Борба, 12. 08. 1971., стр. 7
,
12. АВГУСТ 1971, == БОРБА; — СТРАНА 1.
на тавапу
Бриселско Лабараторијско позо паћ) извешће комад Фредери
Осим експерименталног по зоришта Белгије, које у гаражи приказује Арабалов хо мад „И цвећу стављаху лисице“, публици овогодишњег Битефа представиће се још една трупа из 'Брисла Лабораторијско позориште. Оба белгијска представника „карактерише изразити експе риментални дух. али се њихове концепције о новим тен денцијама позоришта битно разилазе. Ако на представи Експерименталног позоришта присуствују полицајци, да би, евентуално, штитили јавни морал (вероватно због наготе глумаца и еротских сцена), у салу где игра Лабораторијско позориште улази само, и једино, публика. Очигледно је да у другом случају дух ехсперименталног иде у другом правцу, супротно од жеље да се, поштд-пото, гледаоци морају шо кирати.
_ Позоришни критичар „Њујорк тајмса“ написао је придиком гостовања Лабараториј ског позоришт у САД: „Ову представу треба да виде сви __ они које интересују могућно | сти експерименталног театра“. А реч је, управо, о представи којом бриселска трупа учествује на овогодишњем Битефу. односно комаду Фредерика Бала „Ваљани ваљак“. Код Жан-Џол Фербија и Фредерика Фламана, режисера Балове драме (они су, уједно. главни и једини глумци У представи), текст није безначајан, али му не треба ни придавати сувише пажње, Једноставно: нема класичног заплета, драме, личности нису типизиране било каквом драматуршком формом, али, ипак, два
глумца, боље рећи играју (се), следећи Балов текст. Говоре, иначе, час францу-
ски, час енглески.
Сам аутор комада сугерише гледаоцима: замислите два човека, на тавану. мефу разноразним дрангулијама, Шка би они могли да раде И! Бал даје објашњење: они се играју. А играју се љубави, другарства, мучења. „трубости, „религије, увреда, грубости. нежности., Значи. играју се оним чиме смо сва кодневно окружени: промашајима и успонима људског
ЗАПИС
·" Како
Прексиноћни разговор публике са редитељем Јованом Јовановићем у београдском Дому омладине, после пројек ције његовог дебитантског играног филма „Млад и здрав као ружа“, био је далеко завимљивији него само остварење младог режисера. које је жири Пулског фестивала сврстао у информативну секцију Ако је Јовановић желео било какву рехабилитаци ју пред гледаоцима, после не умољиве одлуке жирија у ПУ ли, вероватно ју је у Београ"ДУ добио чињеницом да је ве ћином млада публика прексиноћ показала далеко више тактичности и смисла са 0 творени дијалог, него поводљиви критичари минулог Фе стивала,
И одмах треба рећи: „Млад и здрав као ружа“ био је. прексиноћ, више Нападан нето хваљен, А нападали су га. углавном, млади људи. раз-
„ '1ожно и необавезно. трезве#о и огорчено, Бранили су га донекле, старији, опет разложно и трезвено. А На све то режисер је мирно одговаРао: прихватам све сугести-
Књижебносиа
Врсме Раде Пивелњиће „Кловнови“
Иакб малобројна драмска литература, и 3 сао да се, чи
У нас, последњих година,
| ђ ар вере у античку непролазност се. таква врх у НР, мр тера де ликова, у трагичну ну ЊУ -- мерним булеварима света, у рана туре асоцијација алегорија и алузија!) тина кроз векове! у | људоку за ма... под небом... овештале „пар ли наилази нарочито на верне поклонике самарићанско одетун + ке времена У кловНовскИМ од Т,зв. београдског књижевног круга. ва прошлог и иденти ст с ИЕ дућ хости и МР им их савремени (Христић лукић идр.) вавог тренутка; кловнови — ју < авелкићева драмска идеја, БаО Рија, да би а сЗОМ парадоксалном а конструк трилогије упорно пок зују жељу „да осмо мита пене ВИТИр "а орија Тивном ЕТ ком испунила једно живе својим животом ноти та те ОИНИ а апијацИја. АЕ драма уршка аб бледуљњаво п главље савремене литера- посао, али су, они, на их бео хитектоника (па и сама дра ЕР туре, у контекстима овако тешке, 24 можда срећу!) Бамо. кир МА но .