Борба, 07. 10. 1973., стр. 5
7. ОКТОБАР 1973. — БОРБА — СТРАНА 5.
СТАНЕ ДОЛАНЦ:
Велики народни збор у Цељу побђодом 100-одишњице „Цинкарне«“
~ (Цеље, 6. октобра) — Поводом 100 гтодише ице цељске „Цинкарне У Цељу је данас одржан велики збор радних људи и срабана овог краја, на којем је говорио секретар Извршног Бироа председништва СКЈ Стане Доланц, НА свечаности је председник Извршног Већа Словеније Андреј Маринц предао колективу Цинкарне одликовање Председника Републике, Са збора је упућен поздравни телеграм другу
Титу.
Стане Доланц је радном колекгиву Цељске „Цинкарне“ пренео поздраве и честитке председника Републике и председника СК друга Тита, и рекао да се иза радног колектива „Ципкарне“. као дела наше радничке кла се, налази 100 година борбе за афирмацију права радника произвођача. Указујући на послератни развој Југославије Доланц је, између осталог рекао: „СФРЈ је донас снажна, јединствена, самоуправна заједница народа и народности, која је својим сопственим сна тама и стваралаштвом своје радничке класе савладала све безбројне тешкоће послератне изградње, одбила нападе на наш самоуправни социјалистички пут, који су били уперени од стране Информбироа 1948. године, Ђила сове концепције рестаурације капитализма, ранковићевског стати зма и бирократизма, и све до данашњих покушаја различитих на ционализама, либерализама и тех нократизама да укоче наш напре дак.“
Зауставити клерикалистичке амбиције цркве
Доланц је затим говорио о јачању самоуправних социјалистич ких снага у Југославији и о снатама које су се одупирале таквом развоју, и у вези с тим истакао: „Сматрам да морамо сасвим јасно рећи да све опозиционе тенденци је у нашем друштву можемо свести само на два концепта: на покушаје обнове капиталистичких односа, или пак ча етатистичке, унитаристичке и бирократске, јед ном речју стаљинистичке односе у нашем друштву. Ниједан од но силаца тих опозиционих тенденција није никада до краја излео барем јавно, свој програм; међутим, сви национализми, либерализми, унитаризми, технократске тенденције и остала супротстављања самоуправним социјапистичким односима могу да змаче само то и ништа друго. Наша рад ничка класа сви наши народи и народности су се плебисцитарно одлучили за самоуправзи сопијализам у Југославији, и с тога пута неће никад и нико да их скрене.“ Како је рекао Доланц, Савез комуниста и друге социјалистичке снаге у бици за самоуправни социјалистички друштвени развој наилазе на отпор не само међу технократски и бирократски оријентисаним људима, већ и међу клерикалистички настројеним круговима у самој цркви и међу лаицима око ње. Укзазујући на поновно оживљавање тежњи за политизацију људи на верским разликама, Доланц је истакао да би то у крајњој линији довело до обнове ·странкарства и оживљавање политичког клерикализма, који никад није користио словеначком наролу, религиознима И самој религији.
