Борба, 12. 08. 1971., стр. 6

"нивања

уже онти демократског поступка мимо (СРИ

– рекао је Јанез Випоштпих, председник Републичке конференције ССРН

(Љубљана, 11. августа) Извршни одбор Републичке конференције ССРН Словеније, разматрао је данас недавну акцију 25 посланика републичке Скупштине у вези додатне кандидатуре за Председништво СФРЈ и оценио саму акцију, те начине и методе којима је спровођена, као политички неприхватљиве и штетне за даљу демократизацију политичког живота у самоуправном друштву. Седници, коју је водио Божо Ковач, присуствовао је председник Републичке конференције Јанез Випотник.

У уводном излагању члан Извршног одбора Стане Маркич нагласио је да је неоспорно да је основни но силац. кандидатура за ово високо тело Социјалистички савез, који је током поступка спровео веома широке консултације о могућим кандидатима Митји Ри бичичу и Марку Булцу. Пошто у тим разговорима није било приговора на предложене кандидатуре, Републичка конференција је одлучила да предлог поднесе на верификацију општинским организацијама ССРН

и републичким руководствима. ; Што се саме акције за

додатну кандидатуру тиче, као што је познато, њени иницијатори били су посланици Цене Матичич, Тоне Ремц и Иван Крефт, који су се на основу амандмана Републички закон о избору чланова Председни штва, односно могућности да 20 посланика предложи кан дидата, прво обратитли Едварду Кардељу, а затим, ка да ју је он отклонио — чла ну Извршног већа Словеније др Ернесту Петричу. ССРН је наступио против ове акције још у почетку. Председник Випотник је на скупштинској седници на којој су бирани чланови Председништва упозорио да група посланика не може да замени ССРН и њетову широку делатност, под сетио је Маркич.

Пошто је изнео хронологију догађаја, Маркич је ре као да акција посланика за право вођена супротно прак си читавог самоуправног механизма, и то још пре прихватања амандмана. За тим, ниједан од потписника предлога за додатну кан дидатуру није у својој изборној јединици расправљао о кандидатима за председништво, па се, према томе, не може говорити о демократизацији, коју по двлаче иницијатори акције. Реч је о тешкој политичкој грешци организатора акције, који стално машу заставом демократије, оценио је члан Извршног одбора и, такође, изнео мишљење да се за прикупљање потписа служило манипулисањем и искоришћавањем односа према Едварду Кардељу иако је било јасно да он не жели да се кандидује.

Читаву ствар организатори покушавају да окарак теришу као безначајну. мада је реч о принципијелним питањима, као што су: да ли ћемо сви заједно са посланицима, студентима, Савезом комуниста и другим

градити онакав Социјалистички савез какав желимо, или ће свако радити ка ко хоће, у групама и без обзира на Социјалистички савез и друге организације — нагласио је Маркич. Пре ма личном мишљењу Маркича, акција представља политичку диверзију. у којој се није хтело отворено да каже против којег од кандидата за Председништво је уперена. Нико није званично наступио против кандидатура ССРН, али они који се нису слагали са кандидатима требало је да то јавно кажу и да се са својим предлозима укључе у делатност ССРН, рекао је Маркич.

Др Војан Рус, један од повписника у акцији, који је као член Републичке конференције такође прису ствовао састанку, у дискусији је одбацио оцене из уводног излагања. Он је заступао мишљење да би се републичка морала својом гнализом и ставом посветити акцији до које је дошло након избора чланова Председништва, и која је уперена против тро јице посланика.

Иако председник Випотник у свом говору у Скупштини није товорио о диверзији, нито о пореби за покретање политичког пос тупка против појединаца, У последње време — рекао је Рус — дају се сасвим другачије оцене. Одатле и закључак да је тројицу посланика потребно „политички обезглавити“, рекао је Рус.

