Борба, 28. 11. 1970., стр. 5
Др Савка Дабчевић Кучар
сти, нити само бити свјестан судбинског интереса свог народа да живи у Југославији, несврстаној, социјалистичкој, самоуправној заједници слободних:и равноправних народа и народности у садашњости, него значи, прије свега, понијети свој дио одговорности пред идућим генерацијама — за будућност. . .
Циљеви на којима се остварује наше братство и јединство данас су: несврстана, ванблоковска, независна Југославија. Самоуправни социјализам, пуна и непрекидно развијајућа слобода и равноправност народа и народности. Социјалистичка демокрација. Заједнички привредни и друштвени прогрес на самоуправним основама у тржишно планској привреди, којим св превладавају "разлике у степену развијености развијених и нераз'вијених, како не бисмо били на маргинама свјетских токова и како бисмо радном човјеку цијеле Југославије омогућили живот достојан човјека. На тој основи одговорности пред својом класом и својим народом пуни интернационализам. Све што омогућава остварење ових циљева позитивно. утјече на разВој братства и јединства, Оно са јача тиме што упорно градимо елементе оног што нас најдубље спа ја у самоуправној социјалистичкој перспективи и пуној равноправности народа и народности.
'Или, још конкретније у односу ва садашњи друштвени тренутак: највећи прилог политици братства и јединства и кохезији наше за-
"једнице је акција ка реализацији
курса који радничку класу експонира као носиоца проширене репродукције и одлучујућег фактора цјелокупног развоја: заједничка одлучнија акција за развијање самоуправљања у тежњи да досљедно остваримо глобално самоуправно друштво, против менаџерско=
=технократских и других тенден~,
ција и против отуђивања средстава сд непосредног произвођача и удруженог рада у центре економске и друге моћи: у заједничкој даљој изградњи цјелокупног нашег друштвено-политичкот система, којим ће се проширивати простор за афирмацију свих народа и народности и републике преузети већу одговорност за властити и за“ једнички развој, пред којим промјенама сада стојимо, провођењу закључака _ Прве конференција СКЈ итд. Укратко, стално јачање спона нашег братства и јединства дубоко је и нераскидиво повезано са садржајем наше социјалистичке револуције у овој етапи,ја није нешто што постоји изван и независно од тога.
'Погубним за. развој братства и јединства сматрам утјецаје друштвено и политички поражених снага, које тежећи рестаурирању или задржавању бирократско-етатистичких односа, спонтано или организирано нуде своје политичже платформе, које је ход наше револуције већ прегазио. Једна од њих је и национализам, без обзира на то да ли се јавља у свом унитаристичком или сепаратистичко-шовинистичком виду.
Нетативним за развој братства и јединства сматрам свакако заостајање у рјешавању сазрелих друш-
твених проблема, јер због много-
националног карактера наше заједнице готово сваки проблем има и своје међунационалне аспекте и
реперхусије.
А + Нетативним за братство и једин= ство сматрам и заостајање иза про кламираних начела, особито на Е значајнијим поставкама нашег Бро грама 'и реализирању оног Ма представља класни садржај на
социјалистичке револуције.
Братство. и јединство слабе Ва стоји на самоуправном курсу, 55 .“ бе га појаве или тенденције су ба вања равноправности. Слаби га жеља да се насилно, претапају нације, појаве хегемониз ма или такве тенденције, па ма од кога се јавиле. Слабе га кфива сжваћања патриотизма која пола“ зе од унитаристичког конц почивају на социјалистичко о управпом курсу пуне слободе и по ноправности народа и народности, као и непоштивање или потцјењи-
'
м само-
умјетно |
епта и не
вање националних осјећаја и вриједности што су их поједини народи и народности унијели у заједничку ризницу социјалистичке Југославије. Братство и јединство не би се могли развијати ако би постојале тенденције третирања појединих народа као мање или више важних, или приступање њи ма с позиције величине и сл.