Према речима Доланца, у прквеним организацијама се настављају а у последње време чак јачају, тенденције. које су у супротности с уставом одређеним по ложајем пркве и релитије у нашем социјалистичком самоуправном систему. и које су уперене против његовог развоја. „Основна садржина тих тенденција је у на стојањима да се црква афирмише у самоуправном систему као субјекат, који представља религиозне грађане. као посебна друштвена интересна заједница, на основи верског опредељења односно погледа на свет и да се тако у скупштичском систему и у друштву уопште појави као одго ворни носилап моралне, социјалне, хуманитарне и политичке док трине, као спаситељске алтернативе за савремени свет. а при томе неким својим акцијама лолази у супротност с правним нормама, које регулитту положај ток ве, верника, и односа с држе авом“ рекао је Доланц Он је додао да при томе не мисли на онај део свештенства и верника који су прихвотили самоуправчи систем као могућиност ла се показа крене себи и верској делатности, већ на оне који у паљој лемократизацији друштвемтих односа тра же могућност за обнављање иде нополитичких функција покве и тиме отварања пута новом клериглизму. Истичући да су такви покушаји у супротности с основама самоуправног система, уперени про тив подруштвљавафа политике, на разбијање јединства радних људи и грађана, и да изазивају верску нетрпељивост и јачају манипулативну снагу цркве и њен негативни однос према соци јалистичкој самоуправној демократији и улози Савеза комуписта, Доланц је секао: „Сматрам да је потребно зауставити ову крајње негативну политичку о-
СТАНЕ ДОЛАНЦ: Убрзати акци ју за стабилизацију
фанзиву појединих кругова У цркви, и то у првом реду отпором верника у нашем социјалистичком самоуправном друштву. Не бисмо смели и не можемо дозволити да се такве клерикалистичке амбиције цркве шире, јер би то штетило не само њој и религији, већ целокупној словенач кој друштвеној заједници“.
Доланц је истакао потребу јачања улоге и положаја Социјалистичког савеза у борби против клерикалистичких тенденција У цркви, наглашавајући да морамо бранити становиште да црква има своје место у религији, а не у политици. Верпицима мора да бу де јасно да ми подруштвљавамо
"политику и да је снага самоуп-
равног социјализма у јединству темељних интереса радних људи, а да је клерикализам уперен про тив тога, јер покушава да дели људе, што је у супротности са са моуправним социјалистичким дру штвеним системом и с њиховим основним интересима, рекао је Доланц. У вези с тим, он је истакао да самоуправно социјалистичко друштво гради положај и улогу човека на његовом раду и да ће се, заједно са свим самоуправним социјалистичким снагама, борити против свих привилегија, монопола, и било какве поделе људи на основи погледа на свет, или религије.
Потврђена класна усмереност нашег друштва
У наставку излагања, Доланц је говорио о политичкој активно сти у протеклој години, подстакнутој Писмом председника Тита и Извршног бироа Председништва СЕЈ, и о успесима постигнутим у привреди. Као један од највећих политичких успеха он је истакао да се потврдила и пробудила класна усмереност нашег друштва, која значи битку за непосредне интересе класе и свих радних људи, битку за практичну реализацију 0нога што је записано У програму СКЈ и уставу. Товорећи о великим резултатима У привреди, До ланц је указао ~ бржи процес стабилизације, побољшање ликви дности и смањење задужености привреде, на повољно кретање економских односа с иностранством, на договор о „развоју пољопривреде, итд. Он је поменуо и низ успешних акција на друтим подручјима — социјалном, турном, образовном, полвлачећи да са свим овим резултатима не можемо и не смемо бити задовољ ни, јер многе акције започете Писмом теку сувише споро и недовољно одлучно.
У вези с тим, Доланц је упозорио на потребу да се убрза и одлучније спроводи акција за ста билизацију, као и за стварање услова за дефинитивну израду гло балног концепта економског и друштвеног развоја Југославије у целини. Према његовој оцени, је-
радничке.
