Борба, 07. 10. 1973., стр. 11

У СААВУ ||. ОКТОБРА, ДАНА УС

(5)

СИМБОЛИЧНО РУШЕЊЕ СПОМЕНИКА КРАЉА АЛЕКСАНДРА

Двадесет другог априла по битољским улицама је пропарадирала 15, дивизија бугарске армије под командом (тада пуковника) Ивана Маринова. У Битољу ће се стационирати 54. пешадијски пук под командом пуковника Генева, али тек пошто буде завршен церемонијал примопредаје између највиших немачких и бугарских војних старешина. |

Пре доласка бугарске војске градом су опет дељени леци који су најављивали њихов долазак. Народ је позван да их дочека. Пре војске први су стигли моторизовани полицајци и већа тру па цивилних агената. Агенти су преузели архив градске полиције.

Чин реокупације је изведен на помпезан начин пред зградом општине. Али, пошто је ту још стајао споменик краља Александра, док се војска одмарала од напорног марша, ангажовани су ватрогасци да сруше мермерни споменик бившем монарху. Ђорђи Марков ски, звани Жорж, привезао је челичним ужадима споменик и покушавао да га ватрогасним колима обори. Споменик се опирао — све док се није сручио на ауто. –

Онда је церемонијал могао да почне. Војска је домарширала у парадном строју поздрављајући будућег генерала Маринова и немачке више официре. На великом паноу је било исписано: „Кота 1050 — неми сведок бугарске моћи“. Маринов' је извршио смотру постројеног пука. Затим је започела прозивка бутарских војника који су у првом светском рату погинули на тој коти 1050 код места званог Црвена стена.

У говору који је затим одржао Иван Маринов окупацију земље је приказао као акт ослобођења. Грађани су изаштли, јер друге није било, примали су све то као нешто што је неминовно. Читава та свечаност није могла да се замисли без блех музике и „народнот весеља“, јер је бугарски административни апарат имао унапред припремљен церемонијал.

ТАНКА МАКЕДОПСКОГ НАРОДА

Е План је утаначен

Стварање и погибија Пелистерског партизанског одреда

томе да ће бугарски окупатори ситурно покушати да преиначе историју и да ће; Илинден представити нарду као свој национални празник.

Јулски састанак Месног комитета КИЈ Битоља одржав у ливадама изнад Дихова разрадио је стратегију како да се доскочи окупатору.

— Другови — завршио је Стеван Нау мов-Стив — ја сам убеђен да ће бугарски фашисти искористити Илинден за нечасне циљеве. Покушаће да докажу да Илинденски устанак македонског народа није македонски већ бугарски. Ви знате да су они одлични организатори свакоја ких церемонијала, Наш задатак је да их спречимо.. “

Предлог Стива прихваћен је као 32кључак и упућен скојевцима и комунистима који су затим позвани да учествују у овој првој акцији. ·

На фотографији, си притадници одреда „Гоце Делчев“, формираног да би деловао

стављају одбрамбене групе за оне који ће носити пароле, Љиљана Чаловска је добила задатак да одржи говор са балкона апотеке њеног оца Ахила Чаловског. До празника је остало отприлике јот ·

недељу дана. Свако је радио свој посао. Крум Хололчев је за два дана написао транспаренте. Састанака више није било. Сви комунисти и скојевци били су већ упознати са задацима. Чекао се 3. август.

НАРОД СПОНТАНО ПОДРЖАВА КОМУНИСТЕ

Дошао је и 2. август 1941. године. Дан леп, као створен за прославе и масовне излете. Неколико дана унапред плакати позивали су грађанство да се на празник

на подручју Битоља и Лерина. Највећим делом изводио је акције у Егејској Ма-~

' где је далеко згодније за кретање и лов

· Џише;: Михајло ПОПОВСКИ

Затим је маса била поведена поред реке Драгор у правцу Атпазара. Пролазило се поред турских кафана, где је требало да падне прва парола. Али, ње није било. Многим акцијашима је већ постало сумњиво. Неки од њих су почели да се осврћу не би ли тако убрзали извикивање парола.