Што се тиче тражења до

датног кандидата, он је у-,

позорио да је већ сама расправа у Скупштини, прили ком прихватања Закона о избору Председништва и амандмана, јасно претпостав љала могућност пријаве трећег кандиддата. Акцијом која је сада уперена против посланика угрожавају се положај Скупштине и Социјалистичког савеза, зато што се у јавности ствара утисак великог политичког проблема. А ако се посланици заиста политички осуде, то ће Скупштини нанети. велику штету јер ће посланици изгубити самоиницијативу, подвукао је др Рус, који је затим прдложио да Извршни одбор да оцену да је акција посланика била добронамерна, и да се критички осврне и на рад ССРН, односно на чињеницу да је у кандидацијском поступку било на терену и пропуста.

Осим представника љубљанских студената, нико од великог броја дискутаната није подржао ставове др Руса.

Драгмар Шустер се заложио за покретање поступка за опозив поменутих посланика. Предлог о заузимању ста ва Извршног одбора о опозиву тројице посланика од бацио је председавајући Божо Ковач, који је рекао да је то искључиво ствар општинских – организација. које треба да цене до које мере посланици изражавају интересе средине које су их изабрале. | .

конференција“

У име студената Љубљан ског универзитета, Ленард Шеетинц је упозорио да Извршни одбор заједнице сту дената неће повући свој став који је јавности презентиран и који осуђује поступак против поменутих посланика.

У дискусији је учествовао и председник Републичке конференције Социјалистичког савеза Јанез Випотник, који је истакао да се суштинска питања не мо гу препустити стихији и да је неопходно да Извршни одбор осуди акцију, јер не може бити демократског по ступка мимо Социјалистичког савеза.

ЗАКЉУЧЦИ

У закључцима које је Из вршни одбор прихватио по сле дискусије, износи се, поред осталог, да група посланика није изразила ниједан приговор на кандидацијски поступак ни на предлоге могућих кандидата. На тај начин они су се одрекли могућности коју пружа Социјалистички савез да у демократском поступку и проверавању са ставовима других провере свој предлог. Читав кандидацијски поступак они су закључили у оквиру консултација са 29 посланика, од којих је 25 предлог потписало. Њихова акција про текла је мимо свих органа и организација, које о томе нису биле уопште обавештене. У интересу даљег развоја самоуправне · демократије, Извршни одбор одбацује те жње да се суштинске одлуке, међу које спада и кан дидовање у Председништво СФРЈ, прихватају мимо руководстава и организација севн! у: чијем се оквиру усклађују ставови грађана и организованих друштвених субјеката — СК, Савеза синдиката, Савеза омледине, Савеза студената и других. Такви поступци у крајњој консеквенци представљају прихватање одлу ка у уским, приватизираним групама, чиме се нејавним путем руши полити чки договори, а истовремено се. — као што доказује конкретан пример — онемогућава разво и афирмација стварног делегатског односа међу посланицима и њиховим бирачима. Посла нички мандат претвара се тако у 4. годишње генерал но овлашћење, без одговор ности бирачима.

Такође је одлучено да Из вршни одбор прикупи целокупану документацију о акцији — како се не би могао замаглити њен прави карактер. и методи — са којом ће упознати све заинтересоване. друштвено-поли тичке организацији заједнице и јавност. То ће омотућити општинским органи зацијама ССРН да проуче читав у политичком систему а посебно скупштинском систему, и да размотре и од говорност посланика према Социјалистичком савезу.

(Танјуг)

ПРЕД ДАН ГРАНИЧАРА

___СВАКА_КАРАУЛА – ЈУГОСЛАВИЈА У МАЛОМ

Изјађа. тенерал—пукођника Влада Шћекића, команданта граничниг

јединица Јутослобенске народне армије

ПАТРОЛА ГРАНИЧАРА; Увек будни ч спремни на свакој граничној стопи земље

„Граничне јединице, са другим приграничним чиниоцима, припремају се за одбрану неповредивости граница и у миру и у рату:

Суђење железничарима окриђљеним за несрећу у Врандуку у

МАШИНОВОЂА МЕ!

