Борба, 31. 12. 1971., стр. 27
(Стална помоћ кооперантима
Радницима у Фабрици дувана одавно је Јасно да нема праве индустријске производње ако се не овлада и производњом дувана, помог не сељацима, кооперантима. ДИВ је веома раз вио своје кооперантске односе. Сада се под њо говом контролом на 6.000 хектара земљишта, производи дуван, од којег живи 7.000 домаћинстава. са преко 30.000 чланова.
У селима стално борави по 80 фабричких стручњака. Они прате цео процео гајења дува на, почев од семена, сађења, окопавања, бербе, Брину о запрашивању од штеточина, прехрањивању биљке, О свему.
Кооперанти веома добро зарађују. Они да нас добијају по 22 до 24 нова динара за килограм произведеног дувана. А раније су добијали од 12 до 15 динара. Једна породица обично засеје по 300 килограма дувана м за то л“бија преко 8.000 нових динара. , 1 ха,
Продор у свет
. “
~ Врањански дувани по свом квалитету су чу вени, па је сматрано природним што је дошло до контакта са америчком фирмом „Рејнолдс“, која покрива трећину потрошње дувана у САД. Ова фирма дала је лиценцу, машине, стручну помоћ, откупљује веће количине нашег дувана, касније ће и цигарете и помоћи ће нам да се пробијемо и на оветско тржиште. Њена корист је да пласира овоја мскуства, машине, ПоловиБом прошлог месеца по овој лиценци пуштена је у продају већ добро позната цигарета „Винстон“. Сами ускоро треба да произведу и пусте у продају филтер „ИП -мултифилтер“ са актив-
ним угљем са минималним процентом никотина
и других штетних материја.
_ сањао
Извоз у двадесет земаља |
Ако се не рачуна контакт Врањанаца са грчким произвођачима дувана, дириговани ИзЗвоз дувана у СССР непосредно после рата од ослобођења до 1948. године, када је настала бло када Југославије, нови продор у свет, савреме ном производњом, квалитетом дувана и цигарета пада пре неколико година. 15
Од укупног извоза дувана веји чини 3.006"
тона 70 одсто се извози и то на конвертибилно_
тржиште, И то у САД, Француску, Јапан, СР Немачку, Швајцарску, Египат, Израел и Белги ју. Извозе се веће количине дувана и у СССР, ДР Немачку, Чехословачку, Пољску, Мађарску и друге. ,
Врањанска фабрика дувана од укупног дохотка остварује у девизама од 2,5 до 3,5 милиона долара. и ·
Све бољи животни стандард
Пошто су комплетирали технолошки процес, изградили одговарајуће зграде, набавили најмодерније машине, радници Дуванске инду стрије тек последњих година од знатно повећане производње, све бољег пласмана својих
производа, осећају све веће благодети. Из го-_
дине у годину повећавају се лични дохоци. Са
да је просек 1.200 динара месечно.
До сада је фабрика дала радницима преко.
70 станова. А сваке године издваја око 100 ми лиона динара које даје радницима у виду кре дита за изградњу станова. И тако по 50.000 радника годишње уз помоћ фабрика и разним облицима међусобне самопомоћи дође до стана.
Фабрика ,је обезбедила топли оброк, неколико јела по веома популарним ценама сваког дана. Регрес за годишњи одмор износи 80.000
Откако је уведена. ланчана производња
Откако је уведена ланчана производња У Фабрици се чине стални напори да, се максима лно искористи свака машина и сваки човек. Стога је уведен систем да сваки радник буде и произвођач и контролор. Радник контролише свог друга из претходне фазе, уочава · његову
грешку и: зато добије поен. Претходник за гре
шку губи поен. | За разлику од Врањанске индустрије, која
је млада. просечна старост фабрике је седам го
дима, а просечна старост радника је од 25 до 30 година, у „ди В“, кога зову и први пролетер
овог краја, просечна старост радника је од 40 |
до 45 година, па и проценат ефекта нешто мањи. Стога се повећаном продуктивношћу надокнађује ово, обезбеђују средства. Јер, они који су уложили сав свој минули рад, уградили свој живот у фабрику, морају да имају достојна примања и кад одлазе У ну пензију, а самим тим и сигурност у „продуженом радном односу“ — пензији. Такав хума ни однос фабрике према људима, најбоља је ве за сваког појединца за фабрику и ат
која влада у њој. .
