Борба, 07. 10. 1973., стр. 2
2 СТРАНА — ВОРБА —
ал – ома еити- с њи | винњ
7. ОКТОБАР 1273,
•
Урчп - Посете Продседитка СФРЈ Данској
(Наставак са 1. стране)
чка оријентација има снату. сталне узајамне привлачности. Последње године су донеле још једну новину: доскора веома далека, Југославија се знатно приближила Данској и — обратно, Размењене су бројне посете — представника парламената, на нивоу министара иностраних послова, на ни и синдикалном нивоу, између организација бораца и омладине, између градова, бројних привредника и културних рад ника.
Али, них колосека одвијао се процес зближавања. Иако се доскора није могло замислити присуство стране радне енаге у Данској. данас у овој земљи већ ради око 7.500 Југословена, и они су у њој најбројнија страна групација. Вредни радници. лојалви и одани својој земљи, они су оставили необично повољав утидањ“ тако да се Данска и званично оријентисала да прихвата првенствено Југословене и Турке, а недавно је изразила жељу да се — овог пута организовано — попуни још 2.000 радних места југословенским радницима, Уз њихово присуство у Данској, и око 60.000 Данаца као туриста у нашој земљи овог лета, тај људски фактор је много утицао да се смање раздаљине и повећа међусобни афинитет. Зато нису формални — јер таква пракса се не негује нарочито у Данској — специјални додаци о Југославији које су ових дана на по неколико страница поче ли да објављују водећи дав ски листови, | Ту су и неки од корена због чега све југословенске манифестације у Данској, током; септембра и већ про то рл октобарских _ дана наилазе на запажену посету и,примају се са симпатијама од-стране Копенхагена, · Робна размена
Недавно је делегација Београда завршила посету данској престоници, На Гра дској кући, међутим, и даље се вију данска и југословенска застава. Јер. у њој · још траје изложба „Београд јуче, данас и сутра"“, која је тако режирана да се посетилац — поред упознавања са главним југословенским градом, ње товом историјом и развојем, може прилично севестра но да обавести о целокупној југословенској заједници. „Југоекспортова“ изложба праћена модном ревијом такође је још отворена, Данцима су представљени експонати југословенске ма дне конфекције и трикотањр који сасвим одговарају
ЕВЕ
и вав тих званич-.
8
~
8
ДОМАЋИНИ ПРЕДСЕДНИКА ТИТА: Данска краљица | Маргарета и, трини, Хенрик
домаћем укусу и значе заиста пријатно изненађење
Недеља југословенског филма биће одржана у новембру, али је јуче већ пре мијерно приказана „Сутјеска“ у биоскопу „Риалто“ за пробне престоничке посетиоце и дипломатски кор док је данашња представа била чамењена искључиво Југословенима који су запослени у Данској.
У неким од најбољих роб них кућа Копенхагена, као што је „Илум“, југословен ски производи од коже капути и ташне, као и неки други рекламирају се крупним написима и па ноима као најквалитетнији. То је врста присутности која је реална и трајнијег карактера, И најосновнији подаци о међусобној разме-
ви показују да су односи,
две земље у Континуиравом успону,
Без неких већих диспро порција у увозу и извозу — са подстицајем на неза-
довољство једино још због педовољне висине његовог обима — робна размена бе лежи сталан напредак. Дожх
је. 1971. износила 177 ми-.
лиона долара, 1972. је порасла на 22,3 ,а за првих осам месеци озе године 23,2 милиова долара. У процен, тима изражено то делује још рељефније. Прошле го+ дине је у односу на претходну забележен пораст од 58 одсто. док је у односу према прошлој за свега седам месеци ове године постигнут ниво из 1972.
И ових неколико података наводе на убеђење да ће предстојећи југословенско-дански разговори на вр ху бити успешни када се ради не само о политичком дијалогу, у коме ће и ме-
фународне теме имати вео-
ма важно место, већ и о узајамним, — билатералним | односима — где су еко-
номска~ размена и сарадња у првом плану.
