Борба, 04. 01. 1974., стр. 13
КУЛТУРНИ ЖИВОТ
ЉУБЉАНА, из ДАНА У ДАН
Два лика исте монодраме
У експерименталном позоришту „Глеј“ два
редитеља и два глумца припремили разли-
чите представе монодраме „Живео живот
Луке Д.“ Павла Лужана. — Изложба пред-
мета домаће радиности са мотивима цвећа — Оставка директора „Виба-филма“
(Љубљана, јануара) Последњих дана _ „старе“ тодине љубљанско експериментално позориште „Глеј“ извело је две премијере: „Горке плодове права“ Милана Јесиха представу са великим бро јем улога за четири глумца коју је припремио режисер Звоне Шеделбауер са драматургом Александром Зорном, и, у Клубу културних радника, „Живео живот Луке Д.“, монодраму Павла Лужана,
'" Ових дана, монодрама ће имати другу премијеру, али припремљена у режији другог редитеља и глум ца. Прву је припремио млади Изток Тори за глум ца Полдета Бибича а друту Душан Јовановић _ са Антоном · Петјеом. Ова представа гостовање по Словенији где је досад по зориште Глеј ретко навра ћало, а изводиће се у кафанама. У новој години на репертоару су, углавном, изворна дела словеначких писаца, а експериментално позориште ће, изгледа, ко
начно добити сталне про-
сторије у центру Љубљане, Ј (] •
У драми Словенског народног гледалишча у Марибору доживела је извођење комедија — Тонета Џартљича „А штруке нема“. Реч је о четвртом драмском делу младог пис ца, иначе драматурга мариборског позоришта.
За свој миље узео је неку локалну радио станицу, чији колектив симболизује сваки други: исмејано је понашање људи 'који између себе треба да "изаберу најбољег, најзаслужнијег за награду. Представу су припремили: режисер Јоже Бабич, сценограф инж. Нико Матуљ и костимограф Власта Хе тедушић.
. Г] С]
У љубљанском Словенском етнографском музеју отворена је изложба под називом „Мотиви цве ћа у народној уметности“. Цвеће насликано на дрвету, зиду или платну, искле сано у камену или гвожђу — то су експонати: креве ти, ормари, делови фасада кућа, прозори, врата —
ЧЕСТ МОТИВ У НАРОД-
НОЈ УМЕТНОСТИ: Цвеће
пасликато на прозорском катку, из 18. века
све украшено цвећем, све обојено. Неки од њих старији су од триста година.
Највише тих предмета су у власништву Словенског етнографског музеја,
који слави педесету годиш | њицу постојања. Изложба “
ће бити отворена до априла. = = »
Дугогодишњи директор а сада вршилац дужности директора „Виба-филма“, режисер Душан Повх, под нео је оставку на свој по ложај, наводећи два разлога: узалудна залагања за реализацију овогодишњег програма и убеђење да производња десет крат кометражних филмова не може гарантовати финансијске основе за остварење задатака које дирек-
тору постављају органи самоуправе у предузећу, п. повХх
Непознато благо
Прилози у југословенским листовима, часописима и зборницима до 1945. пописани су и сређени у каталозима, Југославенског љлексикографског завода
Не може се рећи да се до сада није писало о заг ребачком Југославенском лексикографском заводу (основан године 1950), а посебно поводом о Енци-' клопедије Југославије“ ремек)" дела те установе, али треба. рећи неку реч и о једној мање познатој библиографији, што је из рађена у Заводу и тамо се чува.
Године 1951. Завод је одлучио да се попишу чланци, расправе, кљижевни радови и слично — дакле сви прилози обе лодањени у југослозенским периодицима до године 1945. Обавити такав посао — или како се то стручно каже, израдити ретроспективну с" библиог рафију прилога у југословенским новинама, ·ча сописима и зборницима — није било ни мало ла ко ни једноставно. Завод је зато организовао пиз пописивачких средишта: тлавно у Загребу, два ве ћа у Београду и Љубља ни, и више мањих: у Су ботици, Новом Саду. Ско пљу. Сарајеву, Дубровии ку. Сплиту. Задру, Ријеци и Пули.
