Борба, 31. 12. 1971., стр. 31
.
Рудо, децемора 1941.
зе
Сећања учесника на дане формпрања Прбе пролетерске бригаде
28.
= Колико вас се јавило за Прву пролетерску. од оних који су преживјели крвави пови децембар: у — Сви. На састанцима је једвогласно закључено: „Ми смо војска Партије и идемо тамо гдје треба и она одреди,“ · Командант нашег батаљона је Перо · Ћетковић, политички комесар Јово Капичић. замјеник команданта Андро Ломпар и замјеник комесара Владо Шћекић, Командир Прве чете је Гајо Војводић, а комесађ Ђоко Вукићевић; командирђ Друге је Саво Бурић. а комесар Јово Поповић; у Трећој чети командир је Секула Вукићевић. а комесар Александао Марјановић: у Пратећем воду командир је Војо Јововић, а комесар Ђуро Војводић, Једна трећина бораца нашег батаљона су чланови КПЈ, а готово сви остали члавови Скоја.
Гајо Војводић: у прави чае
Постали смо пролетерска, ударна, оснобрдилачка, народна и прва бригада, Историјски је ово и велики тренутак. Под црвеном пролетерском заставом продужа-
вамо бој за идеале који носе и бодре рево- |
луцирнаре. '
Пркосни строј у Рудом наговјештавао је велика дјела. Наш батаљон постао је Први црногорски — Ловћенски Прве пролетерске бригаде. Надахнути овим великим догађајем, овим историјским данрм и ријечима друга Тита. које нам је упутио, кренули смо непосредно са трга.на први борбени задатак. Задатак нам је да избијемо на Дрину и у рејону Међеђе отворимо бригади пролаз за Источну Брсну. Крену колона Ловћенаца низ Лим. Одјекивала је пјесма пролетера, а шум Лима је прихватао и носио у кањоне. Млади. снажни, горди, одушевљени хитали смо ка циљу. Нарастала је у нама нека снага од које нијесмо запажали недрстатак обуће, одјеће, опреме и друге недаће које собом доносе ратови.
У састав нашег батаљона ушла је као Трећа по реду једна чета Комског одреда. Она ће нас сачекати ту на три до четири километра низ Лим гдје је упућена на 2безбеђење. · _ љоа .
Узаном жељезничком пругом корачамо равномјерно. Пјесму је замијенио жагор и
петине
· уредно подстројеној.
јечима и перспективи наше борбе, Бијели коментари о данашњем дану, Титовим ри-
„се снијег, по врховима. Мјестимичнр изва-
љене штине и порушена жељезничка постројења говоре о дотадашњим акцијама устаника који су још у августу овуда прошли и од тада пруга не ради,
| Подне је пордмакло, О ручку нико ништа не говори. Нико му се и не нада. Јутрос смо добро доручковали пред свечаност у Рудом, па ћемо спојити ручак са вечером.
Испред села Дррића сачека нас један друг из патроле претходнице и обавијести да је тамо примијећена нека војска.
„То је наша трећа чета која треба да нас ту сачека“, објаснисмо патролџији и настависмо пут, Командант батаљона Перо Ћетковић и комесар Јово Капичић изађоше на чело колоне. Трећа чета се постро-
"јила за дочек. Командир чете се спрема
да рапортира. Приститосмо. Командант се издвоји и пође Трећој чети, не баш такр Командир Треће чете изађе на рапорт одсјечним војничким кораком, поздрави песницом и оштрр ра-" портира. Командант Перо огрнут пелерином, ' одмјерено војнички отпоздрави, стаде по' средини строја Треће чете и подигнутим | гласом је поздравио:
„Трећа чето — Смрт фашизму!“!
— Слобода народу! груну сложно Трећа чета. . '
Перо обиђе строј и прецизним војничКим оком сигурно запази недостатке, али ни ријечи не рече. Свестан је он-тога да
међу нама има доста оних који нијесу слу- -
жили војску и којима је непозната форма и дисциплина строја.
У кратком разговору Перр их обавјести да Ловћенски батаљон и Комска чета од данас чине Први црногорски батаљон Прве пролетерске бригаде, да је батаљов пошао на први борбени задатак и да одмах прродужујемо. Искористисмо мали предах до поласка и испоздрављасмо се са ранијим познаницима са Београдског универзитета Леком Марјановићем, Ђуром Лончаревићем, Мирком Нововићем, Војом' Јрвовићем, Дуњом Влаховић и другим.
Прикуписмо се и измијешасмо са Трећом четом — и одмах поче разговор.
»Неки опасан војник овај наш командант“, упитно проговори неко од другова из Комске чете.