П. ВУКОВИЋ
1"
Регаћођања у сђешу пођодом сукоба на Бапском пстоку
' (Лондон, 6. октобра Танјуг). — Форин офис је вечерас оставио новинаре без коментара о узнемирујућим вестима које стижу са Бли ског истока.
Овде се сматра да је овог пута мир заиста угрожен и
да операције никада нису.
примиле такав обим још од јуна 1967. године. Вест о сукобу на Суецу и у подручју израелско - сиријске границе узнемирила је ов дашњу јавност, која је у више наврата изразила не годовање према окрутном
ставу Израела када су били у питању напори за по литичко разрешавање кри зе на Блиском истоку. Погледи политичких кру гова усмерени су у овом часу ка Њујорку где се оче кује интервенција Савета безбедности. Многи изража вају мишљење да су сада наступили судбоносни тре нуци када треба · повести одлучну политичку акцију за разрешавање кризе, ка ко би се спречило избијање новог рата чије би последи
це могле да буду далеко-'
сежне.
ВАШИНГТОН СМАТРА ДА ЈЕ НАПАД ПОЧЕО СА АРАПСКЕ СТРАНЕ
(Вашингтон, 6. октобра, Танјуг) — Прво званично реаговање Вашингтона на оружани сукоб на Блиском истоку је упућивање апела обема странама да обуставе борбе и избегну „настављање крвопролића“. То је пре ма изјави званичног представника Стејт департмента Роберта Маклоског садржина поруке коју је пред седник Никсон преко др Кисивџера у Њујорку упутио представницима израел ске и египатске владе. Кисинџер је, по инструкцијама председника, такав став америчке владе саопштио етипатском министру иностраних послова Ел Зајату и израелском Аба Ебану, у контактима са њимау Њујорку. Кисинџер је од
Како тумачити
члан 42
(Москва, 6. октобра, Тан ју — У вези са најчовијим развојем догађаја на Блиском истоку, у мос ковским повматрачким круговима се постављф ПИ тање у којој мери је ак туелна бримена седмог члана Договора о пријатељству и сарадњи између СССР и Египта, потпи савог у Каиру 27. маја 1971. године.
Тај члан, наиме, говори да „у случају избијања ситуације која, по мишље њу с обеју страна ствара опасност за мир или пред ставља нарушавање мира, две земље ће хитно сгу- | пити у контакт у циљу у" саглашавања својих пози пија у интересу елимини сања настале опасности и за успостављање мира“.
Да ли је ситуација на Блиском _ истоку с таква да аутоматски ангажује СССР и Египат да дејотвују У духу њиховог спо разума који је потпшсан на 15 година Вероватно јесте, Да ли је, међутим, такав контакт већ 7опос тављен за сада није мегуће сазнати, мада је присутна вероватноћа да између Москве и Каира постоји у овом моменту, нужан ниво међусобне ин формисаности. 7
Јутосаођенско амерички размобори о економским односима
_ могућивети ЗА ДАЉЕ УВАВРЕЂЕЊЕ САРАДЊЕ
вовали Џорџ Шулц, Ф редерик Дент, Јаков Сиротковић, Јанко Слмоле п Емил Лудвигер |
У разговорима учест
Јучерашњи _ југословенско-амерички разговори 0 економским односима двеју земаља у којима су учестврнали представници Савезног извршног већа и владе САД, пружили су разлоге да се сада обострано очекује даље унапређење "међусобне финансијске и привредне сарадње.
У разговорима са сехре-' таром за финансије и глав ним саветником председни- ка Никсона за економска питања Џорџом Шулцом и секретаром за трговину Фредериком Дентом, учествовали су потпредседник СИВ др Јаков Сиротковић, савезни секретар за финан"сије Јанко Смоле, савезни секретар за спољну трговину др Емил Лудвигер и по моћник савезног секретара за иностране послове Милош Лаловић.