кул-
цан од основних разлога да се ти задаци брже не реализују лежи у томе, што је усклађивање економских интереса појединих под ручја покрајина и република често веома споро. А то је једним делом последица још увек нераш чишћених схватања карактера на шег привредног простора и политике. Доланц је указао на став
0 јединствености привредног про
стора Југославије, уз истовремено обезбеђивање пуног права радних организација, комуна, репу блика и покрајина да практички одлучују у оквиру својих ком петенција о свим најбитнијим пи тањима свог економског и друштвеног живота,
Како је нагласио Доланц, комунисти не могу да прихвате никакве тенденције којима би се покушала нарушавати улога ООУР, комуна и република у про цесу друштвене репродукције, а исто тако, ни тенденције које би из личних, групних, егоистичких или националистичких интереса и тежњи штетиле нашој самоупра вној социјалистичкој заједници. У вези с тим Доланц је поменуо
да је СК у циљу бржег друшт- ·
веног договарања и успешније ре ализације стабилизационе полити ке, а пре свега, у пиљу конципирања заједничког концепта економског и друштвеног развоја, предложио формирање привредног савета СФРЈ, који је основан одлуком СИВ пре неколико месеци, али још није почео с радом. ,
Доланц је посебно подвукао да до 10. конгреса мора да буде при хваћен друштвени договор о на шем привредном развоју и да конгрес мора да отвори перспек тиве и нашем друштвеном развоју, при чему није реч само о ковцепту развоја Југославије, већ свих привредних и друштвених субјеката у општинама, ре публикама и покрајинама. Доланц је нагласио да је предуслов за то спровођење у живот уставних амандмана о ООУР и да комунисти морају да схвате да су ООУР и њихово стварно функ ционисање, основни“носиоци „управљања дохотком који ствара наша радничка класа. Од тога зависи да ли ће радници конкретно утицати на друштвену репродукцију, а и сви процеси нове ин теграције, самоуправног споразумевања и друштвеног договарања и планирања, на свим нивоима — од комуне до федерације.
СК — основна кохезиона снага друштва
У вези с покушајима у неким уставним дебатама да се негира улога и одговорност радничке кла се за њену будућност и да се тра жи излаз у унитаризму, оправда вајући га некаквим иматинарним заједничким интересима радничке класе Југославије, Доланц је подвукао да заједнички интереси сигурно постоје, али не такви да би били изражени у пентралистич ком управљању вишком вредности, Он је нагласио да је почетак самоуправљања у ООУР и да, ако ту не буду рашчишћени односи, није могуће очекивати усклађива ње интереса на нивоу општина, република, а још мање федераци је. Управо нечисти или деформи сани односи у основним ћелијама друштвеног, економског и политичког живота — месним заједни цама и ООУР — били су често узрок супротности у протеклим тодинама, када се под плаштем самоуправљања крила само фор мална демократија, рекао је Доланц, и истакао да је то омогућа вало појаве технократизма, бирократизма, елитизма и малограђан штине.
Говорећи о улози Савеза кому ниста као фактора који свесно утиче на развој друштвених одно са, Доланц је нагласио да је СК у последње две тодине доказао своју животну повезаност с радничком класом, иако су многе про тивречности, с којима се СК борио, настајале и унутар њега, и упркос томе што су поједини носионци неких вационалистичких појава били и у СК. Савез комуниста, као целина је доказао и потврдио да је основна кохезиона снага У нашем друштву, наставио
је Доланц и рекао да су при томе многи отпали, али да је само тако било могућно да из тих политич ких супротности изађемо као победници, јачи него икад.
Доланц је посебно истакао да је данас основни задатак комуниста да конкретно делују у свим срединама где раде и живе. Бити члан СК, не значи само прихвати ти марксистички поглед на свет, већ бити спреман на истински рад у развоју самоуправних друштве них односа, подвукао је Доланц. Он је посебно упозорио на потре бу веће заступљености непосредних произвођача у СК, јер ће рад вичка већина бити реална основа за његову класну оријентацију, идејно јединство, и гарантија за
ништавањем ватром,
успешну Ффорбу против опортувиз ма, бирократије и других негатив них појава. У вези с тим, Доланц је упозорио да се на већи прилив радника у Савез комуниста може
рачунати само онда, када радни ци буду убеђени не само у исправ ност политике СК, већ и у то да су Савезу комуниста стварно потребни. Доланц је посебко подвукао значај повезаности СК с радним масама, без чега не би успели да створимо такав историјски преокрет, као што је изградња самоу правног социјалистичког . друштва, |
У делу излагања посвећеном припремама за 10. ковгрес СЕЈ Доланц је нагласио да је у пред логу Платформе изнет целовит приказ карактера нашег друштва. Ставови у Платформисуу том погледу потпуно јасни и пред стављају путоказ за акцију и што већу мобилизацију у свакој организацији и свакој друштвеној средини, истакао је Доланц.