«
ЗНАЧАЈНЕ ГОДИШЊИЦЕ
четири ју зроњанског
од ручног резања дувама 860 радника ДИВ дошло до најмодерније производње цигарета које се пласирају и на светском тржишту. — Сваке године по 1,6 милијарди цигарета. — Око 70 одсто дувана за извоз, од тога 60 одсто на конвертибилно тржиште
пензију — достој-,
мосфере. ом
. Ф '
~
олектив Дуванске индустрије Врање слави ових дана четири јубилеја 140 година производње дувана у врањеском базену, 15' година интеграције дуванских станица: Владичин Хан, Прешево, Врање и Бујановац, 20-годишњицу самоуправљања и 13-гтодишњицу произвдње дувана на машински нНа-
. чин у фабрици у Врању. Од ручног сортирања дувана, до машинског са фер-
ментацијом за продају дуванским фабрикама издвајајући максимално из сопственог дохотка, колектив је остварио заокружени технолошки. процес производње дувана од семења најквалитетнијих сорти до производње цигарета највишег стандарда. ,
Колектив Дуванске индустрије Врање сада има бруто-продукт од .10 милијарди старих динара, 800 запослених радника, Цоловину прера-. ђеног дувана (од укупног) као полуфабрикат продаје (извози 70 одсто),
а од тога 60 одсто на конвертибилно подручје и 40 одсто на клириншко а остатак на домаћем тржишту од којег и за своје потребе, Производи и цигзарете и 97 одсто продаје на домоћем тржишту а остатак извози. Ето, то је укратко Дуванска индустрија Врање или како је популарно зову и Врањанци и привредници „Див“ > =
„ДУВАН ФИНАНСИРА ИЗГРАДЊУ ПРУГЕ БЕОГРАД —
СОЛУН
Историчари управо сређују податке о давној производњи дувана у врањском базену. Постоје подаци да је она почела пре сто година. а веома убедљива претпоставка да је то било пре 140 година. Тада су сељаци на најпримитивнији начин производили дуван. ПЏушили су и људи и жене у селима уз кафу. јер Врање је било само једно од места на караванском путу древних трговаца који су ишли са Блиског истока, нарочито из Турске за Европу и натраг.
Нешто касније, нарочито после ослобођења Србије од Турака 1833. продаје се концесија за производњу дувана Французима а 1844, Србија формира свој монопол на дуван, одређује ко ће од сељака моћи колико струкова да произведе и тешко оном ко прекорачи ту одредбу. Да не би било прекршаја створена је управа, чадзорници и финанси, цео државни гпарат. Дуван постаје прва, једина али уносна привреда грана овог краја. Од дувана живе сељаци, дуван
плаћа Французима отплату зајма за железничку пругу Београд — Солун, која
је тада изграђена. А кад је пруга била завршена и привредни живот читавог, краја брже, се: развијао, |. _. у На самој железничкој станици изграђена је барака за магацин дувана, Сељаци-произвођачи су негдовали јер је магацин био далеко од њихових кућа. Тражили су да магацин буде ближе, што је коначно усвојено па је изграђена велика зидана зграда новог магацина близу села Врање, око којег се касније развио град и поред тог магацина данас је никла читава модерна фабрика која је у сад развијеном Врању готово у центру града. --- „Врање. је тада било-на.самој граници „између Србије и Турске, јер, гранични прелаз.је био у Ристовцу 12 километара од Врања. То је утицало да Врање. има контакт са светом, да прима нека туђа искуства. Тако је уместо домаћег типа дувана „гушан“, са широким листом налик на голуба гушана постепено замењиван бољом сортом дувана увезеном из Грчке, која се такође
бавила производњом дувана.
у
ОД ДУВАНА И СЛАВА М ПАРЕ -
После првог светског рата, почела је све већа селекција сорти дувана у Врању. Потражња је расла. Произвођачи су желели да томе удовоље. Све више се учврстила сорта грчког дувана „јака“. која је међу више врста оријенталних дувана који су тада гајени била најбоља и по приносу и по квалитету листа. И тако 'је растао приход сељака и државе, И држава је била све ригорознија према савком ко би повредио њен монопол у производњи дувана. баш као и код производње шибица, соли, шећера.
Такозвана ера врањанске „јаке“ донела је овом граду и славу и паре, јер сваки стоук дувана давао је по седам до осам грама прерађевине, данас даје пет до шест. Па ипак произвођачи су добијали само безначајни део, Али, од дувана су ипак живели и они и држава. Врање постаје центар производње дувана у Србији, једна од првих и најуноснијих привредних грана. · -
Због тога је била права трагедија када је 1934. године морала да се забрани производња дувана због опасне штеточине дуванског листа „трипс“. Није било средстава: за. заштиту биља и забрана производње била је једини" лек. Тек тада се видело шта за овај крај значи производња дувана. Становништво је тражило да се забрана што пре укине. И производња је поново почела већ следеће 1935. године. Од тада све до првих дана рата, 1941, стално је напредовала. Међутим, када је дошао окупатор. (у Врању су били Бугари). Ситуација се златно изменила. Окупатор је тражио дуван. а народ одбијао да му га де Родољубиви Врањанци, насеље у коме је одувек живео народ разних националности. сакривали су дуван од окупатора и чак обустављали производњу. И то је био вид њиховог отпора према окупатору. У време окупације производња је сведена. на минимум. Е Е
ИНДУСТРИЈСКИ ПРВЕНАЦ
Већ првих 'дана после ослобођења почела је производња. Њу 45 покренули дувански радници, међу којима и многи учесници рата. У магацинима је из времена рата остало око:13 тона дувана. То је била прва количиџа за прераду. У земљи није било ни дувана ни цигарета, Окупатор је све опљачкао. Дуван се тражио на све стране. Колектив у Врању настојао је' да удовољи овим потребама, Све до 1950. било је знатних тешкоћа у плаћању дувана. Уместо новца постојали су бонови. Сељаци су за дуван добијали кукуруз, шшеницу и друге артикле. То је била права правцата трампа која је трајала све до ,1950. године. Извесне количине дувана тада су извожене у СССР. Ипак, највећа производња дувана у Врању достигнута је у периоду од 1954. до 1957. тодине.
