Борба, 31. 12. 1971., стр. 3

Година коју остављамо иза себе биће памћена по много чему из политичког и економ-

ског живота. Но, једно је са-

свим извесно: биће памћена По кргјњим, опречним ставовима „о стратешким правцима даљег развитка револуције самоуправљања“. То нас је по фвукал да кажемо нешто ви"ше отоме која су то идејна ми„_19ил-жења у сфери економ. (ске мисли која су се, не ретко, пројицирала и транспоновала у политичке конфликте.

·" Зато је прво питање, у интервјуу — који је у име редакције водила наш уредник ' Јованка Бркић — са. Киром Глигоровим, чланом Извршног ·бироа Председништва СКЈ, било: :

— Како бисте окарактерисали

~ садашњи привредни тренутак У

Р Југославији; колико је даље или

ближе реформским принципима, прокламованим 1965. године

— Неки принципи реформе директно су већ уграђени у наш систем и политику. постали су део понашања радних организација. Цео тај курс. постао је трајна својина привреде. Не верујем да се више може променити свест о сопственој одговорности за развој и производну оријентацију. о тржишту. о одтоворности за располагање средстви ма. отворености према светској еко

· номији и о интеграцији као неопход ној димензији савременог развоја и томе слично. Без обзира на неке не повољне резултате. одређена одступања од оеформе и слабости које, су иза тога уследиле. временски пе риод од 1965. до данас значио је но во раздобље у развоју југословенске економике. Ако бисмо погледали шире, са друштвено-политичког аспекта, то што је започето друштвеном и привредном реформом У много чему је узрочник промена ко је су настале у друштву и које су још у току.

Друто је питање да ли смо дубину тих промена сагледавали на вое ме. извлачили из друштвене праксе неопходне 3акључке и обезбедили довољну контролу над тим кретањи ма. Јер, крајње је поједностављено кад се каже да је реформа афирмисала само тржишни начин привре 'Ђивања и отварање према свету. Ра ди се о много ширем комплексу, који је нашао реализацију и потврду у многим каснијим променама које Јсу са гледишта развоја друштвених

| Разгођор са

односа исто толико значајне или још значајније, као што су рецимо, уставни амандмани који су дали ос нову продукционих односа самоуправног друштва за трајнији период времена. Утврђујући степен нашег развоја. откривајући тачке заостаја ња. присутне економске и друштвене противуречности, мерећи једин

ственим метром наша достигнућа и

вредности са продуктивношћу рада и достигнућима других економија, реформа је поставила на | дневни ред горућа питања будућег економ ског развоја, нарочито оно где се економија и политика неизбежно преламају. 5

Димензија дугорочности

Са постављањем радних организа ција у положај да саме располажу сопственим дохотком. . истовремено је текао процес конституисања њихове. одговорности и ризика за пословање, са све мање упереним погледом на државу. Стављајући десетине хиљада привредних субјеката у такав положај, морало се поставити питање механизма, друштве ног и економског — којим се долази до политичке и економске инте грације, до неопходне економске

_ концентрације без које нема даљег · напретка.

Међутим. фактори инфлације или — ако не бисмо говорили о последи ' цама: него о ономе што ту последицу узрокује — одсуство такве економске политике која у свим сво-

јим деловима обезбеђује неопходну %

ПЛоетићи што

Чврсто сам убеђен да се сада мора учинити поновни напор тамо где је изостао у пређеном периоду, да се постигне што је пропуштено и што је негативно утицало на темпо нашег развоја или застоја у развоЈУ друштвено-економских односа или тамо где је такав напор изгубљен. ' Рецимо, имали смо остварен значајан степен стабилизације коју

смо изгубили у касније насталој ин Ффлацији. |

„Сазнање и већ опште прихваћено понашање да се не може живети преко могућности, у протеклим годи

нама смо довели у питање, иако су.

за то поднете значајне жртве. Пропустили смо да извршимо дубље промене У структури. привреде иако су неке позитивне промене несумњиве. Услужни сектор је знатно про ___ ширен, читава сфера размене, транс __ "порта, готово двоструко веће учеш_ | ће извоза у укупном дохотку. све _ сето упркос свим осцилацијама за5 држало у свести људи као првораз редан фактор будућег развоја.

