Борба, 07. 10. 1973., стр. 6
|
уп
-
6. СТРАНА — БбОРВВА — 7,
ОКТОВАР 1978.
Зоружена бежба »Нишађа 73«
ћеековац
емено
заузет
Синоћ бко 17 часова
јаким им изненадним
нападом јединице „ћлавиж“ успеле су да привремено заузму Лесковац; Живот у овом граду потпуно параливан
(Лесковац, 6. октобра) Ниш се вратио нормалном живофу, или је у Лесков= цу вваки бблик Живота то тално 3замре. Јаким снага „Ма И изненадним нападом; наимв јединице _ уплавих“ увнелв су ди привремено за тосподаре Лесковцем. Извршни органи друштвенополитичких организација И више Индустријски преду зећа евакуисано је На тТе= риторију „Ирвених“ и сала се свака активност у Јес= ковцу одвија илегално:
Док смб преким — путем журили од Ниша према Ле сковцу Имали смб утисак да бемо 7 евбјим извешта= јима мбрати да напишемб о8б б чему нико нијв желео НИ да мисли. Бојећи се да „„НИСмб скренули 6 правог
пута, знуставили смо се
пред једнбм етарином; не гдв близу житориће.
== Мајкб; мбжв ли 68 ову да ле Лесковца. упитали смо, = Може. али сада не може, рече нам старица Стој ка док ју је немирна јупина вукла негде у страну.
Али зашто
— Рат је, децб! Изгинуће и љули и ебдка; па ми ћерка каже: води Мајке; ју= „ницу у нбток, 7 врбак: да бар нешто стоке сачувамо
И обта ббарица Стојка на прашњивом путу иза нас:
А на вимом улазу у Леско ван, тамо вле нише Добро Абдшћи 7 град козметике“ втајалв су истурене страже „плавих“ Те је дакле; била краница где лична докумевта Нредстављају само ббичне папириће. Овде је
–"пробто речено: заведен репоим какав слободољубиви свет никал не би пожелео: что Одмах по уласку у град _„ команда града „плавих“ из далд је позив у коме се ка же „Позивају ве лојални грађани мушкарци ољ 19 до 40 година, који желе да ступе у чету месне милиције која би се ставила у слу жбу команде грала _ „плавих“... Припадници _ ова јелинице били би снабдеве ни Бамирницама за потребе _ својих породица из магацина _ комачле града
„плавих“ и обезбећаним ме
сенчним платама“
Али) умветб одзива, ДО раб је презир И бојкот. Ни један једини грађанин све ковца није приступио 080] јединици, Уместо Да им слу жжв. одлучили су 68 на 01нар. тек залепљене трогла ве, ћозиве и плакате ипла-
_ Виж“ врађани Леековца, на __Вочито омладина и пиони-
Ри кидали су и лепили ма по ВУћал ицрвених“,
„Крвљу стечена елобола — крвљу мора и ла се бра ни“, поручивали су бмладинци. А деца, малишани
БЕОГРАД
који су тек научили да сри чу елова кредом су остављаћи бвоје поруке! „Идите што бре, хоћемо да се вра тиме нашој учитељици“. „И дитв ви наних улица и ве тазитв наше травњаке“, пи салд ј6 на Другом месту.
А у свнмом центру града јутрос рано осванула је и ова порука: „Ви сте нам синоћ украли спокој; МИ ћемв Вама вутра!“
Оеване, тако, једна пору
ка и Живи неки тренутак.
па је замени друга; А пре кб дана Лескбвац личи на обустели трад. _ Затворени су бви јавни објекти, 688 пролавнице. жотели, «афане, трафике, чак И апоте= ке. На прозорима етанбна спуштенев бу ролетне као да Иза ЊИЖ нема ни живе душе, А кад падне вече, оживеће илегала, тај страви чни бблик отнора коме низ јелан режим не може ла о поли Кажема оживеће, 8= ко #66 Фвва град Не буде овлебођен.
· Последњи извештаји са Фронта охрабрују. Тамо не где на Висобавнима у ши рој дкоћини Лесковца води се жестбка тенковска битка. „Црвени“ су кренули у противнаналд и 73 помоћ а= вуанијв и желиконтеоскбв д6ееанта _ Потисиу _ снате „лавих“ И зато говђани Лесковиа живе у нади ла ћа твихов гваћ б6ао; веома браб бити бпет слоболћан
Зинита ИВАНОВИЋ Јубилеј јужноморавеких оригада
(Ниш; 6, октобра) — Јуби ларна тридесетогодишњица формирања јужноморавеких бригада народноослободилачке војеке у Југосла вији биће прослављена велиним митингом у селу Об ражди, на планини Радану, где је прва јужноморавска
бригада формирана 1. окто |
бра 1943. тодине.