Негативно на развој братства и јединства утјече и свака национал на загрижљивост, искључивост, појаве националне себичности и затворености, антагонизирање интереса једног народа с другим, сијање непсвјерења, потцјењивачки однос према резултатима других народа, па све до шовинизма и сепаратизма. Став и однос према другим народима најбољи је критериј за провјеру става и односа према интересима и слободи властитог народа. Народ који угрожа= ва друге ни сам не може бити сло“ бодан. Зато сматрам да поред антгажираности на најкључнијим проблемима и задацима наше револуције, што сматрам најбитнијим за јачање братства и јединства, СК мора у свим својим ћелијама бити ангажиран најприје да сужава друштвену подлогу на којој се ове негативне тенденције јављају, а такођер и на њиховом отклањању. Братству и јединству не сметају национални осјећаји, који полазе сд социјалистичких самоуправних друштвених односа те националче слободе и равноправности. Борба за нову Југославију није вођена гушењем и заташкавањем националних осјећаја. У НОВ није то уопће било спорно, па се братство и јединство управо гра= дило на пуном признавању нациозалних осјећаја. Зато су за р братства и јединства неприхватљиве тезе о укидању нације, о над националном југословенству, о томе да изражавање националног осјећаја и (кад полази од наших друштвених односа) угрожава брат ство и јединство. Оне показују само деформацију оних који то заступају. Изграђивање братства и јединства и међунационалних односа, опћевито је динамичан процес, а не стање једном заувијек дато. Не могу се стога, мислим,
"примити тезе да смо, пошто смо
чврсте темеље равноправности поаи и много тога већ успјешно остварили — што је тачно — та питања једном заувијек скинути с дневног реда. Да смо све ријешили. Да је интерес једичства да забашуримо спорна питања. На тој основи јављају се понекад — а пола= зећи од отворених расправа и разлика које постоје у гледањима на одређена питања — оцјене како је братство и јединство пољуљано, у“ грожено и сл.
Мислим да у живој стварности морамо непрекидно бити пр активно и принципијелно, на питањима развијања, учвршћивања и обогаћивања братства и јединства. Отворено постављање и отворена расправа о проблемима, кад је усмјерена на тражење рјешења, ад. води рачуна о дуторонвиа интересима сурадње, кад је У ципијелна, није наша слабост, н снага, а истовремено и обавеза пре ма властитим про лаа РА М рује
ипима, уколико | 1 наћи (а не проблем прикрити), уколико рјешења треба да буду ствар договора и заједничких ин: тереса (а не диктата и наметатна воље) и уколико проводимо на курс да смо субјект, а не објект политике.
Свакако сам код тога против сва ке загрижљивости, нетолерантности, непринципијелности, која шко ди увијек, па и онда када се њоме служи онај који у суштини има право. Не бих се бојала оних појединаца који видећи како се распада њихова визија о Југославији, проглашавају то распадом Југославије и угроженошћу братства и је-
| динства. Напротив, мислим да наш
з греса самоуправне с0Ио етичке Југославије (а то зна чи и братства и јединства њених народа) обавезује да одлучније, брже, ефикасније, и уз учешће јавности, загриземо у спорна питања, јер само тако можемо дати одговоре на питања која друштвени
развитак већ поставља, а ми на њима као друштво каснимо,
За “развој братства и јединства важна је и, рекла (бих, кључна спознаја да нас не повезује никакав мит ни романтика прошлости. Повезују нас тековине НОБ и социјалистичке револуције, братство и јединство. Заједничка – епопеја, што смо је прошли у борби против многих непријатеља и за стварање баш овакве Југославије. Међусобно испреплетене револуционарне везе једног самосталног и не-
1
зависног пута у социјализам. Дубоко осјећање заједничких социјашистичких хтијења у освајању све већег простора једном самоуправном типу хуманог и демократског социјалистичког друштва. Заједничка дугогодишња акција на мијењању увјета живота радних људи сваке наше нације и многи зна чајни резултати које смо управо на том курсу остварили. ~
То су чврсти и врло дубоки инте реси заједничког очувања · наше
28, 20. и 30. НОВЕМБАР 1970. — БОРБА. — СТРАНА |
слободе, нашег суверенитета, нашег права на свој пут у социјализам. Не спајају нас дакле никакве мистичне везе, никакво апстрактно осјећање југословенства из прош лости. Спаја нас досадашњи и будући економски и друштвени и по
· лдитички интерес и политички про-
гтрес који смо створили, сваки народ Југославије и сви заједно баш на овом самоуправном социјалистичком курсу, управо под овим и оваквим друштвеним односима. Они — ти друштвени односи — и
АНГЕЛ ЧЕМЕРСКИ, председник ЦК СК Македоније:
САВЕЗ КОМУНИСТА НЕ ДОПУШТА. ПАРЦИЈАЛИЗАЦИЈУ
.