___ — Када се погледа шестогоди 5 ши економски ток, очигледно ____. је да је 1968. била година првих | одступања од реформе која су Њ касније довела до онога што са-

ме. Ви сте били потпредседник ИВ за привредна питања, Зашто је дошло до тога7

| ~

___-- Ја бих то свео на три узрока. Први. је објективна тежина рефор-

Че и компликације које је изазва

'

да имамо у привреди. У то вре..

стабилност и синхронизовану акцију — условило је постизање делимичних резултата, тамо где се у ре форми претпостављало да мора да уследе структурне промене и темељ но измењени друштвено-економски односи. Тај део реформе остаје задатак, програм и перспектива за ко ју не видим алтернативе. Ни једна организација ни институција у на. шем друштву није досад поставила неку другу целовиту алтернативу таквом курсу. .

То говори о једној димензији реформе коју смо, истина, истицали али чега можда нисмо били довољно свесни — димензију дугорочности. Заборављање тога условило је краткорочност неких наших погле-

"да, и ограничен домет неких мера које смо предузимали.

је пропуштено

ла у реалном животу. Без обзира на циљеве и перспективе које је нуди ла, она је морала избацити на површину веома тешке проблеме. Нај тежи је проблем био незапосленост која се у Југославији после револуције први пут појавила у таквом обиму. За њу су се могла налазити само поступна, делимична решења, комбинована са оним што се привремено морало прихватити као израз нужде. одлазак значајног контингента радника у иностранство и тзв. оживљавањем привреде. која је требало да доведе до већег апсорбо вања расположивог рада у земљи. Баш у то време се испољава и 1едан нови демографски тренд. изузет но карактеристичан за тај период то јест, почетак прилива нових послератних генерација, што је проблем запошљавања учинило 1ош сложенијим, То је, разуме се. треба ло укалкулисати, што није учињено.

Упркос предвиђањима, дубина со

цијалних промена и помеђања У

друштву били су знатно већи него што смо очекивали, не само као 'резултат реформе, него као резултат

"укупних социјалних економских и политичких преображаја У друштву и степена развитка „материјалних производних снага. Узмите само по _датке о битно смањеном _ процен-

"фу људи који живе од пољопривре-

де. То је једна од најдубљих, најпе која је на-

позитивнијих промена,

стала

· Киром Г ашторобим,

у периоду после: реформе, · ~

Уааном Изђрш

Киро Глигоров у разговору са представницима, „Борбе“

" Шдејне разлике је требало раеправити пре реформе

Други узрок су, по мом мишљењу идејна колебања. Цело друштво се плебисцитно определило за реформу а то је био велики заокрет у дру штву. При том нисмо имали довољ но разрађене неке постулате рефор ме до мера да се о њима већ код

одлучивања о принципима | могло видети које су фазе или етапе њи хове примене и какве су последице. Што је још значајније нисмо довољ но водили рачуна о идејним разликама које су постојале у вези: опредељења за курс реформе. као и опасност да се оне продубе. Њих је, у ствари, требало расправити у периоду припрема реформе. Без обзи ра на глобално изјашњавање за ре форму идејне разлике су имале ути цај и допринеле успоравању рефор ме. Неке од идејних разлика. остале су и до данас. ;

И трећи узрок: реформа је треба ло за само неколико година да дове де привреду у ново стање (до тада нисмо имали праве царине, реални курс валуте. модеран финансијски механизам). Због тога су неке одлу ке и квантитативно и као солуције морале да буду кориговане. Рецимо, одређујући превелики обим ли берализације увоза нисмо довољно водили рачуна о положају и тадаш

"њој способности неких индустрија.

Због свих ових разлога настали су извесни социјални, економски и други поремећаји у друштву. пара лелно са необично позитивним трен довима. Тешкоће су, међутим, биле таквот карактера да је незадовољство избило најпре на питању заостајања стопе раста. '

Година 1960. је у најбољем случају лош преседац

При свему том, и не говорећи рто дото 5џ0, хтео бих да будем довољ-

но објективан, колико је то живом“

човеку могуће и са извесном дистан цом. Оно што је учињено 1968, годи не није могло да изазове битне про мене у осчовном курсу и тренду. ни ти инфлацију. У најбољем случају могло је да буде само лош преседан.

=> Прелудиј...

·..који-је отворио пут таквим по.

тезима У много ширим размерама. Јер, потез који је повучен 1968, године ради оживљавања привреде, значио је емисију од, сто милијарди

динара. Не отклањајући слабости и.

