Борба, 31. 12. 1971., стр. 2
=
2. СТРАНА — ВОРБА — 31. ДЕЦЕМБАР 1971. 1. И 2. ЈАНУАР 1972.
ТИТОВА ЧЕСТИТКА НИМЕНРИЈУ.
· Председник Јосип Броз Тито упутио је
Мохамеду Џафару ел. Ни- |
Републике
| | |
меирију, председнику Рево,
луционарнот кратске Републике
савета Демо- | Суда- |
|
на, телеграм следеће садр-
жив; б у
„Поводом годишњице про
глашења независности Судана, с посебним задовољством упућујем Вашој Ексленцији и суданском народу. у име. народа Југославије и у своје лично име,
срдачне честитке и најљеп “ ше жеље за напредак при- |једини,
јатељског суданског народа и за Вашу личну срећу. У-
| Југославији
вјерен сам да Не се плодна
сарадња између паших дви ју земаља и даље наставити у циљу јачања међусобних односа, продубљива-
ња пријатељског разумје- |
вања и учвршћења мира у
свијету“.
Телеграм Тита. Дортикосу
Председник Републике Јосип Броз Тито упутио је председнику Републике Ку бе др Освалду Тораду Дортикосу телеграм — следеће
- садржине:
„Годишињица националног ослобођења Кубе пружа ми угодну прилику да Вама и кубанском дароду упутим, у име југословенских народа и у своје име, срдачне честитке и најбоље жеље за напредак Ваше земље, пријатељства међу нашим народима и за личну срећу Ваше Екселен ције“.
БУТО ПРЕДААЋЕ РАХМАНУ — | ФЕДЕРАЦИЈУ
(Равалпхиди, 30. децемб- |
ра, АП — Пакистански председник Зулфикар Али Буто понудио је источнопакистанскм лидеру шеику Муџибуру Рахману успостављање веза између Западног и Источног Пакистана сличних онима које
"постоје између три земље
· које чине Феддерацију А-
"ке
рапских Република (Етипат, Сирија и Либија).'
Из пакистанских владиних кругова у Равалпиндију такође се сазнаје да би у складу са Бутоовом формулом Западни и Источни Пакистан уживали стварну независност, посебно у 80Ђењу политике У области спољне политике, привреде
и унутрашње политичке ор- |
ганизације.
(ЛА обновиле пепоруку жита н уља Брипту
(Вашингтон, · 30. децембра, Ројтер) — Представник Стејт департмента саопштио је данас да се Сједиње · Америчке "Државе спремају да обнове испору жита и јестивот Египту. Од 1960. до 1967. године САД су биле први снабдевач Египта житом. Те испоруке су обустављене одмах након изреалскоегипатског рата. Место Америке као снабдевача испуниле су сФрранцуска, Италија и,у мањој мери, Канада.
Обнова америчких испорука жита долази пошто је Египат пристао да почне 6 враћањем дугова Сједињеним Америчким Дужавама,
које је обустављено када | је Египат јула 1967. године |
прекинуо дипломатске односе са САД. |
уља |
Аустралија, | > МАН ' | ља које у тако дугом кон-
| | | |
|
|
чије тумачи,
| ропских
| тивности | бјеката !
