Борба, 07. 10. 1973., стр. 7

–

ТРИБИНА

ЕДВАРД КАРДЕЉ:

– ПУТОКАЗ

А

Ауторизобано пзлалање о Нацрту устађа СФРЈ и неким каракшеристикама, досадашње јабне дебаше о обом документу на

зајвунпичкој седници Предееуни

_ Не бих овом приликом говорио 6 свим примедбама и предлозима који Фу изнети у материјалу „Активност организације и чланства СУБНОР

и РЕ

У јавној дискусији 6 Нацрту устава СФРЈ, убтива еоцијалистиче

ких република и уставних закона социјалибтички“ аутон вајиг нага такође пу данашњој дискусији. Осврнув бих вв сама ва пике пи примедаба, које су начелчог значаја или Рде пбетоје неки небноразуми, Иначе, сматрам дз се примедбе које су дате у дискусији и Наведене у том мезеријел“ нађазе у ствари на курсу Нацрта устава И да теже, скора све, да побољгзају и допузе текст устава итд. Али, неки предлози можда малб „прескачу“ етапе и иду, по мбм мишљењу, нешто даље од могу= ћности које данас наше цруштвб има, Но и оне, саме по себи, нису У супротности ва курсом устава, већ се | ов 5 пева икикк КрЕа прва Неа На иршени ћа Зесвао се своде на питање шта данас мо

Најпре да кажем да се слажем са примедбом да текст Напрта устава није увек довољно јасаћ и при= ступачан за наше радне људе. Сви смо тога били свесни и у самој Ко= ординационој комисији. Но, догово= рили смо се Да посебна трупа стру= чњака за језик помдбгне да се Текст побољша, односно да се, колико је максимално могуће, напише јаснијим и популарнијим језиком. Али мораће се истовремено водити рачуна о прецизности уставних одредаба. Јер популарно изражавање често води и уопштавању при чему се туби права суштина ствари.

Но; сигурно ће се нешто моћи по= правити у том смислу, нарочито кад се ради о делу текста устава који се односи на друштвено-политички систем итд. Што се тиче других делова; нарочито одредаба о друштве-

но-економским однобима; треба имаз ти у виду да ће бити тешко све У толикој мери поједноставити да би Мотао сваки човек разумети одмаж пуну садржину свих одредаба. Онб што пре свега морамо да имамо у

виду јесте да је ово први Устав У

истбрији који је ушао у конкретну ·

разраду друштввно-економских и економскихж односа између самих радника, рекао бих у самој радничкој класи која је непосредно узела у своје руке целокупни друштвени капитал, тб јвет како Материјална сред ства за производњу Тако и финан= сијска средства проширене репро= дукције. Сви досадашњи устави су у ствари само одређивали однос радника према капиталисти или према држави као сопственику капитала. Нови устав – први устав који разрађује друштвено-економеке односе између еамих радника

Ми смо овим нашим уставом, У циљу даљег развоја нашег социјалистичког друштва, заснованог на самбунправним облицима производ= ниХ односа морали да пођемо једним другим правцем. Морали смо, наиме, олпђедити однос између самих радника и то не само радника унутар поједине основне ортаниза= ције удруженог рада или радне организације, него и између основних организација, између радних организација, између свих субјеката удруженога рада у земљи, Како у републици тако и у федерацији. Прелаз од заједничке својине првобитвог патријархалног друштва на приватну својину трајао је хиљаде година, Прелаз од приватне на друштвењу својину високо развијеног и интегрисаног друштва је, историјски узев, тек на почетку; ИМ, мада се опај процес врши несравњино бр им темпом нето први, ипак и он не може да се изврши само једном револунијом, већ захтева. и низ прелазних облика, тражи евоје време и низ револуционарних акција историјски водеће класе, тј. ралничке класе. А У тој акцији пракса и теорија морају ићи руку под руку: Зато и у јелпом уставу типично прелазног времена мора се све веома прецизно изразити, а то је понекал тешко учинити на популарни начин,