Е ња) не прати поменуту ИД У улотије тичке дисциплине, — колоплету драма- нови који засмејава У; е у кораку ћ Би : леђа "прилоге тске тв ван "савремених међуљуд- ме до сузљ до о па шиа арилове намеће ба: Е 355. _Брактовски, ски 5 их догматских ис Основна идеја. Па КЕ М а др туршки Мод ЈЕ Брох мр је „Кловнови“ (драме: „Кловнови“, »а това, модерна, драматуршка арх
тина, Па ако је реч о фарсичној ше драмске литературе. и
њене егзистенциј порталима гзистенције У Р неправедно
позоришта, тада би било њи а се парафразира, „филозофском“ дог ИЕ Ае ао 4: Ме Нутне ара литерарног мо8 такође кловновским језиком иста ку артерију А етувине. своје Ра кабивиња ПН КЕ И БаТИ након 10- зане, — „ла је данашњи ша“ + Бе логије“) праволинијски води ПА а и зађ не регистр Ба на драми, жио спокојство и срећу, љета 4 заплет некакве исфорсиране | се па појаљ и ИЕ Ба би Градета павел сумњиво већ одавно о ЕИЕ " тим ске фарсе фарсе времена и ког су ин аге Ја 1 ка захтева наше вом оквиру дејствују Пав МЕ еве а литике; његов метод драмату! Ма психо време Р, МЕ У "малобројних теа- ности Рики и Папи, Буе ТЕ рке- герирања би се задржао Саур а одњ ВаНОЕ добронамера хроничара. гане; Кловнови и Сирене, еверовииа лошким елементима асоција : % МаЈек Фа = Ма ТИЈ Радета Павелки- крсницама и имагинарним Ми акок6 сопствене политичке БУНА Не њи И трилогија оватако, изузетно овога света, обично по (п и арааче времена у тако познатом зри КВИН жене ви ије, | а драмске невремену, — превасходно 3 це Б Коначно, Павелкићу не 55 дело наше савремене и добродушне, дозла бога „поверљиве замерити што је у Бертолду Брехту
литературе. Али се, такође,
оспоравати извесна надареност његово Познавање ан-
даматичара, Тичке литературе и разл
Рање драматског'и литерарног У живо ту који га окружује. и кога он. провереним методама асоцијација Рија, готово увек, веома пластично 0
истини на могућности
Предстеђљамо учеснике Битшефа
"Два човска.
духа. сјају и беди нашег жи вота. Фихов амбијент на позорници су конзерве, крпе, било какви отпаци. разноврсне дрангулије. дакле све оно што бацамо на таван кад закључимо да нам више није потребно. То су реквизити Ферби-Фламановог „позоришта знакова“.
Може се помислити да Ферби и Фламан праве од Балове драме својеврсни хепенинг за двоје: њих двојица се играју свим и свачим на том тавану. Али лаковерне гледаоце разувериће упозорење: публика може да учествује у представи колико, и како, хоће. Хепенинг, дакле, може бити колектив-
ВРАЂЕН ДУГ ГРОТОВСКОМ: из „Ваљаног ваљка“
риште (Тћеаћте |ађатаћофте убећса Бала „Ваљани ваљаж“
нији. а гледаоци, Такође, имају шансу да (се) играју, на тавану,
У тврдњу да Лабораторијско позориште „дугује доста Гротовском, али да тај дуг поштено враћа“ — основана је експериментална концепција овог театра. Користећи стварзе тековине најновијих позоришних струјања у свету. треба ићи даље и превазићи оно што је до пре само неку годину било изразито експериментално. И стовремено — сматрају млади интелектуалци из. Лебараторијског позоришта враћа се дуг онима од јих се идеја полази.
Д. БЕЛИЋ
чи-
и вете ПАНОРАМА
Дђе изложбе у Музеју сабремене умешности
За пеепупи_ месец и по дана »„Изложбу у фабриџи“ у Музеју савремене уметиотбр посетило је око 1600 посегллаца, међу И ма знатан број страних ту риста који пролазе кроз Београд. Ова изложба ње бити отворена до 25. августа; а послза се сели У љубљану.
