Борба, 07. 10. 1973., стр. 3

!

Записи из Данске. (5)

Једна ној · земља

Велика очекиђања од Заједничког тржипипа. „"шншерес за сђа подручја међународне акшиђности

У току кратке посете Данској домаћини су нам пружили могућност да се упознамо и са основним принципа данске спољне политике и међународне активности, Занимљиво је да је то увек текло паралелно са објашњавањем данске спољне трговине и њених принципа, што говори колико су трговински интереси важан елеменат данске спољне политике, ~

Други кључни елеменат за разумевање данске спољне политике, како су нам истицали Данци, јесте географски положај њихове земље, њена историја и политичке и културне традиције. Сходно томе, спровешће вас од Копенхагена обалом острва Сјеланда до ЖХелсингора, кључне тачке у теснацу између Швед ске и Данске, на који су упућени сви бродови из Балтичког мо ра који преко Категата и Скагерака пролазе у Северно море и Атлантик. Тај положај условио је не само тесне нордијске и атлантске везе, већ и данске добре односе са источним суседима у Балтичком мору као што су Немачка "Демократска Република, Пољска и СССР. ,

Данци и даље чувају те балтичке пролазе, сходно уговору из

· 1857. године. То је, међутим, са-

мо формалност с обзиром на сло бодан пролаз бродова из свих зе маља, укључујући и ратне којима је једино ограничење забрана заустављања. Данци ће до дати успут као веома корисно о-

бавештење да је Данска раније,

живела од намета на пролаз стра них бродова а да се сада одлучно бори против свих намета и за пуну либерализацију трговине и пловидбе у светским размерама и да веома много полаже на добре односе са балтичким сусе-

"дима, што је већ постала тра-

диција.

Од НАТО до попуштања и европске безбедности

Уз ова основна објашњења по кушавамо ипак да проникнемо даље у неке спепифичности лан-

ске спољне . политике. Како, на пример, објаснити чињеницу да је Данска једина нордијска земља која је Ушла У Европску економску заједницу и да ја једна од

три земље са тог подручја (заједно са Норвешком и Исландом) која је члан НАТО пакта, за раз лику од њој веома блиске Шведске или Финске.

Веома осетљиви на своју нордијску припадност као и на интересе. за нордијску сарадњу, Данци ће вам пре свега објашњавати специфичности нордијских веза. Нордијске земље, најкраће речено, су веома блиске и по свом историјском наслеђу, језику, култури, друштвеној структури и политичпом опредељењу. Међутим, у свакој од њих је веома испољена индивидуалност и свака се стриктно руководи и

_да је

„ султације и

специфичним интересима, што је спречило уже регионално нордиј ско повезивање или заједничко опредељење у војним и економским стварима.

Треба имати у виду, наиме, још 1949. године. пропао покушај успостављања скандинав ског војног савеза. Касније су пропали покушаји – формирања нордијскот заједничког тржишта а у најновије време и сви напори да се нађе јединствен прилаз ЗЕТ.

То не значи да нису успостављени блиски односи, Нордијски савет окупља свих пет земаља а чине га министри и. посланици, У његовом оквиру постигнути су и многи практични резултати као што је заједничко радно тржиште и уједначавање;разних служби. На подручју спољне политике воде се редовне кон често се заузимају исти ставови.

Данска је ушла у НАТО још 1949. после неуспеха преговора

о војном савезу скандинавских _

земаља. Специфичност њеног чланства је посебан стратешки положај Гренланда који су Американци били запосели у току друтог светског рата када је Дан

ска била окупирана од стране Немаца. На Гренланду су и данас америчке војне базе, али не и нуклеарне, чему се Данска про тиви. Данска, иначе, дели ставове својих савезника у односу на

_ Језичке

— Шпрок

у

НАТО и нема се утисак да је то актуелан проблем у данском политичком животу, за разлику од 1949, када су и неке грађанске странке биле дубоко подељене око овог питања.

