Борба, 28. 11. 1970., стр. 4

| ~

4. СТРАНА — БОРВА — 28, 20. и 30. НОВЕМБАР 1970.

_ ПРАВЦИ АНГАЖОВАЊА. САВЕЗА. КО У ЈАЧАЊУ БРАТСТВА И ЈЕ

Редакција „Борбе“ упутила је председницима ЦК Са-

веза комуниста република и покрајина писмо у коме је замолила да за овај број одговоре на следеће питање:

„Друг Тито је летос на Жабљаку рекао у говору да „застава братства-јединства још није за музеј, да она још увјек треба да стоји на челу) наших народа, да он буду јединствени као у току рата“. Ту своју мисао Председник СКЈ је нагласио у више наврата, а тосебно п на. Конференцији СКЈ, истичући је као тежилште заједнице наших народа,

Како Ви видите основне правце ангажовања Савеза комуниста у јачању братства и јединства у садашњим, условима. Који би, то тајтеви требало да буду,

· посебно у склоту могућег јединственог деловања Са веза комуниста Југославије или заједничке платформе ретубличких савеза комуниста2“

Објављујемо одговоре које смо добили до закључења листа, с напоменом да је наслове прилога дала редакција.

ј

БРАНКО МИКУЛИЋ, председник ЦК СК Босне п Херцегођине:

ЈЕДИНСТВО РАВНОПРАВНИХ – ТАРАНЦИЈА БУДУЋНОСТИ

Бранко Микулић

Правце ангажовања Савеза комуниста у јачању братства и јединства у садашњим условима видим у чувању и даљем развијању тековина социјалистичке револуције, у остваривању уставних, политичких и идејних основа пре-

· ко којих се свим народима и народностима Југославије обезбеђује и гарантује слободан развитак, политичка, економска и културна равноправност. |

Самоуправни социјалистички друштвени систем омогућује успјешно остваривање политике ра вноправности, братства и јединства. Самоуправљање је реалан оквир за рушење свих препрека и на том путу, јер својом неумит-

ном логиком подстиче кретање, по ,

ставља на дневне редове и оно што је, тако рећи, до јуче било табу тема, табу питање и однос. Међутим, треба се ослободити илузија да самоуправи систем аутоматски, сам по себи, осигурава рав ноправност, братство и јединство. Без активне борбе им сталне пажње комуниста и других прогресивних људи у условима самоуправљања биле би могуће и супротне тенденције. У то нас, поред осталог, увјерава дугогодишње неекономско прелијевање акумулације, условљено неравноправним

| условима стица ња дохотка, што је продубљавало разлике у степену развијености производних снага појединих република и покрајина и поткопавало основе њихове равноправности. Познати су нам и примјери антисамоуправног понашања и праксе снага поражених на Четвртом. пленуму ЦК СЈ.

Налазимо се пред значајним про мјенама у привредном и политичком систему. Наша је обавеза да изграђујемо такав друштвеноСекономски систем који ће омогућити равноправне услове стицања

дохотка, То ће битно

даљем развоју самоуправљања, равноправности – социјалистичких република и покрајина, а тиме и народа и народности у Југославији. У мјери у којој се Савез комуниста убудуће буде ангажовао на стварању услова за бржи и равно-

мјернији друштвено-економски ра- _ звој наше социјалистичке само'управне заједнице, још веће еко-

номске равноправности народа и народности, република и покрајина, самосталнијег и несметанијег напретка сваког од њих посебно, постизаће се и резултати у борби за јачање и продубљивање братства и јединства.

У томе гледам улогу и мјесто и СКЈ и савеза комуниста у републикама. Историјска је задаћа СЕЈ да и даље учвршћује, јача и изграђује равноправне националне односе и братство и јединство наших народа и народности. Он се мора борити против. свих рецидива старог друштва, прева-

зиђених у нашем развоју, он тре- ,

ба да носи одговорност и иницијативу за рјешавање противрјечности и у слиједећим фазама разво-

ја. Дакле, мораће се борити за, како је Лењин говорио, „савез јед-

наких, савез који захтијева заједнички споразум“.

Збот покушаја снага које дјелу ју противно нашем. курсу и споља и изнутра, које настоје да оживе негативне карактеристике наших односа из прошлости, постаје још већа одговорност комунис» та Југославије за изградњу зајед

нице равноправних радних људи,

народа и народности — Социјалистичке Федеративне Републике Јутославије. ; џ То подразумијева и залагање за здраво испољавање националних

осјећања грађана, за пуну слобо-

ду испољавању. народа и народ“

ности, а против свих покушаја доминације, наметања и привилегија. Немамо, међутим, право да грађанима одређујемо шта су, већ смо дужни да се боримо за услове у којима ће свако моћи да потпуно слободно испољи своју националну свијест, али и своје осјећа-

ње свијести и поноса што припа-

да заједници слободних и равноправних народа и народности, то јест Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији.