И, одједном је Илија Топаловски узвикнуо своју паролу: „Да живи слободна Македонија!“. „Живела!“, одазвао се на род сигуран да је и то део церемонијала.

Затим је дошао ред на Лазу Хаџипо» повског да размота транспарент и да га

преда осталима који ће га носити. Момци |

су били спремни, поред њега, само да он размота платно и да га понесу. Око њих су већ били скојевци који су требали да држе кордон и тиме отежају пролаз полицији. Код моста на реци Драгор у близини тадашње књижаре Илије Џандаро истак пут је први транспарент „Да живи слободна Македонија“.

Али то све још није био сигнал да полиција ступи у акцију. Јер, сигурно да је чак и полицајцима у првом тренутку то личило на део „параде“. Тек када је код рибаре настало неко комешање, пос тојала је опасност да лепо замишљена акција пропадне. Прославу нису хтели да кваре ни бугарски полицајци. Остави ли су они да поворка прође кроз тесне уличице поред реке Драгор. Обрачун су сигурно оставили за касније, када маса људи стигне до Атпазара где је шире и

на комунисте.

Но. и тамо је било незгодно да се пре дузима нешто што је претило да поквари читав церемонијал. Транспарент и извикивање парола су игронисане, а прослава је требало да тече по предвиђеном плану. На говорници украшеној цвећем већ су седели „први грађани“, људи из општинске управе и устаник из 1903, године Мицко Романо, који је требало да говори како се он осећа Бугарином и са таквим националним осећањима је по шао у устанак против Турака.

Када је стари Романо почео да говори, а видео транспарент, збунио се. Почео

7. ОКТОБАР 1973. — БОРБА — СТРАНА 11.

поре З

СВЕТУ БРОЈКАМА

ОВЕ ГОДИНЕ Пољска ће извести преко 40.000 ауутомобила, првенствено „пољског фиата 125“. Највећи део биће експортован социјалистичким зем“ љама, а највећи купац је Совјетски Савез, са пору бинол од 20.000 аутомобила. Вредност укупног 080годишњег извоза пољских мотортих возила цену

ПОСЛЕ НЕКОЛИКО узастопних година непрестаног раста израелског извоза у Африку, прошле године је први тут, забележено опадање од 5 одсто, | Вредност израелског извоза на „црни контицент

износила је у 1972. години 45 милиона долара. Готово четвртину целокупног извоза чине хемијски производи. После њит по вредности долази транспортна и друга опрема, текстил, метални троизво= ди, електрични м' електронски апарати м машмне. Највећи купац израелских производа је Јужна Африка, која унози из Израела робе у вредности

од близу 11 милиона долара. После ње највећи увозници су Замбија. Етиопија п“ Кенија. Насупрот извозу, израелски увоз из афричких земаља пора“ стао је од 25 милиона долара У 1971. на 32 милиона долара у прошлој години.

— Смит! Улази клијент! Склањајте те кримиће

са стола! („Штерн“, СР Немачка)

| УКРШТЕНЕ РЕЧИ |

| ј ј БРОЈ 6826 НАЦИОНАЛНИ ПРАЗНИК жедонији, све док окупатор није предузео масовна интернирања породица кому- је да замуцкује. Е под ОКУПАЦИЈ ом ниста и партизана као одговор на све учесталије натаде, Са овим одредом се — Уа, шпијун, издајник! — извики- . ; кретао џ штаб П оперативне зоне вали су комунисти и скојевци. 2 з 4 2 8 У_

Да све неће баш ићи уз блех музику, као на церемонијалу приликом реокупације, најбоље је показао 2. автуст — Илинден, дан који македонски народ слави у част устанка у Крушеву 1903. године.

Када је народ изашао на уобичајени „уранак“ и хтео да слави свој празник по своме — пале су и прве полицијске батине.

Припреме за прославу преузео је

Месни комитет КПЈ у Битољу, који се.

састајао приликом _ сваког значајнијег догађаја, Таквих догађаја у почетним ратним данима је било заиста много, по

чев од напада немачке армије на Сов-.