одговорности за тако повучени потез, треба напоменути да ће политика морати и убудуће да се служи тим средством ради утицаја на конјунктуру. Питање је мере и оцене тренутка када се доносе такве одлуке. У ситуацији када смо имали значајније залихе. неискоришћене капацитете и значајан степен ста-

билности цена, таква мера није мо- _

гла да поремети позитиван ход реформе. Наредних година. међутим, емисија је искоришћена не као фах тор праћења конјунктуре, већ као средство за решавање дефицита и раста привреде изнад наших матери јалних могућности а она ту снагу нема. '

— Говорећи недавно у Љубљани, друг Кардељ је рекао да садашње нејединство у СК рађа идејна и политичка мимоила жења по осповним, стратешким проблемима револуције и самоу прављања. Која су по Вашем ми шљењу најсудбоноснија идејна и политичка | мимоилажења У СК кад је реч о економици7

%

меру у неизбежној

— Не може се остати на пола пу та ни у самоуправљању ни у тржи шној оријентацији. Не бих рекао да је основна дилема што се иначе че сто чини — да ли да се определимо за етатизам или самоуправљање, Основне дилеме су унутар опредељења за самоуправљање и што се из концепта тржишно-планске привре де нису извукле консеквенце које су неизбежне. Самоуправљање не може да се-заустави на нивоу предузећа: располагање укупним дохот ком и вишком рада. мора да добије самоуправно разрешење у целом друштву. На другој страни радник, у основној организацији удруженог рада, не може остати у неодређеном положају, у каквом је до данас, ипак остао, Ми смо у развоју самоуправљања дошли дотле да смо отво рили све могућности за иницијативу, док ризик и одговорност за соп ствене гкције и постигнуте резултате, нису доведене до правог разрешења. Мдејна криза се испољава — У колебањима како и којим правцима даље развијати самоуправно друштво, какве одговоре дати на горућа питања даљег друштвено-економског развитка. Ево, само неких од тих колебања: имали смо и имамо

исправну визију одумирања државе и немоћи етатизма, супротставили смо томе самоуправљање као једину алтернативу, али нисмо упркос мно гих битака, нашли праве путеве и коегзистенцији државе и самоуправе, нити за сваку од њих право подручје деловања, уз непрекидно растућу улогу самоуправљања. Колебали смо се да пре-

несемо већи део вишка рада на рас

ноћ бироа Предјседништњђа СКЈ

полагање произвођачима, дуго се академски споримо о улози тржишта и плана, самоуправног споразумева ња и друштвеног договарања, западали смо у крајност инсистирања на потпуно аутономном праву на распо делу дохотка у свакој радној организацији, иако је у томе неизбежно друштвено договарање о најкапитал нијим питањима сваког па и нашег друштва, о предвајању дохотка на потребни рад и вишак рада. Полазећи од иницијативе сваког самоуправљача, организације удру“ женог рада, комуне, покрајине и ре публике тежили смо да сви а посеб но удружени рад добију што већу тежину и самосталност али смо под ценили центрифугалне силе које су из тога извукле програм за акцију против јединственог тржишта, за за тварање и аутаркију које смо већ одавно превазишли идејно а добрим

.

делом и практично у односу на свет ску привреду. Колебања, неизбежна у тако крупним променама, послу-

жила су као добар повод да се раз-.

вију дубоки корени. економског национализма са тезама о експлоатацији ове или оне нације. ове. или оне

љајући да је сваки народ за себе

доживео у овој заједници највећи

успон.

.

Неки су се УПАДШИА тржишта

Идејна колебања су очигледна и у доследној оријентацији на тржи-

ште. Неки су се уплашили тржи~.

шта и неких његових последица, иако оно код нас није довољно. развијено; нисмо га још оформили као механизам економске нужности, у коме субјекти морају веома одговорно, са свим последицама, да одлучују о свему што се зове друштвена имовина, доходак и произво дња. Тржиште не може да се идентификује са простом разменом роба. У свести многих наших људи тржиште је довољно заступљено јер имамо слободну продају робе, имамо трговину. Проблеми настају баш кад се од тога пође даље. Модерно тржиште је настало кад је изграђеч шири, сложенији механизам Који претпоставља кретања и друштвених средстава и шире повезивање са иностранством.

Пошто се на спонтану репродукци ју самоуправљања није могло рачунати дошло је до појаве стагнације у његовом развоју, а и тамо где смо као на пример, са амандманима, дали очито нове одговоре ортанизационб и акционо ослабљени, нисмо искористили колективна са-

републике и препотенцирања свега што је тренутно, уско, заборав _

знања о неопходним путевима да-.