Прослава се одржава три дана касније — 14. октобра, како се не би поклопила са годишњином __ ослобођења Лесковца која се слави 11. октобра. Преживели борци прве јужноморавске бритаде окупиће се 13. октобра на свечаним академијама у Медвеђу, Лебану и Лесковцу. У недељу 14. октобра на планини Радану биће отворен спомен-дом у коме Не са налазити и музеј посвећен јужноморавским брига дама, (Танјуг) __ .
ОТВОРЕН САЈАМ „МОДА У СВЕТУ «
__На Сајму учествује 500 југословенскит и 200
У Ведераду је јуче отво= рен четрнавети МИ Н ни сајам одевања „Мода У 6 зељу Сајам је, у прису-= ству великоћ броја гостију, бтвбриб члан Савезног Извршног већа Трпе Јаковлев Ски. ; Кад реномирана специја= _ лизбвана приредба, рекиб је Трпе Јаковлевеки, вајам на · уеавремен начин обрађује и - приказује еве компоненте еавременог одевања и моде. "ако се На најприклацпији начин домаћој и страној ја ввоети ПАН ЕЦЕ у првом реду достигнућа југословенских текстилних К0= зжарбко-прерађивачких ин= „дустрија. Истичући значајне успеке југословенске ин дустрије сдеће и обуће односно теистилне и. кожарско-прерађивачке индустри је Јаковлевски је рекаб Да бре све Више задовољавају пофуебе домаћег тржишта и извоза; Тако је у осам месеци ове године извоз текстилних производа порастао га 15 одстб, а производа ко» жепреко нрврађивачке индустрије за 16 одсто, у односу на исти период прошле
инострани изљигама
године, Јаковлевески је на крају изравио уверење да ће два приредба омдгући= ТИ истб такб да се југоеловански произвођачи техног= лојики, и научно технички повезују са својим индетра ним партнерима у овим ин дустријским ранама.
У име града – домавина присутне излагтаче и #осте поздравио је — предбедник Скупштине града. Бранко Пешић, а у име организа-= тора генерални директор са
· јма Језна Рајтер.
На овој значајној привре дној манифестацији учест вује преко 500 југосповенФких предузећа и око 200 фирми из 20 земаља, У току сајамске приредбе од 6. до 14. октобра излагачи ће приказати текстилне прри= зводе конфекцију, трикотажу, произвбде од коже, коз метичке препарате и дупун ске артикле ва сезону нрдб= леће-лвто 1974. године, БИ= спонате изложене на сајму оцениће једанаест стручних жирија и доделити традиционалне награде и дипло ме најгаслужнијим излатачима, (Танјуг)
ДАН АРТИЉЕРИЈЕ
Артиљерија Југословенске народне армије данас славц 32. рођендан. Седљог октобра 1941. године парти~
запски фртиљвбрци Су испалили прве жице на окупатора,
који је бид стациониран на адродрому код Краљева.
вашким данима рата, најчешће бтети од њећрија=
теља, партизанска топови нижад мису уљуклћ. У посларатнолм периоду артиљерија је стално јачаља, а данас представља огромну снагу наше армије. Нова
чајсавревљменија друђа. у рукама високостручног
кадра,
обробана на маневрима # вежбама „Слобода 71“, „Подгбра 72“, „Косбвб 72“, „Кадињама 73" џ »јесењ 78“, пот= врдила бу високу борбетиј готовбст.
Упдредб ба јадиницаља
оћеративне аржије јача
развцја се. њишта слабија, дртиљерија територијалних
јединица.
ТУЗЛА
НЕДОСТАЈУ ВАТОНИ ЗА ПРЕВОЗ УГЉА
(Тузла, 6; октобра) — Си ноћ јв у Тузли садпште= нв да је данашња произ= вбддња угва у Креки и Бановићима умањена За 48= дам хиљада 7968: Рудари нису могли да обтваре удбичајену дневну производ њу од 27:000 тона, због то
ва штд им је железнина испоручила 850 вагона Мма= ње:
Свад Балвадановић ди= ректор производње изја=
вио је да рудари чине све напоре да што више угва отпреме камибнима у прав цу Вбјвбдине и уже Срби је де је несташица угља највиша. Железница је и наче, наговесткла несташицу вагона због кампа= ње шећерне репе, али се у руднинима нису надали да ће се број Вагона сма-
њити скоро на половину.
