Борба, 28. 11. 1970., стр. 3

28, 29. и 30. НОВЕМБАР 1970. — БОРБА — СТРАНА З

НАТРАДЕ АВНОЈ-а ЗА 1970.

4 :

Коме ее

и како "додељује награда АВНОЈ-а

Први пут . додељена 1966. године, а установљена 1963. године, Награда АВНОЈ-а замишљена је као највеће југословенско признање за, „објављена дела и друга највећа дела у науци, уметности и другим подручјима стваралаштва и рада од општег значаја за развитак Со-

цијалистичке ·_ Федеративне Републике Југославије“, Мада се додељује у главном за животно дело, ово високо признање може се дати и за појединачан рад од великог друштвеног значаја. Шаграду могу добити појединци, радне

заједнице и читави ко-

Вељко Булајић

" Добитник награде за филм-|

ко стваралаштво. Рођен је

1928. године у Црној Гори. Филмском режијом бави се од 1956. године.

Највреднија остварења: „Козара“, „Влак без возног реда“, „Узаврели град“, „Скопље 63.“ и, коначно, монументални филм „Битка на Неретви“.

Добитник је многих међународних награда на познатим иптернационалним _фестивалима, а за филм „Скопље 63.“ добио је у Венецији „Златног лава“,

— Награду Авноја доживљавам као' признање свим мо јим сарадницима и нашем играном филму, — рекао је Булајић на вест о овом новом признању сопственог стваралаштва. Вјекослав Калео

Награда за књижевност. Рођен у Тијесном код Шибеника, 27. септембра 1905. Писац је приповедака, новела, романа и расправа о језику, које не може нити ће моћи да заобиђе историја наше савремене књижевности. Њњегове књиге „На. камену“, „Изван ствари“, „Нагао вјетар“, »„Лук и. стријела“ и друге, одавно су постале саставни део наших културних тековина и библиотека широм зем ље,

— ова награда за мене је признање _ свим _ учесницима културних деловања од 1923. тодине па на овамб, свима онима који су учинили да ова наша средина буде конач-

но свесна свог постојања и својих вредности.

Др Теодор Варићак

»:

Награда за научни рад. Овај зрсни А учнИк дубоко и Ба. мељито је продро У тајне с 5 нања које у себи скривају хистологија и ембриологија. Стекао је велика међународни признања и репутацију за оу дије о структурним одликама 'постељице, Дао је веома зна чајне доприносе проучавању хистофизиологије тог органа. Према оценама највећих на ших и страних ауторитета, Варићакова истраживања пред стављају веома вредан и ори. тиналан допринос такозваној цитофизиолаији – плацетома.

Научноистраживачка _ делатност Теодора Варићака нашла је запажено место У међу“

народним уџбеницима и науч |

ним дриручницима.

Најђеће Југосаођенско признање за стшђаралачки рад од трајне ђредности одненринов разђишку СФРЈ, ође тодине додељено је дбадесетчешћђорици „ пчсшакнуших југосаођенскиг сшђаралаца

На седници одржаној 20. новембра, Одбор за доделу награда Авној изабрао је овогодишње добитнике овог вр

хунског југословенског признања за највиша остварења у области науке, уметности и других врста стваралаш_ тва и рада од општег значаја за развитак Социјалистичке Федеративне Републике Југославије,

ОСКАР ДАВИЧО, Београд, у облас ти књижевности, И у

ДР ОСКАР ДАНОН, Београд, у 06ласти музике,

ВОЈО ДИМИТРИЈЕВИЋ, академик, Сарајево, у области сликарства,

АЛОЈЗ ДЕРЛИНГ, Зеница, у обла

Овогодишње награде Авноја доде- _ сти металургије (индустријске пећи),

љене су двадесет четворици истакнутих научника, уметника, друштвених. и јавних радника и привредних руководилаца, чија остварења имају трај ну вредност и дубоко се прожимају са

стваралачким духом и развојем наше земље.

МАРЈАН ДЕТОНИ, Загреб, у облас ти сликарства,

КРСТО ХЕГЕДУШИЋ, Загреб, у 06 ласти сликарства,

ПАНТА ЈАКОВЉЕВИЋ, Београд, У Одбор за доделу натрада донео је _ области привреде, ову одлуку користећи образложења предлагача и мишљења стручних хомисија из шест области. Предлози су поднети до 3, јула ове године и о њима је одлучивано на основу критеријума утврђених Законом о награди Ав ноја и правилника о раду Одбора.

