Борба, 07. 10. 1973., стр. 8

КУЛТУРНИ ЖИВОТ

8. СТРАНА — БОРБА — 7. ОКТОБАР 1973.

#

БЕОГРАДСКА КУЛТУРНА НЕДЕЉА

Како да

позориште постане _ радилиште

„Тредстоје саветовања комуниста у области културе: шта су учинили позоришни радници. — Разговор са италијанском тајртијском делегацијом. — „Дани култура Војводине“ поводом свечаног отварања Народне библиотеке СР Србије

Саветовања комуниста — културних стваралаца у главном граду, организо вана по струкама, пролетос су дала прве резулта те. али је права активност најављена за јесен. Већ сутра, у понедељак, музи чари — комунисти окупи ће се да претресу најнеод ложнија питања, обухваћена темом: „Присутност и учешће музичара, посеб во музичара комуниста у решавању проблема музи чке културе“. Секретаријат Саветовања предочио је врло сажете тезе: недо вољан број музичара кому ниста; формирање музичких кадрова марксистички и политички оријентисаних; стручни, васпитни и материјални услови рада музичких школа и Акзде мија, итд. Позоришни рад ници, о којима ће овде би ти највише речи, састаће се 15. октобра.

Комунисти — позоришни радници сачинили су, на основу свих досадашњих расправа и анализа, закључке о програмској о ријентацији београдских позоришта у периоду између 1967. и ове године Потреба за: тим документом образложена је у јед ној дугачкој реченици: да би се указало на положај позоришне уметности и да латности у друштву, на њену функцију и значај као својеврсне јавне грибине и стваралачке категорије, као и на неподобност мењања концепције позоришног живота и ње тову нужну трансформацију од чиновничког ка са моуправном, и у том духу и мењања његове програм ске оријентације, која тре

ба да буде усклађена са ре

волуционарним процесима,

у целом друштвеном 5Зићу, где позориште треба. све више, да постаје оади лиште радионица одговор ног,. критички и самоклитичКки оријентисаног умгт ника, који ће поред интер

претације класичног и ис торијског наслеђа, говори ти језиком свога временма, о проблемима радног чове Ка као основног чиниоца наше заједнице“.

Неподобне представе

У тексту се констатује да је велика већина дгла, односно представа, била у оквирима југословенске со цијалистичке програмске оријентације, али и да је у последњих пет сезона. приказано или било пред виђено за приказивање не колико дела која су значила „очигледно супротста вљање основним принципима нашег друштва“. Та дела су: „Капе доле“, „Дру га врата лево“ и „Мрак и шума густа“ Александра Поповића (прва је имала три извођења, друга је до живела само контролну пробу — обе у „Атељеу 212“ а трећа је повучзна после неколико проба у Са временом позоришту), „Кад су цветале тикве“ Драгослава Михајловића (скинута с репертоара Југосло венског драмског позориш та после пет извођења) и „Улога моје породице у светској револуцији“ Боре Ћосића, играна у „Ате љеу 212“,

Шта Саветовање предла же за превладавање са-

Одн сахрањен у Кирхштетену

(Кирхштетен, Аустрија, 6. октобар, АП) — Вистан Њу Одн, један од највећих песника који су у овом веку писали енглеским језиком, сахрањен је у аустријском селу Кирхштетену, где је у летњим месецима тражио свежину и одмор од интелектуалног рада.

Завршивши свој одмор, Одн је у Бечу прошле суботе, у аустријском Друштву за књижевност, одржао предавање, које је оставило изванредан утисак песничким мајсторством, духом и смислом за хумор. Исте ноћи преминуо је у сну у бечком хотелу „Алтенбургерхоф“. Тђегови посмртни остаци пренети су на сеоско гробље

у Кирхштетену.

рЕ

“.

Оскрнађљен

нуте 1630. године.

експиароб троб

Пишчева биста уклоњена са места на које је постављена пре 343 године

(Стратфорд на Евон/, 6. октобра) — Тешка биста једног од највећих књижевника свих времетпа Виљема Шекстмира, у цркви Светог Тројства у његовом родном месту Стратфорду на Евону укљлоњена је током ноћи са гробнице. Представник полиције је изјавио да је биста врло пажљиво уклоњена пи да је очито да су непознати људи „нешто тражили“. Претпоставља се да су тражили Шекспирове оригипалне рукописе за које су неки веровали, а други порицали да се налазе испод надгробне плоче подиг-

Познато је да није откривен ни један примерак славних драмскит дела притисиваних Шекстиру, натисане његовим оригиналним рукописом.