Осврћући се на поједина криз на жаришта у свету, која одржавају притисак империјализ ма и неоколонијализма, Доланц је указао на недавни злочин У Чилеу, рат у Вијетнаму, ситуацију у Камбоџи, Лаосу, Мозамбику, Антоли, Гвинеји, на Блиском истоку, а посебно је истакао оживљавање неофашистичких по јава у појединим земљама, У вези с тим поменуо је и рушење споменика корушким партизанима у Робежу. Доланц је нагласио да ће се Југославија, у складу са својом политиком, залагати за спровођење дожавнот уговора, ко ји је Аустрија потписала и којим је преузела на себе обавезе, ко је је дужна и да испуни „Југославија није имала, нема, нити ће имати, никакве територијалне претензије, али, оправдано ће се залагати за права својих народно сних мањина у другим земљама, па и у Аустрији“, рекао је До ланц.
Доланц је подвукао да напредак није могућно зауставити уубијањем, хапшењем и насиљем, јер су то већ многи у историји покушавали, али нису успели. „Социјализам, као идеју прогреса, независ ности, националне слободе, материјалног развоја и мира, социјализам као идеју равноправности међу људима, социјализам _ као друштво, у којем радничка класа само одлучује о свом животу, и својој будућности, није могућно зауставити,“ рекао је Доланц. Он је на крају говорио о значају Ал жирске конференције несврстаних. ЈУРЕ БИЛИЋ:
-
СК МОРА ОСИТУРАТИ ИНТЕРЕС РАДНИКА
Излагање политичком активу Шатца о уставним променама и
извршавању задатака из Писма друга Тита и
Члан Извршног бироа
Председништва СКЈ Јуре
Билић говорио је 25. септембра политичком активу Шапца о уставним променама и извршавању задатака из Пис ма друга Тита и Извршног бироа. „Комунист“ у следећем броју доноси ауторизоване делове излагања Билића о формирању основних организација удруженог рада и зе туелним проблемима борбе против неоправданих содијал них разлика у нашем друштву.
Ви знате добро, и то. није само наш проблем, то је светски проблем, да етатис тичке а то значи технократ ске снаге, владајући капита лом владају и људима. То се исто догодило иу нашем друштву. Ми желимо сада стварањем основних организација удруженог ра да да удружени радници ра сполажу тим капиталом, вишком рада и да он не мо же бити отуђен. Али, ми не желимо да се на томе заус тавимо, јер ако бисмо се за уставили на томе, друштве на средства би се приватизовала, и група људи или појединци могли би се наметнути радницима у основ ној организацији удруженог рада и владати њима. Ми морамо тежити асоцијацији, удруживању _ произвођача — од основних ћелија, орга визација на месту рада и становања, до ошштине, републике, федерације. На тај начин ћемо осигурати интег рацију друштва и онемогућити да средства буду отуђе на од онога ко их ствара.
То је велики задатак И његова ће реализација трајати више година, Ја бих рекао да ће се на том путу
развити нова класна борба у нашем друштву. И зато
Савез комуниста мора оси-
гурати, чувајући интересе произвођача, да средства не буду отуђена од њих. да се она не приватизирају. не партикуларизирају и атоми зирају, него да Савез кому ниста у општинама и републикама води рачуна о појединачном и општем инте ресу и да се, путем самоуправних договарања и спора зумевања, разрешавају 0сновне противуречности нашега друштва. А то је нуж но потребно и због економског развоја, јер ако се не би тако разрешавале проти вуречности на привредном пољу, ту би се не само рађао антагонизам и разбијало јединство радничке класе и Савеза комуниста, него би то. онда, стварало основу за сукобе међу републи кама, као и унутар самих република. А то би био основ за нови национализам. Реакција на њега стварала би основ за нови централизам, нову бирократију, при мену метода дириговања из центра итд.