РАНИЈИ НСКАЗ

' (Сарајево, 11. августа) —

Пред Већем тројице сараје вског Окружног суда. којем | председава Драгутин Бодул. данас је почело су Бење _ моторовођи Алојзу Седлашеку и његовом помоћнику Драги Шимунови ћу. Они су оптужени за те шку железничку несрећу у тунелу ·"Врандук. недалеко од Зенице, 14. фебруара о-

Ји

ве године. Тада су у запа љеном тунелу погинула 33 путника радничког воза. а 120 их је било повређено.

Заменик јавног тужиоца Никола Дабић на основу на лаза стручне _ комисије ЖТП Сарајево. Заједнице југословенских жељезница и сарајевског Окружног су ла. рекао је да је пожар на локомотиви избио због крат

(рушен тунел у Овчар бањи

(Титово Ужице, 11. августа) — Ноћас између један и два часа, на путу Ужичка Пожега — Чачак у Овчар Бањи, одронило се ог-

ОТВОРЕНА ИЗАОЖБА „РИЗНИЦА ЗАГРЕБАЧКЕ КАТЕДРАЛЕ

Изложба ће бити отворена до средине септембра

(Загреб, 1. августа) Надбискуп загребачки, мон сињор доктор Фрањо Кухарић. отворио је вечерас у Музеју за уметност и обрт у Загребу изложбу под називом „Ризница загребачке катедрале“. Преко три стотине предмета са купљених, ствараних и очу ваних током столећа, од осзагребачке катедрале у једанаестом веку до наших дана — презентирано је сада први пут ван њеног простора стручњацима и широј домаћој и страној јавности.

Приказани историјски и уметнички споменици, од најстаријих — из једанаестог века. до оних с краја деветнаестога, имају сва обележја историјско-уметничких стилова значајних за развитак златарства. веза и текстила. украшавање рукописних књига и књитовештва; за развитак сликарства и вајарства,

Нарочито привлаче паж| њу предмети који су својевремено приказани на манифестацији у Паризу „Уметност на тлу Југославије“. посебно „Божји гроб“, светски раритет — једно од најславнијих дела загребачке везивне уметности.

Свечаном отварању изло жбе „Ризница загребачке катедрале“, која се затвара средином септембра — при суствовали су најугледнији научни, јавни и културни радници и велики број учесника Маријанског и Мариолошког конгреса, који се ових дана одржавају У Загребу.

(Танјуг)

Специјални папин изасланик у Загребу

(Загреб, 11. августа) Спицијални изасланик па-

пе Џавла Шестог Кардила

Фрањо Шепер допутовао је данас после подне у Загреб где ће присуствовати

13. међународном маријан |

ском конгресу.

С кардиналом Шепером у Загреб је допутовао и Леов Синенс председник Сталног већа за организи рање међународних марио лошких с конгреса, и Вал Лисрде, ординариј за Ватикан. На загребачком аеродрому високе црквене достојан ственике дочекали су члан Извршног већа Сабора др Иво Марган, председник Верске комисије Извршног већа Златко Фрид и потпредседник Скупштине гра да Загреба Иво Врховец.

Дочеку су присуствовали и загребачки надбискуп др Фрањо Кухарић и други црквени достојанственици.

(ТАНЈУГ)

ромно брдо, које је потпуно срушило тунел дугачак 26,5 метара и однело у Западну Мораву око 50 метара пута. Претпоставља се да нико није страдао, јер су у то доба аутомобилисти ретки.

На тунел се срушило неколико огромних стена од по хиљаду и више кубика. На том месту река је скоро преграђена наносом ка-

ког споја на првом генератору. Међутим. од тренутка избијања електричног лука до већег пожара до шло је тек после 30 минута. Оптужени су морали бла говремене да упозоре пу:нике да напусте воз. Осим тога према налазу стручне комисије. воз је могао и без рада мотора. силом инерције. ла изађе из тунела. чиме би такође била из бегнута катастрофа.