Међутим, "треба имати у виду да допбтењем Устава није завртиен,рад на његовој реализацији, већ ће и после бити потребно много појаштва вања и разраде. Прво, устав је, сам пб себи, једна начелна оснора, и оивир друштвеног живота, а у том смислу и путоказ за акцију. Али она је путоказ само тако што одређује права и дужности грађана, а не чини људе аутоматски ни социјалисти чким лизностима, ни добрима ни способнима. Све то и много другога Зависиће првенствено од живе ак= ције људи, друштва као таквог, а пре свега нодећих социјалистичких биага на" челу са СКЈ. Према томе ва Уставом се не завршава већ бт= почиње још једна неопходна рево= луционарла реконструкција нашег друштва. Мораћемо сада како У федерацији, републикама и комунама, тако и у организацијама удруженог рада, великим системима итд. Нри= ступити врло брзо — и то пре нето што Устав буде дефинитивно усво-

јен у Скупштини — доношењу свих оних неопходних државних и самоуправних аката; то јест, закони, дов Ровора, епоразума итд, који ће раз= радити Устав, тд јбет Кконкрефизо= вати те односе. Да наведем један пример. Према Уставу основна ор= танизација удруженог рада нбетаје главни, беновни, рекао бих чак је= дини правни носилац друштвене функције управљања дохотком дру штвенога рада. Доходак се мора увек У њу враћати без обзира на то како циркулише. Али, он мора и циркулисати, мора се удруживати. Ако не будемо брзо донели све потребне инструменте који ће обезбедити цео тај систем удруживања и циркулације дохотка, чији су но= сиоци основне организације удружечдг рада - онда ће друштвена сред ства бити раздробљена, уситњена, ито би нашем друштву и привреди нанело велике штете, Значи Кроз тај рад ћемо истовремено и поја= шњавати поједине одредбе Устава: Биће случајева да ће поједина одредба Устава представљати читаву главу у закону, а можда и визе. Наравно биће такође потребно још више стручне нбмећи И објашњава“ ња свим нашим радним организацијама; па и политичког рада да би се одређени проблеми разјаснили. А биће пбтребна и аикиј- ок, ССРН, Синдиката итд. да би се рашчисти= ле одређене идедлошке и политич= ке дилеме каб и помоћ науке која треба да даје пракси чвршће науч= не бснове:

Морамб, дакле; учинити све да Наш Убтав Буде нео понуларније напиз сан, али да Инак буде прецизан И концизан, ДА Не извуби на јасности њеђов «6нцепт · усто такб ев слажем да Устав тре= ба скрафити, прбчистити итд. има У Нацрту устава извесних понављања на би бе понешто могло и изоста= Вити, Али Мморамд свакако имати у виду да је досадашња јавна диску= сија мнотб више Да тако кажем, додала Него што је екратила. Звита има Коривних предлога па би

билд штета, да они Не нађу места

у Уставу: Наравно, размотриће бе шта од тих бугестија и предлота треба Да уђе у савезни устав а шта би могло да се унесе У републичке убтаве, што зависи природно од тоба у чију надлежност спада одрв= ђено питање.

Оеновне је да радничка класа етварпо завлада у комуни и у репуолици

Једна од примедби, садржаних У материјалу за овај састанак тласи да нигде пема одредбе да радни људи Треба и непосредно да одлучују у органима фелерације (већи= на произвођача). Да подсетим, у Нацрту устава се у погледу односа у федерацији, комнетенција федераци је остало ва ономе што је формулисано у првој фази, уставних промена, кади смо донели амвидмаве, У раду ћа уставним тезама полазили смо од становишта, да морамо авр= сто истрајати на ономе о чему емо се сложили У време када смо доносили амандмане из прве фазе устав

них промева; јер смо у ствари тиме задали најтежи ударац нацибналив= му, одноено покумају рвакционар= них сната да одређена сукобшвава= ња у међунацибнвлним односима из екористе као оружје за напад на социјализам. Е

Сем тога, све наше републике су у току протенле три деценије заиста направиле окроман корак у в= конбмеком развитку, тако да је 6вда Немогуће; обзиром на вишенационални састав наше земље, прибетавати једном таквом степену централизације ункција

какав смо раније имали, када је

федерације.