| ве
| Је
|фро свим
политичко ЈЕДИНСТВО
_ ТАРАНЦИЈА ДЕМОКРАТСКЕ _
_ САМОУПРАВНОСТИ
(Паставак са, 1. стране)
међународни славије2
Мајновији догађаји код нас су наши догађаји и нико нема: права да их друх-
положај Југо-
Наши потреси, и када би били много већи, никога У свету не угрожавају. Џитање да ли неко жели проме ну нашег положаја и коме би било у интересу да се Југославија ослаби или раз само би утолико би ло пресудно уколико не би било снаге и свести у самој да њено слабљење или разједињавање ну ди шансе њеним непријате љима како у земљи тахо и у иностранству. То иначе ва жи за скоро сваку земљу, али за нашу, важи више не го за било коју другу:
У каквој се међународној ситуацији (европској. балканској, и шире) дешавају наше унутрашње расправе: да ли је могло доћи до покушаја неког глобалнијег ме шања2
— Начелно узев, стоји могућност па ност за мешање у наше по слове. У ствари, од рата на овамо нисмо имали ни један дужи период је наше спокојство могло би ти потпуно, Што се тиче ме Ђђународних, а посебно еви балканских прилика у овом моменту У“ слови за глобално мешање су можда мањи него икад ра није. Никоме данас не одговара конфликт у Европи ни по коме основу. Али..разуме се, са минимумом стабилности и отпорности не бисмо могли рачунати на макси
увек по и опас-
мум безбедности. Целина нај-'
новијих догађаја код нас показује не само решеност руководства него и одлучно расположење целе југословенске јавности да се постигне већи степен економске стабилности и политичког јединства. Ту је гарантија и за нашу демократску самоуправност и 3за несврстану независност. Координирање спољнополитичке
активности
Колико је политика наших република према сусе дима и неким европсхим зе
'мљама координирана у са-
везном центру:
Улога република, по-
крајина. као. и, других друшо
твено-политичких заједница па и Радних организација осетно је порасла последњих година. То је било не само неизбежпо него је врло по зитивно. Морам. међутим. до дати да степен пораста учешшћа у спољнополитичкој ак све већег броја су није увех праћен одговарајућим степеном ·координације свих тих нараслих активности, У условима повећаних иницијатива повећава се и потреба за теш њом координацијом. Без то га би се и поље иницијати временом сузило. а наче демократизације спољне компромитова-
ло
политике
ло. Једном
сте рекли да је „Балкан Европа у малом“ Да ли је Балхан тренутно безбеднији од Европе и колико се тренутно балканска ситуација одражава на јутословенску безбедност ·
— Прошло је време када Евоопа могла бити спокојнија него Балкан и обра Европи
тно, Као што је У вр0: | тешко могућ „локални“ бал | кански Рат. тако је тешко
и' европски мир без мира на Балкану.
Југославију штити њена спремност на одбрану и ње на широка и активна међународна повезаност са скхоевропским ·земљаМало је европских земза
могућ
ма.
тинуитету имају боље и теш ње односе са тако великим
бројем земаља у Европи и у свету него ванблоковсха. несврстана и социјалистич-
ка Југославија.
Европска . конференција
То је велика гарантија, ка
ко за нашу безбедност и
међународну улогу, тако И
ИНДОКИНЕСКО РАТИШТЕ '
()бустављено бомбардовање
времена када“
за слободу наше ње оријентације. Постоји ли опасност да ев ропске послове не решавају Европљани! Ко и. зашто настоји да се одложе припре ме за европску конференци ју о безбедности7 Није „опасно“ ако се европским _ пословима баве и ваневропски фактори, јер данас у све ширем светских послова учествује све већи број земаља (САД и Канада ће, на пример и непосредно учествовати на европској конференцији). Ва жније је, међутим. како се решавају европски проблеми и шта ће та решења до нети у погледу безбедности и сарадње, економских. политичких и културних кому никација између бројних ев ропских држава и њеног становништва.
унутраш-
Мирко Тепаваћ,
Потребу сазивања европске конференције нико више не одриче, али је не же ле сви подједнако и не за-
„мишљају је на исти начин.
Можда водећи Запад данас више условљава И одлаже њен сазив у уверењу да би
она. донела више користи глобалним интересима ОСЕ,
Међутим, одуговлачења У тежњи да сви подједнако до бију, "мотла би довести до тота да сви изгубимо.