У салону Музеја пре нсколико дана отворена је и продајна изложба младих београдских уметника која ће трајати до 5. сеп“ тембра, На овој изложби излажу сликари милен чу браковић, Радомир Дам“ јановић, Ђорђе Ивачко-“ вић, Душан Оташевић, Ра домир Рељић и Зоран радовић, (п. Ва
Оснођано друшањо „Беса“ у Гостиђару
(Гостивар, 1. августа Танјуг — Општинска кул турно-просветна _заједни-
ца ове године поред тога што је била иницијатор многих културних манифе стација недавно је сазва“ ла скупштину у циљу 00 нивања КУД за национал ности ове комуне. Поред куд „Браће Гиновских“ У Тостивару Сада ради и КУД „Беса“ у коме су оку пљени пасионирани позо ришни, музички и други културни радници из редо ва Албанаца и Турака За председника овог друштва изабран је Мифтар Курти, лекар. Појавом овог дрРУ: штва са неколик секција појачан јее аматеризам У Гостивару који има 20.000 житеља, Ово друштво посебну пажњу _ посветиће културно забавном животу на селу.
Сусрети писаца у Дечанима
(Дечани,. 11. августа, Танју — Колнија уметниак У Дечанима, сем сликара од јуче је окупила и књи жевне ствараоце који ће У овом познатом одмаралиш ту боравити десет дана. За то време одржаће се тр= циционалне књижевис вечери у Пећи, Ђдковици и Призрену.
Овогодишњи сусрет има међумародни карактер, јер сем писаца из свих краје ва наше земље, У Дечани ма се налазе писци из РУ муније Аугустин Бујура и Рамул Рулан. Македонију представљају Гане Тодоровски, Луан Старова и Мет Јовановически, Словенију Јане Долар. Србију Ристо Тошковић, Црну Го Ру Вељко Мартиновић, Бо сну и Херцеговину Ахмед жхромаџић, Хрватску го“ ран Бабић и Војводину Владимир Миларић. Ју
Ка
шокираши публику“
је, публика је за мене веома важна, поједине секвенце ћу изменити (ово није коначна верзија филма), добро је што постоји толико различитих
мишљења.. И тако у недоглед, Шта је у ствари створио Јовановић7
„Млад и здрав као ружа“ је филм разбијене драматуршке форме, сав у грчу младо сти, неконвенционалан, шокантан, Али. то му све не да је епитет доброг филма. -- >= против: може се рећи ла је слаб. Међутим, изненађује чи њеница да је једном таквом филму публика-у Дому омла дине посветила изузетну паж њу, И то публика која. чини се, сасвим добро познаје филмску уметност.
У чему је. онда. тајна7
Неоспорно је да је редитељев циљ био: пошто-пото шокирати публику. И то му је сасвим успело, без обзира на естетске квалификативе филма „Млад и здрав као ружа“. Међутим, да ли је само то довољног
Публика је шокирана. Изненађена неконвенциовалнош
писује.
наших ма љубави, "брале
не може
ога према сабраћи ов и препуна _земљина кугла!), „насама- теља, озсно селекци _ риване“, „заблаћене“, „претучене“, „ис мејане“. „осуђиване. (и таквих је мн
лосредне,
и алето политички
Јунаци трилогије покушавају, и понекад
рена Марс“ „Потоп“) могла би се свести под гесло кловновско:
специфична асоцијативна порука мома
— кловновима (а таквих
го у времену и кроз време, — немилакрдијашки неодгојене, Рогоње праис-
ћу сценаристичког и режисерског поступка, али се, вероватно, осећа превареном. Шокирана је слабим филмом а не успешним целовитим уметничким остварењем.. па је сасвим нормалан њен отпор. А после таквог отпора може доћи једино равнодушност. Тако долазимо до закључка да није довољно само шокирати публику. И шок носи поруку. а ако ње нема, као у овом случају. значи ато ]е
шок сам себи циљ — реди- | тељ улази у ћорсокак и самој публици открива недо-
статке своје стваралачке немоћи, Круг се, дакле, затвара. Тре нутни шок пролази. а шта остаје од делат Редитељ који уме да шокира публику И слабим филмом вероватно то!
зна. | Д. Б::
Хиљадити оОрој скопског „Бирлика“
(Скопље. 15. августа) „Бирлик“ („Јединство“)ско пски лист који излази на турском језику намењен турској народности у нашој земљи. слави свој јубилеј
излажењем 1.000-тог броја у његовом 27. годишњем по стојању.
фарси
— Уредништво „Стандард“, 1971.
„Кловнови“ ,
успевају, да нас „вечи-
У свету не док би
је есвте. мој...“ —
неодговорне и
конске, преиспољне битанге и не ни типови! Пуке асоцијације, дакле, куршумима _растеране идеје по мер“
тоника, уништава основну идеју поменутих драма... и као да се, на крају крајева Рр истом времену,.
кушао да пронађе свога драмског учи“ већ зато што га у првобитном драматском изучавању античке само литературе.
