Борба, 28. 11. 1970., стр. 2
,
2. СТРАНА — БОРБА — 28, 20, и 30. НОВЕМБАР 1970.
|
Посета председника Тита Шумадији
(Наставак са 1. стране)
да то у цјелини реализирамо. Национанло питање је у принципу ријешено. А-
ли, неки класни аспекти ни:
су реализираниу. Зато сваки наша националност треба денас да истакне у први план класну позицију и не дезволи да разни непријате љи и шовинисти распирују националне трзавице у на шој земљи. 5
Најенергичније против класних непријатеља Ја сматрам да је крајње вријеме да идемо тим путем. У том је — и овом при ликом истичем — главна улога и одговорност на Саве зу комуниста. Девети конгрес, и посебно недавно одржана Прва конференција Савеза комуниста, дефинитивно су одредили правац којим треба да се иде и ко ји су комунисти спремни да слиједе.
Наш социјалистички развитак, у економском, културном и сваком другом пог леду, биће успјешан и одви јаће се без трзавица. ако ми комунисти .будемо на мјесту и ако будемо онемо гућавали сва могућа скрета ња. А колико, на примјер, има данас тих скретања У културном животу, штемпи итд. Има оних који су зас-
нашег социјалистичког развитка, треба пружити најенергичнији отпор, и не дозволити им да узму маха. Ми треба да покажемо чи тавом свијету да је Југосла вија снажна творевина, зем ља у којој се правилно. рје шава национално литање и
слиједи курс револуционар,
ног класног развитка. У многим земљама национално питање није до краја ри јешено или неће да се виде проблеми који ту постоје. Међутим. ми идемо за тим да националне проблеме са гледамо до; краја, не испуш тајући никада из вида кла сни карактер, оно што је заједничко свима. На томе се заснива јединство наше земље и јача наш социјали стички друштвени систем.
Комунисти Југосла-
вије дужни су да сву-
да буду носиоци интеграције и кохезије
Савез комуниста мора би ти онај фактор који усмје рава наш друштвени развитак. Комунисти Југославије дужни су да свуда буду носиоци интеграционих проце са и кохезије. Савез комуниса' Југославије је јединст вена организација, без 06зира на постојање републи оких савеза, Ми морамо је динствено да рјешавамо све проблеме и не смијемо доз-
лужили да послије рата бу: волити да преовладају ре
ду најстроже кажњени, а данас поново дижу главе, умјесто да буду бар лојални грађани. Тим унутрашњим и спољним противчици ма, класним непријатељима
„гионалне оријентације. Гдје год комунисти погријеше, то се тиче свих нас, и сви се морамо заложити да се то исправи. Уколико, пак, међу комунистима не може
а
Председник Тито полаже венац на Спомен-гробље у Шулмарицама
да дође до споразума, онда ту нешто није у реду. Ако схватамо своје задатке као интернационалисти онда их прије свега, морамо изврша вати у својој земљи“ — ре као је председник Републи ке Јосип Броз Тито одгова-
рајући.на здравицу.
__ Наше заједнице на новим самсоуправним основама
Здарађица Драгослађа Маркођића .
— Председник Скупштине Србије Драгослав Марковић, обраћајући се председ нику Републичке Јосипу Брозу Титу и Јованки Броз и осталим гостима на синоћ ној вечери у хотелу „Шумарице“ у Крагујевцу рекао, је: да; верује да ће. се председник Тито осведочити 0, широким, променама до:којих је дошла у Србији. Постигнути с резултати изменили су њен лик, Србија, све више постаје раз вијена друштвена заједница, са модерном индустријом, снажном радничком класом и савременом и све рационалнијом пољопривре дном производњом. Њеча привреда — за коју у све већој мери постају каракте ристика све снажнији инте грациони захвати — одликује се јасном оријентацијом на најшире отварање и
· укључивање у токове како
југословенске, тако и свет-
' ске економике.
