Борба, 28. 11. 1970., стр. 6
Председник Репу-
бликв _— одликовао | је „Борбу“ Орде-
ном заслуга за на-
род са златном зве
здом.
БОРБА
Указ о одликовању допет је 18. фе брџара 1962. поводом 40-годишњилце излажења „Борбе“
ПОДРШКА
Сведоци смо ових дана тенералне подршке мерама стабилизације са који-
ма је Савезно извршно ве.
ће изишло пред јавност и Савезну скупштину. Дру го се и није могло очеки вати када се има у виду неподељена 'опремност да се поздрави све што би се учинило за сређивање прилика у привреди, чије се тегобе свестрано осећа ју. Аплаузи већ првом кораку у томе правцу сами су се по себи наметали.
Може се, међутим, са сигурношћу рећи да је, засад, у питању пре свега једна општа, глобална и бланко подршка. нечему што тек у пракси треба да покаже своје стварне вред ности. То се јасно запажа ло у свим досадашњим разговорима о стабилизационим мерама. Свакако не без разлога, јер целовит програм, са разрађенијим степеницима реализације и уз вођење рачуна о маси међуутицаја појединих мера, тек ваља из радити. Отуда и присутан утисак претежно глобалног прилаза стабилизацио ном захвату, уз бојазни да неке од садашњих иницијатива ка сређивању тржишта и привреде не буду касније управо сметња њеном нормалнијем пословању.
Очито је, бесумње, да са ма краткоћа времена, жеља да се делује ефикасније макар и не чекајући на комплетирање читавог
·. програма до у детаље, није ни пружала нарочите могућности за пунију разраду читавог пројекта у садашњем тренутку. Али сигурно су на месту и она упозорења која говоре 'о потреби да се, водећи рачуна о великом предстоје ћем задатку јаснијег одре Ђивања односа у нашем друштву уопште, и прве стабилизационе мере усмеравају тако да буду саставни део тога новог система. У том случају неће
Света Тадић
подршка не само у глобалу, већ и појединостима.
Савезно извршно веће тешко може изнети читаво ово бреме само на својим плећима. Оно је веома одређено рекло да и нема намеру да то чини, нити би било у могућности и да хоће, пошто су прави кљу чеви стабилизације на дру гој страни. Управо у безбројном ђердану друштвених и економских креатора односа на тржишту, својственом нашем самоуправном систему, налази се одговор „хоће ли и колико стабилизација заиста успети. На савезном нивоу, УЗ договор читавог друштва, могу се одређеније креирати само правила стабилизационе игре, којим путевима ваља ићи. Све остало је питање животне праксе и стварности, спремности свих актера да заиста допринесу свој обол сређивању односа у привреди.
Шта вреди, на пример, јавно изражена општа спремност да се обузда прекомерна буџетска потрошња — која је у овој и протеклој години неколико пута прокламована ва свим нивоима — ако пракса показује да је понашање сасвим друкчије и да су сви буџети расли неупоредиво брже од про-= изводње! Каква је стварна вредност · закључака СКЈ о растерећењу привреде, ако је ситуација обрнутат Може ли договор свих република и покрајина о појединим мерама, спроведен у сарадњи са СИВ, имати практичну снагу ако се касније неки од тих сауговорача сасвим. друкчије понашају: А таквих примера је поприлично. Подршка зато захтева не само аплаузе, већ и ак цију, масовно укључивање у игру и залагање до изгарања. И конкретну од говорност — не само СИВ
оматеријална
6. СТРАНА — БОРБА — 28, 29. и 30. НОВЕМВАР 1970. '
АКТУЕЛНОСТИ
!
ЕФОРМА
поново "НА СЦЕНИ
.,
-На прилично с драматичан начин реформа је по ново закуцала на врата. Наравно, са новим, тежим захтевима.
Додуше, није мало оно што је досад реформом по стигнуто. Читави делови привреде модернизовали су се и оспособили За пословање на светски модеран начин. А промене у друштвеним односима довеле су до тога да се данас сасвим реално може говорити о удруженом раду као стварном — носиоцу будућих преображаја.