Први број, „Бирлика“ изашао је 23. децембра 1944. године под уредништвом Шукри Раме. У почетку 0вај лист је излазио једном месечно. од 1950. године једном недељно. да би од 2. фебруара ове године почео да излази 3 пута недељно,
сТтанјут)
дотеса
поруци,
уга том никада
одмаже јој У
· Јер Брехт
е послушао задатку: У драматургије, а не
, Милан ТОПОЛОВАЧКИ
плакатирању, комуне је добило јасне наговештаје да би на концер ту могло доћи до инцидена та. Јер,
сано у
_ДЛАРМ_ДУШЕБРИЖННКА
· Вице Вуков и његови бранитељи заборављају или не могу да схвате: позорница је место за уметничко изражавање а ни у којем случају за избацивање политичких памфлета. Вуков је сам себи затворио врата Мостара а Мостарци су поносни што таквог човека не
желе да виде у својој средини...
„Хрватски тједник“ у бро ју 14 од 16. јула ове године прихватио се незахвалне улоге адвоката „најбољег хрватског естрадног уМјетника Вице Вукова“ (чи јег уредничког вијећа је и он члан) који је, ето, непожељан у Мостару и коме Мостар, два пута у последњих месец дана, затвара врата. „Тједник«“ истовреме но упозорава на уставна права и пита управника стадиона „Кантаревац“ Вла ду Слишковића с којим правом забрањује наступ 0овог истакнутог умјетника. када је то Вици посао, крух.. Пита „Тједник“ како се то Владо Слишковић може играти са егзистенци јом Вукова и угрожавати Му голи живот. (Узгред, за0 је Вице Вуков тако сиромашан да му је угрожена егзистенција због тога што један град не жели да га прими у своју срединуг!)
У сличном тону иступио је и „Студио“ кои из пера свог дубровачког сарадниКа Балде Чупића нуди „истину о одгадању концерата Вице Вукова у Мостару“ и који између осталог тврди да „појединци настоје онемогућити пјевање Вице Вукова у Мостару, али на сасвим про.лематичан и вр ло прозаичан начин“, тврдећи да ће цијела ситуација епилог добити на суду!
А тачно је то: Мостар је Вици Вукову затворио врата! И не само њему, него и осталим пјевачима, и осталим људима који желе да јавно износе своје ставове које овај град не прихвата. Јер, Мостар је већ одавно равноправна заједница грађана без обзира ко јој националности припада ли. И, истовремено, град ко ји је и те како осјетљив на све алузије и инсинуације чији је циљ рушење братства"и“јединства. Тачно је то: Мостар, Као град гдје живи стотину хиљада људи, не жели у својој среди ни угтостити Вицу Вукова, човјека Који се посљедњих годи.а прославио „бисерним“ изјавама и поступцима. Недозвољавање овом ум јетнику несумњиво вриједних естрадних остварења и изванредног гласа наступ у једном граду као што је Мо стар, због тога, није ствар појединаца, а још мање Владе Слишковића, него је то ствар града као цјелине. Да споменемо како су тек ле ствари: приликом одржа вања треће“ конференције СК Босне и Херцеговине на Мостар је вршен прити сак да се Вуков појави у оквиру приредбе „Модефест“. Покушај је пропао, „Модефест“ је одржан и нико није био посебно тужан што Вице Вуков није пјевао. Недавно, покушај „продора“ у Мостар је 0о6бновљен. Овог пута као менаџери су се појавили чланови дубровачке естраде, који су, узгред, уговорили наступ „Дубровачких тру-“ бадура“ а ујутру је град освануо облепљен плакатима „Твоја земља“ и „Вице Вуков“. Јасно, с обзиром да се радило о обмани наступ је отказан. Но, већ по руководство
мостарска јавност добро памти оно што је пи„Слободној Далмацији“, „Плавом вјеснику“ и „Ослобођењу“ о иступима Вице Вукова на прошлогодишњим „Постирским фрајама“ на Брачу или писање других листова о још ранијем инциденту на „Пје сми љета“. Послије тога не-
Ко ЈЕ КРИВ2
ки листови су објавили раз личите верзије овог откази вања, а представници кому не и стадиона на Кантарев цу добили су четири протестна писма, а не како се жели представити, прегршт писама. У једном десетак потписника _ учтиво пита због чега је концерт отказан, а у другом које је 2нонвимно износе се најгрубље псозке и увреде на рачун мостарског руководства и припадника српске националности и писани су од националистичких и проуг ташких елемената. Није ли то симптоматичног
Мостар, сасвим сигурно, зна шта ради и има јак аргумент што једном Вукову не дозвољава наступ у својим објектима.