Да ли су путеви несврставања постали проходнији7 Шта се мења У политици не
срветавања. има ли симптома раслојавања“ Путеви несврставања ни»
су ни данас проходнији али су сигурно неопходнији него раније. Несврстани су део света, а не „свој свет“. Зато се, делујући као политич ки покрет на прилике у све ту, они и сами мењају с 06 зиром на те промењене прилике. Њихово се Јединство стално ремети и стално на ново успоставља у контину итету активности које предузимају. Вреди указати на занимљиву противуречност хоја је скоро постала традиционална: несврстаност се радо потцењује, али се све више рапуна са њом. Није безначајно запазити ла се Кина декларисала као део трећег света, који. иначе махом чи не несврстани, Она жели 0слонац међу несвостанима. које. на своју штету. други велики, често игноришу.
Рат на азијском потконтиненту
Да ли је рат између Индије и Пакистана ударац за несврстане7 '
Подстицај сигурно. није! Међутим. индијско пона шање према Источном Пакистану мера се посматрати и као резултат индиферент ног односа међународне 3аједнице према сулбини ВвиИше милиона избеглица хоји су остављени бризи само Ив
кругу“
лије, иако је било јасно да.
она то не може сама подне ти. И поред ослонаца које је нашла за своју војну аз
Северног Вијетнама _
Радио-Ханој саотлштио да је оборено 14 америчких авиона
30. децембра) Америчке Држаобустави ање
(Сајгон, Сједињене АМ ве, јавља Ројтер, ле су данас бомбардов Севернот Вијетнама. је саопштио _ представник америчке војне команде у Сајгону.
Најновија совна бомбардов 5 "новијетнамске територије почела су У недељу, и била су најжешића откако је Вашингтон. пре три годи= не. званично саопштио од“ луку о престанку бомбардовања Северног Вијетна“
ма.
америчка маања север-
Ово
У америчким војним изворима тврдило се да су најновији петодневни ваздугини напади на Северни Вијетнам имали | „заштитни карактер“, и били упе-
рени наводно, само против.
војних циљева,
Петог дана америчког масовног бомбардовања северновијетнамске територи је оборена су још 3 америчка авиона. И:
Ово је саопштио РадиоХаној у емисији примљеној у Сајгону. У саопштењу 'Радио-Ханоја каже се да су 3 америчка авиона
оборена данас изнад централног дела Северног Вијетнама. Откако су у недељу, почела најновија – масовна бомбардовања Северног Ви јетнама оборено је укупно 14 америчких авиона, тврди Радио-Ханој.
"несебичност акције
· лако
· најславниј
цију, она није престала да понавља своју приврженост политици несврставања, што потврђује углед и значај те политике у ичдијској и у светској јавности.
Индија је рат и ратом до била, Шта је изгубила7
— '· Победа у рату одмах покаже резултате. Живот у миру после рата праведно обележи (биланс предности и губитака. Надам се да ће Индија | успети да докаже коју је предузела, прокламирајући пред светском јавношћу до нема територијалних претен зија) према Источном Пакистану и да је једина побуда стварање услова за повратак избеглица ~ евоју земљу, о чијој ће. судбини' одлучити сам њен народ које стране. Зато се са праг вом може очекивати да ће, Индија, као што је обећала.
ускоро одатле повући. своје“
тпупе,
Разуме се да као пријатељ Индије, Пакистана и ми ра више волимо рата и проливања крви,
Да ли је 'индијско-пакистански Рат показао да се ствари могу свршавати у је дном ограниченом простору:
= Ви очигледно мислите на победоносни крај тога ра та у ограниченом простору азијскот потконтинента. Неће. међутим. ни надаље бити лаки услови мира У 7томе подручју Ше треба ни у овом случају заборавити да је индијско-пакистански дат поново донео свету теш ке тренутке неизвесности и последице које се лош _ не могу потпуно оценити. Зна чај овог простора је исуви ше велики за најмање. три езлике силе да би се мир могао замислити загарантована Кад се „локални“ рат заврши без ширих и тежих по» следица то је онда изузетак а не правило. мо се да ће овај рат остати изузетак,
Кина и Уједињене
5 нације
"Како оцењујете кинеско,
понашање на светској спе-
ни, на основу онога за шта се делегација НР Кине У Генералној скупштини залагала7
— Многи су радије извла чили. закључке из приступног говора кинескот пред“ ставника у ОУНу него из све укупне дотадашње кинеске политике. мада Ни то двоје није било у видљивијем не склацу Ко је мотао очеки вати нешто другој Кина ни је дошла У ОУН да мења своје основне погледе него
да их брани и шири. То. У- |
осталом, чини и'свака друга
земља. Сви имамо “век пра|
ва да се не сложимо са
њом. када нам ставови или и практични из тереси. не полудатају. правом ће се и Кина обилато користити.