ЉУБИША ЈОВАНОВИЋ, Београд, у области позоришне уметности,

ВЈЕКОСЛАВ КАЛЕБ, академик, За греб, у области књижевности,

ДР ДУШАН КАНАЗИР, академик, Београд, у области природних наука

обитни ј Д ци награде Авноја за 1970. (молежу парна сионотијај

годину, за стваралаштво и рад од општег значаја за развитак Социјалистичке Федеративне Републике Југосла вије су: ј

МИЛЕ КЛОПЧИЧ, Љубљана, у 06· ласти књижевности,

ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ, акаде-

ЕМЕРИК. БЛУМ, Сарајево, у области _ МИ% Београд, у области књижевности,

привреде ДР ПЕТАР МАРТИНОВИЋ, академик, Београд, у области природних на ука (експериментална морфологија и

ВЕЉКО БУЛАЈИЋ, Загреб, у обла' ендокринологија), :

сти филма,

БРАНКО ЋОПИЋ, Београд, у обла-

ФРАНЦЕ МИХЕЛИЧ, академик, сти књижевности,

Љубљана, у области сликарства,

Оскар Давичо

Награда за књижевност.

Бранко Ћопић

Награда за књижевност, Ро-

Др декар Данон

Добитник награде за музич-

пу

Ђен је кушанима, испод |ко стваралаштво. Рођен у Са- | не четири деценије ствара овај Грмеча, 1. децембра 1915. годи- рајеву, студирао на Прашком |изразити писац савременог не, , конзерваторијуму. Доктор ис- | израза и широког распона Писац је чија су дела до- торије уметности. Руководи- | интересовања, Спада у стваживела мноштво признања не |лац Позоришта народног ос- |раоце који су ангажовани не само у Југославији, него и У лобођења. _ Дириговао првом |само делом, већ и ставом многим другим земљама. Пре. | оперском представом после ос- | према животу, односом преведен је на бројне језике, а лобођења. ма средини и догађајима. Рокод нас су му објављена Диригент је ретко истанча- |ђен је у Шапцу, 18. јануара Сабрана дела са романима |ног и префињеног укуса, са | 1909, Многи књижевни и по„Пролом“, „Глуви барут“, „Не | великим успехом гостовао на |литички противници покуша“ тугуј бронзана стражо“, „Ос- највећим светским позорни- |вали су да оспоре његово ма офанзива“, „доживљаји цама. Бави се и композици- | стваралаштво, али су чак и

јом. Добитник је многих великих признања за уметнички и стваралачки рад. изузетно сам радостан, јер је награда Авноја једно од наших највећих признања. Добијам је као прву му“ зичар, али се надам да ће их убудуће бити много више, јер је то подстицај за стваралаштво, Франце Михелич

најзагриженији морали да му признају велики песнички дар и необичну моћ песничке визије. Велика: поема о револуцији „Трг М“, објављена пе давно, после „Сабраних дела“, локаз је да овај врсни писац још није исцрпео ризнице своје имагинације.

Великим утицајем на младе ствараоце, Оскар Давичо је посебно задужио нашу савремену књижевност,

Ар Георгије Острогорски

Николетине Бурсаћа“. — Награда Авноја није признање само за рад, него и за

оно важније од тога — како је човек радио и живео, То је велика обавеза и зато се када

увек осећам нелагодно примам · такво признање.

Десанка Макенмовић

Награда за сликарство. Ро-

: књижевност.

селу - Рабровици, код Ваље- Јен ПБ прина

ва, Десанка Максимовић ро- |: Овај уметник и

1907. године. ратник, ратник и уметник, био је у почетку рада веома Оли зак групи „Земља“. Истражујући, трагајући за сопственим

ђена је 16. маја 1898. године, У нашој књижевности јавила се првом збирком још 1924. године. Од тада је објавила више од 20 књига поезије и

„ Награда за друштвене науке (византологија). Рођен У некадашњем Петрограду, 1902. По доласку у Бе0о-

2 · "Рра- | изразом, створио је властити | године. 5 прозе, 8 њена ОНИ сна стил по којем се његово де- |град, своје истраживачке не жим помилова преданог _ и |ло препознаје. Његов опус спа | мире усмерио проучавању је сублимација предат оезији|да у највише домете наше |друштва кроз прошлост ти чистог односа пр ликовне уметности. научни рад награђен наши

и достигнуће које остаје као велика вредност наше лирике. Изненађена, у неверици, радосна почаствована све

највећим наградама.