Позадина душебрижниш“тва За судбину Вукова. међутим, нешто је другачија. „Случајем Вуков“ поново се жели _ остварити право на мјешању у унутрашње ствари наше Републике. Кроз бригу о најбољем хрватском естрадном умјетни ку и његовој егзистенџији испољена је у ствари бри-
ИЗ НАШ
Х
та о Хрватима у Мостару и Херцеговини. Када Мостар може да угрози егзистенцију једног Вукова, как ва ли је тек егзистенција Хрвата који ту живе. Ти ли стови као да заборављају да је држава Босна и Херцеговина одавно рекла да јој нису потребни никакви душебрижници са стране, заборавља да су сви народи који ту живе јасно на-гласили да су припадници те државе и да ће сами знати да у својој кући буду м господари. Управо то не одговара онима који непрестано покушавају да се са стране инфилтрирају У наше босанско-хеплеговачко друштво и да ту остварују своје уске политичке циљеве иза којих увијек стоји амбиција за монополом. Очита је жеља да се дискредитира државност и политика Босне и Херцегоеине и оствази право да се „права“ политика кроји из других центара.
Вице. Вуков је оваквим настојањима само повод и добра прилика за потезање властитих формула о Босни и Херцеговини и на родима који ту живе.
То Вице Вуков и њетови бранитељи заборављају и“ ли не могу да схвате. Позорни“љ је мјесто за умјетничко изражавање а ни у „којем случају мјесто за избацивање политичких пам-
_ ПОЛЕМИКЕ – МИШЉЕЊА – ПИСМА ИХ ДИСТОВА И ЧАСОПИСА
флета. Вуков је сам себи затворио врата Мостара, а Мостарци су поносни што таквог човјека не желе да виде у својој средини. Вјерујемо да је то јасном У“ редницима _ из „Хрватског тједника“ и „Студија“ им баш зато не можемо прихватити њихову пажњу и бојазан за егзистенцију ВУ кова и питање шта се то ради у Мостару.
Јер, Мостар је био и 0остао град који тџпироко отва ра врата свим умјетницима који у њему желе да наступе. Али, са поштеним на мјерама и без политичких застрањивања. За све друге нема и неће бити мјеста. Треба рећи још и то да је то град који због сво јих материјалних или просторних могућности није увијек у стању да ортанизира или прихвати све оно што би желио. Тога су свје сни и грађани и руководиопи Мостара. Али, истовре мено и врло су огорчени ка да се таква ситуација поку шава искористити за доказивање да је појединим националностима, групама или манифестацијама енете гућен наступ у Мостару, јер је то, тобоже, за њих затво рени град. Таквих предрасуда Мостар нема им неће их ни имати.
(Драган Бартоловић, „Ослобођење“, 10. август)
НА МАРТИНАМА ЈЕДНОГ РЕЧНИЋА
Штета што аутор „Речника
југословенских скраћеница“
нема још једну кћер која би се побринула и за хрватске кратице и њихова објашњења на хрватском...
Рјечник _ југославенских кратица, како међу осталим стоји у врло информативном и стручном пред говору Јована Јанићијевића, није први такав ријечник у нас. Државна залож ба Словеније у Љубљани већ је 1948. објавила „Кра тице“ Јожета Жупанчича, а у Вашингтону су 1959. и 1962. изиштла и два рјечни ка »Уџсомау АббгемјаПоп« Илије Р. ЏПламенца: прво са око 3.000 јединица, друго са око 3.200 јединица. Овај Зидаров рјечник садр жи око 5.500 кратица свих врсти а из свих области те, како каже Ј. Јанићијевић, „представља подлогу за разноврсно проучавање и дубље истраживање, па и за будући речник југословенских скраћеница, који би био нормативно — иску ствен, потпунији и снабде вен граматичким, историјским и осталим потребним објашњењима“.
Унаточ томе констатаци ја аутора у уводној биљеш ци, да су у рјечник ушле „скраћене речи, иницијалне и слоговне скраћенице, као и скраћенице мешови тог типа, уобичајене у срп скохрватском, словеначком и македонском језику“, ни пошто не оправдава (макар и очекивану) чињеницу да су — можда не посве сустано — испуштене многе хрватске кратице, као и да су готово сва тумаче.а кра тица и акронима дана углавном само на српском, енглеском, француском, ње мачком, шпањолском и ру оком. Изнимно су неке спе цифичне словенске и (доста с ријетке македонске кратице објашњене на сло венском односно македонском језику.