6. РРУЈИЧИЋ ||
Одлуком Кривичног ве ћа Тројице бвоградекоР О= кружног буда; коме је пре деедавао судији ЈБубомир Трифуновић, јуче је 667 кривичног дела н6нријатељбке пропаганде == на две године и шест месеци етрогог затвора 9Су Бен Војин Лукић (54), адвокат, некадашњи Савезни бехретар за унутрашње по еслове. Суд је истовреме= но, бдлучиб да бнтуженог Лукића; који св на овом нретребу браниб ба слоббде, стави у притвор 10 правоснажнбети пресуде.
; Дукић је, иначе, по истој оптужници, такође у окружном вуду у Беовра= ду, 28: априла осуђен на 18 месеци старог 3Зафвог ра. Ову пресуду је, међутим, због нетачно и непот пуно утврђеног нињеничног стања укинуо Врховни ни буд Србије, вративши
цед предмет на пдновно су.
ђење. Врховни суд је, том
крва и ташта
ВОЈЕНУ ЛУКИЋУ 2,5 ГОДИНЕ (ТРОГОЕ ЗАТВОРА
приликом, пустиб рптуже ндг из притвора: образлажући пресуду
судија Трифуновић је ре као да еу доказаним пос-
тупком утврђени сви маво,
ди оптужнице, Сви сведо= ци су остали при ранијим
тврдњама да је Лукић, У
више наврата и на разли= читим местима, вршиб у њиховом присуству непри
јатељеку прбпаганду. Суд!
је утврдио да је оптужени поред ббталог, злонамврно
и неистинито приказивад.
наше друштвено=еконбмс= ко и политичко уређење, вређајући при том некв на ше највијне руководиоце. Судско веће је устанозило да је Лукић, такође, не њим евојим изјавама з7т8ковад на братство и једин ство наших народа и народности: (Танјуг)
Наша драга и неизмерно вољена мајка, бана, све-
БОСИЉКА ЋИПРОВИЋ
преминула је 6. 10, у 74, години живота, Сахрана ће св обавити дана 7. октобра 1978. кодине у 15 48 сова из капеле на Централном гробљу у Београду.
Ожалошћена породица: синови; Стеван, Марко,
и Јован, кћери; Љубица и Дивна, унуци: Алокбандар; Марко и Коран, унуке; Мира, Дејана, Љиљана и Љиља, снаје! Вера, Мила и Неда: зетови: Павле и Недељнб и остала многобројна
родбина;
пад Бамара нарави шиви зиа па чљм.
Честитка Станета Поточара
начелник Генералштаба ЈНА Ренерал-пуковник Ста не Поточар упутио је поводом 7. октобра — Дана артиљерије, војницима, пи томцима и старешинама 39 тИиљеријских јединица и установама Југословенске народне армије Следећу честитку:
„Другови артиљерци, ла водом 7. бктобра, == Дани арћиљерије, упућујем вам срдачне честитке.
Пдеебно ме радује; шта и овогодишњи Дан арти= љерије, обележавате 3зна= чајним резултатима које сте постигли у обуци и зас нитању војника и стареши на у јединицама и школа ма.
Уверен сам да ће то и у будуће, каб И до сада, у= порним залагањем и преданим радом јачати наше артиљеријске једнице и ти ме Дати свој допринбе У= чвршћењу одбрамбене мо= ћи наше социјалистичке заједнице,
Желим вам успехе у из вршавању ових задатака“ Танјуг)
МА
ХРВАТСКА
Додељене награде „Руђер Бошковић“, „Никола Тесла“ и „Божидар Аџија“
(Загреб 6. октббра) == Од бор за доделу награда науч ним радницима СР Хрватбкв за 1972. годину саопштио је своју одлуку 6 додели награда за животнд дело, каб и иМена добитника накрада „Руђер Бошко= вић“ = »Никола Тесла“ и „Божидар Аџија“,
Награде за животно лело додељене су: академику 30 рану Бујасу, редовном професору Филозофеког факултета у Загребу, акалеми ку Отјепану Хорватићу. редовном професору у мензи-= ји Природоселовно-матема-= тичеог факултета У Затре= бу и директору Института за бдтанику свеучилишта у Загребу, професору др Мир= њу Корићу, редовном про= фесору у пензији и научном саветнику Института за оплемењивање и производ= ву биља Пољоприврелноћ факултета у Загребу, про= фесору Драгутину Крпану, динлемираном инжењеру и редовном нрофесбру Факул тета втројарства и бродогра дње у Загребу, професору др Винку Мандекићу, редовнбм професору у пензи ји Пољопривредно-шумар= сиоР факултета у Загребу и професору др Милану Смоквини = редовном про= фесбру у пензији Медицинсков факултета у Загребу.