Јуче је саслушан први оп тужени машиновођа Алојз Седлашек: Ов је променио исказ дат у истражном пос тупку да је „будилник“. уређај за аутоматско зауста вљање воза у случају изби јања квара или успављива ња особља на локомотиви, био исправан. Седлашек је данас изјавио да је „будил ник“ био неисправан, али да прописи жељезнице, на водно. то толеришу уколико је са моторовођом у ло комотиви и помоћник,

На питање судије Бодула зашто то није рекао У истрази, он је одговорио да су га вештаци наговорили да каже да је „будилник“ био исправан и да је то сит ница на коју не треба обра ћати пажњу. Седлашек и ма положени испит за во-

мена и земље. Како нам је|зача парне и дизелектричрекао директор ужичког|не локомотиве, а дизелку

Предузећа за путеве, инж. Здравко Огњевић, на затрпаном делу пута има 12 до 14 хиљада кубика камена и земље. Према његовим речима, саобраћај ће бити пре кинут најмање десет дана. Возила од Чачка, односно Кратовске стене, засад скре ћу обилазним путем преко Лучана, Гуче и Јелице.

је. пре удеса. возио годину дана. Он. међутим. није знао да одгозори како се може покренути воз кад дође до блокаде уређаја услед дејства будилника“. Без од говора је остало и питање судије зашто ле воз стао ако му је „будилник“ био неисправан, како то тврди Седлашек: (Танјуг)

Из Врсхођног суда Хрбатшске Бауму ублажена казна

(Осијек, 1. августа Даниелу Бауму, 43-годишњем бившем шефу рачуноводства осјечког Завода за комуналне делатности, који је своју радну организацију опљачкао за милион и 153.000 динара, одлуком Вр ховног суда Хрватске смањена је казна затвора од 20 година, колико му је изрекло Веће Окружног суда из Осјека у јануару ове го дине, на 15 година. а

Веће Врховног суда Хрватске сложило се са образложењем пресуде првосте пеног суда, али је заузело становиште да је максимал

на казна од 20 година пре-

строга.

доношења ове одлуМ је имао у виду да ће знатни део штете коју је Баум проузроковао моћи да се надокнади конфискацијом имовине. Као олакшавајућа околност узета је и чињеница да је Баум нека дела признао у, целости. а нека делимично, да је то отац двоје малолетне деце и да је, ако се изузме криминална делатност за коју је суђен; био иначе вредан и способан радник.

(Танјуг)

Оне се припремају да остају и боре се на тој прво; стопи наше земље, заједао» са народом и територијалним јединицама, па ма какве околности наступиле, Са таквим циљем усклађена је и стручна обука коју изводимо“.

Ово' је, поред осталог, истакао командант граничних јединица ЈНА гемзгралпуковник Владо Шћекић у интервју који је, поводом 15. августа, Дана гранича-

фра, дао уреднику „Народне

армије“ пуковнику Владу Клајићу, што овај лист доноси у данашњем издању. "Пошто је напоменуо да се колективи у граничним караулама у последње време све више ојачавају граЂанима, војницима 0обвезницима, као и пензионисаним старешинама који су, како је рекао, остали страсни и доживотни чувари наших међа, генерал Шћекић је нагласио да су многе вежбе у прошлој и овој години у потпуности афирмисале нашу војну тактику у случају најтежих ратних околности.

У тим вежбама су, поред граничних оперативних јединица,.: учествовали шттабови народне одбране, територијалне јединице, милиција, служба државне безбедности, цивилва 38-

· чај

штита и друге ције,

Генерал Шћекић је посебно нагласио велики знадруштвено-политичког васпитања војника гразичара. По његовим речима, изузетан значај у томе играју два принципа: први јединственост здбрлне интегритета Југославије од крајњих јужних до северних и крајњих источних до њених западних граница и други принцип — васпитавати граничаре тако да воле и бране своју домовину опакву каква она јесте

организа-

данас. са свим њеним достигнућима, лепотама и перспективама. као и са

свим њеним данашњим тешкоћама и проблемима.

„Граничар, на пример, по националности Македонац, који обавља своју дужност на граници према Аустрији, мора да има исти осећај као да брани границу своје Републике. Он чува и брани границу Југославије, а тиме и своју ужу домовину“, рекао је генерал Шћекић.