Размотрена су сва важни ја- подручја економске и финансијске сарадње и анализирани њени досадашњи резултати, који су, према обостраној оцени, „врло охрабрујући. На многим по дручјима идентификоване су могућности и правци даљег развоја сарадње.
„Веома нам је драго што смо. имали могућност па преиспитамо стање УКУНниХ америчко-југословевских односа и размотримо даље акције за њихово уна
пређење у свим областима“, саопштио је секретар Шулц у изјави новинарима. „Мислим“. изјавио је он, „да је наша посета Београду била изванредно успешна и плодна“. У разговорима је констатовано да су на основу узајамних посета председника Никсона и председника Тита створене _ повољне могућности за развој економских односа између две ју земаља.
Добру основу за разне међусобне иницијативе на том подручју, како је изпето, представља узајамно разумевање и уважавање разлика у друштвено-економским системима,
Представници Југославије и САД су у разговорима оценили да нема већих нерешених питања ни препрека за развој међусобне трговине. Ако амерички Конгрес прихвати предлог који би Сједињеним Државама омогућио да спроводе опште преференцијале пре ма земљама у развоју — а верује се да ће Конгрес то усвојити — онда ће то повољно утицати и на југословенски извоз у САД.
Од значаја за развој тртовине треба да буду и две мешовите трговинске коморе, по једна у свакој земљи. Припреме за оснивање комора приводе се крају.
Предвиђа се да ће коморе имати одређену улогуиу пословима око заједничких улагања у, југословенску привреду. Југословенски прописи, како је констатовано, омогућују развој такве сарадње.
У изјави новинарима се-
кретар Шулц је изнео да ће САД „наставити да чи»
"не све што могу да би у-
напредиле трговинску размену и инвестирање“ тиме што ће продужити финансирање банака за извоз и
Увоз, учешће на сајмовима.
упућивати трговинске мисије, позивати америчке фирме да имају у виду заједничке инвестиције са југтословенским партнерима и што ће радити на оснивању америчко-јутословенске трговинске коморе.
Са југословенске стране је изнето, како се сазнаје, да се очекује веће присуство. савремене америчке технологије у Југославији — у енергетици, црној и обојеној металургији, хеми“ј ској индустрији, петрохеми ји, прехрамбеној индустрији и још неким гранама,
Наведене су и могућности развоја туризма. У том по гледу дате су и одређене иницијативе. Овом приликом је извршена и размена мишљења,
која се сматра корисном, о актуелним питањима међународног монетарног и трговинског система:и преговорима у оквиру ГАТТ и
Међународног монетарног фонда. Југословенски представници су при томе упознали саговорнике о захтеви ма земаља у развоју и нагласили да им се мора по-
клонити пажња, Обострано је подвучена потреба за сталним међусобним консултовањем 0о' питањима међународног — монетарног система и трговине.
(Танјуг), Шулц ин Дент у Дубровнику
(Дубровник, 6. октобра, Танју) — Специјалним авионом данас после подне у Дубровник су допутовали амерички секретар за финансије и главни Никсовов саветник за економска питања др Џорџ Шулц и секретар за трговину Фредерик Дент. Они ће се овде задржати два дана и разгтледаће најзначајније културно-историјске знаменитости града.
"је да је Роберт
оба -мивистра, како је рекао Маклоски, тражио да учине све што је могуће да се борбе обуставе.
Интересантна појединост Маклоски званично амбасадор САД на Кипру, значи у подручју ко је је врло блиско центру кризе ва Блиском истоку, и да је на инсистирање др Кисинџера дошао у Вашинг тон да привремено обавља дужност главног спонксмена за Стејт департмент.