таква централизација била неопходан услов опстанка и даљег развоја наше револуције,

_ Према томе, кад је реч о федерацији пошло се од онога што смо за= писали у уставним амандманима 1971 тодине. Тим принципима емо настојали да сада прилатгодимо организациону структуру федерације. При тбме Жаб полазна основа било је вледеће: основно је да радничка кла ба стварно Завлада у комуни и ренублици јер ће тиме завладати и у федерацији. Јер, немогуће је замислити да радничка класа може да влада у федерацији мимо репуб-= лике и општине и у супротности са њима; јер и република и комуна исто тако представљају власт радничке класе у савезу са другим радним људима града и села као што је и федерација. На крају крајеба; треба водити рачуна о томе да радничка класа није само нека апстрактна политичка формула. Рад= ничка класа је у условима Социјализма и диктатуре пролетаријата адртанизам кбји представља срж друиева, то јест и нације. Пошто је водећа друштвена снага, у радничкој клави св испреплићу сви интереси, почев од мебне заједнице =— где раднику није свеједно да ли ће у тој Имати денији вртић и све друго што је потребно за његов свакоднев ни живот — па до комуне, где раднику није свеједно; да ли ће имати све неопходне комуналне услуге; итду и даље До републике где исто тако раднику није свеједно да ли ће имати школе, у којима ће његова деца да уче на свом језику, као и да ли ће имати не само политичке већ и економске могућности да негује своју националну друштвену

надградњу, културу итд.) једном речју, није му свеједно да Ли својим вишком рада слободно управља на свим нивбима, или му одлуке намеће неки систем бирократско-централистичкот великодржавног хегемонизма. Према томе, као што не постоји Нација изван радничке класе, тако не постоји ни радничка класа ван нације, јер би то значило да република и нација могу постојати без власти радничке класе. Радничка Класа је водећа снага нације, па се према тдме њена власт у федерацији мора изразити и непосредно и преко њене власти у републици. Фе дерација мора представљати јединство оба та елемента. Ми не можемо гледати на решавање међунационалних односа само кроз то што ће се рећи: створићемо једну јединствену радничку скупштину и она ће да ломи све национализме. Из праксе у прошлости врло добро знамо да такве формуле не само да нису биле способне да ломе нациднализам, већ да су обично постајале само покриће за монополи= стичку владавину бирократизма и технократизма. Ми можемо нацио= нализам да сванлађујемо само у условима када ће управо радничка класа осећати да у националном погледу, како политичком Тако и економском: и културном, располаже слободно сама собом, то јест ако располаже својим вишком рада који јој служи за задовољавање свих њених потреба, па и оних о којима сам пре говорио а солидарно са свим радницима и радним људима решава заједничке проблеме, задововава потребе, и остварује интересе у оквиру федерације.

Једино је федерација, као југословенска за еднина, ослонац незавнености свих натих народа

Морамб пОНИ од Тога да је Југославија више-национална земља и на тој чињеници градити односе у нашој федерацији. Ако на пример, погледамо овај кратак период од ка да смо донели уставне амандмане 1971. године Па до данас, мислим да се може констатовати да смо доживели веома много позитивнога. Да нисмо донели те амандмане не бивмо Могли припремити и успешнб спрбвести ни 21. седницу Пред“, седништва СКЈ ни Писмо нити све остало што се код нас позитивно догодило. Сем тога; за ове две године решили смо далекб више питања из ббласти федерације и међунационалних односа — како на економском тако и на политичком пла= ну == Него раније за пет-шест гддина: Ми ве у ствари; Читав низ вбдина раније такбрећи Нибмо могли маћи с места у решавању брбјниж крупних проблема. Међутим; ми емд у последње две године реили читав низ проблема;

