Борба, 31. 12. 1971., стр. 1
/
7010: је
Ф% 8 4. па Затва 4 АН 0 Е- ~ КД о- Риј ечка САВРЕМЕНИ: Једна
Станко Томић:
Човек са
! качкетом |
ПИ СТРАНА 6.
звезда над Доорачом
Сусрет са песникињом Миленом Јововић СТРАНА 14.
у ниверзитети "У републичке __ транице
'Раз уп Товођц са ректорима осам наших иверзитета,
екипа · храбрих
Проф. др Вичко Франчи-
тковић извео успешно ове
године |серију пресађивања, бубрега,
СТРАНА — 6.
Догађаји који су узбуђивали евет
Најбољи
"Колико су Француз Зи срећни · Заставин «
СТАНА 5.
> СТРАНА 10.
радник
Ко је Мирослав Арсенијевић и како је победио у
Ме Палмас. м туристички _ рај на Атлантику |
ваш Мо Е ка ЕЕЕ такмичењу шест хиљада нар трен АЈА и и: Вести са првих страна у 1971. години РАНИ ; СТРАНЕ 8. и 9. СТРАНА 7.
Х %
.
БЕОГРАД, 31. ДЕЦЕМБАР 1971, 1. И 2. ЈАНУАР 1972. Х
+
ГОДИНА Х11Х — БРОЈ 359. — ЦЕНА 1 ДИНАР СЕДНИЦА САВЕЗНОГ ИЗВРШНОГ ВЕЋА
ЗАКОН 0 ДРУШТВЕНОЈ КОНТРОЛИ ЦЕНА
Укида се продаја девиза грађанима приликом приватних туто~“ вање у иностранство. — Уместо тога, грађани ће моћи да износе ' по 200 динара
а
УЈЕДИНИТЕ СЕ
РБА
САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ
Директор и главни и одговорни уредник Слободан Глумац у оло јуна том. „Борба“ је орва Сошијалистичког | > веза радног народа угославије.
ПРОЦЕТЕРИ СВИХ ЗЕМАЉА.
| Први број „Борбе“ органа Комунистичке партије Југославије изашао је у Загребу 19. фебруара 1922. 13. јануара 1929, забрањено је излажење „Борбе“ и чланови редакције осуђени на затвор и робију.
У народпоовлободилачком рату , „Борба“ поново из-
лазији то: у Ужицу од 19. октобра до 27. новембра
1941. и у Дринићу од 1. октобра 1942. до 27. фебруара 1913. у
Ол 15. новембра 1944, „Борба“ наставља излажење у ослобођеном Београду, з од 22, марта 1948. и У Загребу. | |
ОРГАН СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ
. “
НОВОГОДИШЊА ПОРУКА ДРУГА ТИТА
Према саопштењу Секретаријата СИВ за информације, на прекјучерашњој по подневној седници, под пре дседништвом Џемала Биједића, Савезно извршно веће размотрило је рад надлежних савезних секретари јата, одобрило мере које су
(барајево, 30. децембра) - — Председник Републике Јосип Броз Тито дао је Радио-телевизији Сарајево, која се обратила у име свих - југословенских радиб и телевизијских станица, следећу изјаву поводом Нове, 1972. године :
„Опраниа:о · "се ном годином · ванредно ди намичном и плодном, како У. нашем унутрашњем развитку тако и спољнополитичко! активности.
У 1871. години учињени су крупни кораци у паљем развитку социјалистичких односа у нашој земљи, што има велики значај за буду ћност наше земље. Уставне промјене које смо ове године извршили предстив љатју пресудан чин у: напорима за тачање самоуправљања. даље остваривање пуне равноправности и учершћења братства и !един ства наших народа и народ ности. При томе смо полззили од шјелокупног мекус тва наше револуције и урјерења да чврсто 1единство може постојати само ме Ђу онима који су збиља ра вноправни. Није случајно тлто Су управо сада агреси вније наступиле џи све контрареволуционарне снаге којима не одговара оваква Југославија какву ми хоће мо ла изграђујемо. Наша ве лика побједа 1е у томе што смо тим снагама нарочито на
са 1ед-
ционализму и шовинизму, као најжилавијој и најопа снијој бази класног против ника. задагли одлучан ударац,. Та борба није заврше на али оно што смо ове го цине урадили. учвршћује љундемелталне тековине наше пародноослободилачке'бовбе и обезбеђује континуитет наше револуције. Зато су нелавне одлуке Савеза комуниста , Југославије прихваћене мећу људима итом наше земље не самбо сав опакшањем негом са великим одушевљењем,
Ја сам у више прилика истицао велики значај уставних амандмана коти омогућују бржи развој само ушјављања и дају радничкоћ класи још већа права, која 101 морају припадати у нашем друштву. А Други конгрес самоуправљача није био само потврда до сада постигнутог. већ је ис такао захтјеве непосредних произвођача за бржи развој самоуправљања. у свим доменима нашег друштвеног и економског живота, и указао на конкретне могућности и путеве,
Враћа се поверење
СУ свему томе још један-
"ПУРЂ се показало да је Са-.