Али, реформа је ипак морала поново да закуца на врата. Оно што је њом постигнуто очигледно је било недовољно да се она устали као нормалан начин друштвеног ња. А како су изостали на пори да се доследније под стиче управо оно што је као прогресивно већ изра сло и да се томе подвргава целокупни друштвени живот, реформа је почела да сплашњава. Кренуло се политиком разводњава ња тобоже ради „оживљавања привреде“, а фактички ради подешавања услова свим видовима привређивања, да би се најзад доспело на терен чисто етатистичких прерасподела, где се средства по ново могу произвољно одузимати и _ додељивати, уз већ познати резултат да' притом највише страда производња и да се смањује њена оспо собљеност за _ реформске преображаје.
Најпре је позвана у помоћ држава да у корист привреде ублажи реформу, да би се сада утврди ло да је управо привреда најтеже погођена тим убла жавањем.
понаша _
развој самоуправљања. А
"управо последице досада-
шње реформске недоследности све више откривају и ону другу страну — да се реформа једино самоуправношћу може остваривати. Није више ту у питању само општа идеолошка опредељеност за самоуправљање. На' дневном реду је већ сасвим практична неминовност. Скре-. тање са реформских коло сека је, преко инфлације и нараслих трошкова живота, највише погодило непосредне произвођаче. И то директно.
Погођен је, дакле, њихов класни интерес. И тре нутни и историјски, одједном. Једностраност
И у првим расправама о стабилизационим програ мима било је најчешће те жиште на томе да се укаже на њихов значај, за самоуправљање, Потезани су многи уверљиви аргу-' менти да би се илустрова ло колико је инфлација пореметила самоуправне односе у друштву, деформисала расподелу и компромитовала услове стица ња дохотка. Али, то је ипак била још увек само негативно окренута критика. Недостајала је друга страна — она која води ра сплету.
Тако се догодило да му неким мериторним распра вама претегне овако једностран приступ: натросто је одсликавано неповољно стање и сугерисано држави шта да предузме да би се оно изменило. Било је то својеврсно враћање на класичну логику политике која претендује да се уну
бити касније потребне не ке посебне допуне и исправке, мање ће долазити до накнадних трзавица, неспоразума и неразуме-
вања, па се самим тим о- тога нема
безбеђује и дугорочнија ције.
.
за свако лажирање у овој по наше друштво одговорној, да не кажемо пресудној утакмици.
веома
Без ни стабилиза-
Досад је преовладавала углавном само једна страна познате истине да је ре форма не само привредна већ и друштвена. указивало од коликог значаја реформа за даљи
тар ње, као изоловане дру штвене сфере, утврђују го тови рецепти за сва могу ћа рештења.
Већ је и оцењено чему то води. Ових дана се управо из те класичне сфе
Тиме се
је
који говоре да се етвари можда ипак крећу ка преговорима
Гунар Јаринг се вратио у Москву на свој стални и безбедни положај шведског амбасадора у Совјетском Савезу. То већ само по себи говори какво је стање мировних преговора између Израела и арапских земаља за које је задужен амбасадор Јаринг као специјални представник Генералног секретара УН.
Јаринг је по повратку у Москву рекао да не зна да ли ће се и када "вратити у Њујорк и да све зависи од развоја ситуације. Неки извори блиски Јарингу јавили су уз то да амбасадор сматра Израел одговорним за прекид мировних преговора.
Као што је познато, ови преговори практично нису ни почели због опструкције израелске владе која је упорно инсистирала на томе да неће преговарати све док се на Суецу не успостави стање од пре споразума о примирју, наиме док се не повуку египатске ракетне батерије које су наводо померене ближе Суецу. Тромесечни рок примирја протекао је почетком новембра а зараћене стране су се споразумеле, после консултације четири велике силе, да се примирје продужи за још три месеца.
И поред потпуног застоја, има доста знакова који говоре да све није замрзнуто и да чак и Израел показује веће интересовање за излаз из ћорсокака и да тражи прихватљивију формулу за наставак преговора. У том правцу Тел Авив је покренуо и неке иницијативе.