Да ли су тачне неке прет поставке да Кина жели да буде лидер „трећег света ::
Судбина лидерства није с а ни у другим све товима, па. ни У „трећем“ Свакб ~“ свету има право ла рачуна на онолико подршке, колихо разуме, подржава и помаже оне на које ра чуна, Зато не верујем да Кина може _ рачунати на нешто више од такве подударности. Несврстани су се заложили за њен долазак У ОУН не “ жељи ла стекну лидера. него да добију равноправнот партнера за оне своје тежње које Кина мо же у свом и општем интере су да ојача. Не очекујем да ће сађадња несврстаних са њом изаћи из оквира начела саралње са свим другим земљама м свету.
Има ли шта ново на Бли ском истоку: да ли се помера криза у правцу решавања2 — На жалост је обратно: „решење“ се помера у прав цу кризе. Све је више орузжја. а све мање изгледа на брзо и мМирно' решење. р
Ипак, ствари не илу само лоше. Последња резолуција Тенералне скупштине показује даљи пад симпатија за политику Израела. а лаљи пораст подршке за ствар Египта и арапских земаља, Нико. буквално нико. ол европских земаља није овога пута гласао против те резо лупије.
Резолуције, на жалост. не рептавају проблем, али пока зују како он једино може бити решен!
Кув де Мирвна оболео
(Сен Рафеал, 30. децем-
бра. АФП) — Бивши фран. пуски премијер Морис Кув де Мирвил примљен је си-,
ноћ на клинику „Нотр Дам де Мерси“ у Сен. Рафаелу. пошто је оболео.
Бивши · француски премијер има 65 година и налазио. се на одмору у Фре жису. где је дошао пре не колико дана.
· Следећи број »Борбе« излази у понедељак, 3. јануара
решење без)
се начелни |
Тим | | зговору са новинарима
'као је значај недавно одржа
“
_ КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА ШТАМПУ У ССИП
Дефинитивно "осуеставити бомбардовање АР Вијетнама
— Представник Савезног | секретаријата за иностране |
послове. Драгољуб Вујица, поновио је данас став Ју-
гославије да „обустава бом.
бардовања ДР Вијетнама. У | захвалност за његове личне
"мора бити дефинитивна и
|
њена |
без диктирања са било!
хао |
будућност, је да ће генерални
| иностраних послова Орхан
Надај- | Кралп допутовати У посету“
|боку забринутост
стална“. Упитан о масовном бомбардовању територије ДР Вијетнама, које је траја ло четири дана и јутрос обустављено. Вујица је рекао да је оно „изазвало ду
и. осуду код најшире јавности“, да
је ово бомбардовање „супро | тно надама и ишчекивањи- |
ма у свету“ и да „нема мотивације или изговора којим би се могло правдати“.