вез комуниста це само идеј но-политичка усмеравајућа снага, нето и главни кохезиони фактор наше соција листичке заједнице. Без Са веза комуниста ми не бисмо могли све ово постићи. то је нарочито важно поново смо се увјерили да без добро организованог, а ктивног и јединственог Са веза комуниста не би мог ла бити сважне социјалис
тичке Југославије У широ.
ким народним масама. а по
"себно међу чланством. вра-
Ћа' се повјерење у Савез ко муниста и не смијемо никада више дозволити да нам то дође У питање.
У протеклој години. зах вајући позсртвованом Раду ваших радних људи. наста вљен је успешан развој веше земље. Видљиво и 0 штро испогеавање привред них проблема често засјењује. оне заиста велике ре
" зултате које из године уго
дину постижемо; Зар не пре
у (авез комуннета
деставља. „значајан успјех што смо ове године повећали индустријску произво дњу за око пет одсто, продуктивност рада за шест одсто. што 1е упослено готовро четврт милиона нових радника. што се многи наши радници враћају на рад у своју земљу, што смо, пус тили у погон низ фабрика, унапредили технологију, из градили десетине хиљада станова. подигли разне дру
те објекте итд. Све то ћедо приносити да се условижи
вота наших радних људи Ствлно побољшавају. “ Познато је да: смо овере зултате постигли борећи се са великим тешкоћама и проблемима. Дошло је доја ке инфлације, што највише погађа оне са ниским примањима · и ствара све већу неоправдану. социјалну диференцијацију. МИ да ље наш крупан проблем је неликвидност_ и свуда је присутна нереална претјера на потрошња. Са многим од поменутих проблема суоча
можемо мирити. мора бити да се развијамо.
вају се и лруте земље. чак п најразвијеније, што изазива нестабилност и дубоке монетарне потресе. Доду 'пе све се то сматра нухним злом динамичног разви тка. али ми се са тим не Наш ниљ
не; само брзо. уз што већу стопу“ раста. него и стабил но. уз што мању инфлациту. Зато улажемо толико на пора да 'обезбиједимо стабилност наше привреде. У том склопу. а и у вези са
измјеном паритета најзначајнијих свјетских валута, било је неопходно изврши ти и левалвацију динара као импула конкурентности наше Привреде. Нарав-
Крупни
но. ла би се позитивни ефе кти девалвације одржали веома је важно да не дође до фронталног пораста ци јена гдје ми; У ствари, до сада имамо, лаша искуства, Ми. ћемо и даље слијолити куре поивџедне оеформе у рационалном и продуктивном привређивању. у ства-
оању што већег дохотка и '
и све ширем повезивању са иностраним тржиштима.
Доношењем политичких одлука створили смо услове за коначно рјешавање о творених системских питања и усвајање средњорочног плана. Наши радни љу пи. с пуним правом очекућу да ћемо та питања рије ттити Не само бпзо, него и “ духу јачања положаја
палничке класе и обезбјећења свестраног напретка чаше равнопфавне заједнице, успеси
на међународном плану
Ова година донијела је нашој земљи крупне успје хе и на међународном пла ну. То се изражава не само У томе што смо усџјели да, унапредимо свестрану су радњу са многим земљама свијета. него прије свега у
томе што је положај Југо- · славије =7ЕХ као, независне и несврстане содијалистичке, земље — знатно „ојачао. То "ме циљу служила је и цје локупна наша спољнополи
тичка активност. многи зна чејни контакти и па разним нивоима и у ра зним доменима. Ја сам 0ове године имао сусрете и оазговоре са шефовима пре ко лвадесет држава. укљу-
чујући готово све државни.
ке који сносе највећу одго ворност за судбину свијета. Увјерио само се да све ви ше преовлађују свијест о потреби осигуравања мира и безбједндсти у свијету и
сусрети ·
_ Друг Тито упућује
спремност да се дјелује У том правцу да се међунаоодни проблеми рјешавају мирољубивим путем, То ох-
оабрује и улива наду да се.
човјечанство ипак креће ка бољој. безбједнијој сутраш
њици. Југославија је. у гра |
нипама својих могућности, несебично лавала свој допринос. што 101 обезбјеђује
не само међународни углед, |
нето и боље услове за бржи и стабилан, унутрашњи развој
У нову: 1972. годину улазимо са оптимизмом и спре мношћу да. брже и боље не го ло сада. савлађујемо про блеме пред којима се налазимо. Залога за то су наша радничка класа. наша о младина и све стваралачке прогресивне снаге, јединство ми одлучност Савеза ко муниста. и прије свега јединство наших народа.
Свим радним људима на ше земље. омладинцима и пионирима. припадницима Југословенске народне армије и Службе безбједноссти — свим грађанима Југославије желим ерећну и успјешну нову 1972. ну“. (Танјуг
новогодишњу поруку грађанима налџе земље
РИНЦИТИ РЕФОРМЕ
гтоди-
М
предузимали у оквиру спро вођења закључака 21. седвице Председништва СКЈ и
усвојило ставове о актив-
ности у наредном периоду.