ПРУГОМ НИЗ ЛИМ
„Да, способав' војник“, одговори један Ловћенац, и групици крја се окупи око њега, продужи причу о команданту.
а А 1102
а:
> ог -= 2 з
о Је.
СЕБЕНО 8: , Фтамав нгефапоа ~
Ју пазрогај паду 4 праца мћоји Е.
35 бог | 422 Мерт; слађе
ТЕЧВАЋЗМА
== де пе х 5 = > У
о бела ата 9: ртовељом МЗИМАЈЕУ
ВОВВА Џ САОСКИМА роЕ ТА МУЗЕДДАР
КАРАЗТАМ ВЕОО
у . /твкоу а!
кг. 415 ЗоКОЦОУ10! тај су 6 Ми
Скица распореда снага Прве тпрољетерске ц непријатељских снага у борби у Гаочићима
„Са нама је од првог дана устанка, Био је официр бивше војске. Борио се и у априлском рату. Капитулација га је затекла негдје око Сушака. Није се предао. Дошар је у родно мјесто Луботињ. Чим смо чули, ступили смо у контакт са њим. Првих дана устанка изабрали смо га за командира терилског одреда, а касније за команданта батаљона који се формирао на нашем терену. Када смо кренули за Пљевља одређен. је за команданта Ловћенског батаљона“ „А онај високи црвенокоси младић рекоше да је комесар, је ли тако“ припита један из групе.
„Да, то је комесар“. „А ко је он и како се зове“
„То је Јово Капичић, студент медицине, Цетињанин. Као ђак истјериван је из гимназије из политичких разлога. Речит је и одважан друг“. Ловћенац ту застаде као да се нечег присјети'и као у журби додаде:; „Много би хтјели да одмах дознате. Урс-
'
талом, довољно вам је што га је Комунистичка партија одредила за комесара проле-
терског батаљона па да знате какав је, а.
биће времена да се упознте“,
„Ми знамр, али ето онако питамо“.
Слушао сам разговор и би ми криво кад га прекиде наређење за покрет,
Поређасмо се брзо и настависмо пут пругом низ Лим. На челу је прва чета, за њом друга, па трећа и на зачељу пратећи вод. Колона је сада дужа за трећину па је и одстојање међу четама првећано. При изласку из простора Дорића чу се неко комешање у трећој чети. На наше интересовање рекоше да су из Дорића стигла два нова борца, омладинца. То су били Јусуф Дорић и Хамид Беширрвић. При поласку су се-обрачунали са неким петоколонашима због чега су накнадно пристигли. Трећа чета је знала за тај њихов подвиг и прихватила их је без оклијевања.
· (Наставиће се)
ФопРАВДА 1 МЕ поеов Е74 ВОРАРЕЗТЕ
ПОИРАТУРНАЕ РАЗЕТА.
(са РАОЗ 1
ТЕ РЕВАЕО па, ПЕв вруруру 128
5
[ Ур • сл Нер. 'ТНЕ ОВБЕНУЕВ, ј - 1, Ата брини ет ду 2
У ШКРИШЦУ
Француски дневни листови боре се за опстанак
Од 32 информативна дневна листа, колико је било у Паризу 1947. године, данас је остало свега 10. Национални синдикат новинара предвиђа да ће се до 1974. број рад ника у новинарству смањити за још 2.000. Деградација је наглашена: после „бума“ 1969 године и опа дања у 1970, 1971. је катастрофална година за дневну штампу.
О томе се све до сада избегавало да говори. Да би повремено оправдали повећање цена, управни ци и директори новина приступили су анализама које су њихове читаоце остављале и даље сумњичавим. Одједном су два листа, „Ла Кроа“ и „Комба“. објавили стварање групације новина мишљења. Тада су се сви узнемирили. И није
само „Насионал“, службени лист,
упутио молбу за помоћ Помпидуу. „Рлди ли се, пита уводничар, о забрињавајућој и варљивој унифор мности листова, данас када читав народ слуша увек исте вести'.на телевизији. а располаже само са два или три национална листа“
Мали огласи
Помпиду је поручио да му је жао због такве ситуације. „Ов мно го воли да чита „Комба“ кажу ње гови сарадници. То је његов лист из студентских дана.“ Како. се може веровати, кажу директори само сталних новина' шеф државе се не радује тешкоћама париске штам пе. Влада има монопол на телевизију., посредну иди непосредну кон тролу свих радиостаница, а мали, тотово занемарљив. утицај на неколико великих регионалних дневних пистова. Париски листови. они који стварају мњење, могу је само изазивати.“
Помпиду се можда и радује, али обасипа штампу утешним речима. Он каже да је спреман „да учини све потребне напоре и помогне " штампи,“ Треба проучити средства
којима се може сачувати део реклама за штампу, да она буде у могућности да се супротстави блиској ерупцији видеокасета и стварању трећег канала на телевизији.