Повремена бомбардовања — додао је Вујица — тако ђе угрожавају париске пре говоре у којима вилимо пут за изналажење праведног
мирољубивог решења, Исти |
чући да предлози привремене револуционарне владе Редцублике Јужни Вијетнам
представљају реалну осно- |
ву за изналажење таквог решења. Вујица је рекао; „Делимо наду несврстаних и многих лругих земаља да ће се у Паризу о томе без одлагања повести озбиљни и конкретни преговори“. На данашњој конференцији за штампу саопштено секре-
тар турског Министарства
Југославији 5. јануара и са својим домаћином, замеником савезног секретара .за иностране послове Јакшом
| Петрићем. извршити разме “
| |
ну мишљења међународним
и билатералним
проблемима односима,
о актуелним |
„а
_ НОВОГОДИШЊЕ ЧЕСТИТКЕ
Поводом Нове — годфне | председнику Титу стиме су многобројне честитке уз свих крајева наше земље од друштвено — политијких организација, радн
колектива и установа. | њима се упућују најлепир жеље за дуг живот и зд; вље нашег Председника, и казује пуна сагласност с његовим ставовима. као
наши радни људи уложити максималне напоре и понети пуну одговорност 'за даље развијање социјалистичких самоуправних друштвених односа и ост' варивање срећне будућно' сти наших нарола.
| У име Савезне конферен ције ССРНЈ другу Титу упутили су телеграм председник. Вељко Милатовић и генерални секретар Али Шукрија. у коме се каже:
„Друже Председниче,
Дозволите да Вам у име Савезне конференције Социјалистичког савеза радног народа Југославије и у своје име, честитамо Нову 1972. годину, са најбољим ељама за Вашу срећу и за напредак Социјалистичке Федеративне Републике ' Југославије.
' Изражавамо уверење да ће Социјалистички савез ралног народа Југославије, заједно са свим прогресирвним снагама нашег друптва, уложити напоре за одлучно и доследно спровођење у живот Ваших речи и закључака 21, седлице Председништва СКЈ. Социјалистички савез ће се заложити за даљи развој самоуправљања и еоцијалистичке демократије, против свих. облика нациолализма, шовинизма и непријатељске делатности, а за братство и јединство еарода и народности Југославије. за очување суверенитета и интегритета Социјалистичке Фе деративне Републике Југославије“. Новогодишње честитке са | вајбољим жељама председ'нику СФРЈ и команданту
| |
одужаних снага маршалу Југославије Јосипу Брозу Титу упутили Су савезни секретар за народну одбрану, генерал армије Никола Љубичић, секретар Комитета Савеза комуниста у ЈНА, тенерал-потпуковник Џемил Шарац, начелник Тепералштаба ЈНА тенералпуковник Виктор Бубањ, ге нерал-пуковници око Јо-
напоре при њиховом оства“ ванић, Васко Карантедесски. ривању, уз обећање да ће'Мирко Јовановић, Ђуро Лон
чаревић, Владо Шћекић, Милан Симовић, Стане Поточар, Рајко Танасковић, Фрањо Херљевић, тенералћотпуковници „Мирко ВраЧић и Данило Јауковић и Вице-адмирал Иво Пурицић, |“ Честитке са најбољим же Лама за Нову 1972. годину па Титу упутио је и већи број појединаца, једИђица, установа и команДИЈНА. , У честитки генерала армије Николе Љубичића се између осталог, каже; »бтално јачајући борбену спремност, морално-политичко јединство и социјалистичку свест, припадници ар мије и свих оружаних сната ви су да одлучно и бескомпромисно бране сло боду инезависност Југославије И тековине њене соци јалистичке револуције,
Југобјовенска Народна ар |
мија ћеи даље непрекидно јачати социјалистички патриотизам и оданост инте-
ресима Радничке класе и. револуције, онако како од. ње захтећате Ви и Савез ко
|
муниста.“ Честитке председнику Титу упумили су из Сло-
веније председник Скупштине _ Сергеј Крајгер, председник) _ Републичког |
Извршног већа Станке Кав | председник ЦК СК,
чич, Словеније Франце Попит председник Републичке кон ференције ССРН Јанез Ви потник, председник републичког – Већа синдиката Тоне Кропушек, председник Републичког СУБНОР-а Јанко Рудолф и председник Савеза ом-
Конференција за шшампу у ПК СК Војбодине
Неразвијен делегатски енетем у (К
У школама има педагога који иступају са непријатељским
(Нови Сад, 30. децембра) — Председник Покрајинског комитета Савеза кому ниста Војводине Мирко Ча надановић у досадашњем ра иста
_ АОНДОН ОДБИЈА
__ ЗАХТЕВ МАЛТЕ.
(Лондон, 30. децембра, Рој тер) — Британски министар одбране Лорд Керингтон из јавио је вечерас: да ће за повлачење британских тру
па с Малте бити потребно |
бар три месеца.