Пуна подршка Титовој иницијативи Достигнути Ма
ниво нашег
развоја — рекао је у наста
вку Драгослав Марковић као и непоколебљиво увере ње да чврстина и развитак југословенске заједнице у битној мери зависе од пуне националне равноправно сти, утицали су на уверење о неопходности ·радикалних промена у политичкој организацији ' федерације, пре свега, на линији битни јег сужавања њених економских функција. Руковођени тим начелима, дали смо пуну подршку
| уВашој иницијативи за фор
мирање Председништва СФРЈ и за друге уставне промене у области нашег друштвено-економског и по литичког система. Сматра-
' мо да образовање Председ
ништва СФРЈ и јасније де финисање друштвено-поли тичких и економских одно-
· Са у нашој социјалистич„4 +
кој заједници, које се с тим у вези предвиђају, предста
· вљају решење које ће у о-
| ђ
вом тренутку омогућити да
· љу демократизацију и ефи-
| : | ; ' | ! ||
касност нашер друштвеног система. 3
длуке — уз пуну
а
| сагласност свих репу-
блика и радних људи
Наше је дубоко уверење — наставио је Марковић да реализација начелног става према коме би федерација престала да врши ди ректно захватање „материјалних средстава и одговарајуће ревидирање њених економских функција, пред ставља битан предуслов учвршћења и даљег развит-
6
ка југословенске социјалистичке заједнице. При томе, сматрамо да област заједничких интереса народа и народности Југославије и њених република, широко премаша оквире функција федерације. Ми верујемо да веруправи суакавате чосто јећих фбункција федераци хе ослободити широк... протор за самоуправно "утвуђивање заједничких интереса, за јаче повезивање и шире интегрисање, за учвр тићење јединства наше дру штвене заједнице на новим самоуправним односима,
Говорећи о стабилизационом програму, Марковић је рекао да то мора у пуној мери бити и ствар сваке ра дне организације, сваке оп штине, сваке републике, при чему код свих друштвених фактора мора преовладати свест да стварна стабилизација не може ићи без одрицања, али да она не мора и не сме значити и стагнацију.
Дубоко смо убеђени да се одлуке о свим тим питањима могу донети само уз пуну сагласност свих републи ка, свих радних људи, свих грађана земље — рекао је он, И управо ради тога, иако убеђени у исправност ставова које смо изнели,ми остајемо спремни за сваки разговор. свесни да у зајед ници каква је социјалисти чка самоуправна Југослави ја не може бити стварног решења о овим питањима
без друштвеног договора свих наших република, народа и народности, свих на ших радних људи.
Одлучан обрачун с националистима
инподрвтотав Марковић |је;
на крају рекао: „Ми знамо Србији, без обзира на 10. задовољство · које с правом осећамо у односу на постигнуте резултате, још увек морамо да се доследно боримо против наци онализма. Ми морамо рачунати и у наредном периоду с отпором националистичких снага, које сваког тре нутка и у свакој ситуацији искоришћавају да би се ин филтрирале и да би омеле позитивне процете у нашој борби за развој и наше републике и наше социјалис тичке заједнице у целини.
Ми смо свесни да у свим условима. и околностима
„предуслов сваке наше акци
је за даљи развој јесте ош три и доследни разрачун с националистичким снагама које покушавају да сваку ситуацију искористе и окре ну развој у другом правцу: Ја мислим да је наш прворазредни задатак, у борби. против национализма, да се с њим разрачунамо у својој кући. С правом очекујемо од свих комуниста у Југославији да исто ураде и на свом терену — рекао је Дра жа Марковић у својој здра вици,
Поеета Крагујевцу
· Заједно са Председником и његовом супругом Јованком, Крагујевац су данас посетили Мијалко Тодоровић, члан Извршног бироа СКЈ, Дража Марковић, пре деедник Скупштине Србије, Марко Никезић, предсе дник ЦК СКС, Душан Џет ровић, председник Већа Са веза синдиката Југославије, Миленко Бојанић, председник Извршног већа Србије, Латинка Џеровић, секре. тар ЦК СКС и генерал-пуковник Мирко Јовановић. Хиљаде Крагујевчана од раног јутра направило је дугачки шпалир дуж целог пута куда се кретала колона гостију. Са свежим цвећем и заставицама у ру кама они су раздђагано по здрављали свога Тита. Председник је најпре положио венац на споменик, „Камени спавач“ у Шумарицама, један од 38 споменика у овом огромном гроб љу, где је стрељано преко. 7.000 родољуба из овог кра ја. На Испред моста на улазу у
"СЛЕДЕЋИ БРОЈ „БОРБЕ“ ЋЕ ИЗИЋИ У УТОРАК, 1. ДЕЦЕМБРА
Заводе „Црвена застава“ Председника и остале госте поздравио је Милан Ђоковић, председник Општинске скупштине Крагујевца.