„Опадање реклама, за шта је крива и телевизија, узрок је кризе, каже Жак Соважо, директор и уредник „Монда“ Међутим, очигледан је и муњевит пад „малих огласа“, изазван беспослицом и по стојањем Националне. агенције за запошљавање. Ту је и оклевање' дневних листова да повећају цене, иако трошкови расту сваке године за 12 одсто. „Монд“. где се драконски штеди, од свих париских дневника једини. има изгледа да оства- » ри зараду ове године. Али, зарадио је само 5 милиона франака, три пу та мање него 1969. године. А уредници „Монда“ су доследни наследници деветнаестовековне пословне обазривости.
1
Крај „играчица“
Ако „Момд“ има проблема са. смањеном зарадом, „Орор“. упркос обнављању, „Пари жур“ Упркос ефикасном рекламирању, Ипак су угрожени. „Орор“ сада зависи само од. добре воље банака Марсела Бу сака. „Пари жур“ од Ђуди т-ђе Дел Дука. „Франс соар“ рачуна са „Франс -диманшом“ и издавачком кућом „Ашет“. Нагађа се да су са те стране драме мање озбиљне. иа ко америчко искуство показује да новине престају да буду „играчице“ великих финансијера, чим их почну скупо коштати.
"У већим тешкоћама је „Иманите“, упркос верности чланова партије који продају „Иманите диманш“. У Тешкоћама је „Ла Кроа“, који извлачи католичка група Ба јар Прес. У неприликама је и „Ком ба“, који подржава Анри Смађа, док се рачуни не уравнотеже, што се ретко дешава, тврди он. „Комба“ жтампа ехо 60.000 примерака,
= |“ >
а његова екипа преживљава захва љујући „Д“ систему. Нема непотребних трошкова у редакцијској сали, која личи на неки амбар, у
"улици Жувне. „Новине или умиру
или се концентришу“. каже Смађа, смештен иза једног отрцаног абажура. „Француска је једина земља западног света у којој се не зашти ћује плуралитет штампе,“
Груписање „Ла Кроа“ и „Комба“ било је изненађење, а не зна се због чега, то је неке и раздражило. Директор „Монда“ је прекорио та два листа, тврдећи да нема разлике између информативне штампе и штампе која има своје мишљење. „Сваки лист је и лист мишљења. Ако га нема, онда је нешто сакриог“ Мишљења редактора „Монда“ су, углавном, формулисана тако да их мало ко може прозрети. Ако та установа за друге нема више накло
Вости као некад „Тан“, а, некад са
жестином, храбро критикује власт,
8; пау О ФИНЕ о Тур аи Пра ореа па и иефом АИаотонно
онда су за њен престиж заслужни само њени жестоки полемичари. „Уосталом, објављује Жан Деламир, директор „Ла Кроа“, чега има заједничког између управљања малим ангажованим листом и једним значајним информативним дневни ком% Кад год сретнем власника но вина који каже да је његов једини проблем што нема довољно папира да смести рекламе, кажем самом се би да он и ја не радимо исти посао.“ „Ла Кроа“ се налази у парадок салној ситуацији, као и многи други листови. Што више напредује, то његове невоље више расту. Од 1960. до 1970. тираж је порастао са
. 86.000 на 132.000 примерака. Истовремено је проценат његових послова са рекламама опао за 2 одсто. Дакле, тачније, порески систем га кажњава због тог опадања. Орбнут систем; порез на плате погађа новине у обрнутој размери према средствима од реклама,
ћ Ромен %
ПЕ ПВАРЕДЦ ПОДЕГ 4
~
Ангажована штампа
Зна се да ће се поштанска тарифа повећати, док се пораст цена дневних листова на 70 сантима одлаже. Подизање цена омегало би политику владе, којој је успело да подели власнике. Наводи се пример: продаван последњег јуна за 60 сантима, „Иманите“ се у ствари " вратио на 80 сантима „по броју,
_Ако је истина да има тешких проблема који су заједнички читавој штампи — ни, недељници их не могу избећи — мора (се закључити да су најугроженији листови — најангажованији. Да ли зато што су слабији и зато што штампа мишљења има мало успеха у Фран цускоју То није сасвим тачно, Ова штампа одговара стварним потребама њених читалаца... Дакле, постојећи систем.је спречава да одговори тим потребама. “
„НУВЕЛ ОБСЕРВАТЕР“, Париз
~
'31. ДЕЦЕМБАР 71, 1. И 2. ЈАНУАР 72. — БОРБА — СТРАНА 31.
1. Владар царства од Москве до Кинеског зида .