сада није дешифрован. Пре извесног времена један амерички новинар изазвао је узбуђење међу поштоваоцмма Шекспира изјавом да је успео да разјасни значење овог наттиса који, наводно, говори да се

| У подножју бисте налази се натпис који до |

оригинаљи

па у којем живимо“,

Шекспирових драма налазе испод саме бисте. Верује се да је то довело % до ове необичне акције у цркви Светог Тројства. Б

Неразумљиви натпис на бисти већ годинама представља нерешиву загонетку. Многе књиге и научне расправе су написане о његовом значењу т о томе шта крије гроб у који је велики тисац толоожеп 1616. године а над којим је 14 година касније подигнут споменик висок два метра.

Насупрот извештајима толиције, у којима се наглалцава да се не ради. о „вандалском нападу“, директор фондације родног места Виљема Шекспира др Леви Фокс, огорчен је на оне који су се трва за протекле 343 године дрзнулим да повреде гроб великог писца, „То је вандалски акт који ће узбудити жиљаде људи ттиром света“ „Преттостављам да је то један од симптома време-

изјавио је он. —

Рекавши да је „трагачима за рукописом“ сам | могао објаснити да испод бисте неће ништа наћм, др сроке је, ипак признао да „ико не би у то пове-

“ровао док се сам не увери .

Донета је одлука да се Шикстиров гроб у нај-

| сраћем року рестаурира.

о

дашњег стања у београдским позориштима7

Комунисти у позоришвим кућама дужни су да стварају услове у којима ће радни човек, стваралац постати субјект одлучива ња, да теже остваривању самоуправних односа, зас нованих на раду. Организације СК у позориштима треба да се изборе за так ве форме рада у којима ће сваки члан колектива моћи да утиче на формира ње репертоара и на целокупни рад, да преузму од говорност за идејну стра ну дела и репертоара, и да се оспособе за марксистички прилаз програмској оријентацији. Испитаће се систем финансирања позо ришта: Да би се унашреди ла наша ' социјалистичка драматургија, препоручено је да се успостави организована сарадња са Са ветовањем комуниста књи жевника, са комунистима из Удружења критичара и театролога и из Академије. Комунисту у свакој, ку ћи треба да, на крају сезоне, анализирају прогозм оку оријентацију: Предло жено је да се заједнички формирају репертоари Сео градских позоришта, тепе визије и радија. Организа цији СК Академије за по зориште, филм, радио и ТВ предложено је да одржи „састанак посвећен идејној оријентацији њених студената. Саветовање ће како је закључено, на «ра ју сваке сезоне анализира ти идејну оријентацију ре пертоара београдских лпозоришта. Секретаријат саветова-

Момчило Антоновић: „Голубар“ (са изложбе „Млади 1972-1973“ у београдском Дому ЈНА)

| установио је и критерију ме за избор руководећегг кадра. Три су најзначајни ја: да је кандидат марксис тички опредељен, јасно опредељен за активност ко ја је иницирана Писмом, односно да се у акцији по тврдио и определио; па је спреман да активно допри носи развоју самоуправних односа (морално-поли тичка подобност); да има високу стручну спрему и да је човек од струке:

Седница у знаку Војвођана

Делегација КП Италије, која борави у Југославији, имаће у уторак, 9. октобра, у Градском комитету СК Београда, разговор са активом комуниста уметника и културних радника о активности КП Италије у области културе. На кон излагања знаменитих гостију (Ђорђо Наполитано. члан Политбироа ЦК и вицедиректор часописа »Стиса тагх!фа«, Франко Фели члан ЦК и директор института „Грамши“, Клау дио Петручоли, члан ЦК и секретар миланске федера ције, домаћини ће постав-

се догађа данас у италијанској култури Отварање нове зграде Народне библиотеке СР Србије. један од најзначај нијих културних догађаја ове године, обележен је ни зом приредби, а једна тек предстоји. Од уторка до следећег понедељка траја ће манифестација у окви ру „Дана култура Војводине“, чији су приређивачи Народна библиотека и Културно-просветна зајед ница Војводине. Биће отво рене изложбе књижевнос ти војвођанских народа и савремене керамике уметника који живе у тој Покрајини. На књижевној вечери, у среду, наступиће Мирослав Антић, Перо Зу бац, Фехер Ференц, Михал Бабинка. Михај Авра меску, Јон Балан и други писци. У четвртак увече приказиваће се кратки фи лмови, а у петак организовати разговор о елемен тима узајамности књижев ности и култура Војводине. Новосадски камерни ор кестар. Новосадски камер

ни хор и солисти предста виће се у понедељак изво ђењем дела војвођанских аутора.