До данас није штампан већи део материјала који је прикупио Завод. Поли сивање радова завршено
"је. али ти пописи, библио
графије нису у целости објављени, а изгледа да неће ни бити у скоро време. Одмах се може поставити питање: ла ли има разлога да полиси свега онога што је штам пано у југословенским пе риодицима буду обелода њени, кад се зна колико то кошта и сви ти пописи мису од исте важности за научни и стручни радг
После петогодишњег по писивања и сређивања,
„Кристифор Колумбо“ у САД
грађа је у Заводу подеље на у 44 групе. Израђени су каталози: абецедно-ауторски, предмгтни и стручни. На осиову те
· грађе могу се добити ге
роватно најпотпунији по дапи о томе што је код нас уопште објављено о једној теми, које је прилоге поједини аутор 06јавио у периодичним пуб ликацијама, шта је из једне области писано.
Године 1956 почело је објављивање грађе сакуп љене у Заводу. Уредниш тво под вођством Мате Ујевића одлучило је да најпре изда грађу с под ручја националних наука: књижевне историје, књижевности, историје. Књига 1-7 обухвата књи жевност уопште, теорију књижевности, упоредну књижевност, југословген ске књижевности и светску књижевнодт. Осма књига обухвата историју, (историју уопште, помоћ не историјске науке, археологију, документе, гра Ђу). Исти материјал доно си и девета књига, а једанаеста има поднаслов „Хисторија _ југославенских народа“.
У првих седам књита (њихов је службени наслов: „Библиографија рас права, чланака и кљњи+ жевних радова“) објазљева је грађа која се од носи сна југословенске књижевности, а делимич но и на стране. У седмој књизи пописани су сви преводи дела у стиху. Та мо се може наћи ко је све преводио на пример Милтонда им где су ти пре воли обелодањеви, у којим периодицима до годи не 1941. ( у Заводу су и подаци до године 1945). Међутим, библиографија која би се односила на
Најуспелију представу трошлогодишњих Дубровачких летњих, игара видеће идуће 20дине публика неколико америчких градова
(Дубровник, 3. јануара) — На данашњој конференцији за штампу лиректор Дубровачких летњих ига
ра професор. Нико Напица. ће најуспелија пргдетава прошлогодишњег
обавестио је новинаре да 24. дубро-
вачког фестивала „Кристифор Колумбо“ Мирослева Крлеже бити идуће године изведена у неким америч-
ким градови
ма у оквиру прославе 200-тодишњице ос-
вивања САД. „Кристифора Колумба“ извешће фести-
валски драмски ансамбл у режији Г Извођење „Кристифора Колумба речима професора Напице. велико 1
мо Дубровачким летњим играма и ос: чугословенској драмској уметности
рфектуирано ла се ова представа алтимооу, а постоји могућност и гледаоци у још неким аме-
жи, него и цело! "уопште. За сада је пет извеле у“ Њујорку и Б да „Кристифора“ виде оичким градовима.
Георгија Пара. у САД. према
е признање не саМирославу Крле-
Ј.Ј.
преводе прозних дела ни је штампана. Тако заинтересовани читалац не мо же наћи ко је преводио на пример највећег аус тријског драматичара. Ф. Грилтарцера, али тај по датак може: наћи у' самом Заводу, који обавештења
"те врсте даје и писмебим
путем. А у нештампаном каталогу може се наћи да је на пример Грилпар церову „Жалосну игру У пет чинова“ превео Јовав Грчић у листу „Јавор“ тодине 1891. (број 1 и даље). Треба одмах додати да ту информацију не мо же наћи у књижевном лексикону „Страни писци“ (друго издање, Загреб — 1968) који не наво ди преводе штампане у новинама, часописима, зборницима, већ само пре воде што су угледали светло дана у књигама.
На крају би се можда могао дати одговор и ва“ питање: има ли разлога да се у целости штампају сви они бројни листи ћи на којима су пописани прилози у југословен ским периодицима до го дине 19457 Југославенски лексикографски завод оп равдано је поступио кад се одлучио да најпре шта мпа оне библиографије које су у вези с националним предметима, као што су књижевност, исто рија и друго. Да ли је ко код нас писао о чеком француском или енглеском лекару из 10. века мање је важео, и податак те врсте тражиће веома уски круг научних или стручних радника, него на пример ко је све преводио Милтона, шта се код нас све писало о про пасти Дубровника, о Трав нику итд.
Ш. Ј,
~ Награде нашим
ученицима — филмаџијама У конкуренцији 48 фил мова које су снимала деца из 15 земаља, приказаних на међународном фестивалу „Десета муза“ у Хелсинкију, прва место у категорији документарног филма освојио је филм „Празник будућих жаба“, киноклуба „Искра“ при Основној школи „Братство — јединство“ из Јасенов ца.