и најзад, мислим да је клима у нашим републикама данас суштински друкчија него што је била пре неколико година. Но, нећу да генералишем. Имамо јошш понегде тешких политичких проблема. Али опште је осећање да само југословенска заједница може обезбадити оптималне услове за развој еБбаког од наших народа, да је федерација ослонац њвикове независности и да једино у пала оваквој југословенској 3аедници народи Југославије могу да заштите и осигурају своју будућноет, и то нв само у смислу политичке независности, већ и у погледу стварања оптималних услова за економски Напредак свих њих и сва ког од њих посебно. То осећање је постало тако широко укорењенб у

-мвеама да националисти Имају, У

ствари, данав врло мало хране и мо= плот да нападају такав развој. врујем да Не ствари у том погледу ићи све боље, ако се будемо чврсто Држали како, права тако и меусобних одговорности република онако Како смо их формулисали у Уставу. Но; можда заиста треба јавније записати у Уетаву — као што је предложено == да радници односно радничка класа непосредно одлучују и у органима федерације, мада је то у предлогу Устава речено. д, чак и без обзира на то да ли је тб довољно јасно записано или не, тб у ствари јесте тако ако се има у виду сама структура органа Фанерације, поготово _ Скупштине УБРЈ. Јер, прво; оба дома у Скупштини федераније заправо произ-

лазе из делегација радних људи.

Савезно веће ће бити директно канцидбвано у истим делегацијама фабрика, месних заједница итд. као

што ће то бити и републичке скуп.

шштине, Стога, аутоматски у овом већу мора бити већина људи из фабрика и другиж радних организациа. Веће република и покрајина биле мешовито, јер ће у њега улазити делегати републичких И покрајинских скушштина, изабрани како

из сабтана већа удруженог рада тако и Тзв. друштвено-политичких већа у овим скупштинама.

У сваком случају, мени се чини да морамо имати у виду неопходност да у федерацији постоји једна скупштина која ће бити оријентисана првенствено на решавање веома крупних проблема наше економске и развојне политике, с једне; и политике народне одбране, спољне политике, унутрашње безбедности, с друге стране. Значи, у функцијама федерације има релативно више елбмената државног него у републикама, па је зато разумљиво да радничка класа у вршењу те државне власти у федерацији учеефвује и непосредно и преко своје републике, која је исто тако његова сбпетвена државна власт.

Некима замагљује слику о којој говорим чињеница, што је Савезно веће, као веће делегата удруженор рада, састављено по паритетном принципу, а не према броју становништва у републикама или неким сличним пропорционалним си стемом. :

Кад се у припреми Нацрта устава дискутовало о саставу Савезне скупштине, претојао је захтев већине република да у скупштини феперације буде само једно веће — Ве-

в народа. Због чега; Због страха да не би неке бирократско централистичке или великодржавно хегемонистичке и унитаристичке енаге дошле у положај да могу манипулисати са радничком класом; доводећи раднике у једној републици односно њихове делегате на основу простог надрласавања у Савезној

"скупштини — или због политичког

притиска у Конфликт са радницима друге републике односно њиховим делегатима. То би не само доведбо до опаспих конфровтација унутар радничке класе већ би постало и стални извор међунационалних трвења па и реакционарног национализма моји би се мо= гао богато хранити у таквим конфликтима, У једном вишенециднал-= ном друштву је Приликом доноше-

иитђа Сађавног оџбора СУБНОР и Предееуницита Сађевног одбора СРВСЈ. — Текст ће објавити апот „4. јул“ у еђом броју од 9. октобра

ња одлука увек боље учинити максимални напор да би оне што више одговарале потребама, интересима и схватањима свих народа и народности, него ломити ствари преко ко= лена па се онда наћи пред зидом незадовољства и отпора, што мора онда друштво довести било у кризу било до наметања система би= рократског деспотизма.