_— Братство и јединство народа и народности и радних људи Ју'тославије, на шта је у многим за наш развој историјским моментима указивао друг Тито, има свој дубоки смисао; то је један од фундамената постајања и просперитета наше социјалистичке заједни це. То није парола једног исто-
џријскот тренутка. парола због од-
ређеног садржаја који одражава тај тренутак. Отуда се и јачање братства и јединства не може посматрати као битка која је једном за свагда извојевана, већ се мора као потреба која се у току нашег "развоја непрестано актуелизира, примајући нову садржину у за висности од конкретних услова У датом историјском тренутку.
Самоуправни карактер наших социјалистичких друштвено-еконо мских односа даје посебан печат тој борби. Ми се, наиме, не залажемо за апстрактну форму братства и јединства, већ за стварање оних материјалних и друштвених услова који ће довести до даљет јачања и суштинског продубљивања братства и јединства. У садаш њем историјском тренутку та бор ба је непосредно везана за даље но ве кораке ка потпунијој равноправности народа и народности, република и покрајина у економској и политичкој сфери, за остварива ње посебних, али и за респектовање заједничких интереса. У том смислу напори за даљу изградњу политичког и привредног система могу бити непосредно стваралачки допринос и јачању братства и јединства. Исто тако као што и афирмација братства и јединства представља реалну основу и прет поставку за изградњу самоуправ-
них и равноправних односа у око
вирима наше федеративне заједнице. Одређене дезинтеграционе тенден ције на које се може указати, а
које су израз резлних развојних противуречности или заблуда, нису забрињавајуће саме по себи. Забрињавајуће би било уколико не бисмо поставили себи неопходне институционалне, економске и дру штвене оквире у којима би се так ве тенденције каналисале и активношћу социјалистичких субјек тивних снага оријентисале и ефи касно сузбијале,
Савез комуниста Јутославије, по лазећи од самоуправног карактера схватити као перманентна битка, наших односа, од трајног историјског интереса радничке класе и од историјског интереса народа и на родности Југославије да живе У једној заједници, јер само тако мо гу просперирати и опстати као социјалистичка самоуправна и суве рена заједница — мора перманентно да усмерава своју активност на изналажење оних везивних елемената који изражавају те заједнич ке интересе, и претварајући их у заједничку идејно-политичку плат форму, да доприноси безболнијем и ефикаснијем савлађивању проб лема и превазилажењу историј-
ски условљених противуречности _
у нашем друштву.
У том смислу сматрам да је нереално постављање дилеме: да ли јединствено деловање Савеза комуниста Југославије или заједничка платформа републичких са веза комуниста. По самом називу и по садржини тог назива Савез комуниста представља тако организовање комуниста од базе до врха које не допушта парцијализацију, јер се нужно темељи на јединственој идејно-политичкој плат форми. Уважавање одређених спе
цифичности развоја појединих република; и на тој основи специфичних облика и начина деловања. републичких савеза комуниста, ни у ком случају не може доводити у питање идејно-политичко једин ство Савеза комуниста Југославије.