Производњом се тада бави 20.000 домаћинстава, са око 100.000 чланова. Производи се 5.500. тона дувана годишње. Од те производње живе становници 14 општина. Дуваном је засађено 6.000 хектара земљишта, Прави дувански центри у овом базену постају Прешево, Бујановац, Владичин Хан — Врање. Овде се подижу откупне станице у Које сељаци доносе. дуван, Ту се обавља и део обраде дувана, прва фаза, сортирање и ферментација. 3
3 Б3 Бе 5 АШИНА КОЈА ПАКУЈЕ 240.000 КОМАДА ЦИГАРЕТА ЗА ЧАС
1
Х
Како су све ове станице биле упућене да се међусобно договарају о производњи и преради дувана било је сасвим природно да 1997. дођу до закључка да се удруже у јединствено предузеће. Тада је створена Дуваџшска индустрија Врање, са седиштем у Врању, а ове станице постале су њени истурени погони, Истина. извесна сарадња раније је постојала између дуванске станице у Бујановцу и Прешеву, али су оне биле интегрисане само две године.
РОЂЕЊЕ ФАБРИКЕ
„ Ове удружене станице биле су само прерађивачи дувана, откупљивале су га од сељака, сортирале, а затим продавале фабрикама на прераду. И како се тржиште богатило дуваном, постајало све избирљивије, јачао је притисак фабрика дувани да се од произвођача, па и од ових дуванских станица добије што бољи квалитет дувана по. што нижим ценама, — рекао нам је један од оснивача ду“ ванске индустрије Врање, садашњи генерални директор „Дива“ инж, Живојин Поповић. Тада се родила идеја да се и у Врању формира Фабрика за прераду дувана. Дакле, убрзо после удруживања станице већ 1958. формирана је и фабрика дувана, а убрзо затим почела је и прва машинска производња, најпре на сортирању, а затим постепено и на изради дувана, паковању и слично. Почело је, дакле, организовање комплетног процеса производње дувана. У Дуванској индустрији у свим погонима радило је пре тога око 3.000 радника. Многи послови били су ручни, а затим су постепено групу по групу радника замењивале модерне машине. Устаљује се одређени број радника, настаје прави индустријски радник у Врању. | Е |
Упоредо са мерама у фабрици предузимају се и агрикултурне мере у селима. Рејонизира се земљиште, одређује у ком делу базена могу да се гаје које врсте дувана. Бирају се најбоље сорте семена. У селима се стварају пунктови стручњака. Читав процес гајења дувана, од семена до бербе, контролишу фабрички стручњаци. Под дуваном је и даље 6.000 хектара земљишта.
“
СВЕ МОДЕРНИЈА ПРЕРАДА ДУВАНА
Да би се у свакој дуванској станици; Бујановцу, Прешеву, Владичином Хану и Врању, дакле, у сваком "погону, што боље сортирао лист дувана. паковао и ферментисао (одлежавао) формирани су такозвани ферм-заволи за ферментацију у сваком од ових погона, и то према капацитету погона. Тако се на много модернији начин прерађују у првом делу процеса производње 6.000 тона дувана годишње. 3 у пора
Пошто је посао све боље организован, процес рада модернизован, смањен
је број радника. Откако су уведене нове машине, број радника се смањио за-
више стотина, а производња је порасла за десет пута. У Врању, у ствари, од 1960, године траје права индустријска производња дувана. Освојен је процес од семена па до финалне цигарете, Почела је нова ера у животу дуванске инду“ стрије и врањанских Радника. У Фабрици првој хранитељици пролетеријата Врања. како то домаћини са задовојвством кажу. Али тада напомињу да су највише учинили сами, у погон фабрике уложили око две милијарде старих динара, углавном сопствених средстава, раднике обучавали на машинама које су куповали, што је прилично дуго трајало.