Полазећи од усаглашених ставова социјалистичких република и покрајина о основним решењима у девизном и спољнотрговинском систему, Савезно извршно веће наложило је надлежним одоганима да одмах подносе предлоге одговара јућих закона и других про писа. Прве предлоге Веће ће разматрати већ на сле дећој седници.
У наставку, Веће је размотрило неколико значајних питања из области односа са иностранством и прихватило више предлога закона и других одлука.
(Наставак на 1. страни)
СТАЛИ ТРАЈНА ВОЈИНА ПРИВРЕДЕ
Разгобор са Киром Гашеорођим чланом Изђршног бпроа Председнаишлшђа СКЈ
Година коју остављамо иза себе биће опречним ставовима
ћена. по
пам„о стратешким
правцима даљег развитка револуције и самоуправљања“. То нас је подстакло да кажемо нешто више о томе која су то идејна размимоилажења у'сфери економске мисли која су се.не ретко. пројицирала и транспоновала у политичке
конфликте.
Интербју Марка Тепађца „Вечерњим нобђостима«“.
политичко ЈЕДИНСТВО = ТАРА ДЕМОКРАТСКЕ САМОУПРАВНОСТИ и несврстане. независности
· Савезни секретар за ин
остране послове Мирко Те-
павац изјавио, је да целина најновијих догађаја у. Ју-
гославији., показује не само решеност руков
одства већ
и одлучно“ расположење целе југословенске јавности да се постигне већи скепен економске стабилности и политичког јединства. То је гарантија " демократске самоуправности и несврстане независности Југославије.
Мирко 'Тепавац је ово ре као у дужем разговору који: је водио са новинарима београдских
вости“,
| Срам сбојим читаоцима редакција „Борбе“
| чесипипа Нођу. 1972. тодину |
„Вечерњих но-
Прво питање односило се на то да ли су промене У свету такве да могу да угрозе основну равнотежу,
"У сфери сопствених интереса
— Не, одговорио је Тепа-
вац, основна Равнотежа је
остала, али су се многи за висни елементи те равноте-
же унеколико померили са својих места;
Присуство Кине у ужем кругу земаља које пресудно утичу на светске послове, појава нових моћних ехономеских и политичких субјеката — Јапан. проширена западно-европска економска заједница и У њој све ути“ цајнија СР Немачка. нови моменти у светско — економ ским и монетарним послови ма — само су нехи елементи те шире слике промене коју треба помно пратити и проучавати. Светски мир ни је тренутно у опасности. али опасност од „регионалних“ и „локалних“ сукоба и над метања тиме'није смањена Поготову није смањена опа сност по слободан и неза-
висан разВИТајЕ мањих и сре дњих земаља, у тзв, недефинисаним просторима.
Какав је међународни по ложај Југославије у светлу свеукупних светских проме на, где смо између две ин тересне сфере“
— Ми јесмо и остајемо у „сфери“ сопствених интереса. Југословенска песврстаност баш то значи и хао политичка теза и,као међу народна пракса (Свако „ура чунавање“ Југославије м би ло чију сферу опасно је по југословенсву независност, или је крајње опасно И по мир. И то не само на Бал-
кану.
Како најновији догађаји код нас делују на општи (Наставак на 2. страни)
Зато смо се обратили дру гу Кири Глигорову, члану Извршног бироа Председништва СКЈ, са неколико питања. Одговарајући на наше прво питање „Како би окарактерисали актуелни и економски тренутак _ Југос лавије, колико је он ближе или даље од реформских принципа прокламованих 1965. године“. друг Глигоров је рекао да је на појединим: од тих принципа и понашању радних организација, дефинитивно пре ломљено нешто од економских начела. „Цео тај курс постао је трајна својина привреде. Не верујем да се више _ може _ променити
свест 0 сопственој одговорно сти за развој, о производ
ној оријентицији, о тржиш'“
ту, средствима и располага њу тим средствима. Без 06 зира на укупне привредне резултате, временски пери од од 1965. до данас значио
југословенске економике“
Одговарајући“ на питење " зашто су била нужна нека одступања од реформе у 1968. тодини, друг Глигоров
је ново раздобље у развоју“
је између осталог, рекао да су она „у најбољем случеју могла бити само | лош преседан“, а никако таква и толика да би касније дове ла до. онога што сада имз мо у привреди.
Говорећи о најзначајнијим идеолошким заблудама у економици, Глигороп је рекао: „Не. бих рекво да је основна лилема — што се иначе. често чини — да ли да се опреде лимо За етатиз»зм или за самоуправљање. Основна дилема је унутар опредеље ња за самоуправљање пто се из концепта тржишно-план ске привреде нису извукле све консеквенце које су не избежне,. Јер, самоупривља ње се не може зауставита на нивоу предузећа“.
(Разговор са Кирој Глиго-
ровим донос 5 пи) Ри на 3 стра
'