Данска је веома активна у ши

рим светским кретањима. Она је подржавала Брантову источну по литику и одржава редовне контакте са земљама Источне Европе а имала је и запажену улоту у припремама европске конференције. Њени дипломати залажу се за даље попуштање, али су прилично обазриви у односу на изградњу безбедности и јединства Европе, оцењујући д ће то бити дуг процес. 3

Од ЕФТА до ЗЕТ

Основна. преокупација данске спољне и унутрашње политике У протеклом периоду кретала сена релацијама односа између ЕФТА и ЗЕТ. Као што је познато, Данска се прикључила групацији се дам земаља ЕФТА још 1959. године, Пре свега због Британије која је била стожер те групације, односно због екеклузивног тржишта за своје пољопривредне продукте које Данска ужива у Британији још од прошлог века. Када су, наиме, јефтине америчке житарице крајем прошлог века преплавиле Европу, Данска се преоријентисала од житарица на

невоље

страних радника ·

(Брисел, 6. октобра, Танјуу — Недавна одлука Фламан-

ског културног савета,

која налаже искључиву употребу

»До-

маћег“ језика у фабрикама и сличним делатностима у овом де"лу земље, могла би да отежа даљи опстанак многих страних радника привремено запослених у Фландрији, међу којима има

и доста Југословена.

Ово наговештава изјава белгијског министра за рад Ер-

неста Глина. Према

његовим речима,

Белгија има закључене

билатералје споразуме о запошљавању страних радника са више земаља, од којих је једна и Југославија. На основу ових уговора, услови рада морају бити презентирани страним рад-

ницима на њиховом

матерњем језику,

а послодавци се оба-

везују да им омогуће што нормалније услове рада.

„Септембарски декрет“, међутим, прописује искључиво 'у-

потребу фламанског језика између послодаваца и радника,

под

претњом новчане казне и затвора. То исто односи се и за до-

кумента из радног односа.

Из свега овог произилази, нагласио је Глин, да ће страни

крајевима

претежно. употребљаван француски језик, мо-

рати да напусте посао. Ова „језичка баријера“ могла би такође да заустави нови прилив стране радне снаге из северне Африке, у Којој се углавном, говори француски језик.

Указујући на ове: проблеме, министар Глин је нагласио да "Ће од фламанских власти, које у оквиру локалне културне самосталности имају и извесне језичке прерогативе, затражити да

допуне „септембарски декрет“.

' радници жеји још нису научили фламански, а до сада је и у овим

да чу МЕ а ЕЛИ АШ

Јергенсен ц Андерсен, п

послова, >

сточарство. нашавши у индустријализованој Британији најбољег купца. |

ЕФТА је, пре свега, помогла Данској да добије нове повласти-

це за увоз бекона и бутера. Ова.

групација је далеко више помогла Данској да развије своју индустрију захваљујући укидању царина и других баријера.

ЕФТА, међутим, није била у стању да реши данске пољопривредне проблеме због ограничености тржишта и других препрека. С друге стране, Западна

Немачка, која представља другог

највећег купца данске хране, све се више затварала протекциони-

стичким мерама ЗЕТ.

Када су у оквиру ЕФТА пропали сви покушаји да. се поставе темељи ширем европском тржишту и када се Британија коначно окренула ЗЕТ, Данска је и сама затражила прикључење под притиском својих фармера који су на томе инсистирали пуних 15 година.

Дошло је до жестоког отпора

мањине, који се претежно засни-,. |вао: на политичким аргументима

и страху од даљег развоја' „мале Европе“. Социјалдемократека вла да је, међутим, добила подршку парламента после чега је две тре ћине Данаца 2. октобра 1972. на референдуму подржало улазак Данске у ЗЕТ.

Данска је сада у првој години петогодишњег режима прилагођа вања заједничким тарифама ЗЕТ. Данци, међутим, истичу да већ осећају благодети учлањења.

· Фармери су добили не само си-

гурно тржиште, већ и боље цене. | “ За ЗЕТ се сада везују и друга очекивања од штирег интереса за Данску кад што је развој Грен ланда и решење рибарског проблема. Данска очекује да ће ЗЕТ имати разумевања и за специфичне проблеме скандинавских земаља (посебно Норвешке) па и медитеранских. У том оквиру високи функционери данске вла де уверавали су нас да имају пуно разумевање и за југословен ске проблеме са ЗЕТ и да можемо рачунати на њихову подршку. Било би погрешно свести све преокупације данске спољне поЛитике на ЗЕТ, иако је то у овом моменту најприсутније. Јер Данска показује широк интерес

за сва подручја међународне активности, Она се залаже, на при мер, за либерализацију међународних трговинских односа, за ве ћу помоћ земљама у развоју, за јачање Уједињених нација и за проширење односа и грађење мо стова према. свим земљама.