У категорији играног филма, друго место осво јила је „Праћка“, киноклуба „Славица“ из Оеновне школе „Петар Пре радовић“ из Питомаче.
наше нове концертне публике“.
у највећој тишини, приређен у њихову част.
наше концерте.
то прилика да се млади
ученика.
пример корисно
Како се ствара концертна публика
Пример Прве земунске гимназије и њеног професора Милете Сајића, уз неколико речи Живојина Здравковића о спремности Београдске филхармоније да дође у сваку школу, фабрику или дом културе
Прва земунска гимназија и њен професор музике Милета Сајић већ годинама напоре да ученицима подаре музичку Земунски гимназијалци чести су посетиоци оперских и балетских представа у Народном позоришту и концерата Београдске филхармоније. У кад прославља свој полувековни јубилеј, Београдска филхармонија посебну пажњу поклања младим слушаоцима. залажући се за постепени, али, како каже уметнички руководилац Филхармоније, диригент Живојин Здравковић. „сигурни процес рађања
„Довољно нам је било какво место где бисмо могли да изведемо програм“, припомиње Живојин Здравковић, и не крије задовољство што посла сваког концерта Филхармоније у некој од школа или пригодних сала у домовима културе, у кругу радне организације на импровизованом подијуму. може. да чује једно: „Када ћете нам поново доћиј“
Напори колектива земунске гимназије и професора Сајића да прошире круг младих љубитеља музике, били су посебно запажени протекле године. Последњих дана децембра на несвакидашњи начин школа се придружила прослави јубилеја Београдске
филхармоније: ученици су до последњег места испунили земунску салу Народног позоришта да би, слушали пригодни
„Наша је жеља да свирамо за сваки узраст и да одаберемо она дела која ће у младима развити смисо за музику и касније их стално доводити на То је мукотрпан, али веома леп посао којег се сваки наш члан прихвата са посебним жаром“, рекао је Живојин Здравковић после недавног концерта његовог оркестра у Земуну.
На почетку концерта, професор Сајић је, у неколико речи, „ученицима објаснио садржај вечери, да би, затим, диригент Здравковић представио оркестар и описао свако дело на програму. Била је слушаоци упознају са Бахом. Моцартом, Сметаном и Дворжаком: програм. је састатљен са пуно укуса и прилагођен узрасту
„Били бисмо веома срећми када би земунски послужио и другим школама у граду: нека нас позову да и са њима успоставимо „трајнију сарадњу. Ако бисмо тако наставили, „криза публике“, о којој се код нас често говори и пише, временом би отишла у заборав“, каже Здравковић.
| |
њем и
знатне културу.
улажу
сезони
„Невенове филм“,
програм
П-А;
На другом програму Телевизије Београд, 8. јануара у 20.80 часова почиње прва из серије емисија У којој се на: популаран начин објашњава како је настао мјузикл Као музичко-сценски род, када се појавио први пут код нас, каква је разлика између мјузикла, комада с пева музичке љени су специјално адаптирани мјузињли домаћих и страних аутора из репертоара југословенских позоришта, Серија ће имати десет емисија, а емитоваће се једанпут месечно, Учествоваће глумпџи и певачи из разних наших позоришта који су ретко виђани на телевизији.
Свака емисија имаће свог „домаћина“ То ће бити, обично, један од популарних глумаца или певача који ће говорити 0 представи и разговарати са ауторима и
Емисија нове серије за децу, која је
сутра на Првом програму Телевизије Београд, говори о првом годишту „Невена“, некад популарног часописа за
децу који је уређивао др Јован Јовановић — Змај.
Године 1880. у листу се, кроз рубрике: новости“, „Чика појављују занимљиви ликови: куварица
1. ЈАНУАР 1974. — БОРБА — СТРАНА 13.
ВЕЧЕ НА ТЕЛЕВИЗИЈИ
комедије... Припрем-
Серија о мјузиклу
глумцима. Водитељ У првој емисији, чији је наслов „Шта-је то мјузикл“, оипе Саша Радојчић. Осим инсерта из првог музичког тонског филма са Алом Џонсо ном У главној улози, биће изведене композиције из најпознатијих домаћих мјузикала.
У емисији учествују; Милена Дравић, Санда Бисера Велетанлић Душко Јакшић, Гер+ труда Мунитић, Лео Мартин, Алфи Кабиљо, Милан Гргић, Антон Марти, Владо Штефанчић, Мира Траиловић, Мића Татић и др Рашко Јовановић. Певаче ће пратити велики забавни оркестар Радиотелевизије Београд под управом Илије Генића, Сценарио је написао др Рашко Јовановић, а редитељ је Бранко Кичић. .