Јачање и развијање националних односа нераздвојни је дио рјешавања укупности друштвенотекономских оноса у нашој социјалистичкој“ заједници, у чему се, по природи ствари, још увијек

први пут у својој историји,

осјећа и присуство класне и идејне конфронтације. Због тога акција Савеза комуниста Југославије и савеза комуниста у републикама у овом историјском тренутку нужно треба да се усредсреди на сузбијање и поражавање бирократизма, унитаризма и национализма. У том смислу су комунисти у Босни и Херцеговини имали нешто специфичније задатке. Наиме, у Босни и Херцеговини живе Срби, Муслимани, Хрвати и припадници народности. Омли су тек побједом наше револуције и развојем самоуправљања, под руководством КИЈ и друга Тита, могли да се и посебно и заједнички изразе и испоље у сваком погледу. На том путу сусретали смо и сусрећемо чке отпоре и препреке национализма и шовинизма. Прогресивне сна

те у Босни и Херцеговини све успјешније воде борбу против тих и других схватања и тенденција, на једној страни сталном бригом и пажњом за потпуно остваривање равноправности, братства и је-

бирократско-унитаристи- |

(АЕ

динства, а на другој активношћу против националистичких и унитаристичких покушаја успоравања прогресивних процеса.

Са сигурношћу можемо констатовати да је Савез комуниста Босне и Херцеговине на некадашњим _ просторима . сукобљавања вјерских и националних нетрпељивости, па и међусобних истребљења, постигао непроцјењиво ве лике резултате и подвиге у ткању братства и јединства и равноправности народа и народности

који живе у Босни и Херцеговини.

То је, непобитно, једна међу најзначајнијим побједама комуниста и других прогресивних људи.

Изван сумње је да ће савези комуниста у републикама и у слиједећим етапама имати пресудну улогу и одговорност у рјешавању свих виталних проблема радних људи својих република, па међу њима и оних који су изразито специфични за одређене средине. То је и природно, с обзиром на историјске компоненте и кретања, на искуства која нису, нити могу бити једнака итд. У свему томе улога СЕЈ као цјелине и савеза комуниста у републикама и покрајинама мора се потврђивати — снагом предводничких идеја ка још демократскијим видицима, прогресивнијим рјешењима, једном рјечју идејним. и политичким предњачењима и иницијативом. Гаранција наше будућности је у јединству равноправних, у енергичном супротстављању ономе што покушава да омаловажава и окрњи интересе било ког народа и народности, или интересе југословенске заједнице као цјелине, ВЕСЕЛИН ЂУРАНОВИЋ, председник ЦК СК Црне -Горе:

итд ЈЕ РАДНИ ЧОВЕК-ЕА

БОДНИЈИ ·

_ То су ВЕЋИ УСАОВИ ЗА ЈЕДИНСТВО

Најсажетије · речено, — основни правци ангажовања Савеза комуниста на јачању братства и јединства у савременим условима су, по мојем мишљењу, прије свега,

интензивнро развијање самоуправ~,

них социјалистичких односа, затим, јачање стварне равноправности нација и народности, потом учвршћивање социјалистичког југословенства као најдубљег израза самоопредјељења свих нација и народности да живе у социјалистичкој и демократској равноправној вишенационалној заједници, да бране њену независност и интегритет, тековине социјалистичке револуције и свој самоуправни пут У социјализам и, коначно, изграђивање стварног јединства СКЈ на основу јединствене идејно-политичке платформе усвојене демократским путем,

„Све је то у највећој могућој повезаности и условљености. Када истичем да развитак социјалистичких самоуправних друштвених односа треба да буде у првом плану; имам у виду да ће се и питања међунационалних односа успјено рјешавати само под условом

"да јача друштвено-економска по-

зиција удруженог рада и да се самоуправљање све више развија као пјеловит друштвени систем. Што је радни човјек слободнији и његова позиција доминантнија у цјелокупној сфери друштвене ре-

продукције, то су већи услови за _

јединство. Социјалистичко самоуправљање је битна револуционарна суштина братства и јединства у савременим условима. То је историјски нова и одлучујућа спона међу нацијама и народностима наше земље, која означава континуитет револуционарног развоја нашег друштва, на једној, и стварну националну равноправност, на другој страни, Нов корак у политичкој и економској реформи друштва, који треба учинити на

основу идејно-политичке платформе Прве конференције СКЈ, отвара широке просторе за јачање брат ства и јединства, за стварно зближавање нација и народности у нашој земљи. Стога и сужавање политичких и економских функци ја савезне државе не значи разграђивање тековина братства и јединства, већ стварање друштвенополитичких и економских услова за стварно зближавање и уједињавање радних људи, нација и народности наше земље.