Братство и јединство. залога наше снаге
Захваљујући на дочеку који је назвао величанстве ним, председник Тито је ре као:
— „То. говори да ви. без обзира на тешкоће с којима се свакодневно сусрећете, имате поверења у Савез ко муниста и његове циљеве и, оно што данас радимо. Јутрос сам посетио место где је изгубило животе хиљаде људи, жена и деце. Они, на жалост, нису дочекали оне велике дане када је наша земља ослобођена. Не забо равите никада на те велике жртве. Ви грађани Крагује вца можете посебно бити
поносни на њих, Као и на успехе које сте до данас по стигли. Чувајте братство и, јединство, јер је то залога наше снаге, наших будућих · победа и могућн самоодбране. · 1 3 Колона аутомобила обиш ла је затим цео огромни ко
· мплекс „заставиних“ фабри
"ственим фабрикама,
ка, дугачак неколико километађа. Сви радници су били на својим местима, ма штине су биле у пуном пого ну.
У институту, Завода пред седнику Титу је показан бу дући производни програм овог гиганта. Председник:је посебно интересовање пока зао за прототип новог националног возила чије се све три варијанте припремају за Београдски сајам аутомобила у септембру идуће године. Гости су тако ђе имали прилике да виде и нови тип пешадијског и противтенковског оружја.
После тога у управној згради почели су разговори. Генерални директор Заво да „Црвена застава“ инж. Првослав Раковић упознао је председника Тита да ће Заводи 1973. године производити 250.000: возила и за пошљавати 32.000 радника. За овај програм производње Заводи „Црвена застава“: су обезбедили 180 мили јарди старих динара, од че та: 40 одсто из сопствених извора.
Инжењер Раковић је упознао Председника Репуб лике да ће у оквиру средњорочног програма развоја овај колектив производити 500.000 возила и запошљавати 55.000 радника У сопа; за Заводе ће радити 150.000 ра дника у свим републикама. ' Вредност укупне продукци је износиће милијарду долара годишње. 3
Говорећи о новим стабилизационим мерама Раковић је подвукао да су оне биле неопходне, јер су материјали и делови само за Заводе „Мрвена застава“ поскупели од 10 до 48 одсто. И Заводи су повећали цене својих возила, али су и поред тога за 5,8 милија рди старих динара у дефи циту. Подсетио је такође да је рестрикција потрошачких кредита по Заводе „Цр вена застава“ дошла у неповољно време, када се и иначе мање продају возила, па је због тога тренутно око 6.500 кола на зали хама. Али, Раковић верује да ће стабилизационим мерама и питање потрошачких кредита бити решено селективно.
Председник радничког са вета Завода „Црвена заста ва“ инж, Петар Ровчанин говорио је о развитку само управљања у Заводима „Цр вена застава“. истичући да Заводи имају девет фабри ка и четири погона, а сд тога само седам фабрика у Крагујевцу.
Обраћајући се присутнима председник Тито је на крају разговора у Крагујев цу рекао да је овде видео крупан индустријски гигант жоји се може мерити и са иностраним и позитивно је оценио оријентацију овог За вода на сарадњу са сродним предузећима у другим републикама. Он је био изненађен прилично ниским личним дохоцима У овом ко лективу аутомобилске инду стрије јер је велики део дат на инвестиције, а не само ова грана него и цела наша млада индустрија била је оп терећена разним давањима и доприносима пре него што је стала на своје ноге:
Председник Тито се у наставку излагања осврнуо на неке тешкоће у привреди и додао да је овде осетио самопоуздање, што је најва-
ије у савлађивању тешкоћа. Он је том приликом посебно указао на значај бо. рбе Савеза комуниста и Са веза синдиката да радници буду награђивани према њи
ховим способностима и ра~
ду. Председник Тито. је даље
говорио о потреби рационалног улагања у оне објекте чија се изградња брзо исплати и који имају своју перспективу, истичући да ми не можемо у свакој опш тини имати фабрику по сва ку цену.