Оваква награда за њега није само разлог личног задовећ признање јед-

отврђује ми равом путу.

— Ова награда да сам био на Да се нисам узалуд трудио.

вољства,

6 ах. Нисам мис- | Разуме се, срећан сам, ра- се све пиле Па ЊУ добити тако ВИ- |дује ме наше највеће приз- о У Па Ду а тетка соку награду. Утолико се ви-· | нање, о развоју човечанства, о пос-

сам

ше радујем и утолико : танку и животу Јужних мало: : зна. 3 аграда у“ убива Љубиша Јовановић 1 епа репа

учну област којом се бави. То је својеврстан подстицај за нови рад и нове напоре.

Ар (Станоје Стефановић

Емерик Блум

Добитник награде за позоришну уметност. Својим 0стварењима на сцени, за има ри деценије рада, ЈЕ е свој властити глумачки У ке тод усвајања и освајања :

тумачи, Миа у себи све највеће одлике загребачке и београдске глумачке школе, и да их

Награда за привредна доститнућа. Генерални директор великог сарајевског предузећа „Енергоинвесл“, рођен је 191. године, а члан је Савеза комуниста Југославије од прве устаничке године.

19 го- Е Награда за науку. У особито

преду ере па на сугестивно транспонује ава бану она научника-исдина рувоврдј постало. је јој снажној личности. а“ | траживача, овај академик уТе ти већих у земљи. |Рио је и низ великих и У смејаваој је скиштуц свог инте ПИО онивеске извози у ино- | затљивих улога ЈУ филму, ресовања на различита подруч Странство преко половину сво МИ и вудбонов ја медицине. Аутор је и коа-

ирма „ | ауто џбеника медицине, кКоје производње. То је фир них догађаја у Јајцу, новем %у и о Мр Ми нове

која се високо котира и у бра 1943. године награда х снове перзаноки акцијама на воле | пена „патлане ти ви, мбада | сручаане за област Зенит струну. у делегатима Авноја, зајед- гије. папе а ва и Сам Блум, специјалиста Је, |но са друговима ма И ПИ ара вино 3 пр амо који) ба својим Марли Шта РОА отвициника У То | признат је научник који веоуспева да надмудри и највеће | гољевом „ревизору. и »сречу“ | па ет МЗ аучи Ен конкуренте на светском тржи- „нумеру“ у Нушићевом „На- внијим

родном посланику“, ним катедрама у свету,

шту,

ДР ГЕОРГИЈЕ ОСТРОГОРСКИ, академик, Београд, у области друштвених наука (византологија),

МЕША СЕЛИМОВИЋ, Сарајево, у области књижевности,

ДР СТАНОЈЕ СТЕФАНОВИЋ, академик, Београд, у области медицинских наука, у

РИСТО СТИЈОВИЋ, академик, Београд, у области вајарства,

АЦО ШОПОВ, Скопље, у области књижевности, '

ДР ТЕОДОР ВАРИЋАК, академик, Загреб, у области природних наука (хистологије и ембрилогије),

ДР ВИНКО ЖГАНЕЦ, академик, За греб, у области етномузикологије,

УРУЧЕЊЕ НАГРАДА 8. ДЕЦЕМБРА.

Овогодишњим добитницима награде које носе име нашег првог ратног, све народног парламента, ова висока приз нања биће уручена на свечаној седни ци Одбора за награду Авноја на дан 8. децембра ове године у просторијама Савезне скупштине на Новом Београду. Као што је познато, новчани износ награде Авноја је 40.000 динара.

[45 Досадашњи додитници | награде АВНОЈ-а |

ПРВЕ награде АВНОЈ-а додељене су 1966. године. Част да буду први добитници највећег југословенског признања за стваралачки рад и трајан допринос друштву припала је дванаесторици истакнутих југословенских уметника, научника и јавних радника. То су: Антун Аугустинчић, Родољуб Чолаковић, др Јован Хаџи, др Фран Когој, Блаже Конески, Мирослав Крлежа, Петар Лубарда, Исмет Мујезиновић, др Павле Савић, др Алојз Тавчар, др Коста Тодоро-