Ако Савез комуниста не буде способан да сада орга низује радничку класу у ос
новној организацији удру-
женог рада, тако да делега ти буду свесни људи, они ко ји ће знати да ускладе појединачне и опште интересе и да комунисти ту делу-
ЈУРЕ БИЛИЋ: Удружени радници треба да растолажу виликољм рада,
ју, да се издигну изнад пар тикуларистичких, поједина чних интереса — постоји велика опасност да поновно доживимо сукобе које смо имали 1970, 1971. и 1972. године. А одатле би произаш ле и многе економске тешко ће у нашем друштву...
Заустављени су негативни трендови
Ми смо Писмом зауставили тај тренд. Подвргли смо темељној критици социјалну политику нашег друштва и указали на узроке ко ји су раслојавали друштво на сиромашне и богате. Под вргли смо критици корупци ју, мито преваре, стицање дохотка без рада итд. И У том погледу зауставили смо тренутно негативни тренд. Може се рећи да су у неким срединама многим људима постављена и питања одакле им то што су стекли. У Писму се чак наводи конкретан случај спекулације око станова и око земљишта. У неким републикама је блокиран промет некретнина и земљишта. У неким је постављено питање порекла имовине и враћања оне која је незаконито стечена. Али. када видите колико се тога логодило У нашој земљи и шта смо ми практично У том смислу учинили (иако је било тешкоћа око критеријума и претеривања), он-
Извршног бироа
да ми не можемо бити задоРОЉНИ, И пошто смо подвргли критици, како је то рекао друг Тито. лов на вештице, догодило се то да у ширим размерама још није такорећи ништа одузето они ма који су стицали доходак и имовину на недозвољен начин.
Рекли смо, такође, да се порески органи, инспекције ке службе итд. морају 06пособити. Овим местимичних настојања, ту се битно није ништа учинило, или се учинило врло мало.
С друге стране, и што је.
још теже, ми нисмо рушили основу која је стварала могућност да се неко богати на рачун туђег рада. Истина. многи трошкови репрезентације, мање шпекулаци је и преваре итд. су ликви дирани и нема их толико масовно. Али, сада се то пер фидније ради, сад се понов но жели изиграти пропис, Сада, на пример. долази до фиктивних развода бракова да би се изиграли пропи
си о максимуму стамбене по |
вршине. Није се, дакле, сру шила основа која рађа могућност да се даље друштво раслојава на сиромашне и богате.
Ако озбиљно и организовано не почнемо решавати и једно и друго — нећемо решити оно што смо У Пис му поставили.
Говорећи о малограђанском и потрошачком менталитету Билић је рекао: Могу рећи да је наше друштво почело да иде у друштво грађанских навика, 60ље речено његови делови по чели су попримати грађанске буржоаске навике. О то ме се говори у Писму, гово ри се о потрошачком мента литету, малограђанштини. Шта то значиг У нашим градовима ствара се малограђански менталитет, бур-
жоаски начин живота. Ка- ·
да ми критикујемо такве ствари, онда нам кажу ви сте примитивци, ви хоћете да правите уравнилов ку. ви хоћете да осиромашми те ово друштво итд. А погледајте само нашу потрошњу. Наш средњи слој живи далеко боље него слични слојеви у друштву које је два-три пута богатије од на шет. Погледајте поједине људе: не знају од беса како кућу да опреме.
Не треба ствари драмати зовати. Ми можемо о свему томе говорити зато што смо јаки. Да наша Партија није била снажна не би 1971. и 1972. и 1973. године тако од лучно ликвидирала разне деформације које су се У нашем друштву испољиле. Снага је наша у томе, да от ворено говоримо и да све те ствари ликвидипамо без де магогије без прикупљања поена, без лидерства, рекао је Билић.