Према „Титовим речима неопходно је сачувати висо коквалификоване раднике, у предузећима, јер су мно-' ги због уравниловке и сли чних појава напустили сво је колективе. Тито сматра да је потребно боље награ ђивање стручних радника, у првом реду инжењера и других висококвалификова них стручњака. Постепено са већом производњом ства рају се услови и за боље награђивање свих запосле них и за јачање њиховог животног стандарда.
Председник Тито се и овде осврнуо на санационе и друге мере које се спроводе у стабилизацији прив реде о чему је говорило више ' представника комуна, позивајући се и на писање штампе.
Нема никаквог разлога, рекао је Тито, да ми'одмах у почетку сумњамо у оно што смо зацртали и што треба да наставимо, јер нисмо још ни почели заправо да радимо, а већ вичемо да нећемо успјети. Ми морамо успјети и зато све оно што нам смета, што нам уноси невјерицу и смутњу треба одстранити. , Треба имати мало више поуздања“.
Титове речи о самопоуздању које човек добија кад види све оно што смо до са да постигли после толико година рада и напора, због чега не би могли говорити о некој кривици у нашој економици већ само о њеној бољој организованости — биле су пропраћене дугим аплаузом. | ' „Без сваког оклевања, ре као је Тито, треба смело да уклањамо оно што нам да нас смета у међурепубличким односима. Ја ћу имати прилике да разговарам и са друговима у другим републикама. Ваша гледања се прилично подударају са мо јим гледањима о томе шта ми чићимо и шта треба учи нити и какви би односи тре бало да буду у нашој заједници. Немојте дозволити да се разне тешкоће које ми имамо у привреди пре-
творе у политичке пробле- ,
ме, да их претварамо у ме ђЂунационалне проблеме. Не ка привреда отвара ' рампе широм Југославије, јер она ће наћи своју рачуницу. Ја верујем у нашу радничку класу јер она има свуда исти интерес, а то је онај елеменат који цементира на шу заједницу и немојмо ми политичари да је онемогућавамо да то она ради. Напрегнимо све своје снаге па ћемо изаћи из свих тешкоћа, рекао је, поред осталог председник Тито на крају разговора у Крагујевцу.
Од Крагујевца до Аранђеловца председника "ита,
његову супругу и сараднике у сваком и најмањем засеоку поздрављала је група грађана. " Председник Тито и његови сарадници посетили су затим 'ФРабрику шамота у Аранђеловцу. После ручка у хотелу „Шумадија“ колона аутомобила упутила се затим за Београд. Дуж читавог пута грађани су срдачно поздрављали свог Председника. У Младеновцу Председник Републике кратко се задржао, а затим је наставио пут ка Београду; чиме је Завршио своју дводневну посету Шума-
дији. С. ЈАНКОВИЋ М. МАКСИМОВИЋ Спимциг Ј. МИЈИН . ' а
скупштински живот —.
Седница Већа народа |
Како поделити
"државни
капитал.
Наје прихђаћен предлог да се одложи доношење закона о иншеркаларној _ камаши.
На јучерашњој седници Већа народа, којој је председавао Мика Шпиљак (Хрватска), вођена је поводом предлога закона о ослобађа њу неких привредних орга низација од плаћања интер
'" каларне камате занимљива
расправа о гашењу државнот капитала. По овом пред логу радне организације ко је су у протеклом периоду користиле савезне ивестици је требало би да у 1971. години буду ослобођене плаЋања камате у износу од 700 милиона динара, однос во 2,2 милијарде динара У периоду у којем ће користи ти средства државног капи тала.