вић и инж. Бранко Жежељ. ,

У 1967. години награде АВНОЈ-а добили су: Иво Андрић, др Милан Бартош, Божидар Јакац, др Владимир Чавка, Михаило Лалић, Никола Мартиноски, Вања Радауш, Чедомир Симић, др Синиша Станковић, Јосип Видмар и Институт за водопривреду „Јарослав Черни“. Те године награду је примило 10 наших истакнутих савременика и једна научна институција. „

У 1968. години на листи добитника награда АВНОЈ-а нашло се десет јавних радника појединаца, једна научна и једна научна институција. Били су то: Франце Бевк, др Богцан: Брецељ, Студио цртаног филма „Загреб-филм“, др Јован Ђорђевић, Велибор Глигорић, Институт за кукуруз из Земун-Поља, Славко Јаневски, Едвард Кардељ, Фран Кршинић, др Ђорђе Лазаревић, др Милан Луковић и др Исидор Папо.

Прошле године је додељено 8 награда АВНОЈ-а. У листу добитника највишег признања, које носи назив нашег ратног парламента, уписали су се: Душан Вукотић, др Алија Кошир, Мишко Крањец, инж. Миладин Џећинар, др Иво Поповић-Ђани, Мирослав Церар, др Макс Шнудерл и Скопски универзитет „Кирил и Методиј“.

Маријан Детони

Награда за сликарство. Овај познати хрватски сликар и графичар студирао је својевремено у Загребу и Паризу. Творац је чувених слика „Пре. лаз партизана преко Неретве“ и „Ноћ на Зеленгори“. И он је у својој личности спојио искуства борца и стваралачку хуманост уметника. – Као

Наград ђен 1910.

које

лаштву.

Војо Димитријевић |Крето Хегедушић |Ар Душан Каназир

а за сликарство, РоСтудирао и излагао У многим светским центрима ликовне уметности, опусом дубоко везан за Босну и њену прошлост, Име је е оставља неизбрисив и трајан траг читавом нашем послератном ликовном ствара-

Награда за сликарство. Рођен је у Петрињи, 26. новембра 1901. године. и

У ликовној групи „Земља“, чији је један од главних 0оснивача и најизразитијих лред ставника, остварио је своју давнашњу тежњу да, синтезом модерног ликовног израза и народног духа, дође до

Награда за научни рад. Овај пемирни научни дух усмерио је своје велике способности ка истраживањима која и данас представљају тајну за савременог човека. Суваралац који ради у нашем институту „Борис Кидрич“ у Винчи, открићима из области радиобиологије задужио је не са

ликовним

професор Академије ликовних Оснивач је прве школе за несвакидашњег и Јјединстве- |мо нашу, већ и светску на-

метнос о ног садржаја. Остварио је | учну и аја ле

аи ПИ ја = ликовне уметности у Босни | уноштво упечатљивих и ду- тома обнно и и рит и Херцеговини, чиме његов ; р'

гоцена искуства мноштву младих талената. Рођен је 1905. године,

и за Детонија, награда Авноја није само признање, већ

и подстицај за рад, за нове | ствараоцу. експерименте, за нови про- — живео дор у свет непознатог који | да,

се отвара само правом уметнику. Меша (Селимовић

себи,

Награда за књижевност, Рођен је у Тузли, 1910. године, 26. априла, Припада сазвежђу

стваралачки однос према умет

Награда Авноја за њега је признање читаве земље једном

пре свега, треба радити, а све остало долази само по

Ристо (тијовић

Награда за вајарство. Овај по дубини стваралачких подстица ја, предодређени скулптор ро-

боко хуманих дела, са јасно | полних научних радова. ње-

_ | израженом социјалном нотом |това сазнања и оститнућа па а једну нову вред- | из живота села. користе, цитирају = "== = После Гран прија добијеног | рају највећи научни умови

из ове области,

Др Каназир се посебно пос= ветио изучавању нуклеинских киселина,

У Словенградцу, ово ново признање Хегедушићу је знан који поуздано говори да је успео у својим настојањима, — То је награда која значи велики подстицај, тим пре што сада радим на једном од можда најзначејнијих подухвата Ацо Шопов

сам у уверењу

Миле Клопчич —

Награда за књижевност. Жи тељ Љубљане, рођен у Француској, 1909. године, Својим преданим радом, Клопчич је колико је превођење

Награда за књижевност. У

ње доказао Баден спава ар ЕУ сена ђен је у сларој Подгорици, 2% | модерној македонској лите- |литературе обиман, тежак и, стВвррлачкОМ ' _ опредељењу. ну па ИЕ ја ратури, коју је и сам ства-|пре спега, стваралачки труд. Био је значајан и знаменит |диције своје породице прет- | 550 75 најискренијим убеђе- | Блока, Пушкина, Љерментова,