Лорд Керингтон је у из- |
јави преко телевизије као „потпуно апсурдан“ окарактерисао захтев малтешког премијера Минтофа да бри танске трупе до сутра напусте ово средоземно острво. "У Лондону, иначе, нема наговештаја о томе куда би британски војници могли да буду премештени с Малте. Претпоставља се, међутим, да ће они бити пребачени у британске базе на Кипру и | у Гибралтару.
ставовима
не Покрајинске конференци је СК. У сажетом излагању он се осврнуо на делове закључака у којима „се говори о даљем развоју политичкот система, о националним односима, изградњи Војводине као самоуправне аутономне заједницеу СР Србији и Југославији унапређењу ефикасности поли тичкот рада и самоуправних односа у култури, обра зовању, науци и другим ван ' привредним делатностима. | Чанадановић је посебно у | казао на неразвијеност де| легатског система у Савезу комуниста, због чега че сто 'искрсавају „случајеви“ ' извесних супротстављања између општина или реги она и Покрајине. Веома че сто појединци говоре у име општина, региона или раз них организација. То се мо ра регулисати нормативним актима, а не да свако може да потегне да говори У име радничке класе или грађана.
У нашим школама, рекао је Чанадановић, још има професора, посебно на Но
восадском универзитету,
који често иступају са не пријатељским
ставовима.
ОБАВЕШТЕЊЕ
На основу члана 167 ности саобраћаја
на путевима
Основног закона о безбед("Службени лист
СФРЈ“ бр. 15/79) и члана 59 Закона о безбедности
саобраћаја на путевима
(„Службени гласник СРС“
бр. 26/70), Градски секретаријат за унутрашње послове града Београда. лоноси: :
РЕШЕЊЕ
0 ОГРАНИЧЕЊУ СА
ОБРАЋАЈА У ВРЕМЕ
новогодишњих ПРАЗНИКА
_У времену од 22,00 часа 31. ХП 1971. године до 4,00 ·-часа 1. 1 1972. године забрањује се кретање свих моторних возила следећим улицама У. граду:
— Улицом маршала Тита од Улице кнеза Ми-
лоша до Теразија. . Теразијама. Коларчевом и |
Кнез Михамиловом ло
Обилићевог венца;
— Упипом кнез Михаиловом ол Ђуре Јакшића
до Обилићевог венца: — Улицом Обилићев до Ђуре Јакшића;
венап сол Трга Републике
— Призренском ол Зеленог венца до Теразија: — Тргом Маркса и Ечтелса од Булевара револуције и ол Улице Моше Пијале ло Теразија; Забрана кретања не односи се на возила Градског јавног саобраћаја, такси возила и возила с пра-
вом првенства поолаза.
Препоручује се власницима моторних возила да своја возила: не паркирају у време забране на. наведеним улицама Због позећаног пешачког саобраћаја.