Управо зато смо се после дугих дискусија одлучили за једно средње решење. Друтим речима, прихваћен је предлог да структура Савезне скунштине не буде једнодомни већ дводомни систем, наиме, предвиђа се постојање Савезног већа као непосредног репрезентанта удруженог рада и Веће република и покрајина кед репрезентанта радничке класе и свих радних људи организованих као република односно покрајина. Али, е друте стране; и једно и друго веће формираће се на принципу паритета, а не на принципу просте мајоризвције

· једног народа над другим народом:

При томе, према Нацрту устава; Савезно веће, то јест непосредни репрезентанти удруженог рада, би одлучивали првенствено кад је реч о самосталној надлежности органа федерације, а Веће република и покрајина, као репрезентант у републичким скупштинама организованих делегација удруженог рада, пре свега кад се тражи сагласност република и покрајина за доношење одређене одлуке. У крајњем резултату, према томе, не само тамо где је само надлежност федерације у питању, то јест не само Савезно веће већ и Беће република и покрајина Скупштине СФРЈ произлазе из истих тих делегација радних људи из којих произлазе и скупштине република. Из свега што сам рекао мислим произлази да одредбе На= црта устава сасвим јасно садрже принцип да удружени рад односно радничка класа у санезу са свим ра= дним људима града и села непосредно одлучује у органима федераци= је. Према томе, не може се рећи да то није нигде речено, јер већ сама етруктура Скупштине СФРЈ у ствари обезбеђује остваривање тог принципа. 6

Ако би ишли неким другим путем, верујем да би поново ствари вратили на почетак те би се јавили нови облици унитаристичког и сепаратистичкдог национализма, а самим тим и национални сукоби, неповерење у Федерацију итд.

Што се тиче примедбе да у односима између федерације и република Понегде нису нађена довољно добра решења, нарочито када је реч о друштвено-економским односима (план, тржиште, цене, производња, капацитети, социјална политика, еолидарност итд., лично мислим да су одредбе у Нацрту новог устава за све ово што је у примедби набрбјано довољне, с обзиром да се у

"самом Уставу не могу конкретизо-

вати; односно до краја решавати таква и слична питања. Шта више таква се питања не могу једном звувек решити ни законом, већ то мора бити пре свега ствар државне и самоуправне праксе, економеке политике, утврђивања развојне политике, планирања, свакодневне економске и политичке акције, итд, у= кратко, непрекидном практичном акцијом субјективних фактора, од државе и самоуправних органа до 2КЈ и других друштвено-политичких организација. А за то Устав даје пуна права органима федерације, тамо где је она надлежна, републикама када су дне надлежне, а и свим другим друштвеним фактори= ма у том оквиру. Према томе, непотребно је та питања ближе разрађивати у Савезном уставу.

Друга ствар је, међутим, ако, је У питању садржана мисао да едерација има у том погледу премало надлежности према републикама. Ја мислим да за своје функције федерација има довољно надлежности, ако се узме у обзир и цео побољшани систем међурепубличког споразумевања заједно са поступком о привременим мерама. Међутим, ако ће се.у будућности показати Слабости у Том систему, ја не сумњам да ће републике у сопственом и заједничком интересу потражити и нека боља решења. Али за садашње време, по мом мишљењу; не би требало мењати односе кбји су успостављени амандманима из прве фазе уставних промена.

Услови да се вишак вредности врати у основне организације удруженог рада

Даље, побтављено је питање да ли је термин | „социјалистичка _ робна производња“ прихватљив за наше социјалистичко друштво. Овај термин је у Уставу условно употреб= љен, јер Устав не треба да иде у

теоретске дефиниције. Њиме се хте: |

ло рећи да робна производња у нас није исто што и капиталистичка робна производња, тј, није реч о роб= ној производњи са свим Карактеристикама класичног капиталистич-

ког тржишта, већ 6 тржишту које је већ изгубило и даље ће губити све више Тих кврвктеристика. Ипак, у њему Има и елемената тог тржишта, иначе неби било тржиште; Социјализам ће још дутб после канитализма, као што је Марке рекаб. морати да живи и да се развија по

буржодеком праву и размена роба.