Упоредо са овим првим ставом администрације, за који се сматра да би могао бити употпуњен зависно од даљег развоја догађаја, у радио и агенцијским вестима се све више саопштава да је наводно арапска стра на та од које је потекла иницијатива за нове борбе и да израелска страна сада, У контранападу. преузима иницијативу у своје руке. Оваквој интерпретацији доста је допринео и извештај који су посматрачи Уједињених нација наводно послали централи у Њујорку, а према коме су, како јављају америчке агевције, еги патске и сиријске снаге прве прешле линију примирја.
Дописници из Тел Авива међутим, саопштавају да су израелске снаге већ прешле у успешан „контранапад“ и да је премијер Голда Меир садашњу кампању на звала борбом „за сам опста нак Израела“,
Месква — још без коментара
(Москва, 6; октобра, Танјуг) — Совјетски Савез веома будно прати развој догађаја на Блиском истоку. То потврђују информације
Не бојим
власти у Чилеу одобрење
велеиздају“, губљења. „Миран сам, веома ведну ствар“, Комунистичке партије.
је на гвозденом кревету у
и налазио се на челу листе
згради, за време рације у ских политичара затворени цира. „Потпуно ми је мирна цију без насилне
смо били у праву. Касније, у нашој моћи да остваримо
„Не спорим заточеник. Али.
је циљ вење во
владе народног јединства.“ ,
изнесеним циљевима.
овда када | нутку нестаб рао обруч. У били за дијалог са
гледа телевизију, Испричао
так његова жена и син
· позвољено да га посете.
от. Али, не бојим се смрти, : изјавио је 57-тодишњи првак чилеанске
Луис Корвалан је затим рекао да је У
1ој је заточен. Донели су му пресвлаку.
Лондон: Наступили су еудооноени тренуци
које данас. поподне емитује совјетска агенција ТАСС и у којима се из Каира, Дамаска, Лондона, Вашингто- на и других центара извештава о тренутној ситуацији на Блиском истоку.
Званичних коментара још нема и од развоја догађаја зависиће да ли ће Москва званично реаговати пре понедељка. То наравно не ума њује пажњу совјетског политичког врха. -
Последњих дана совјетска штампа је упозоравала на то да Израел концентрише трупе дуж сиријске границе, а данашња „Правда“ је У једном извештају из Каи"ра цитирала начелника израелског генералштаба о „дугачкој руци“ армије која је способна да нанесе удар у дубину арапских територија.
Иначе веома уздржана У моменту кад се догађаји тек одвијају, московска телевизија је вечерас у главној емисији вести објавила низ информација са подруч ја тренутног сукоба.
Подршка Алжира, Либије, Кувајта и Уганде
(Каиро, 6. октобра, Ројтер) — Алжир, Либија, Ку ваит и Јордан упутили су данас поруке египатском председнику“ Садату, јавља средњеисточна новинска агенција. Агенција додаје да су шефови тих држава из разили спремност да све своје расположиве снаге ставе на располагање пред седнику Садату у борби про тив Израела.
Председник Уганде Иди Амин наредио је свим у“ гандским официрима који се налази на пракси у Еги пту и Сирији да се прикључе египатским и сиријским снагама У арапско израелском сукобу. — јавља Радио—Утганда.
Председник Уганде тако ђе је обавестио председника Египта · Садата да ће Уганда пружити помоћ Еги Гпту у „одлучујућој борби“.
Сви Југословени безбедни
(Каиро, 6. октобра, Танјун) — Сви југословени са службом у Арапској Репуб лици Египат налазе се у безбедности и нико од њих није у близини ратне зоне.