Први пут |
Изненадила је, пре свега, једна
Њ. убива“ изјава Моше Дајана од 7. новембра у Хаифи. „Ми нисмо заинтересовани ни за продужетак рата ни за нова освајања. Треба окончати рат а за то постоји
· само једно средство: покренути ди“ јалог с противном страном, дакле
започети преговоре посредством Јаринга“, рекао је израелски ' „јаки човек“ на једном збору странке Мапаи. Први пут после више од три месеца један израелски министар
није поновио у јавном говору ус--,
лов, иначе неприхватљив за Египат, о претходном повлачењу ракетних батерија са Суеца.
Девет дана касније Голда Меир је настојала да стиша буру, индиректно коригујући Дајана и оптужујући СССР и УАР због наводног кршења споразума, то јест због ракета. Далеко више су, међутим, привукле пажњу ове њене речи: „Морамо и даље деловати... Морамо се још борити да створимо услове за обнову Јарингових разговора. У том погледу ми смо у сталном контакту с владом САД“.
Иако ови контакти између Израела и САД не представљају никакву тајну, јасно је да је Тел Авив почео нову рунду погађања са Вашингтоном под чијим притиском је, изгледа, и дошло до отупљења израелских услова за Јарингове преговоре. Израел, међутим, није оклевао да посебне услове овог пута · постави Вашингтону. Аба Ебан је у главном граду САД поднео захтев државном секретару. Роџерсу да САД: а) обезбеде дугорочну војну помоћ Израелу и 6) да америчка влада више не врши притисак на Израел о повлачењу са свих арапских територија окупираних у току рата 1967.
Американци су брзо реаговали. Мо Никсон је одмах затражио од Конгреса 500 милиона долара за повећање војне помоћи Израелу до краја ове године, Што се тиче 1971. САД очекују да она буде година преговарања и од Израела траже уверавања да ће своје захтеве — војне и економске — усагласити са безбедношћу Израела која би се базирала на мирном решењу кризе на Блиском истоку.
Другим речима, америчке војне испоруке, како истиче „Њујорк тајмс“ не могу бити безусловне. Јер, САД имају и друге обавезе на Блиском истоку а прво место међу њима је прихватање Роџерсовог плана и резолуције Савета безбедности о повлачењу Израелаца са окупираних територија.
Вешттина без еластичности
Погађања су, дакле, почела а Израелци показују у томе доста вештине и упорности, али и недовољ но еластичности и реализма у проценама. Посебна одлика тог погађања са израелске стране је сејање конфузије, у чему активно учествују сви водећи министри;
У том склопу посебну пажњу је „привукао предлог Моше Дајана, у току прошле недеље, 0 „ограниченом дезангажовању дуж Суецког канала уз могуће отварање међународне пловидбе. Он је очигледно рачунао и на примамљивост ове понуде. Када је она остала без одзива, други јаки човек израелске владе и Дајанов конкурент Алон брзо је повукао идеју о Суецу тврдећи како је Канал „перфектни антитенковски ров“. - |
Израелци су очигледно свесни тога да се у крајњој линији морају повући са окупираних територија и да морају тражити споразумно решење. Они, међутим, не сматрају да је то хитно и не журе на разговоре. Уместо тога, прибегавају конфузији, вршећи притисак и на Арапе и на Вашингтон. У том склопу посебну улогу очекују од тајних разговора са јорданским краљем. УАР, међутим, не даје никакав знак спремности да игра неку улогу у тим маневрима. А време ипак не ради за Израел.
Владо Теслић
ре чују изрази незадовољ ства што прве стабилизационе мере на савезном нивоу нису биле праћене одговарајућом активношћу на осталим нивоима друштвеног одлучивања, пресвега, у самим радним организацијама. Па догодило се једино то да овако постављена политика сада и
Празнични дани:
„Народни фронт 11 реона триређује у четвртак, 28. ов. м, свечану Академију поводом годишњице Федератив не Народне Ретублљике Југославије у сали Дома културе, Лазаревићева 4.“
Била је то прва годишњица Ретиублике. Ј-
Тих дана, године 1946, новине су 06јавиле многе огласе, који су већ поста ла саставни део већ помало забрањене тронике налцег живота. Један оглас ка же да ће за први празник Републике у Београду бити „на Коларчевом народном универзитету филжска триредба за чланице АФЖ УП реона са Ууводним предавањем“.