ња позоришних радника

-/

Спомен на др Лароља

Сирмаија

Врбас обележио годилињилу смрти, истакнутог писца мађарске народности,

(Врбас, 6, октобра) — Захваљујући Дому културе и Општинској заједници културе у Врбасу, годишњица смрти истакнутог писца мађарске народности књижевника др Кароља Сирмаија (1890 — 1972) и успомена на њега биће достојно обележени.

Тим поводом у позоришној сали Дома културе синоћ је одржано књижевно вече са пригодним програмом. Данас на годишњицу познатог приповедача, који је својим стваралаштвом задужио мађарску и југословенску књижевност, биће положени венци на његов гроб. а затим ће се открити две спомен-плоче, на згради у колонији Шећеране и у блоку „Сава Ковачевић“ у Врбасу где је писац провео цео свој животни и радни век.

Др Сирмаи је био дописни члан неколикс академија наука, међу којима Академије наука града Њујорка и Краљевског лондонског друштва. Најпознатији део његовог књижевног стваралаштва везан је за Врбас. Дела су штампана у десет књига и преведена на шест јези-

ка. Ј. С.

Јутослобенско сликарстро у Џекиту

У организацији Савезног завода за међународну научну, просветно-културну и техничку сарадњу, у Пекингу се 15. октобра отвара изложба „НОБ у делима ликовних уметника Југославије“. из колекције Галерије Дома ЈНА у Београду. Маја месеца ове године приказана је у Дому ЈНА у Београду велика изложба „Савремена уметност НР Кине“.

Шездесет слика и графика, чији су аутори 56 истекнутих уметника свих генерација, из свих наших крајева, даће својеврсну панораму савремене ликовне уметности Југославије, Изложба има и антологијско обележје, јер је сачињавају радови настали за последњих двадесет и пет годива.

Међу излагачима заступљени су Маријан Детони, Крсто, Хетедушић, Василије Јордан, Фрањо Мраз, Антон Гојмир Кос, Франце Михглич, Божидар Јакац, Франц Слана, Миљенко Станчић, Славко Марић, Исмет Мујезиловић- Мер сад Бербер. Ђорђе Андрејевић-Кун., Александар Пријић, Дмитар Кондовски, Спасе Куновски, Александар Луковић, Петар Лубарда, Раденко Мишевић, Муслим Мулић, Халил Тиквеша, Богомил Карлаварис. (Танјуг)

љати питања о свему што

БА:

ПОЗОРИШТА

ИЗ НАШИХ

ни

пак оез Микелан

Уместо најављеног италијанског пијанисте, у извођењу Четвртог Бетовеновог концерта за клавир и оркестар представиће се Марија Тито. — На програму прве вечери још „Софосон“ Бранке Штеар п Симфонија Игора Стравинског

Почетак Београдских музичких свечаности, јединственог фестивала озбиљне музике у нашем главном граду. протећи ће вечерас, у знаку малог јубилеја петогодишњице. Замишљен да у данима прославе годишњице ослобођења Београ да увелича и обогати наш музички живот и да нем, барем једном у години, 0омогући да чујемо највреднија имена и ансамбле из света озбиљне музике, Бемус је оправдао очекивања и сопствену уметничку физиономију и садржај.

Упркос извесним ограничењима и не довољној заступљености појединих музичких грана, Бемус је, током протеклих година, вишеструко обогатио београдски музички живот,

Вечерашње отварање фестивала про ћи ће без најављеног пијанисте Артура Бенедетија Микеланђелија који је у последњи час отказао учешће. Десило се и сада да овај уметник, као и у неколико ранијих прилика неочекиваво изоста не. Тако је унеколико умањена атрактив ност прве вечери манифестације. Треба имати у виду да су многи поштоваоци и пријатељи Бемуса овог пута били сасвим сигурни да их Микеланђели неће изневе рити.

Ипак, чини се да пијанисткиња Марија Типо, која долази уместо Микеланђелија, неће изневерити очекивања публи ке. Славни Артур Рубивштајн рекао је за њу да представља „изузетан таленат наше епохе“, Марија Типо ће са оркестром Београдске филхармоније извести Четврти концерт за клавир и оркестар Лудвига ван Бетовена.

Неаграђено дело на овогодишњем Бемусовом конкурсу биће прва тачка вечерашњег концерта. Реч је о младом бео градском композитору Бранки Шпеар чије је дело „„Софосон“ жири овогодиш њег конкурса наградио првом наградом. Оно ће бити први пут представљено слушаоцима приликом свечаног отварања фестивала.