Владо ТЕСЛИЋ

ремијер ц, министар пчностраних

Тридесет осмогодишњи потпредседник КП Кине трећа је личност по рангу у партијској хијерартији — иза Мао Це Тунга ј . им Чу Ен Лаја

(Од дописника Танјуга) 17»

(Пекинг, октобра). — Дуго сам га посма“рао пре неко вече на Јебнох (НЕ јему, им чини ми се да је онај кинески фупкиионер који ми рече да му је 0“ изгледа још млађи, што је,

дина — претерао. Јер, Ванг Хуна Вен

Кинезе уобичајено. Висок, чак необично висок веома наочил ч отреситог држања — то

. : зе ', су онз први утисци о личности која пријатно делује. Лаганим покретима ПЦ сто: је палио имгарету, или су ми и том помагали високи партијски функии ри, старији: ћо. годинама али пи у рангу.

са својом бљузом до грла 'закопчаном,

Ванг Хунг Вен је на Десетом конгресу КП Кине изабран за потпредседника партије. заједно са још четворицом — Чу Ен Лајем, Кант, Шенгом, Је Чјен Јизшеом и Ли Те Шенгом, Он, са својих 38 година, штрчи међу њима својом младошћу, јер су сви скоро двоструко старији од њега, стари опробани револуционари који им“ револуционарног стажа више него Ванг година.

И чинило ми се да би било изузетно интеребантно запитати тог човека како се осећа међу ветеранима кинеске револуције. људима који су у великој мери одлучивали 0 судбини земље и знатио утицали на светска збивања, током деценија. а и данас и сутра

И, наравно, нисам га запитао Као ни друге моје колеге с којима сам те ноћи о томе разговарао. Али. Ванг је деловао као човек-који је на том положају одавна. једноставан, природан. Уосталом, Мао Це Тунг је дошао на чело партије када је: напунио 41. годину, а Взнг је у својој 38. по рангу трећа личност у партијској хијерархији — иза председника Маодл и премијера Чу Ен Лаја, али испред Канг Шенга, легендарног Чу Деа и свих дру-

На челу шангајских побуњених радника

Када су црвеногардијски поклици средином 1966. године заталасали многомилионски Шангај. Ванг Хунг Вен. је био текстилни радчик у фабрици памука број 17. Тада му је било тридесетак годиа, и очевидно је. захваљујући политичкој изграЂености осетио;потребу да се радници љегтове фабрике такође организују на страни културне револуције. Тако је већ јануара: 1967. године постао руководилац „Штаба револуционарних побуњених радника“ целог Шангаја, а каснија се постепено пењао на лествици. поставши потпредседник "Револуционарног комитета града. затим други секретар односно трећа личност у Градском комитет,

У априлу 1969. тодине постаје члан пик КП Кине, задржавајући и партијску фунцију у Шангају на којој га 1е затекао и. овогодишњи августовски Десети конгрес на коме постаје трећа личност у кинеској партији.

То је, углавном, све оно што је познато из његове досадашње политичке биографије. Већ сада ће биографским подацима о кинеским руководиоцима уз Вантово име бити додато да је средином сеп= тембра 19738. године дочекао француског председника Помпилуа, који је заједно с премијером Чу Ен Лајем дошао на разговор с председником Мао Ме Тунгом. А лани који долазе даваће све више прилике да се његова засад шкрта биогрофија попуњава.

Из млађе генерације и радничке средине

Они инострани посматрачи који су видели Ванг Хунг Вена како седи уз председника Маоа на Десетом конгресу и касније констатовали даје трећа личност У партији, одмах су се упитали није ли реч о човеку који ће једнога дана наследити Мао' Це Тунга на највишем партијском положају. Други су. пак, показали скептицизам у то да се један тако млад човек

може снаћи у кинеском руководећем врху, састављеном углавном од људи близу седамдесете или са одавна прева-

љених седам деценија и огромним политичким искуством.