Други обавештава о „подели кољони јалних артикала“, „Ово следовање колонмјалних артикала издаваће се на новембарске потрошачке карте ц то:
На Г-карту: соли 500 грама, бралина 500 грама, сапуна 2 комада од 200 гра ма, сатун тоалет 1 комад, Укупно сле довање за Г-карту стаје са 1 комадом сатуна „Палљмолив“ или „Лукс“ – 29,50 динара, а са 1 комадом сатуна „Милед“ или „Исланд паљњ“ 29 динара...“
Ту су п следовања за карте Р-1, Р-2, Д-1, Д-2, Б, Т, ударничке...
Ту је им овакав оглас: „Пажња гра ђанству! Скреће се пажња грађанству да ће се на дан 28. новембра тродава
ти на београдским пијацама морска, ри ба (сарделице) "у слободној продаји . “ож
Новине су ч ових дана пуне огласа:
„Путујте нашмм авионима у Африку ПИ а ац % „каравеље“ налцег пре дузећа возе вас у све европске метротоле“. „Поводом новембарскиг празника, ор ганизујено излет у Беч и Будимпеш»
"ту, Трст и Венецију. За Трст — сва
ког петка“.
„На празник Дама Републике СФРЈ радње у Трсту послују непрекидно. Ва ше поверење награђујено квалитетним сатовима и гарантованом _ чистоћом злата ц златниг предмета“.
„Добро дошли у Трст, грађани Југославије! Трст са својим традиционал нам комерцијалним искуством, са и» љаду специјализованит радњи и са свом разноврсном ћроизводњом задово љиће дана 28, 29. ч 30. новембра 1970. све захтеве ц потребе туриста им жута ца,..“ .
• . #
Срећан вам празник, грађани Југос= лавије, ц не тротустите у „Одеону“ премијеру филма „Ухвати ђавола 3а реп“!
— Доста. о парама, окренилмо ч другу страну...
жање последице своје јед ностраности. Јер, њено је било, не само да критику је и сугерише, већ да свим снагама покреће и усмера ва ангажованост самих радних људи ка циљевима реформе и стабилизације, тако да се под организованим притиском одоздо, из саме базе удруженог рада, константно изнуђују одговарајуће одлу ке на свим нивоима.
Не очекује се ваљда да Ће савезна влада прописи вати шта све раднички са вети и општинске _ скупштине треба сада да предузимају! Напротив, уопште би било добро да се са крајњом скепсом Гледа на способност владе да са ма ишта озбиљније на том послу постигне. И у тој њеној умањеној способности морала би, поред оста лог, да се огледа увећена способност самоуправно ор ганизованог друштва · да решава нове задатке.
И лако и тешко
Сигурно не може бити случајно што је друг Тито на Првој конференцији СКЈ о свему томе изрекао овакву оцену: „Савез кому ниста и његово руковод-
ство не доносе одлуке и.
закључке напамет, већ до њих долазе најужом повезаношћу са масама рад-
(КАРИКАТУРА МИЛОРАДА ЋИРИЋА)
них људи и њиховим основним организацијама. Само на тај начин могу се доносити закључци, а не да их неко из своје главе извлачи и сугерира ка кав би требало да буде чи тав наш друштвени разви так.“
У Титовим речима није била садржана само критика старомодне политичке праксе која се унутар себе саме бави једино тиме што увек изнова утвр Ђује стање ствари и изми шља решења, остајући управо тиме и даље на нереалном терену. У тим ре чима била је и револуцио нарна порука о преношењу политике на њену пра ву основу, на радне људе У удруженом раду као ње не стварне носиоце,
Водити политику данас је и врло лако и врло тешко. Заиста, ништа није лакзше него водити је у ви ду уобичајене вербалисти чке акробатике где је реч „самоуправљање“ само неопходни реквизит у савре меној југословенској рето рици. Али је зато и познат њен. увек исти, резул тат: оно већ банално ишчу ђавање политичара — што народ не спроводи њихове закључке. Суштина је у ономе што и чини данас по литику крајње тешком у напорима да сам удружени рад постане њен кре
„ЈАВЉАЈУ се и покушаји вештачког затварања привреде и културе у републичке оквире, одвајања националног питања од развоја социјалистичких самоуправних односа, стављања знака јед-
накости између државности
/
нација и република,
што је битна компонента еманципације нација и
развоја демократских о
дноса, о једне страче „и ре-
публичког етатизма, о друге стране, Такве тенденције, под барјаком борбе за реформу односа у фе-
| дерацији, воде лабављењу веза, па чак и растакању темеља на којима се наша социјалистичка заједница развија. Зато би сваки покушај републич-
ког „окупљања“
под јединствену националну за-
"ставу свих хетерогених у Савезу комуниста туђих тенденција, идејних струја и политичких концепата могло да иде само на штету јасне идејно-поли-
тичке позиције Савеза комуниста.