Решено у Градском секретаријату за унутрашње
послове грала Београда 1971. године, НАЧ
бр. 22-660/71-01 од 29. ХП
ЕЛНИК СЕКРЕТАРИЈАТА Никола Бугарчић
Морамо се сложити да у школама раде стручњаци, али они не смеју бити ло ши педагози или наши идеолошки непријатељи,
Ј. ЋУРЧИЋ,
НЕЗВАНИЧН
4 з 1 | | ове У Нин Но ' се.бро1 завр- зрећку. чији | шава _ ниже ана пЕ: | | ин“ Иесплаћује ознинерим Исплаћује опносно _ кол се добитак пифррма «ве добитак | премија за | 27 ДИНАРА | оаносне 02 | у НИНАРА | вђекњј с КОЈЕ ; тремија 38. р Па Ри срећку која | | ен број носи изву| а трна _чени бро! ; | | ; | 20 10 5 6! | () 61060 1.000 5 13205 506 77400 500 90395 506 90310 1.000 24525 506 552720 10.010 „ 127785 | | 150.005 531355 | | 10.006 ] 6 96 10 1 66241 56 | фу з26 1.000 164271 10.006 00 - 381031 10.006 64768 5 0,00 093936 10.000 537746 10.000 | 769116 || 10.000 9 | | 20 · О , = | 10 6 14462 0. 7 У 036362 ЊУ. 4 18027 || 442602 то 39467 || 40 000 292907 10.006 | 3 123 100 о 69538 500 1223 900 035708 10.000 79853 500 298358 10.000 97233 2.000 ; 124983 10.000 9 29 10 У 79 10 9019 200 4 644 50 74649 1.000 + _ 89584 500 216289 10.000 3614 10.050
СЛЕДЕЋЕ И:
одбора |
~
У „Фонтани жеља“ Студија Б
___АГРАА_ОА__МИЛНОН_ДИНРА
и ош 99 привлочних порлона
Ви само исеците купов ФОНТАНЕ ЖЕЉА из радио програма листа „Борба“ (са вашом адресом пошаљите Студију Б.
ЗВЛАЧЕЊЕ 6. ЈАНУЗР
ПРРАСЕДНИКУ ТИТУ
ледине Живко Пребел Из СР Македоније честтке су упутили другу Т
У председник Собрања Никола „Минчев, председник Из-
вршног већа Ксент Богоев, председник Репуђлуи::хе конференције ССРН Бс:лко Станковски, пр пић ко ск Мр труЕ ВТА Чемерски, затим едседник Скупштине СР Црле Горе Видоје Жарфвић и председник ЦК Веселин Ђурановић, пседник ЦК СК Србије Мађко Никезић, председник Покрајинског комитета СК Војво дине Мирко Чанадановић, председник Покрајинске скупштине Илија Рајачић и председник Покрајинске конференције ССРН Вукашин Кешељ. председник Социјалистичке Ауономне Покрајине Косово Илијаз Куртешти. председинк Покрајинске конференције ССРН Аслан Фазлија, пре дседник Покрајинског Извршног већа Илија Вакић, председник — Покрајинског комитета СК Махџцут Бака ли, Председништво Репуб“личке конференције Савеза омладине Хрватске и многи други.
СЕДНИЦА ОПШТИН · СКОГ КОМИТЕТА | | СК СУБОТИЦЕ
· ЗАТРАЖЕНА ОдТО. ворндст НЕКИХ општинских __РУКОВОДИАЦА
(Суботица, 30. децембра). — Пуних осам часова трајала је синоћ седница Општинског комитета Савеза комуниста у Субтици, на Којој се расправљало о ак туелним политичким питањима, покренутих у дискусијама на партијским са станцима у комуни после 21. седнице Председништва СКЈ. 1 | Због већег броја критика упућених на адресу неких руководећих људи у комуни, констатовано је да су неки од њих учинили поли тичке грешке. Због тога је предложено да председник Општинске _ конференције . ССРН Ђуро Стипић, председник Скупштине општине Карољ Баги и председник. Општинског синдикалног већа Бела Ваш упозна-
|ју форуме на чијем се че-
лу налазе са степеном сво |јих грешака и да ти фору!|ми онда одлуче да ли они |могу даље остати на својим досадашњим _ функцијама. С. СТАНОЈЕВИЋ
И ИЗВЕШТАЈ
СА ИЗВЛАЧЕЊА 52. КОЛА СРЕЋАКА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ЛУТРИЈЕ ОДРЖАНО 30. ДЕЦЕМБРА 1971. ГОДИНЕ У БЕОГРАДУ
А, 1972