Сађетођање председника опшшинскит скупшшина уже Србије
да чвршћу сарадњу општина
Надлежности регионалних заједница утврдиће општине — Међуотштинске заједнице нису стари срезови
Јавна дискусија о Уставу СР Србије указала је да садашња међуопштинска сарадња не задовољава. Јединствени су закључци да сарадња 179 општина у Републици (на територији уже Србије је 113 општина, Вој водичи 44, и Косова 22) треба унапре дити.
Ово је речено на јучерашњем реги оналном саветовању председника пре ко 20 општина уже Србије у Београду, коме је председавао Драгослав Марковић, председник Републичке скупштине, о међуопштинској сарадњи и регионалном удруживању у нацртима устава СР Србије и СФРЈ.
Договором до регионалне заједнице
— Нацртом устава Србије предвиђена је чвршћа међуопштинска сарад ња заснована на принципима добровољности, Стварање регионалних заједница, облика међуопштинске сарад ње, треба да се регулише друштвеним договором заинтересованих општина и република као шира друштвено-поли тичка заједница. Договором заинтересованих општина прецизно ће бити од ређене надлежности, задаци, функција, међурепубличке заједнице, рекао је Драгослав Марковић.
Најчешће истицани закључак је да пут до међуопштинске сарадње, регтионалног удруживања, мора да буде на принципу добровољности и друштвеног договарања. На јучерашњем
првом од три регионална саветовања у Србији наглашено је да уставом предвиђене међуопштинске заједнице „немају ништа заједничког са старим срезовима“. Срезови су имали и финансијска средства па тако и самосталне надлежности и били су међустепеница У самоуправном ортанизова њу нашег друштва“.
Нови републички устав треба да предвиди обавезније облике регионал ног удруживања, изнето је на јучерашњем саветовању, као облик повезивања привредних и друштвених ин тереса на основама самоуправног удру женог рада. Изнета су и мишљења да „ни у ком случају не би требало про писати обавезност тог удруживања“, јер би у том случају постојала опасност од нарушавања прокламованих принципа о самосталности општина. Добровољност, то је често помињана реч, и захтев је да се она нагласи уставвим одредбама, поред осталог, и из „страха да не дође до преливања дохотка из малих у веће центре“. У сваком случају, сви су сагласни са захтевом да се спрече локалне политике и интереси и да је управо тренутак да се општине у ужој Србији боље организују, јер је пракса показала „да тамо где смо се удружили постижемо и боље резултате“.
Јединствено решење | за републику
Закључујући јучерашње саветовање, Драгослав Марковић је рекао да
није велики проблем ако, с обзиром на специфичности појединих република (њихова величина, број општина и друго) питање међурегионалног удру псивања буде различито регулисано У републичким уставима. Међутим, уну тар Републике ово питање мора да бу де јединствено решено.
Ми морамо да одлучимо да ли иде мо на међуопштинске заједнице или не идемо, да ли ћемо предвидети ретионалне заједнице или не. Различита решења у оквиру наше републике не можемо да прихватимо.
Не треба истицати облике сарадње између општина, већ говорити о организованом сталном облику међуопштинске сарадње, рекао је председник Републичке скупштине. Обавезност сарадње реализоваће се на осно ву добровољног договора заинтересо ваних општина. док Устав, као и за-
за
„о
кон, не треба да врши територијалну _
поделу или одређују регионе. Устав, међутим, треба да каже да У Србији општине оснивају међуошштинске за једнице са одређеним надлежностима. Добровољност се огледа У томе које се општине удружују, какав је карак тер тако формиране заједнице. за какав су се начин одлучивања договори ли и која питања ће се заједнички ре
' шавати, без страха од преливања до-
хотка.
Д. ДРАЖИЋ