Наглашавајући да ће гласети против предлога, Антун Бубић (Хрватска) је ре као да ће привредне орга низације у овој Републици бити ослобођење плаћања о ве камате у износу од 108 милиона динара, што износи_свега 5,6 одсто од суме предвиђене за отпис. Међу 105 предузећа којима се камета, отписује додао је он, нема ни једног колектива из Истре. Он је предложио да се доношење прописа од
„ложи. Бубићево мишљење
подржао је Мирко Лацковић (Хрватска), ћ Савезни секретар за финансије Јанко СОмоле је 0објаснио да се не ради о пред логу за решавање питања државног кепитала, већ о растерећењу оних инвеститора који нису на време до бијали средства од федера ције, Он је додао да треба правити разлику између гла внице државног капитала коју је стварала цела прив реда и интеркаларне камате ' Пеко Дапчевић (Црна Го ра) је оценио да би се направио лош преседан ако се закон не прихвати. „Ако би смо ишли на то да сваком одлуком делимо правду од 1945. године, онда нећемо до нети"ни једну одлуку“; "ре-
као је он. Подржавајући став Дапчевића, Ристо Мунов (Македонија) је нагласио да Бубићева логика има чудан призвук. Изјашњавајући се за закон, он је рекао да је ово питање би ло најмање спорно у свим политичким разговорима ко ји су вођени у последње вре ме. Јово Шотра (Косово) је изјавио да ће гласати за за кон, јер су предузећа која су користила савезне инвес тиције довољно кажњена спорим притицањем тих сре дстава и одуговлачењем из градње објеката За закон се изјаснио им Свето Кобал (Словенија),
Веће народа је на крају већином гласова прихватило свај закон. т. М
| (прија се придружила тројној унији
(Каиро, 27. новембра, Ројтер) — Сирија се придружи ла тројном савезу Египта, Судана и Либије. Четири зе мље формирале су заједнич ко руководство састављево од шефова држава,
Ово је објављено вечерас у заједничком саопштењу о дводневним разговорима вођеним у Каиру између египатског председника Садата и сиријског премијера Асада. У току разговора две стране биле су у контакту с председницима Судана и Либије који су се сложили с придруживањем Сирије тројном савезу.
Драги Стаменковић отпутовао у Копен-
хаген На позив Народне социјалистичке партије Данске ју че је у Копенхаген допутовао председник Републичке конференције ССРН Србије Драги Стаменковић, Он ће
представљати ССРНЈ наго,
дишњој конференцији ове партије која се одржава 28. и 29, новембра.
ЧЕСТИТКЕ ТИТУ.
Председнику СФРЈ Јосипу Брозу Титу стигао је ве лики број телеграма и позтакнутих личности из цедрава шефова држава и ис лог света поводом Дана Републике. Честитке су упутили: генерал-лајтнант Жозеф Дезире Мобуту, председник Демократске Републике Ко нга и шеф-владе, Л. Чундрамун, председник ЦК КП Маурицијуса и већник Порт Луиса, Ричард Никсон, председник Сједињених Америчких Држава, Муса Траоре, председник Војног комитета националног ослобођења, шеф држа ве и председник владе Републике Мали, Пол Хезлак, генерални гувернер Аустра лије, генерал Сухарто, пре 'деедник Републике Индоне
зије, Моктар Улд Дадаху
— 13 ИНОСТРАНСТВА
председник Исламске, Репу блике Мауританије, Густав Хајнеман, председник Саве зне Републике Немачке и Ђузепе Сарагат, председник Републике Италије.
Титова честитка
Дадаху Председник _ Републике Јосип Броз 'Тито«упутио је председнику Исламске. Ре публике Мауританије те-
леграм следеће садржине:
„Поводом тодишњице проглашења независности Исламске Републике
Мауританије, са задовољством упућујем Вашој Укселенцији и народу Маури таније у име народа Југославије џи у своје име најтоплије честитке и најбоље жеље за напредак ваше земље и личну срећу Ваше 'Екселенције-.
ЗАЈЕДНИЧКО. САОПШТЕЊЕ ССРНЈ И МПЛА•“ПОВОД РАЊА ИНФОРМАТИВНОГ ЦЕНТРА
ом ОТВА-
%
Јачање сарадње
Поводом отварања /Ин-
формативног _ центра Покрета за ослобођење Анго ле (МПЛА) у Југославији, ССРНЈ и МПЛА издалису заједничко – саопштење, у коме се каже: / „Народи СФР Југослави је и Анголе везани су заједничким идеалима |независности, слободе, мира, прогреса. Те везе су како у прошлости тако и у садашњости конкретизоване веома плодном сарадњом МПЛА и ССРНЈ у свим об ластима.