јетски Савез 22. јуна 1941. године, па све до потребе да се акција за прикупљање оружја продужи, или да се појача организације Скоја.

Тош у јулу је Месни комитет (а затим и партијске ћелије) расправљао о'

Подељене су дужности, Биће избачене две пароле: „Да живи слободна Македонија“ и „Да живи СССР и Црвена ар мија“. а , : |

Одлучено је да Стив, као секретар Месног комитета и већ компромитовав код бугарске полиције (јер је преузело полицијски архив старе Југославије) оде негде даље на дан прославе Илиндена.

Задужења су добили следећи другови: Илија Топаловски ће на скупу извикнути: „Да живи слободна Македонија“, Крум Хололчев ће написати пароле на белом платну са црвеним мастилом: Лазо Хаџипоповски ће развити пароле ка ко би их по два пара скојеваца тако размотане понело даље.

Биле су формиране и две групе смели јих комуниста, које су требало да пред-

у 9 часова ујутро окупи пред општином, одакле ће поворка продужити даље према Атпазару. где су Турци обесили вој“ воду Александра Турунџева. Ту ће говорити Мицко Романо, учесник Илинден ског устанка. у

Још од раног јутра људи су припре+ мали свечана одела, а жене најлепше хаљине. Нико није слутио да ће присуствовати опасној прослави, после које ћа уследити сијасет невоља од полиције,

Негде у 8 часова већ су почели да долазе први грађани са породицама. Са њи ма су долазили и комунисти и скојевци, као да се и не познају међу собом,

Јер, свако је имао да изврши своје и друго га се није тицало. У случају да не ко и буде ухваћен од полиције, не би знао да каже ништа више — осим о себи!

„сценарију“ овог церемонијала одатле

Полиција се окупила око говорника да би га заштитила од евентуалног напада. Јер чинило се да ће га народ разнети. Говор није био одржан, А, пошто је по

требало да се иде у двориште цркве „Света Недеља“ '— поворка се“упутила поред реке Драгор. Али, Битољчанима је то било сасвим довољно. Најопрезнији међу њима већ су почели да се губе у тесним сокацима. Поворка је остајала све мања, после сваког сокачета поред којег је требало да се прође.

На крају остало је толико мало људи да други трансларент и није могао да се истакне, јер би носиоци били одмах ухваћени. ј

(Наставиће се)

ЗАГОНЕТКЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА

Како собјешс

(2)

ДИРЕКТИВА БРОЈ 13

Истог дана у 20.220 часова Хитлер је издао директиву број 13, Она је садржала наређење да се уништи француско белтијско — енглеска војска У Артоа и Фландрији помоћу кон центричног наступања северног крило војске и истовремено заузме приморје. Авијација је требало ла сломи отпор непријатеља и онемогућава евакуацију, обезбеди јужно крило армијске групе „А“. У директиви је заобиђено питање деловања тенковских група. Исте вечери Хитлер је усмено поновио: тенкови не смеју прећи линију канала и поћи на Денкерк, Да би објавио ту одлуку Хитлер је позвао у штаб Браухича, који је одговарајуће наређење издао војсци, Халдер је 24. маја записао у своме дневнику"

„Покретно лево крило. пред којим нема пикаквог противника, заустављено је на упоран захтев! У поменутом рејону суд бину опкољених армија =реба да реши авијација“. (Ф. Халдер: „Војни дневник“).

Као последица тога тенковске дивизије фон Клајста и Гота нису ништа предузимале 24, 25, 26 и већи део 27. маја, п пе-. шадијске дивизије армијске групе „Б“ нису имале никаквог_ успеха.

Неангажовање тенкова, по Халдеровом мишљењу, наносило је „велику штету нашем пре стижу и Нашим даљим плановима“, јер се у таквој ситуацији „ликвидација опкољене мојске може продужити чеколи ко недеља“. У међувремену је евакуација британске армије би ла у пуном јеку.