То би водило
брисању линије разграничења СК од супротних идеологија и политичких тенденција, „мијешања карата“ у текућој политици са снагама које вуку на-
зад или теже конзервирању
постојећих односа, ко-
розији и дезинтеграцији идеологије Савеза кому-
атор и носилац, а да њено спровођење онда заиста буде лакши део посла који се добрим делом своди на обично формулисање закона и резолуција.
Улоге се очигледно морају изменити да би поли тика уопште постала ефикасна. Није више све у по литичком прокламовању чему би онда следило спро вођење. Ваља све више ствари решавати непосред ним самоуправним повези вањем и усаглашавањем, да би тек на основу тога прокламације биле и прогресивне и реалне. Тренут но уопште није толико ни важно размишљати хоће ли се самоуправно удруже ни рад повиновати стабилизационим _ директивама које му се упућују одозго. То му је ионако у интере су. Али је и те како важно хоће ли се нормална заинтересованост радника за стабилизацију тако усмерити да она натера све нивое друштвене надградње да се понашају како треба.
'" Подруштвљавање политике
У свему овоме је тренут но најважније да се цео
механизам политике — покрене у правцу њеног стварног подруштвљава-
ниста, сти“,
ња. Првенствено с тог ста новишта заслужују сву пажњу најављене промене у федерацији. Зашто баш тамог
Било би лоше када би се замо За вољу истеривања неке стопроцентне чистоће затечених међурепу бличких рачуна отегла ре шења око свођења савезних функција на најнуж-. нију меру. Јер, без тога напросто не би могао да се убрза курс претварања. класичне политичке држа ве у самоуправно интегри сану заједницу, где би политика заиста све више постајала само ствар нор малног јавног ангажовања. радних људи. А већ видимо да без оваквог ангажо вања нема шта нарочито ни да се очекује од свих постојећих и будућих прокламација у вези с рефор мом и етабилизацијом.
Што мање. буде разлога да се преко – федерације као класичне државе воде расправе о спровођењу реформе, то ће бити више разлога да се о томе расправља унутар република и покрајина као самоуправно организованих националних заједница. А утолико пре ће онда бити ре алних услова да се заоштрава борба за реформу. Не само као привредну. Већ, пре свега, као друштвену.
Милан Бајец
а тиме и губљењу његове акционе способноБудо Шошкић, У „интервјуу „Комуниста“) ж
„ТУГОСЛОВЕНСКОМ моделу тржишно-планске привреде потребно је истовремено и више тр-.
жишта и више, плана“.
(Др Бранко Чолановић, ви-
цегувернер Народне банке) кв. ~ Е ; »„ШТО СУ СЕ ВИШЕ развијали самоуправни односи у комбинату и што је било мање интервен-
ције и уплитања
државе и њених органа — то је
развој комбината био снажнији и успешнији“. (МарКо Новокмет, председник радничког савета „Сапо-
није“
на прослави 20-тодишњице самоуправљања)
жж »КОХЕЗИЈА и перспектива самоуправне федеративне Југославије не може, разумије се, почивати на евентуалном споразумаштву републичких,
националних, мини КА о
_Ђавности и међубобним сова, који би стајали на
ених „великих система“.
врхова или пак на уви-
зирима менаџерских 60челу несамоуправно уре-
Једина њезина перспек-
тива је у самоуправном производном односу, који
би уједињавао произвођач свим структурама, друштва“.
јави „Комунисту“)
е и све радне људе У
(Стипе Шувар, у из-