Лангерхолц, Сенка Велетанлић
мкК.
П
Прва емисија „Невена“
и служавка, Пура Моца, крава, две дангубе, мађионичар и његова асистенткиња Мици, госпођа Персида Грујић и чика
Јова лично. У емисији посвећеној великом дечјем
песнику изврсном познаваоцу дечјег све-
светских и
та, учествују глумци: Мића Томић, Оли-
„Неми и друге,
„Поглед“, Јовина пошта“
»
ЧИКА-ЈОВА С ТЕЛЕВИЗИЈЕ: Мића Томић као Змај у серији „Невен“
вера Марковић, Петар Краљ, Милутин Бутковић, Милан Срдоч, Марина Кољу“ бајева, Дејан Ђуровић и Драган Зарић Музику је припремио Војислав Симић,
ИЗ СВЕТА Ф из СВЕТА Ф ИЗ СВЕТА Ф ИЗ СВЕТА Ф ИЗ СВЕТА
Војна хунта осудила познатог певача
Војни суд у Сантјагу де Чиле осудио је на тридесет _ година принудног рада најпопуларнијег латинско-америчког певача народ них песама Ангела Пару. Познати певач је одмах пребачен у један рудник у пустињи Атакама. На истом процесу казна од тридесет година принудног рада изречена је и познатом новинару Мануелу с Кабиасесу, уреднику једног од најутицајнијих часописа из времена пре септембарског пуча. Пара и Кабиасес су до извођења пред суд били затворени на фудбалском стадиону „Насионал“, претвореном у концентрациони логор.
Међу многобрјним интелектуалцима и уметницима широм света влада нарочита забринутост за живот новинара Еугенија де Вија, професора социологије Алфонса Гере и композитора Луиса Адвиса, који су раније осуђени на смрт. Професор Гера је пре суђења био подвргнут тешком мучењу. Званични извори у Чилеу одбијају да пруже информације о судбини тројице интелектуалаца за које се не зна ни да ди су већ стрељани или су смештени у неки од многобројних затвора у унутрашњости Чилеа.
Емисије бугарске телевизије у иностранству
Многе драмске емисије, дечје серије, научно-популарни, му-
зички и документарни филмови
бугарске телевизије изазивају ве лико интересовање иностраних телевизија. Тако је, на пример, дечја серија „Дечје игре у двори шту“ продата за приказивање телевизијама Мађарске, Пољске, Југославије и Северне Кореје. Филм о веселом дечјем свету, који одрасли не могу увек да схвате, режирала је Иванка Грубчева, а у главним улогама наступају истакнути бугарски глумци Невена Оканова, Иван Андонов и Димитар Ганев. Велико интере совање изазвала је и серија „Пос ледња провера“ која је »родата
у осам земаља, као и драма „Џикник“, рађена по истоименој приповеци Георгија Стаматова. Од документарних емисија у неколико земаља биће приказане веома успеле репортаже „Златно благо Панађуришта“, „Мистерије Родопа“, „Господар брезова“ (о животу и раду сликара Бојаџијева) и „Смољан“. Неколико иностраних телевизија показале су интере-
совање и за музичке емисије „Фестивал у Барселони“ и „Жељена сећања“. :
У студијама бугађске телевизије ове године је снимљено око 20 играних филмова и драмских емисија и преко 50 документарних емисија.
Награда „Калинга“ Абелсону и Колдеру
Овогодишња награда .Калинга“, коју додељује међународни
Почела т
По строгом правилнику Академије за филмску уметност, чији чланови додељују „Оскара“ најбољим филмским остварењима, за награду могу конкурисати само филмови који су се најмање седам дана последње године при казивали у биоскопима Лос Анђе леса, где се налази седиште Академије, Као и сваке године, овај члан правилника Академије изаз вао је међу филмским ствараоци ма велика узбуђења и ужурба-
ност. У највећем „временском тес нацу“ нашао се режисеђ Виљем Фридким, аутор чувене „Францус ке везе“, са својим новим делом „Истеривачи злог духа“ Филм је
завршен на време, али велико је
питање да ли ће представљати 23 биљног кандидата за овогодишњу награду. '"Фрикдину се признаје вештина режиског поступка, али му се, истовремено замера због извесних претерано натуралистичких сцена.