»Ми имамо на граници још доста ратног кадра. То је одличан кадар. Њима су задаци на граници блиски јер су слични задаци"ма из рата. Њима лежи кон цепција, општенародне одбране. То је њихова ков-

Спор ће онти решен

Привредна жомора Македоније о неспоразум

„Словенијалеса“ м скопског Завода за стамбено--

колуналну привреду

(Скопље, 11. августа) У вези спора између „Словенијалеса“ из Љубљане и Завода за стамбено-комуна лну привреду у Скопљу. да нас 1е Привредна комора Македоније издала саопштење у коме се између осталог каже да ће настал спор бити решен. "

Као што је познато „Сло венијалес“ запретила једа ће напустити скопско тржиште због тога што је не задовољна односом градских власти: Спор је настао око добијања нове локације за магацин „Слове-

нијалеса“ јер се садашњи руши због реализације урбанистичког плана Скоп-

ља. „Словенијалес“ је неза довољна решењима која је понудио Завод за стамбену привреду у Скопљу.

У саопштењу Привредне коморе се каже да је ова комора потписала протокол са Привредном комором Слвеније, којим се поред осталг регулише и питање добијања локација на подручју Републике, као и то да уопште није постојала намера да се на било који начин „Словенијалес“ исти сне из Скопља. Такође се каже да се не би смело до зволити да овај спор добије такве размере да дође до затварања продавница „Сло венијалеса“ у Скопљу.

Д. НИКОЛИЋ

цепција. Сада све више добијамо нови кадар. То је срећан спој старих и младих. Постепена смена на граници пролази без икаквих потреса“, истакао је, даље, командант граничних јединица ЈНА. Генграл-пуковник Шћекић је изнео да на нашим државним међама тренутно бдије неколико стотина ратних ветерана, који се на границама домовинз налазе непрекидно више од две деценије. „Тај кадар је предано и часно извршавао све задатке. Међутим, тај кадар, нажалост није могао бити нограђе адекватно труду који је лагао у своју дужност, Домовина им то никада и ни: сме и неће заборавити“, нагласио је генерал Шћекић

На крају, Шћекић је рекао да је „свака караула“, Југославија у малом „и по националном и по социјалном саставу“ и да се лично иптересовао и уверио да није запажен „ни један једини случај неправилних односа између војника који су одраслиу разним срединама, посебало не на основи националне при“ падности“. (Танјуг)

Конкурсна комисија Театра националне драме Београд расписује

КОНКУРС

за Управника, позоришта (реизборност)

Поред општих законских услова кандидати мора ју да испуњавају и следеће посебне услове:

1. Висока стручна спрема

2. Најмање три године искуства у руковођењу установама ИЗ области културе.

Пријаве са доказима 9 испуњавању услова кон“ курса подносе се у року зд 8 дана од дана 0објављивања конкурса, на згд ресу Театар националне драме Београд, ул. “ седонска бр. 1879.

Тријаве' без доказа неће је узети у разматрање.

Незапамћени злочин у Шобом Београду

Побно целу породицу

Капетан ЈНА Десимир Којић после свађе убио из револвера

ташту, жену и петогоди

У Улици Георги Дежа 59 у Новом Београду, јуче ујутро око 6,30 часова, догодио се незапамћен злочин.

Пилот ЈНА, капетан прве класе Десимир — Дејан Којић (32 године) после сва ђе са супругом — убио је из револвера ташту Дзну, жену Гордану и петогодишњег сина Александра.

убије т себе

Којић је испалио једав хитац и себи у главу, али је остао у животу. Колима хитне помоћи пребачен је на Војномедицинску академију. лекари кажу да су

мали изгледи да преживи,

Према првим информаци јама од суседа односи изме ђу Којића и његове супру ге одавно нису били добри,

шљњег сина. — Којић је покушао да

и су | али су стоМ

Џре месец дана он званично разведени, да живе у "

остали

стану. се ојића Шта је нагнало Дим

на овај грозни И см ни

корак — вероватно С

кад неће установити. КЕ" Истражни војни суд

чео је истрагу. ЂЕ.