У другој половини 26. маја, Хитлер је на настојање Браухи

ки историчари објашњађају избаачење брштанске експедиционе

армије из немачког обруча

ча, одобрио покрет ка Денкерму. Он је почео делом снага 27. маја и вршен је споро због појачаног отпора Енглеза. Већ 28. маја наступање тенкова било је прекинуто, а следећи дан два повукли су их са фролта и звменили пешадијским дивизи јама. '

Евакуација британске армије (388.226 људи) завршена је 4. јуна.

То је општа слика денкерских догађаја.

Прво ћемо размотрити аргументацију историчара који су присталице „војнот“ објашњења зашто су немачки тенкови ста ли код Денкерка, омогућивши тако чудесно спасење Ентлеза.

Од совјетских историчара први је догађаје код Денкерка на учно обрадио В. И. Дашичев. У чему се састоји његово гледиштег У своме чланку он примећује да је У совјетској историотрафији »осим мањих изузета ка, широко распрострањено мишљење да је у Денкерку Хитлер намерно дозволио ентлеској армији да се повуче, како би на тај начив побољшао шансе Немачке за закључење мира с Тнтлеском“. Дашичев се с тим не слаже. Ов искључује поли тичке мотиве „застоја под Деп керком“ и објашњава их момен тима оперативно — стратегијског и техвичког карактера. Пре свега, неопходношћу да се сачувају тенковске дивизије за другу етапу немачког надирања кроз Француску, јер тена моћ још није била уништена и постојала је претња да Французи нападну на левом крилу армијску групу „А“ на Соми. Напредовање тенкова од канала Аа до Денкерка могло је озбиљно ослабити тенковске ди

Немачка подморница У-47 која је учествовала у нападу на, савезничке бродове у Ламаншу. Потопљена је 8. марта 1941. 20дине. У-47 је октобра 1939. потопила у Ската Флоу енгљески ратни брод „Ројал оук“

визије. При том је за Немце необично била важна ековоми ја властитих снага и пружање паузе тенковима како би се 6оље припремили за други, завршни део акције. Друго, гредео од канала Аа до Денкер ка је изузетно неповољап за тенкове. Треће, постојањем могтућности да британска армија буде уништена авијацијом, што

је Геринг обећао Хитлеру. И че тврто, тенкови фон Клајста тре бало је да буду ремонтирани и доведени у ред. :

ЗАШТО НИЈЕ ИЗВРШЕНО ОПКОЉАВАЊЕ

Дашичев долази до захључка да „документи немачке команде и цео ток догађаја у мају — јуну 1940. године не потврђује тезу о „унапред донетој“ одлуци Хитлера и његовог врховног штаба да дозволи Ентлезима да без препрека напусте Денкерк“. Документи на чоје се позива Дашичев су днезници Халдера и Јодла, кад и дневници бојевих дејстава армијских група. Ј

У предговору књиге Д. Дивај на: „Девет дана Денкерка“ В. И. Дашичев узроке догађаја тре тира знатно шире. Он додаје још и ове аргументе: неопходност економисања снаге и пружање оперативне паузе војсци како би „решила ословни задатак це-

ле кампање — после ликзида. ције северне групе савезчичких

дивизија дефинитивно сломити сФрранцуску и одстранити претњу другог фронта, кад Немачка

касније буде напала Совјетски,

Савез“. Бојазан да се „понове догађаји на Марни 1914. голине, кад Немачка није могла да разбије Француску, због че га је морала да води борбу на два фронта“. |

Прегледаћемо понаособ све ар тументе које је В. И, Дашичев поменуо. пи

Зар одиста до 20. маја моћ срранцуске није била сломље"на, због чега је хитлеровска о-

манда — како би сачувала тен.

кове — одлучила да не спрове-

тељем — Енглеском“ Зар су за

де до краја опкољавања савезпика Зар су се Немци тада тако бојали Француске, да су стрепели да изгубе још две три десетине тенкова (од лее и по хиљаде!), како би постигли иобеду над заклетим неприја-

иста Немци тих дана тако високо ценили снагу француског отпора и бојали се њиховог контраудара на Соми (на лево крило групе армија „А“, да се вису усудили да учине последњи атак тенковима7 Сагласити се с тим било би веома тептко, Уосталом, и чињенице говоре друкчије.

