главом, одрицали се, живели сиромашно, давали без накнаде и награде, а да никад нису изгубили веру да је то зало та њихове и будућности њихове деце.

Живко МИЛИЋ

ПОВОДОМ ДАНА РЕПУБАИЋЕ

У част прославе Дана Републике извршити почасну паљбу 28, овог месеца у главном граду Соција-

угославије — Београ ду из 24 артиљеријска оруђа са 15 плотуна, а У глав-

Скопљу и Титограду из 12 артиљериј-

Врховни командант оружаних снага СФРЈ маршал Југославије Јосип Броз Тито с.

| :

__-__кк-=-= “=