Најзад, очекује се да ће Симфонија Игора Стравинског, којом ће Београдска филхармонија завршити прво вече Бемуса, побудити особито интересовање слу шалаца, будући да је реч о једном од највећих представника такозване модер не музике, о зутору чију музику не слу шамо тако често у нашим дворанама.

илерови

„Разбојници“ у Београдском позоришту: Шптлљерова драма у адаттацији и режији Братислава Петковића

Убеђен да „закон није створио још ниједног човека“ а да „слобода ствара колосе-и крајности“. Шилеров Карло Мор заноси се визијом Немачке -- републике „пред којом би Рим и Спарта изгледали само као женски манастири“. Карло Мор у представи Београдског позоришта такође више верује у слободу него у законе, али он је далеко од помисли да би његова побуна против устаљеног, рецимо: неког грађанског, ствари могла утрти пут свету у којем ће „светла искра Прометејева огња“ засјати тамо где „пламса прашина речи, театрална ватра којом ни лулу не может запалити“, Шилеров Мор је политички бунтовник „који је сањао да безакоњем подупре законе и поправи зло“; он је идеалиста али човек који тиранији супротставља идеал републике у којој је могуће остварити властиту, индивидуалну слободу. дакле визионар у чијим тежњама није тешко препознати занос сваке младости која свој бунтовни ЛУХ управља према озом другом, Моровом, циљу. Карло Мор у београдској верзији увераза нас. пак, да „само људи сероње живе без ризика“; његов, лични,

пример требало би да покаже како је

ризик услов слободе, а слобода могућност живота који признаје само одважне, Мотиви су у овој представи оно што и редитеља и глумце понајмање илтересује. Карло Мор, како га замишља Братислав Петковић, више је нето наш савременик; он је изргз духа читаве једне генерације младих разочараних људи који траже своје место под сунцем. Мор је из добре куће, и то је 1едина индикација која би могла помоћи да 06јаснимо његово одметништво и његов бунт, Не трпи лицемерство, не подноси лаж, пун је мржње према свему што "ттежава његову слободу. За банду ко101 се ставља на чело не би се могло рећи да разбија главу његовим бритама; то је групица апатичних безличних типова који као да налазе забаву у томе да опонашају неустрашиве „рокере које су гледали у америчким филмовима. Док Шилеров Мор покајнички пристаје да жртвује себе за сва зла која је починио. признајући да је била трагична заблуда и сан о републици и сан о индивидуалној слободи („О ја сам тлупак који је сањао... “), београдски Мор 78. не стиже ни да се запита има ли жртва уопште смисла: његови типови га убићају исто онако бесмислено као што је он бесмислено, заједно с њима, убијао иде-

реда ·

ју о некаквој правди која се осмива на законима.

Петковићеви „Разбојници“ имају управо онолико везе са Шилеровим колико овај модерни Мор и његова банда имају везе са младима које наводло инкарнирају. Глумци у овој представи, истина, говоре језиком својих вршњака са улице, они носе одећу која је први знак њихове неспутаности оковима друштвених конвенција. оми се труде да на позорницу пренесу аутентичну атмосферу одређеног миљеа, чак и да делују искрено, али сав њихов напор. у коначном резултату. одаје јалову тежњу за подражавањем нечега што имјестрано и неразумљиво. У име које идеје2 Гледалац то не зна.

Прекрајајући Шилера, Петковић је очигледно превидео једну ствар: да би „Разбојници“ били позориште наших дана, последње што је требало учинити јест то да буду што мање Шилерови. Овако, испало је да нису ничији. У њима је све лажно, па и звук оних мотоцикла што парадирају сценом више као додатак оскудном декору него као симболи којима се. осавремењује — Морова побуна. Феликс ПАШИЋ.

»Ребизор« ошћорио сезону у Краљујеђцу

(Крагујевац, октобра) — У Тезтру Јоа кима Вујића овогодишња позоришна сезона створена је 3. октобра премијерним извођењем комедије Николаја Васиљеви ба Готоља „Ревизор“ у режији Петра Говедаревића. Ово добро познато и већ играно дело на крагујевачкој сцени, Петар Говедаревић поставио је на мало необичан и ефектан начин, Актери комедије појављују се, када се завеса подигне, иза дебеле паучине док је све около посуто прашином. Када се паучина склони а пра шина обрише, тече већ позната Гогољева прича о животу провинције и њеним згодгма и незгодама.

Ансамбл је успешно дочарао ликове и карактере јунака Гогољеве комедије. Чини се међутим. да је у неким случајевима било и претеривање до карикзтуралнст представљања ликова (Хлестаков

"Јована Мишковића). Успешне креације

дали су Љубомир Ковачевић (Дмуханов ски), Сима Ерчевић (Шпекин) и Мирко Бабић (Осип). Публика је срдачно прими ла представу, испољивши то неконвенци оналним и неуобичаједно дугим аплаузом на крају и многим аплаузима током представе. Сл.а.