— Прва цигарета фабрике ДИВ била је „зета“. Мислили смо каже генерални директор ДИВ инж. Живојин Поповић, да се специјализујемо само за ту врсту цигарета, али тржиште је тражило и друге Количине дувана су се повећавале а борба за потрошача била је све оштрија. Иако се у основи 40 врста цигарета, које се данас продају на тржишту све оне састоје од пет-шест врста дувана. трка За новим именима цигарета се наставља, Фрабрикама дувана одговарало би више да тих врста буде мање. Тако смо и ми. каже Поповић, поред нашег првенца „зете“ увели и „драву“. „мораву“. „вардар“ од класичних цигарета, и од новијих „филтер ДИВ“, „филтер 70“, а сада и „филтер Винстон“ а ускоро ћемо и „филтер Ц-мултифилтер“ са угљем који максимално отклања никотин. ; .
Већ годинама врањански ДИВ повећава производњу од 20 до 30 одсто годишње у односу на претходну годину. Роба иде пушача је све више. Али, медицина указује на штетност дувана. а пушачи ће се тешко одрећи овог. задовољства па је дужност фабрике да ову страст учине што безопаснијом. заложе квалитет дувана, али до максимума одстране. никотин из њега. На том путу учињени су многи кораци, а тим стопама иде се и даље.
ГЛАВНИ ПРОБЛЕМИ РЕШЕНИ СУ ПРЕ ПРИВРЕДНЕ РЕФОРМЕХ '
У сталном настојању да овлада читавим процесом производње дувана од семсна до цигарете, како се то популарно каже, радници Врањанске индустрије дувана, набавили су све машине изградили одговарајуће објекте пре 1965. године када је донета нова реформа. Стога су у данима реформе посветили нарочиту пажњу пласману производа. освајању тржишта. коришћењу иностранух искуста= ва, и у томе успели. Велике количине дувана извозили су на америчко тржиште. И да би задовољили ове купце, пренели у Врање две америчке сорте дуто-
лиснатих дувана „вирџинија“ и „берлеја“ које овде одлично успевају, баш као и у Калифорнији, Усвојена је и америчка лиценца за производњу недавно пу-, штеног у продају дувана „Винстон“, Сорта „вирџинија“ и „берлеја“ дају 25 пута веће приносе од наше „јаке“ која, још увек чини највећи проценат у по-
знатим врањанским дуванима са високим процентом ароматичности, ·
НОВИ КОРАЦИ У ИНТЕГРАЦИЈИ — САРАДЊА ТРИ Е РЕПУБЛИК"
После стварања предузећа од бивших дуванских станица, колектив индустрије. Врање један је од иницијатора да се на окрупњавању дуванске индустрије иде даље. Сада у Југославији има 14 фабрика цигарета, јелпа Фабрика цигара и специјалног дувана за луле. Много — каже инжењер Попозић. Треба ићи на окрупњавање самим тим што све фабрике користе дуван из неколико регибна: Македоније врањанског. нишког. Војводине Херцеговине. Подравине и других, Тако је недавно створена Удружена дуванска индустрија у коју су ушле фабрике дувана из три републике и то: из Босне и Херцеговине, Фабрика дувана из Сарајева и Мостарз и Бањалуке. и Србије, Фабрика дувана у Врању и Нишу, а сад се припрема интеграција фабрике у Гњилану а у току су разговори и 0 интеграцији са титоградском фабрихом, дакле. ускоро заједнички рал произвођача дувана из три републике, Удружеча индустрија дувана производи 18 милијарди цигарета годишње, дакле више од половине југословенске про-
изводње која износи 32 милијарде цигарета, а у нашој земљи има пет милиона пуштача и неколико стотина хиљада у иностранству које снабдевају наше фабрике,
Све ове удружене фабрике егзистирају као самостална прелузећа, а 31сад су објединиле само продају, истраживање тржишта и још неке послове.
Има услова, мисле Врањанци. да се иде и корак даље, само разговори и договори око тога теку веома споро. ђ
Сама Фабрика дувана у Врању производи данас „зету“ и „драву“, „филтер ДИВ“ и „филтер тд“, У заједници са Удруженим предузећем Ниш, А вие језо, Мостар и Бањалука производи „мораву“. филтер „Београд“ „кинг-сајз“, а по лиценци са иностраним партнером америчком фирмом „Рејнодлс“ цигарету „Винстон“, а ускоро и цигарету „Ц-мултифилтер“.
/
Свим пословним пријатељима и купцима наших производа · честитамо срећну Нову 1972. годину
КОЛЕКТИВ ИНДУСТРИЈЕ ДУВАНА ВРАЊЕ
у
31. ДЕЦЕМБАР 1971. 1, И 2. ЈАНУАР 1072, — БОРБА — СТРАНА 27.
у