Прошлогодишња трка за „Оска
Грима“ скоро да није изазвала ни
какво узбуђење јер се већ унапред знало да ће већину награда покупити „Кум“ и „Кабаре“. Ове водине заме мвразитих фаворита
жири под покровитељством Унес ка из фонда индијског индустри јалца Биџојананда Патнаика, уру чена је двојици аутора, популари затора науке. Награђени су Филип Абелсоњ, главни уредник аме ричког часописа „Сајенс“ и Најџел Колдер, енглески научни аутор. Они деле ову награду.
Филип Абелсон је од 1962. годи не главни уредник часописа „Сајенс“, најзначајније публикације за популаризацију науке у САД. И сам научник, Абелсон је, 1989. године на Калифорнијском универзитету у Берклију стекао док торат из нуклеарне физике.
Најџел Колдер, који има 42 године, био је физичар пре него што се определио за научну публицистику. Он је такође председник Удружења британских науч= них аутора. Иначе, Најџел Колдер је први добитник награде „Калин га“. Пошао је стопама свога оца Ричија Колдера. веома познатог научног аутора, коме је такође до дељена награда „Калинга“, 1960. тодине.
„Кантата о Жутој реци“ — ново дело кинеске музике
Млади кинески пијаниста Јин Ченг Чуинг, са члановима пекиншког Филхармонијског оркестра, завршио 1е изванредно успешну турнеју по многобројним“ селима и комунаома у околини Пекинга. Поред одржаних концерата, којлма је присуствовало више од 70.000 слушалаца, музичари су лоста времена провели помажући ратарима у обрађивању поља.
На концертима је извођено дело „Кантата о ЖУутој реци“ композитора Хсиен Хеинг Хаја у ко 101 се опева борба кинеског наро да против јапанских. завојевача из прошлог рата: Кантата има че тири става: „Песма рибара са ЖУ те реке“, „Ода Жутој реци“, „Гнев Жуте реке“ и „Одбрана Жуте ре ке“ у којима се највећа кинеска река приказује као симбол сталне борбе кинеског народа за слободу. •
рка за „Оскарима“
сема и неизвесност је потпуна. Чак се са сигурношћу не може одредити ни пет филмова из „нај уже конкуренције“ који улазе У последњу етапу ове изнад свега уносне трке, Почетком године сма трало се да ће провокативни Бер толучијев „Последњи танго у Па ризу“ освојити највише признања., али се показало да чланови Академије нису спремни да одају признање филму у коме је секс приказан тако отворено и брутал но, Посебан хендикеп овога филма, а то је типични холивудски парадокс, представља чињеница да је Марлон Брандо у њему ос-
тварио извапредну улогу. Међу-
тим, Брандо се прошле године многим академицима замерио због нападног, и по некима и неукусног, одбијања да прими „Оскара“
за маестрално одиграну улогу у „Куму“. Упркос овакве, наизглед, мирне! увертире, трка за „Оскари ма“, листа евентуалних кандидата се већ оформила, тако да се могу набројати филмови, глумци, глумице и режисери који се у Хо ливуду помињу као кандидати за највеће филмско признање, За титулу „филма године“ конкуришу остварења: „Последњи танго
у Паризу“, „Истеривачи злог духа“, „Ледаџија долази“, „Америч ки графити“, „Убод“. „Последњи детаљ“, „Лептир“, „Нова земља“, „„Онакви какви смо били“, „Серпико“, „Синдерела Либерти“, „Па пиранти месец“, „Крици и шапати“, „Шакалов дан“.
Међу глумцима, протекле године су били најуспешнији: Марлон Брандо, Џек Лемон, Ли Марвин, Макс фон Сидов, Стив мек Квин, Дастин Хофман, Роберт Редфодр, Пол Њумен, Ал Пачино, Џек Николсон и Џорџ Сигал.
За овогодишњег најбољу женску улогу скоро ћав коправно _ конкуришу: Стрејсенд, Кетрин Хепберн, Елизабет Тејлор, Марија 'Шнајдер, Лив Улман, Џоан Вудворд, Гленда Џексон и Линда Блер,
За најбољег холивудским проглашен
режисера, према прогнозама, . биће један од следећих;
Вилијем Фридкин, Бернардо Бер.
' толучи, Џорџ Рој Хил, Френклин Шафнер, Синди Ламет, Ингмар Бергман, Фред Цинеман, Џон Франкенхајмер, Хел Ешби или Линдсеј Андерсон. ! /
„Оскара“ за:
Барпра·
Х