2. Богиња судбине у хељленској митологији 3. Град у Италији
ШПИЦБЕРГЕН је:
1. Група острва у Северпом леденом 0% кеану 2. Буба од које се добија дрога кантаридињ 3. Врста паса
ОДГОВОРИ:
ТИХЕ. — Тачан је одговор под бројем 2. Богиња судбине у хеленској митологији „звала се Тихе. Њен култ нарочито је био раширен у хеленистичко доба кад је приказивана као крилата жена са атрибутима: лепотом, обручем, крмилом и рогом изобиља. На слици је античка статуа богиња Тихе из Остије. — Азијски освајач, татарски емир Тимур или Тамерлан (под ! умро 1405) освојио је и потчинио Персију, Индију, Месопотамију и велики део Мале Азије. У једном периоду његово царство се простирало од Москве до Кинеског зида, Тимур је 1402. потукао турског султана Бајазита, што је ослабило турску царевину и за неколико деценија још продужило постојање јужнословенских феудалних држа ва. Умро је и сахрањен у својој престоници Самарканду.
— Град у Италији близу Рима са преко 40.000 становнлка зове се''Тиволи (под 3) У близини града налазе се чувени травертински слапови на реци Тевероне (на слици). Још у 4. веку пре наше ере, Тиволи је био значајан и велики град о чему све доче остаци старих римских и средњевековних грађевина. Исто име носи и један од најлепших паркова Југославије: Тиволи у Љубљани.
ШПИЦБЕРГЕН. — Тачан је одговор под бројем 1. Шпицберген (норвешки Свал бард) је назив за групу острва у Северном леденом океану. Имају укупно 5.000 становника (Норвежана и Руса) а главни град зове се Лонгјиарбјен, Арктичка клима на острвима ублажена је Голфском струјом. Овде се од 1920. користи камени угаљ а развијен је и китолов. Острва су откривена у 12. веку, а париским уговором 1920. над њима је признат норвешки суверенитет. — Тврдокрилац из групе мајакбуба је „шпанска буба“ (под 2). Велика до један и по сантиметар, она сав развија па разитски у гнездима солитарних пчела, Одрасле бубе хране се лишћем јасена и због велике садржине кантаридина у телу користе се за добијање ове важне дроге. — Пас кратке широке лобање и шиљате кратке њушке са косо постављеним очима је шпиц (под 3). Ова врста паса је веома · подесна за чување стоке и као чуваркућа,
УУ 72 772 С О е
БРОЈ: 6190
Водоравно: 1. Град и лука у Норвешкој; 2. Назив За сваки од крајева обртне рсе Земље — припадник групе хемијских елемената добрих проводника топлоте и електрицитета, нећином ковних и тегљивих; 3. Иницијали немачког при-
родњака, бавио се испитивањем мрава — суд састављен од грађана; 4. Врста фине и сјајне коже за обућу — новинска агенција ДР Немачке — опоматопеја лавежа; 5. Једнаки — домаће животиње; 6. Улога — учитељ (франц); 7. Вештачки језик, упрошћен облик ес= перанта — француски историчар уметности — јапанска' мера за дужину; 8. Ознака. за аутомобиле из Ниша — стађалац; 9. Године, у години (лат, — словеначки књижевник („Цељски грофови“); 10. Афричка држава која се бори за независност.
Усправно: 1. Огртач“ без рукава; 2. Државни празник који управо прослављаме; 3. Предметак испре; арапских имена — хемијски знак за фосфор ај би на тежини — деветнаесто сло во ћирилице — лична заменица: нака за полупречник ин фран цуска лична заменица — нота у солмизацији — водени зглавкар задњонепчани сугласник; 5 Италијански композитор („Трубадур“) — подземна железница; 6 Град у Еитлеској — међународна ознака за аутомобиле из Перуа А у СССР. на. Охи; 7. Несрећа
»"ликих размера; 8. Зграда са безброј ходника. МУ би пи уд неја о зр: РЕШЕЊЕ БРОЈА '6189
„Водоравно: 1. СССР — Перм; 2. Свр — Уб — РАМ; 3. Јр — кљун — Шо; 4. Т. Т. (Торквато Тасо) — лале — ки; 5. Вран — аван; 6. Рудо — талк:7. Д Д (Дорис Деј) — Арад + МА (Алдерт Ајнштајн); 8 Пи — ЊАСА — Снуд. Аца — НС — сто; 10, Кану — Уран.
Усправно: 1. ССЈ — тврд — пак; 2. Сартр — удица; 3. СР — Кладањ ан; 4. Р — Уљан — оран — у; 5. П —
була — ТАСС — у; 6. Ер — Невада СР. (Ристо Стијовић); 7. Рашка — лас та; 8, Мио — Инка — нон,