Савакако је оправдан Ја нићијевићев _ дојам да је број. сувремених кратица могао били и већи, као и „да су изостале неке вари јанте скраћеница или њи хових значења (на пример поједине _ правописне или етимолошке разлике у срп скорхватском односно. хрватскосрпском језику). да је број македонски скраће ница нестразмерно мален, да су упутнице са једног облика скраћенице на дру
ги могле да буду и чеш ће“.
Писац предговора је, да кле, запазио многе и значајне недостатке, али очи то није То упозорење било накладнику особито важно... И тако је рјечник изишао крњ и непотпун. У њему недостају, примјерице. многе старије и сувремене кратице и акрономи што су се употребљавале или су још у употреби У Хрватској: ЗУХ — Заједни ца умјетника Хрватске. исип Интернационална стална изложба публи кација, БИНОЗА — Библи отека новинарске задруге, ДХКП — Друштво хрватских књижевника преводи лаца. ХФД — Хрватско фи лателистичко друштво, БХЗ — Браћа _ хрватског змаја. ХАШК — Хрватско академски шпортски клуб. ГУНД — Градска управа аародних добара итд. У 06јашњењима кратица закон ских прописа наилазимо само на „општи“ и дузеће“. „рејонски“ није и кад „рајонски“. „веће“ није и „вијеће“, „фрески“ вије и „котарски“. Ако наиђемо на УКВ (уз УКТ — ултра кратки таласи), не треба се обрадовати да смо наишли на објашњење на хрватском: „ултра кратки валови“ — не, то је објашњење звјездицом објашњено као словенско. Чак и кратица „крат“ са значењем „кратица“ означена је само као словенска!
„пре.
Предлог би био низ хрватских кратица и акрони ма, што их нећемо наћи. Узалуд ћемо, на примјер, тражити кратице сувр. (су времен), жид. (жидовски), с. о. ј. (с ограниченим јам ством), нипошто нећемо на ћи ХБЗ (Хрватска братска заједница) итд. Напро-
тив ћемо без муке наћи СНС (Српски народни савез, Чикаго), СДД (Српско
добротворно друштво, Чикаго), савр. (савремен), с. 0. 1. (са ограниченим јемством), јевр. (јеврејски), и многе друге. Нећемо наћи ни ЈЛ (Јутарњи лист), ХД (Хрватски дневник), ВЛ (Вечерњи лист, НН (народне новине), али зато ће мо наићи на ВН (Вечерње новости, Београд), СтТл (Службени гласник, Београд) и сл.
У Зидарову рјечнику ипак заузимају значајно мје сто по количини словенске кратице, али то треба захвалити (Како аутор исти че у својој уводној биљеш ци) ауторовој кћери. На жалост аутор нема још јед ну кћер, која би се побри нула и за хрватске кратице и њихова објашњења на хрватском...
М још један недостатак књиге: аутор није навео ли тературу којом се служио при саставу свог рјечника.
На крају треба ипак ре
ћи Да ће и овако непотпу ни РЈС леопекле помоћи ла се некако пробијемо кроз бујну и често бесмислену
прашину кратица и гзкпони ма као што су АФКДОБ, дсзпнт. РОСОДУС. УИО-
СРЗ. ЗНОГИГО... (Дп Лео Држић, „Вјесник“, 10. август) МИМО ПАНТАЛОНА
Бензинска пумпа у Пет роварадину _ изазвала = је својевремено _ југословен-
ску сензацију тиме што је точиоце бензина особе лешшег пола — оденула у „вруће панталонице“, Неке су агенције нашле да је новост занимљива и за шири свет.
Наша приватна анкета открила је ових дана да је ова врста славе мач са две оштрице. Петроварадинска пумпа позната је по тим панталонама, а не и по томе да је реч о про-
давници аутомобилских потрепштина _ снабдевеној боље од, на пример, сери-
је београдских специјализованих трговинских радњи с којима смо је упоређивали, а да се не говори о већини стандардних бен зинских станица широм земље, Новосадски „Југопетрол“ је још раније најавио такву политику опремања _ својих станица, али се тај резултат очито тешко примећује мимо пан талона о којима је реч. („Економска политика“, број 1010)
МАУ
(ВОКО НИНКОВИЋ, „ОСЛОБОЂЕЊЕ“. П. АВГУСТ)
| | | |