на нашем тржишту још увек се врши по буржоаскем праву, мада се садржина Тог права мења, јер

ти 55 Едвард Кардељ

н А4

дожодак више не постаје профит, односно вредност коју присваја капиталиста. Доходак присваја радничка класа као целина у одговарајућем систему међусобних друштвено-економских односа, то јест У одновима самоуправљања и расподеле према раду. Мислим да у свему томе није најважније то што се Нацртом устава употребљава _термин социјалистичка робна производња; јер за устав тај је термин конвенција. Али, битно је да тај термин изражава један процес превазилажења робне производње.

Наиме, онб што је у том погледу битно и најважније, за садашњи устав, по мом мишљењу, то није сам термин, већ нешто друго, а што се према ономе што сам прочитао у примедбама сувише мало примећује. Наиме, реч је о томе да Нанрт Новог устава не само још шире ослобађа већ указује и на нове путеве и средства за даље одвијање процеса историјског превазилажења робне производње. Ту мислим, пре евега) на сам развој самоуправних друштвено-екопомских односа у удруженом раду, тј. на систем унутраштњих односа између основних организација удруженог рада које не могу опстати ако не буду удруживале свој рад и доходак. Мислим ту, даље, на чињеницу да ће се у великим организацијама удруженог рада унутрашњи односи све мање заснивати на чистим тржишним односима и ценама, а све више на бази изграђивања система унутрашњих односа и цена, који одгонаРају потребама рада и развоја таквих организација; Затим, у том прав цу ће деловати и стварање интересних заједница, не само у области таквих делатности као што је здравствена заштита, образовање, наука итд. већ и у области привреде. Први кораци већ се чине, на пример, у железничком саобраћају, електропривреди, у стамбеној привреди и комуналним делатностима уопште, чак у спољној и крупној унутрањој трговини; у оној мери У којој се она непосредно удружује са производњом итд. Фактори који дејствују у истом правцу су, даље, и друштвена активност на регулисању услова привређивања, на пример, путем распоређивања одређених врста дохотка као што је рента, одређена монополска или екстрадобит, или систем договођа и друштвених регулативних мера у 9бласти самоуправног утврђивања за једничких мерила рада кад се ради о расподели личног дохотка према раду или све интензивније превазилажење улоге банака као инструмента тржишта капитала и њихово претварање у специфичне асоцијације организација удруженог рада и слично. Већу улогу добиће и солидарност радника у међусобним односима основних организација удруженог рада, на коју ће их наводити сам заједнички интересе удруженог рада. Посебно ћу касније говорити и о друштвеном планирању и о планирању у организацијама удруженог рада, које је сада више него раније први услов опстанка целог система, а уједно ће у све већој мери постајати и фактор превазилажења робне производње. А све то, а и много што шта друго, су начини и путеви стварања услова за превазилажење робне производње, Међу те факторе свакако спада и битно смањење могућности да неко присваја вишак рада другога, на основу монополистичког располагања друшт зним кКа= питалом, односно минулим радом; јер се сав вишак вредности путем разних канала враћа у основне ођга низације удруженог рада. А прили= ком удруживања дохотка или заједничког улагања свака осндвна ор= танизација удруженог рада има са= мо право на повраћај уложеног дохотка и одређене накнаде, чији облик и обим утврђује и регулише друштво путем закона, самоуправних споразума и интервенције државних органа и синдиката што сво ди могућност деформација на минимум. Према томе; не може банка имати никакав „свој капитал“, нити пак, крупна трговина може имати некакан „свој капитал“ ван оних финансијских средстава, која су не-

_ дпходна за њен сопствени развој.

о јест, она има своја основна ередства; укључујући средства за проитирену репродукцију, и мора их имати и то у истом емислу у којем их имају и производне организације, али не може да ИМа у самббтанндм _ Васнолагању финансиј= ска бредећња са Каквим је; рецимо, располагала И још увек располаже незна еполвна трговина, па и један део велике унутринине трговине,

наставак у следенем броду)