Иако две организације делују у различитим друш твено-економским _ и географским оквирима, онесу у много махова могле да констатују идентичност или велику сличност погле-
да о најзначајнијим проблемима савременог света као што су:— Дефинитивна ликвидација колонијализма и свих облика наци оналног угњетавања, борба против империјализма, неоколонијализма им Расне сегрегације и најзад, борба за један бољи свет, свет праведног мира, једнакости и равноправности. Та блискост гледишта је била констатована и недавно на Трећој конференцији несврстаних. земаља у Лусаки, у току које је пред седник СФРЈ Југославије Јосип Броз Тито, примио председника МПЛА Агостина Нета.
У циљу јачања пријатељских веза два народа и још бржег .развоја билатералне сарадње ССРНЈ и МПЛА, два партнера су
одлучила с да у Београду отворе један информативни пентар МПЛА.
Овом приликом ОСРНЈ жели да још једном -потвр ди своју активну солидарност са народом Антоле и МПЛА, његовим аутентичним · представником, који су се ангажовали У“ одлучујућој бици против коло нијализма фашистичког португалског режима
МПЛА је именовао дру7 га Хосеа Кондесеа, члана своје Дирекције, за шефа Информативног центра. а своје „стране, _ ССРНЈ се обавезао да ће обезбедити све потребне погодности за рад тог центра“.
Саопштење су потписали за ССРНЈ, председник Ссавезне конференције Вељко Милатовић, а за МПЛА председник Агостино Нето.
Одложена Улорихтова посета Румунији
(Букурешт, 27. новембра, Танјуг) — У Букурешту је саопштено да се одлаже по сета партијско-државне де легације НДР Румунији. Ова делегација, са Валтером Улбрихтом на челу, требало је да допутује У Букурешт почетком децембра, ради "потписивања новог дугогодишњег уговора 0 сарадњи. У саопштењу, међутим, које објављује дана шња румунска штампа нису наведени разлози зашто
"се одлаже посета Улбрихта
Букурешту. Саопштено — је да ће датум посете бити касније утврђен. |
У круговима дипломатских посматрача претпоста вља се да је до одлагања ове посете дошло услед др жавничких планова румунског шефа државе Чаушескуа. |ПОКУШАЈ АТЕНТАТА НА ПАПУ У МАННАН_
(Манила, 27. новембра) Како јавља Ројтер, један човек машући ножем поку шао је јутрос да нападне папу Павла УГ приликом њетовог доласка на међуна родни аеродром у Манили. То је саопштила полиција главног града Филипина. Према првим извештајима, овај човек средњих година у свештеничкој мантији Ударио је папу у груди. Међутим, представник ма нилске полиције је рекао да је „он извадио нож али да су га припадници служ бе безбедности“ сместа ухватили“. |
После овог инцидента, до ведене су додатне Фнагепо лиције и војске које су би ле распоређене на путу од аеродрома до града којим
је прошао Папа.
ААНАОВИЋУ (СМАЊЕНА КАЗНА
(Сарајево, 27. новембра) — После маратонског суђе ња пред Окружним судом Мостару професору Ивану Алиловићу, који је због изазивања националне мр жње осуђен на три године
строгог затвора, Врховни
суд Босне и Херцеговине
на основу жалбе 11 адвока "та Београда, Загреба, Мостара и других места, сма њио је казну првостепеног суда, на тодину и по дана строђог затвора.
ђ
„Полиција спречила Боливијанца Мендосу који је покушао да натадне ножем папу Павла: У!
Касније је саопштено да се нападач зове Бенџамин Мендоса и да има 35 годи на. Он је изјавио да је ро ђен у Ла Пазу (Боливија), да никада није био свеште вик и да је намеравао да
убије светог оца. Код њега ·
је пронађен нож дужине 15 сантиметара. Мендоса је такође рекао да је на Филипине дошао пре девет ме сеци, а да је јутрос на манилски аеродром стигао три часа пре доласка Папе. Полицајци су изјавили да су нападача запазили због тога што је носио белу перику. | ји
| ки. (Дака, 27, новембра, АП,
Афп) — Папа Павле МГ до путовао је ноћас У 'Даку, ис
точни Пакистан. Поглазар
Римокатоличке цркве поздравио је више од 1500 гра ђана који су били'на дочеку, а затим се састао са председником Пакистана Ја
хија Каном коме је предао чек од 100.000 долара на име помоћи преживели= ма недавног катастрофалног циклона. Ре