писац и пре монументалне Књиге „дервиш и смрт“, али га је то дело, несумњиво, из-

поставио

ним у скулпторској уметно-

је трагања за новим и

њима и преокупацијама, овај писац, овај превасходни поета, остаће као светло, узлазни траг националног буђења и

Клопчич Снагом он

Хајнед и Крилова, није само преводио. споје песничке личности,

неизвесностима нерече-

је успевао да проникне И ск у нератује писмо АЧЕ Учесник похода преко | еманципације, Рођен је у Шти | најдубље нити великана свет

и искуства, то је стваралац који још није рекао последњу реч.

Иако је последњих година примио мноштво признања, награда Авноја за њега је „највиша, најдража...“

пуњавају

ропе, нената,

Панта Јаковљевић

Награда за привреду. Неинмар је највећих и најзначајнијих објеката наше привреде. Овај градитељ првог мо ста на Дунаву у послератној обнови земље, рођен је 1913. године у Петровом Селу у Војводини,

Упућиван је на најтежа гра дилишта, обично када би тамо искрсле мепремостиве тешкоће, Иза њега остајале су нове и модерне хидроелектра не „Зворник“, „Кокин Брод“, „Бајина Башта“. Канал дунав — Тиса — Дунав угледао је прво свет у визији инжењера Јаковљевића и дру тих стручњака са којима је радио. Сада руководи изградњом великог гиганта на Ђердапу, Изузетно је заслужан што је први агрегат на тој хидроелектрани прорадио шест месеци пре рока,

де боз арт, се дело препознаје у времену и простору. особитог израза, простор који нав окружује незамислив је без скулптура које данас иснајистакнутија места у галеријама Америке, ЕвАзије и других конти-

Када ради, тишини свог атељеа, ли на награде. ипак су подстицај да истраје па путу који је тако дубоко обележио својим траговима.

Алојз Дерлинг

Награда за металургију. Седамнаест индустријских развијених земаља у свету користи патенте овог врсног проналазача који стално живи и ради у нашем ведиком металуршком центру у Зеници, примене Дерлингових проналазака, наша индустрија је сваке године морала да издваја 20 милиона за увоз специјалне опреме из иностранства. проналаске Алојза Дерлинга, фабрика „Магнохром“ снабдева ватросталном опремом не само све југословенске већ м многа страна тржишта,

уметник је чије | књига „Ветрот носи убаво пре

ме“, „На Грамос“, „Гледач У пепелот“ и других знаменитих остварења.

и за њега је награда коју управо добија, не само признање, већ и велика обавеза.

Др Петар Мартиновић

Награду Авноја не схвата само као лично признање, већ као афирмацију пренодилачке уметности, која је доскора код нас била у сенци стварања аутентичне литературе,

Др Винко Жганец

То је стваралац

када ствара У не мисКада дођу,

Награда за етнбмузикологију. То што је међумурска народна песма и у науци призната као словенска, као посебан дух међумурског народа, заслуга је стрпљивот научног рада систематичности и напора др Винка Жганеца. Овај научник, стар осам деценија, лодвргао је научној анализи му“ зички фолклор Словена, који су, пре доласка Мађара, настањивали панонско подручје.

Трагајући за вредним и неоткривеним, др Жганец је за шест деценија научног рада објавио тридесет књига у којима је забележено 15.000 изворних песама Хрвата, Градишћанских Хрвата и такозваних Белих Хрвата У Мађарској. Многи његови теоретски радови објављени су у иностранству. Држао је бројна предавања на»страним катедрама им универзитетима, х

о Плаво

Награда за научни рад. То је научник који је прво студирао на великим светским Универзитетима, да би убрзо доживео ретку прилику и несвакидашњу почаст; центри У којима је учио прихватали су и усвајали његова властита научна достигнућа,

Посветио се истраживањима у области трансплантације ткива и органа експерименталних животиња. Добио је зато многа светска признања а радове су му објавили највреднији научни часописи, Држи редовна предавања на универзитетима и биолошким _ институтима У Европи и Америци,

Др Мартиновић је, уз то, вр“ стан педагог, који усмерава и подстиче научне немире у генерацијама научног подмлатка,

пре

девизних динара

Сада, користећи

жељезаре,