Награда „Руђер Бешковић“ припала је: доктору Дратану Декарису, наслов= ном доценту Медицинског факултета у Загребу, док= тору Јанку Хераку, вишем научном сараднику Института „Руђер Бошковић“ у Загребу и др Елзи Рвинер вишем научном сараднику Института за медицинска истраживања и медицину рада Југославенске академи је знаности и умјетности У Загребу. | 5 Ј
Награда „Никола Тесла“ додељена је Чедомилу Чав= лини; дипломираном инж;
директору Центра за развој и техничка истраживања ЖтП Загреб професору др Александру Ђурашевићу редовном професору Факул тета стројарства и бролорадње у Загребу, магистру Мирку куљишу, дипломираном инжењеру — директо ру Института РИЗ-а и сарадницима др Тихомирђу Штимцу, у Загребу, магис-= тру Тихомиру Тинтору, Ху= свеину Пашагићу, дипломи= раном инжењеру, магистру Крешимиру Бублићу — са= радницима бродавеког института у Загребу и Борису Марковићу, дипломираном инжењеру и научном саветнику Института за електро-привреду у Загребу, нрофевору др Веселину Си= мовићу ванредном професо= ру Гађевинског факулте= та у Загребу и професору Тугомиру Шурини, дипло= мираном Инж. и ванредном професору Факултета стро= јаретва и бродоградње у За гтребу; ;
Награде „Вожидар Аџија“ биће уручене професоРу др Рудолфу Филипсвићу; редовном професбру Фи лозофског факултета у Загребу, и ванредном члану Југославенске _ академије знаности и умјетности, др Ивану Крешићу научном саветнику Економског института у Загребу, колекти ву Старославенског института „Светозар Ритиг“ у За гребу др Бисерки Грабар, др Аници Назор, др Марији Пантелић и професору Иви Метрициоли, редовном професору Филозофеког фа култета у Запцру:
Награде ће свечано бити уручене добитницима у уто рак, 9. октобра на пригодној свечаности у Сабору СР Хрватске у Загребу.
|
| алела)
Ктеси па
——
МАКЕДОНИЈА Прослава напиона-
_ АНОГ празника
У многим градовима и набејвеним местима Македони је почела је прослава наци оналнов празника маквдбаског народа и народности = 11, октобар: У свим кому нама одржавају се евеча= ности посвећене устанку против фашистичких завоје вача и 30. годишњици фор= мирања регуларних народнооелободилачких јединица и стварања Слободних тери торија у Македонији: Евоцирају се успомене на ове славне дане из историје на рода и народности СР Македоније: Сумирање остварења Дру штвенов и материјалнбг раз воја републике И доприног младе генерације главна су обележја ове прославе.
Централна евечанбет одр зжаће се 11. бетобра у Киче ву где ће, на великом наз= родном збору, 2 значају двог јубилеја говорити члан Председништва СФРЈ Лаз зар Колишевски. Проглави ће присуствовати и прежи= вели борци прве македбн= скбо-косовске, друге и треће македонске ударне бригаде и носиоци „Партизанске споменице 191“. кбји су се борили на територији Ма кедбније, Као и представници борачких организаци= ја из свих крајева Македо није и осталих наших република. У Кичеву ће се отворити неколико изложби = 6 раз воју НОР-а и револуције, цртежа и графика југосло-= вепских аутора на тему НОР-а и револуције, баби изложба књига на исту тему. Одржаће се свечана за једничка седница двеју оп= штинских скупштина Киче ва и Дебра, првих слобод= них македонских градова,
(Танјуг.
=> 24 тјезеса · 8%роризта за семе