Јат ВЕРА ИН Корвалан:
се емрти
Дотасник агенције АП Николсон састао се у затвору са лидером КП Чилеа
(Сантјаго, 6. октобра). — Дописник америчке новинске агенције АП Николсон издејствовао је од војних
да у затвору посети Луиса
Корвалана, генералног секретара Комунистичке партије Чилеа, ухапшеног после државног удара. у Николсон је забележио;
Луис Корвалан, првак Комунистичке партије Чилеа, кога је хунта ухапсила под оптужбом да је „извршио изјавио је у петак ноћу да се не боји по-
волим слободу, веома волим жи-
ако треба да умрем за пра-
Корвалан., највиша политичка и марксистичка личност ухапшена после државног удара 11 септембра, седео
спаваоници Војне академије
копнених снаге; у предграђу Чилеа, где је заточен, Он је 16 година на положају генералног секретара КП Чилеа, и био је близак пријатељ Аљендеа, Када је војна. хунта извршила насилни преврат прешао је у илегалност
лица за којима је расписана
потерница. Ухатипен је прошлог петка у некој стамбеној
једном предграђу Сантјага.
Од тада, они још десеторица истакнутих левичар“
су у Војној академији, на
спрату на коме су се налазиле спаваонице млађих офи-
= Жорвалан је деловао смирено, за време кратког интервјуа који је одобрила хунта.
савест — вели Корвалан —
то цео свет зна. ми смо организовали револуПа акције, без прибегавања оружју. Сматрали смо да можемо да победимо на изборима 1970. го"дине, Многи у то нису веровали. али се испоставило да учинили смо све што је било
промене у овој земљи“,
да нисмо правили грешке — каже даље не знам ништа о оптужбама да смо се налазили на прагу спровођења субверзивног плана, чији био уништавање оружаних снага. обезглављијних институција и хапшење политичара и чланова породице политичара странака које су биле против
Реч је. наиме. о тврдњи војне хунте да су маркси“ сти у земљи спремали спровођење „Плана 3“. са напред
дар извршев
е влада националног 1единства~ „била у треилности. То је било јасно. Око нас се затва“ Из њега је морао постојати излаз. Ми смо демохришћанима , . .“ 6
Корвалану није дозвољено да чита новине, нити да
је дописнику да су у четвр-
посетили зграду академије у ко-
али им није било
израелске.
њих
Политичка збиђања у Грчкој
МАРКЕЗИННС САСТАВИО ВЛАДУ
Први грчки цивилни кабинет за последњих шест година биће сутра уведен у дужност
(Атина, 6. октобра Танјуг — Председник Пападопутос прихватио је данас листу чланова прве грчке цивилне владе за последњих шест година. коју му је полнео на одобрење ста“ ри конзервативни полити+ чар Спирос Маркезинис. Њему је пре шест дана по верен мандат за образовање нове владе, која ће све чано бити уведена У дуж ност у понедељак.
Међу 42 члана и подсекретара У новој влади, нема ниједног од некадашњих официра који су зајед во са председником Џападопулосом 1967. године из вели војни удар и представљали језгро свих кас-
Спирос Маркезинис
нијих влада. Њихово присуство било је доминантно и у досадашњој влади ко-
| ја се налази у оставци.
У новој влади известан број најважнијих положаја заузели _ су политички пријатељи премијера Мар“ кезиниса из његове мале политичке партије, која је векад деловала под именом Прогресивна странка. Део министарских и подсекретарских портфеља припао је стручњацима, али је у влади положаје задржало и десетак цивила, досадаш министара И подсекре тара.
Према њеном саставу нова влада се, према томе, у круговима посматрача опи+ сује као израз сарадње и до извесно“ степена. подељеног утицаја између новог премијера и председника Џападопулоса, чија реч, ме ђутим, као што је недавно званично истакнуто, остаје последња и коначна у од= носу на одлуке владе.
Важан положај потпредседника нове владе припао је Карилаосу – Митрељасу, бившем председнику Државног савета. Портфељ кључног Министарства за координацију добио је Танос Капсалис, бивши министар и припадник парти је новог премијера.