+ ДАЛИЈЕРАТ ДОБИЈЕН»

Пошто је група армија „А“ избила на обалу и пошто је постало јасно да ће најјача сазезничка скупина (Прва зрмија) бити уништена, пошто су Холандија и Белгија већ капитулирале, а више од мипион

· савезничких војника заопбље-

но, фашистичка врхушка је с потпуним правом сматрала да

за победа над Француском обез беђена и да је рат против ње практично добијен. Представник штаба немачке врховне ко манде Лосберт пише у својим мембарима да је 24. маја изнео Јодлу своје стрепње у вези са издавањем „стоп — наређења“ Јодл је одговорио;

— Рат је већ добијен и остаје! нам само да га завршимо.

Француски историчар Гутар има доста разлога кад тврди:

; (Наставиће се)

Водоравно: 1. Право „презиме“ Паје Патка (Доналд) — поклон; 2. Народ, слободно становништво Грчке (грч. — срез; 3. Дејственост, делатност, успешност; 4. Израз у електротехници отпорник преко којег се напаја неки степен — пре рата популар на окретна игра; 5. Иницијали презимена и имена познатог енглеског филмског глумца („Хамлет“) познати италијански лист — иницијали енглеског ма тематичара, физичара м астронома, према општем признању једног од највећих научника . човечанства, ударио темеље класичној физици; 6. Виши чиновник у старом Риму који се старао о грађевинама. раду и безбедности и народним свечаностима покрајина у Великој Британији; 7. Основа — прозорско стакло; 8 „Два самогласника — артиљеријско оруђе врло кратке цеви и великог калибра за ру шење ровова — слово грчке азбуке; 9. Густа маса која се излучује из живот дрвета — списак; 10.

. Давање оставке на неки виши положај или звање;

31. Река у Француској где су у првом светском рату

вођене жестоке борбе — на Истоку покривена улица у којој се налазе трговине; 12. Ранији погрдан назив са Србина у Мађарској — наша марка сред-

ства за прање посуђа.

Усправно: 1. Енглески књижевник, творад енгтлеског романа и први писац новинских репортажа — једноцифрен број; 2. Парадни марш свечани про лазак — један инсект; 3. Једно хемијско 1едињење — пакао по грчкој митологији — део запрежног прибора — велика европскт река; 4. Ред птица сла бих летачица — оверавање потписом и печатом путних исправа и пасоша (мн) — главни град Горње Аустрије, на Дунаву; 5. Индустријска област у' западној Европи — хемијски знак за алуминијум — мера за површину — лука у Израелу; 6. Кратица назива предузећа кола за спавање и ручавање иницијали северноамеричког математичара и фило-

софа, оснивача кибегрнетике — кратица за: Осигуравајући завод — типична лондонска крчма; 7. Госпођа. господарица (стр) — свеске — сирће: 8. Света гора — елидирани везник — ранија кратица "за: народна република — град у Италији познат по кривом торњу; 9. Окружница — див, гигант; 10. Наша планина — наноси од песка и шљунка.

РЕШЕЊЕ БРОЈА: 6825

Водоравно: 1. Азија — Орјен; 2. Вата — Ск бата; 3. АПА — мула — рен; 4. Лак — анал — алт; 5. Стари (Драго) — симка: 6, Са — оге — Аре АМ (Александар Матановић); 7. Ст — бес — што ла: 8, Резон — Тулон; 9. Пра — кауч — она: 10, Рад — Агра — АДН; 11. Исак — ао — крос; 12. Марти = брана; 4

Усправно: 1. Авал — СССР. — прим; 2, Запата ·

— тераса; 3. Итака — 06 — Залар; 4, ја =. Маре — КОКА — КТ (Коста Трифковић);-5, А — Сунце — снага — и; 6. О — класа — штуро — 6; 7. Рб алир — туча — КР (Коста Рацин); 8, Јарам — ео -Р Лоара; 9. Етелка — Лондон; 10. Нант — аман = АНСА.