љег развоја. Иако у крупним променама мора увек да се почне од мењања зате-

ченог и у институционалној и у ма-.

теријалној сфери, ипак смо допусти

ли да прерасподела постојећег доби |

је несразмерну димензију у нашим.

напорима, уместо да мењајући постојеће тражимо више у, на новим основама створеном, повећаном продукту. Вероватно смо трошећи енергију у дијалогу о прерасподели изгубили и на темпу развоја који је многоструко могао пружити више и поспешити дубље промене затечених друштвених односа. Одужило се споразумевање о средњорочној перспективи што је за масу произво-

ђача значило рад од данас до су“,

тра.

" Најтежа поеледица–неверица

— После доношења стабилизационог програма крајем прошле године, Југославија је провела једну отворену им једну „тиху“ девалвацију. Па и поред тога пораст цена и инфлације су такви да би — све да није била девалвација долара — била потребна садашња девалвација ди нара, Овако брз темпо обезвређивања динара свакако је утицао на животни стандард. Да ли то има политичких последица“

— Најтежа последица је — што је унета неверица и сумња да у са моугравном механизму можемо имати стабилну привреду и стабилне друштвено-економске и политичке

"односе.

Перманентна прерасподела, коју свака инфлација носи, у којој се не зна ко добија а ко губи, преваљује терет инфлације на оне категорије које је теже могу поднети. То су ка тегорије са нижим личним примањима, код којих је већи обим издатака за храну, и већи степен социјалне несигурности. Затим, инфлација оваквог типа незадрживо вуче ка држави и њеном одлучивању, и знатно преко оног што јој припада.

— шта мислите да је најлресудније овог момента да се учини да се привреда коначно доведе у стабилније воде7

— Остављајући по страни неопхо дност конкретних текућих мера које се предузимају, мислим да су СИВ и други органи, способни да пруже такав концепт економске по-

литике који неће бити само збир

циљева него да на бази амандмана садржи одговоре на питања којим механизмом и каквом конкретном политиком можемо то постићи.

Јасно је да ће од успешног реша вања економских проблема много за висити даљи ток политичке консо-

"лидације у земљи. Пред нама су у

економској сфери такви проблеми за које неће бити лаких решења, иако све:што се сада постиже охра-

брује. _ ђ

Већ на почетку идуће године отоје пред нама три обавезе,

Прво, разрада и примена амеандма на у сфери самоуправљања и у о-

дносима федерације и република као веома крупан политички задатак. Друго, програм стабилизације који ће реафирмисати начела друштвене и привредне реформе са за окруженим инструментаријумом за конјунктурно утицање на токове при вреде. И треће, друштвени план, не опходно је да се определи наша перспектива за наредне године и дуго рочнија пројекција развоја.

Основни политички проблем стабилизације је свести потрошњу У границе расположивог дохотка, што представља "крупну прерасподелу која има економске и политичке по следице. Очекивања су значајна У вези с тим, и ако не постигнемо резултате који означавају почетак ре ализовања тога курса, а првих знакова има у том правцу, онда ће се

поновити нешто. што је пропратна

појава наше политичке и економске активности последњих година, раскорак, између нереално зацртаних циљева и њиховог остварења. Због тога постизање реалних опипљивих резултата, биће снажан подстрек да Се постигну и споразуми и учине озбиљни кораци у друтим областима.

Често се тражи да будемо веома.

радикални у поставњању извесних решења и програма. С друге стране, морамо бити реални. У ствари би требало ца у зацртавању курса будемо што радикалнији и јаснији. Али, исто тако и веома реални у

обележавању непосредних задатака“

и етапног постизања циљева.

У том смислу напори који се сада чине да се практичним мерама и међурепубличким договорима реше нека питања која су дуже отворена су драгоцени, јер показују да се мо жемо споразумевати и у релативно

краћим роковима, јача се поверење.

а тиме шире могућности за још: кру

пније договоре и за уклањање идејних размимоилажења.

Овог пута морамо имати потребну снагу и консеквентност да. се ствари рашчисте да би се о материјалним питањима разговарало са пуно сусретљивости, са разумевањем тешкоћа и потреба свих тражећи солуције које неће мењати општи курс али које ће обезбедити већи степен јединства и тиме и већу ефи касност у друштвеним пословима,