Ангел Чемерски
јесу оно што нас најбоље спаја и повезује. То је по мојем мишљењу смисао југословенства.
Развијајући те односе, и његуч јући пажљиво и упорно све оне чврсте нове споне међусобне сурад ње и братства које је живот развио развијајући међусобно повјерење у првом реду на јединству акције, политички, економски и друштвено, потврђиват ћемо Титове ријечи „да братство и јединство није за музеј“.
МИРКО ЧАНАДАНОВИЋ, председник Покрајинског комитета СК Војбодине:
_ СОЦИЈАЛИСТИЧКА РАВНОНРАВНОСТ НЕ МОЖЕ СЕ ЗАМЕНИТИ РАВНОТЕЖОМ НАЦИОНАЛИЗМА
Рекао бих, најпре, да сам чврсто уверен да тежња југословенских народа да живе заједно, да
Мирко Чанадановић
се међусобно помажу и удружују своје најбоље снаге у корист заједничког, равноправног'и равно-
(ЦРТЕЖИ ДРАГАНА САВИЋА)
мерног напретка свих, није данас нимало слабија него што је била. Парола јединства и братства са којом су комунисти и све напред не снаге наших нација и народности током ослободилачког рата прокрчили пут ка заједничкој сло боди, заједници слободног рада, људском и националном достојан ству и суверенитету има зато и да нас не само смисао морално-васпитног упозорења, него и даље из ражава и подстиче оно што је нај боље у нашим људима и народима. Застава братства и јединства не само да није музејски експонат, него нам је данас, и убудуће опет, све више потребна као симбол сва
кодневног живота, од заједничких породица, улица, школа, предузе ћа до управљања заједничком државом и места које имамо у свету.
За четврт века социјалистичке изградње умногоме су побољшане економске, политичке и културне претпоставке не само за принципи јелну уставно-политичку него и фактичку равноправност и већу равномерност и слободу напретка радних људи, нација и народнос ти наше југословенске заједнице. Ми стога нисмо сада у ситуацији да измишљамо, или од других пре писујемо шта би и Како требало убудуће да чинимо, да.би мера на ше међусобне равноправности, уза јамног поштовања, помагања и јединства била још већа и садржај нија. Ми знамо свој пут. Још ви ше и непосустало треба да улажемо труда, средстава и добре воље у првом реду на превазилажењу још постојеће економске неједна кости међу нашим радним људима и појединим крајевима наше земље. Потребно је, и ствар је на ше заједничке решености, да сис
тем политичких и економских од носа У овој нашој многонационалној заједници,. учинимо још више самоуправно-демократским како би у њему владајући утицај имао онај, и актуелни и историјски, свим нашим народима заједнички интерес радничке класе и радних људи уопште.
|
Али, док радимо на том историј ском послу морамо, из дана у дан, имати на уму да ниједна наша сре дина још увек није хомогено социјалистичка, да околности у којима живимо нису политички неутралне и увек на нашој страни, Зато морамо бити упорнији и дос леднији У одбрани нашег јединства и братства од оне корозије коју изазивају заостала свест, себичност, национална демагогија и шовинизам.
Дозволили смо, на жалост, да се под видом демократизације по литичког живота прекомерно и учестало почну оглашавати носио ци и присталице националистичког падметања и ругања, они који социјалистичку равноправност хоће да замене равнотежом национа лизама и као такви се нуде за националне кућепазитеље. А још је горе од тога што су неки, понекад и утицајни чланови у нашем Савезу комуниста и друштву, почели да западају у ону врсту „патриот ског“ заноса који покушава да све му томе нађе оправдања и прибави извињење. Од те болести мора мо се што пре оперисати, радикал но и првенствено ради сопственог интереса и идејног,ли моралног идентитета. Свако у свом националном бићу најпре, али и пома-' жући се међусобно, У име оних ин тереса и опредељења који су нам заједнички. Онако како смо у нашем покрету чинили за време херојске народноослободилачке борбе и онако како нам то и данас, с. разлогом, препоручује друг Тито .