“на и непотребна јер је развој у Кини и

са А УЈ о

додуше, за за овдашње прилике, елегантан

Оба ова „пророчанства“ су преурање-

другде показао да је политички терен! 3 веома клизав и на њему се сламају Иојни многи који су сматрани моћнима и спрет--" р ним мајсторима политичке игре. са дугим

искуством и седим власима тако да „ЧИ-_ стих“ гарантија ту тешко може бити.

ТРЕЋА ЛИЧНОСТ: Ванг Хунг Вен, тотпредседник КП Кине.

У конкретном случају, међутим. ваља навести два позитивна и значајна елемента. Ванг Хунг Вен је израстао из радничке средине, што у једној социјалистичкој земљи има несумњиву улогу И важност. Осим тога, он припада млађој, иако не сасвим младој генерацији. па се и на овај начин испуњава Маово давнашње инсистирње — да се негују „наследници револуционарне ствари“.

Томе се у последње време посвећује велика пажња у политичкој пракси, Уукључивањем све више младих људи У. руководеће органе, што је годинама прилично занемаривано. А млади. они испод 25 година — по.проценама многих познавалаца Кине — чине више од половине 600-милионског становништва ове земље, док генерација опих између 15 и 25 година броји преко 130 милиона.

Ванг Хунг Вен је старији од те генерације. али у доста остарелом кинеском ' руководећем врху представља освежење, ако ће се даље развијати то. наравно, нико озбиљно не може пророковати, Али у сваком случају његово име — треба запамтити. Михаило ШАРАНОВИЋ

Западнонемачка под пшичка сцена

__БЕДЕ И РАДННУ

Полемика у СПД око прбе конференције делегата

| радничких акишба у Дортмунду

Млади социјалисти!су и досад — својим критичким примедбама и предлозима — задавали доста главобоља, и теоретских и практично политичких — својим друговима у руководећим телима Социјал-демократске партије и Бранту лично, Нарочито када је реч о политичком лику

партије и демократском

идејнополитичком циљу.

Полемике се распламса вају и гасе, али уствари увек трају, увек су присут не и, може се рећи, све ви ше утичу, на идејно-полити чке токове СПА, па и целог друштва,

Дивљи штрајкови

Последња таква полеми. ка водила се око дивљих штрајкова, Реч је,'наиме. 0 спонтаним штрајковима ра дника који избијају и олви јају се мимо знања и оло брења синдиката као вео: ма утицајне _селмомилиов ске организације радника, Ти дивљи штрајкови су, кра јем августа и почетком сеп. тембра, заталасали све АРУ

социјализму као њеном

штвене снаге СРН, од послодаваца до Синдиката и Брант-Шелове владе, иако је у њему учествовало око 80.000 запослених.

Разлог је једноставан: ди вљи штрајкови стављају на испит основну идејнополи-_ тичку концепцију _ синдиката и СПД о класној са радњи радника и послода“ ваца као темељу савремене западнонемачке демократи је. Самим својим постојањем дивљи штрајкови јав но оптужују синдикат да не води довољно рачуна о интересима радника, да му је више стало До „мира у. кући“ него до радничког.

стандарда, да се синдикал“, –

на бирократија тесно по-

везала са моћним концернима, у чијим надзорним одборима бере завидне тан тијеме и ' привилегије. А синдикат је снажан и поуздан ослонац Брант-Шелове владе, иако се његове концепције не поклапају увек и сасвим са владиним програмом реформе.

То су били озбиљни разлози због којих је Брант ин тервенисао и позвао пред ставнике послодаваца и синдиката да што пре постигну споразум око оних за' хтева који су постављени у дивљим штрајковима: по себан додатак на скупоћу, повећање надница (ради по раста цена) и пре истека тау уговора, итд; И што је Брант, као председник СПАДА, доста оштро одбацио схватање младих социјалиста да су дивљи штрајкови легално средство радника да бране своје интересе. „То је за СПД неприхватљуиво, а за синдикат и прин цип солидарности са синдикатом веома штетно.“ .

Већина – председништва,

и то знатна већина одобри ла је Брантову, критику младих, па се јавна полемика смирила.

Раднички интереси

Али се полемика наставља поводом избора делегата за предстојећу конференцију радничких актива, које чине чланови СПА У предузећима, у Дортмунду средином октобра. Ти акти ви, према замисли председ ништва СПАДА, „треба да унесу интересе радника у политичке одлуке партије, јер „претила је опасност да партија изгуби непосредан

и сталан контакт са људи.