Министађ иностраних по слова је Ксантопулос Паламас, који је пре годину и по дана поднео, због „преморености“ оставку на по• ложај у тадашњој влади Пападопулоса. Важни порт фељи одбргне и унутраш• њих послова припали су. досадашњим министрима ' Етесиосу и Агатантелуу,
Кинареки Турци се враћају на острво
Анкара позитивно гљеда на последња полити“ ' чка збивања на острву
(Анкара, 6. октобра) Кипарски становници турске народности, који су се раније одселили у Аустра= лију и Енглеску, почели су ових дана да се враћају на острво. Мада су се засад вратиле из Аустралије само. две _ породице, турска штампа томе даје значајан публицитет и истиче да је већина турских исељеника заинтересована. да се што брже врати на Кипар.
Овде се оцењује да Тур“ ска позитивно гледа на по следња политичка збивања. на Кипру. Недавно СУ ов" дашњи листови писали ка-, ко „добро обавештени“ кру гови тврде да ће се до кра ја ове _ године остварити потпуни мир на острву и обезбедити пуна слобода и“ равноправност припадника. свих народности Кипра, За пажен публицитет је дат недавној изјави генерала Гриваса, који је наводно ре Као да Атина прижељкује његову смрт.
Акције председника Макариоса за стабилизацију ситуације на острву добијају у турској јавности пу“ ну подршку и све запаженији публицитет,
,
НОВА РЕПУБЛИКА У АФРИЦИ
ГВИНЕЈУ — БИСАО ДОСАДА ПРИЗНАЛО 47 ЗЕНАЉА
(Париз, 6. октобра, АФП) — Нову републику Гвинеју — Бисао, прокламовану 26. септембра, признало је до данас 47 земаља широм све та — 4 европске, 18 са Бли ског истока и из Азије и
30 афричких. О пријему Гвинеје — Бисао у Органи зацију уједињених нација треба да се донесе одлука на текућем заседању Генералне скупштине.
Гвинеју — Бисао признале су следеће земље;
Европа — Немачка Демократска Република, Румунија, Совјетски Савез и Јутославија. Блиски исток и Азија —
Ирак, Пувајт, Либија, Сири ја Арапска Република Јемен, Демократска Република Јемен, Бангладеш, НР Кина, Република Јужна Ко реја, Камбоџа, Монголија, ДР Вијетнам.
Африка — Алжир, Бурун ди, Камерун, Централноафричка Република, Конго Обала Слоноваче, Дахомеј, Египат „Етиопија, Габон, Га на; Гвинеја. Горња Волта, Либерија. Малагаскар, Ма-
ли, Мароко, Мауританија, Нигер, Нигерија, Уганда, Руанда, Сенетал, Сијера Леоне, Судан. Танзанија,
Чад, Того, Тунис и Заир.
ЧИ ПЕНГ ФЕЈ ПРИМНО
АМБАСАДОРА
Пекинг. — Кинески министар иностраних послова Чи Пенг Феј примио је јуче лре подне новонаименованог “ југословенског амбасадора У НР Кини. Милојка Друловића, који му је предао копије акредитивних писама. Том приликом они су водили пријатељски разговор о односима Југославије и Кине.
Амбасадор Друловић допу товао је прексиноћ у Пекинг. Димче Беловски отпутовао из Лондона Лондон. — Члан Председ“
виштва СКЈ и председник Комисије за међународну еа
| радњу Савезне конференци-
је ССРНЈ Димче Беловски,
АРУЛОВИЋА
који је присусгвовло 72. го" дишњој конференцији Лабу ристичке странке Велике Бри таније, одржаној протекле не деље у Блекпулу на источ+ ној обали Енглеске, отпутовао је из Лондона у Југосла вију. :
Јапанска телевизија о Југославији Товис; Јапанска телевизија је прексиноћ на нај-
гледанијем првом каналу еми товала получасовни информа
, тивно-културни прилог о ЈУ
гославији Екипа Напионалне јапанске телевизије снимила је емисију у разним по дручјима Југославије. Програм је емитован за све реги оне Јапана.