Паралелно са овим, најпрогресивније снаге нашег друштва 6ориће се за стварну равноправност нација и народности, њихов сло-

бодан развој, подједнако учешће и .

одговррност у одлучивању и спровођењу демократски и заједнички утврђене политике. Социјалистичка робна производња, тржишни карактер привреде, расподјела пре ма резултатима рада и самоуправљање као нов друштвени однос отворили су У овом погледу мно-

та нова питања која траже прави,

одговор. На овој основи се јављају нова питања и у сфери међЂунационалних односа. Уколико за таји револуционарна ефикасност у рјешавању ·сових питања, уколико законитости и противурјечности робне производње имају већа стихијна дејства, односно уколикр не постоји свјесно самоуправно усмјеравање ових кретања, утолико је стање међунационалних односа флуидније. И обратно, уколико је јаснија и јединственија идејно-политичка платформа, а основа те платформе је стварна равноправност и солидарност нација и народности, те уколико су међунационални и међурепублички договори засновани на равно-

авном третману националних ин

тереса и спремности да они могу бити ограничени ради заједничког митерееа, рпет демократски до-

товореног — политичка кохезија је чвршћа и јединство стварније. У свему овоме битан значај има СКЈ „као носилац револуционарне иницијативе и стваралачке идејно-политичке синтезе и као револуционарна организација радничке класе, свих народа и народности“ (Осма сједница Предсједништва СКЈ). Ставови Деветог кон

греса имају у овом погледу дале-

косежан значај, јер полазе од ста-= новишта да је СКЈ „веома значајан фактор идејне интеграције и политичке. кохезије наше вишенационалне социјалистичке заједнице“. Двије битне компоненте чине суштину овог става: СКЈ се развија и дјелује, прво, на основу јединствене идеолошке оријентаци је и политичке опредијељености његовог чланства у читавој земљи и, друго, на основу равноправног положаја, самосталнрсти и од= товорности СК социјалистичких ре публика. Савремено револуционарно искуство из етапе самоуправљања потврђује да недосљедности у једном или другом погледу представљају извор слабљења јединства, погоршавања политич+ ких односа и нарастања антисоцијалистичких тенденција.

Садашња- реформа Федерације дефинитивно ће покопати тенденције централистичког етатизма и унитаристичког национализма. Ти ме би у основи биле савладане опаспости наднационалног карактера СКЈ. Отуда, по мрјем мишљењу, још већи значај добија став Деветог конгреса о СКЈ као фактору идејне интеграције и политичке кохезије. То се може постићи само изванредним напорима да се не заостаје у изграђивању јединствене идејно-политичке плат форме, да се демократским путем и ефикасно долази до јединствених ставова-у СКЈ, да јача одговорност СК социјалистичких република за изграђивање стваралачке идејно-политичке синтезе по гледа и ставова, активности и иницијативе СКЈ, да, исто тако, јача одговорност СК република за спровођење демократски усвојене јединствене политике СКЈ, да СК социјалистичких република заснивају своју идејно-политичку ак цију 'на политици стварног -јачања друштвене улоге и утицаја рад ничке класе, развијању републике као самоуправне друштвено-политичке заједнице и сузбијању тен денција територијалног затварања, привредног аутархизма, еконрмског хегемонизма и монополизма,

То су најважнији елементи борбе за јачање стварног ' јединства. у СКЈ, а тиме у највећој мјери и за јачање братства и јединства радничке класе свих нација и народности, односно братства и јединства нација и народности у нашој земљи.

Веселин Ћурановић

Ар САВКА ДАБЧЕВИЋ КУЧАР, председник ЦК СК Хрђаттске

НЕ СНАЈАЈУ НАС НИКАКВЕ ВЕЗЕ ВЕЋ НОВИ АРУШТВЕ

"на којим се циљевима остварује је-

И од чињенице да. је братство и јединство, као најдрагоцјенија тековина наше револуције У-

_ вијек, у свим њеним фазама, има-

ло реалан друштвени и политички садржај, и онда када је у крви ковано, и- данас Кручно де код тога

динство. Том јединству: циљева, на

"чијој се освови и јавља братство,

иманентно је да се не остварује ни

на чији рачун: већ представља за-

једнички интерес. Е Мишавање братства и једниствеа

о би послати га

јетувог друштвеног и политичког садржаја, који је врло конкретан У свакој датој етапи револуције, Замјена истинских садрж каја Голом фразом била би погубна за развој братства и „зединства. и

папила

| Стога сматрам прворазредном 0" бавезом СК да непрекидно оботаћује и развија истинске. садржаје братства и јединства у сувременим увјетима и управо конкретизира“ њем те садржине данас. То не зна“ чи само платити над дуг. прошло