Највећу пажњу привлачи сутрашње тостовање Лењинградске филхармонија са диригентом Генадијем Рождественжим и пијанисткињом Викторијом Постниковом. Биће то вече искључиво посвећено стваралаштву Сергеја Прокофјева. ,

Лењинтрадска филхармонија спада у ред највећих и најпознатијих симфониј ских оркестара у свету и њени успеси везани су за име дуготодишњег дириген та и уметничког руководиоца, народног. уметника СССР Евгенија Мравинског, који је на челу оркестра од 1938. године.

Од значајнијих приредби Бемуса 73. ваља издвојити концерт ансамбла „Уи%аог! 41 Вотла“ 9. октобра, вече сона та за виолину и клавир у току којег ћемо слушати Миризм Фрид и Паскала Рожеа (10. октобар), затим премијеру Орфове „Кармине буране“ и Бартоковог „Плавобрадот витеза“ у извођењу ансам бла Опере београдског Народног позори шта (11. октобра), вече шпанског гитари сте Андреаса Сеговије (12. октобар), тостовање Балета Словенског народног гле дишча из Љубљане са представом „Посве ћење пролећа“ Стравинског и „Хироши ма“ Буковијеа, симфонијски концерт оркестра РТВ Београда са чувеним америч ким виолинистом Исаком Штерном (14. октобар), вече совјетског пијанисте Владимира Крајњева (15. октобар) и предста ву балета „Пепељуга“ Сергеја Прокофје ва у извођењу балетског ансамбла из То кија (17. октобар). Е

Овогодишњи Бемус усклађен је и са прославом педесетогодишњице рада Беотрадске филхармоније: завршно вече фе стивала означиће почетак те прославе,

Извођењем Девете Бетовенове симфо вије уз знатно појачан оркестар Београд ске филхармоније и учешће хорова Умет ничког ансамбла ЈНА, РТВ Београд, „Бранко Крсмановић“ и „СоПегшт тлиаешт“, и са солистима Љиљаном Молнар — Талајић, Бисерком Пвејић, Митјом Грегорачем и Мирославом Чангаловићем, 19. октобра биће завршене ового дишње Београдске музичке свечаности.

И летимичан преглед програма фести вала показује да нас очекују узбудљиви и атрактивни дани музике, и да се на-

ставља једна лепа традиција, започета

пре пет годива. | ПА.

ои

НАРОДНИ ДИВАДЛО У ЗАГРЕБУ

Лица чешкој села

„Војнарка“ Алојза Јирасека, у режији Јарослава Худека

ВОЈНАРКА: Блажена Холишова

Друго вече је много више ангажирало гледаоце у Хрватском народном казалишту: гости из Прага освојили су публику својим изворним дјелом, драмом „Војнарка“ која већ деценијима стоји међу најпопуларнијим народним комаји ма у Чешкој. Ни ова представа че излази из традиционалног театра, сва је у идили, у готово фолклорној илустрацији живота на чешком селу крајем протлога столећа. Али то су редитељ и ансамбл остварили с толико свјежине која плије ни нашу пажњу. да заборављамо класификапије. Представа је дета у једном даху. импресивно и цјеловито глумпчки зрело, у емоцијама одмјерето. у изразу реалистички увјерљиво и снажно,

Све изборве драмске вријелности „89Ј нарке“ ансамбл је остварио с пуним доживљајем, Изузетну улогу дала је Блажена Холишова као Војларка игром која импресионира од почетка до краја У једнаком интензитету, На лицу у мимици и тести Холитпове драма се јасно прелама током сва четири чина без дис тонаптних акцемлата, с много сузлржане емоције и мисаоности Влатимир Зрабец, као њен партнер Антоњин Хавел, пружио је занимљиву скалу дромеког израза од смирена. достојемствена човјека ло карташког пропалице који је изгубио тло под ногама. Сликовит лиз сеоског му кташа Јана Хрушке огтвотио је Бедрих Прокош. Радован Лукавски је снзжв Као лик Старатеља Јакуба РВојнлра, Још су с успјехом наступили Дана Мелрипка као Мајка Хавелова, Зузана Таврлова у улози служавке те Олприх Влчск МИ лош НВесвадба, Емил Комшечни, Власта Матудова и Јана Шојбова. Е

Посебан квалитет ове представе је сценотрафски лирски пано, са свјетлосном кулисом претежно јасних тонова. Глазбена претња је дискретна и фун“ционална. Н. ФРНДИЋ