ма на радном месту.“

Идеја о оснивању раднич ких актива покренута је још 1966, у време велике ко алиције Кизингер — Штра, ус — Брант, када су синдикалци у СПД предложили њихово оснивање, да би тако — у тој идејнополити чки веома хетерогеној коадлционој влади — СПА о држала везу са радницима, јер је сама влада претежно била прожета интересима крупног капитала и послодаваца. Тада овај предлог није добио зелено светло, Тек 24. јуна 1972. председ..

ништво је препоручило да

се оснују раднички активи у фабрикама и да „радничке блузе буду при јНе џ свим форумима СПА“ од најнижих до највиших. Та да је у ствари поново поче“ ла и полемика о идејно-поадитичком лику СПА.

Брант је на последњем конгресу у Хановеру (од 10.

55

%

до 14, априла) полемисао с оним делегатима који су ин систирали да СПА гради свој политички лик и про грам независно Од Шелових либерала, с којима сада чини коалициону влаА, чиме би се очувао раднички карактер СПАДА. У тој полемици Брант је ре као: основно је питање хоћемо ли власт или нећемо, јер СПД је добила на изборима 19 милиона гласова, и тако постала најјача парија у Бундестагу први путу њеној 110 година старој историји, захваљују ћи сарадњи са либералима и ослонцу на „нову среди ЈН ну“. Ту нову средину чине — средњи слојеви, млада интелигенција, _ социјално опредељени католици, све оне друштвене снаге које

,

ЗНАЈУ СВОЈЕ ИНТЕРЕСЕ: Солидарност у пружању отпора диктату послодаваца

теже „социјално праведни јој и демократскијој држа ви“. Брант је навео и податке који показују да се смањује (број радника У СПД, а повећава број младе интелигенције. Према томе оријентација на „нову средину“ није краткороч на тактика за изборе него политички израз друштвено-економских кретања инАустријски развијене зем ке. Ко не располаже подршком. те „нове средине“, тај не може опстати на власти, истицао је он.

Брант је истовремено одао признање младим соци јалистима што ју на теоретском разјаш њавању будућег програма СПА и садржине демократ ског _соџпијализма којему партија тежи. И наговестио

5 : 5 дничких актива која се са

· да припрема.

8 присутни у њеној

; ци,- али — с друге

супротставе

инсистира-,

је — прву конференцију ра

Међутим, млади социјалисти виде у радничким ак

, тивима доказ да СПД није

радничка партија, да рад нички интереси нису били политистране — упозбравају да ће се изјаловити ишекулације оних

: снага у СПД које покуша-

вају да. радничке активе „младој интелптенцији“, при чему се ми сли баш на младе социјали сте. Јер, присутна је теза да радници сами кажу шта имају у своје име, а не да у њихово име говоре „мла ди теоретичари“, који _ се позивају на марксизам и „уносе забуну и нервозу у редове СПД“.

| Самоуправљање и „саодлучивање“

'У полемици око радничких актива поново оживља ва теза да нема демократског социјализма без рад ничког _ самоуправљања у

привреди. О томе је недав-

но говорио и сам проф, Ер

„се очекује с великим инте

цен, _ председник Комиси“ је за израду дугорочног програма СПА, изабране на. последњем конгресу у Ха новеру. Конгрес је — захваљујући отпору младих со цијалиста — одбацио дугорочни програм који је била израдила комисија (предсе дник Хелмут Шмит, потпредседник СПА и минис стар финансија) с образложењем да је то збир програ“='“ ма бонских министарстава а не идејно-политички про грам СПД:

~ У полемици је све присутнија теза да „саодлучи зање“, за које се залажу СПА и синдикат, као израз политике класне сарадње рада и капитала, не може ни сада ни у будуће да про-

мени владавину и домина-. цију крупног капитала. "На против, тако саодлучивање“ је нека врста модног салона за улетшнавање свемоћи

концерна и! банака.

Ток и закључци предстоје ће _ конференције радничких делегата у Дортмунду

ресовањем баш због тога | шо ће се претежно бавити 5 овим централним темама будуће политике СПА. 5 _ Раде ВУЈОВИЋ _

|