Борба, 17. 05. 1974., стр. 11
ЗЕЛЕНА ТРИБИЧА. ПРОИЗВОЂАЧА И ПОТРОШАЧА
Фабрика конзерђи „Пелајонија“ Награђена . отписана фабрика
„онцентрат парадајза битољске фабрике добио прву назраду за квалитет у
Фабрика конзерви „Пелагонија“ у Би се до пре три године налазила у веома те цији и чак је претила опаснос ла пашу Ја да постане највећи око 100 тона свежег паран Ћи При
и арадајза. Уосталом, три стотине стално запослених прерадили су прошле године десе ЕНИ СИ парадајза и произвели 1.600 ЕМА ка зиа та. Ове године. се планира прерада дваде-
иона килограма. односно, производња 3.500 тона ковцентрата. У ту сврху се. поред постојеће две линије, уграђује нова. За варедну годину се планира пета још једне линије тако да ће „Пелагонија“ рерасти у једног од највећих произвођача овог концентрата у земљи
тољу, која шкој ситуат да буде затворена на индустријски објекат за
Пелагонија: подручје парадајза
ла мн за прераду парадајза није Јодручје Пелагоније са изванредном климом и другим условима, је једно од вајповољнијих рејона у земљи за гајење парадајза. Директор фабрике Велибор Живковић истиче да се од парадајза произведеног У овом крају добија 6,5 до седам одсто сувих материја. То значи да се од сто килограма парадајза произведе око 20 килограма концентрата. Осим тога, коцентрат произведен у „Пелагонији“ последњих година је један од најтраженијих артикала у земљи и иностранству, Његова висока својства су потврђена и приликом оцењивања 1973, године | ов су обавили стручњаци Пољопривредног факултета — Института за прехрамбену технологију и Пословног удружења „Југоконзерва“ у Београду. Концентрат парадајза битољске фабрике добио је прву награду.
— За ову годину смо већ уговорили набавку 20.000 тона парадајза, од чега ће ПИК „Овче Поље“ испоручити 3.000 тона, две земљорадничке задруге код Струмице три хиљаде тона, док ће преостала количина од 16.000 тона бити добијена са подручја Пелагоније: око 5.000 тона са сопствених површина, а оста ло ће испоручити индивидуални пољопривредници,. каже директор Живковић |
Унапред продата производња
Фабрика нема проблема ни са пласманом концентрата, јер је производња практично већ уговорена. Концентрат парадајза је веома тражен на тржишту разних европских земаља и Јапана. При крају су преговори за пласман 1.000 тона концентрата у Аустралију. У ствари, ове године се планира извоз 75. одсто произведеног концентрата.
Ваља такође истаћи да је садашњи „бум“ фабрике конзерви у Битољу у приличној мери резултат и њеног повезивања са „Таковом“ у Горњем Милановцу. „Подравком“ у Копривници, „Деламарисом“ у Изоли и „Интеримпекстом“ у Скопљу. У фабрици посебно истичу да је „Пелагонија“ успела да превазиђе тешкоће, које су је пратиле годинама, захваљујући томе тшто-је успоставила пословно-техничку сарадњу, с комбинатом „Таково“ која сели даље наставља. Овде се не заборавља на „пружену руку“ у најтежем тренутку. — Најважнији задатак сада је, свакако, стварање организације за преузимање велике количине парадајза. Прошле године смо дневно прерађивали 20 вагона, ове године се та количина удвостручила, а већ наредне, 1975. године треба да прерађујемо дневно по 70 вагона парадајза. Посао није лак и захтева да се још сада припремимо за предстојећи обиман задатак, истиче директор фабрике Велибор Живковић.
' Г.ЧАКУЛЕСКИ
ОФАНЗИВА БАЧКИХ ПОЉОПРИВРЕДНИКА
· Суботичком „Агросу“ приступиле тољопривредне организације суседних комуна
Дугорочније унапређење пољопривредне производње, према „зеленом пламу“ је прихваћени путоказ за развој суботичког
редни произвођачи улажу свој рад и обезбеђују 06јекте. Пољопривредници све више прихватају ову кооперацију јер им се га-
индустријско - пољопривредног комбината „Атрос“. Ова оцена, изречена на конференцији самоуправљача те сложене организапије удруженог рада У чијем саставу се налази „седам колектива са 3.100 запослених, можда је и најбољи одговор зашто је овај комбинат у свом инте грационом подухвату ус“ пео да „прескочи“ и општинске међе.,
У ствари, осим суботич-
ких организација = инду )
стрије меса и комзерви „29. новембар“. „Млекаре“, Ветеринарског завода, Сточарско-ветеринарског центра и земљоралдни чке задруте у Чантавиру — у ову удружену органи зацију су се укључили задруга у Малим Пијацама у општини Кањижа и пољопривредно - индустријски комбинат „Моравица“ у општини Бачка Топола.
Специјалитет про-
извођача
Ови удружени колективи су прошле године остварили укупан приход од 1,3 милијарду динара, од чега је, после подмирења свих трошкова, за фондове остало више од 43 милиона динара. Ове тодине, очекује се да ће укупан приход порасти на
преко 1,6 милијарду динара, | А Посебан „специјалитет
ове интеграционе трупаци је је тов свиња и јунади — без ризика. Наиме, Удружене чланице „Атро"са“ испоручују произвођачима прасиће, сточну хра ну и обезбеђују здравствену заштиту стоке, 8 индивидуални пољоприв-
50.000
рантује, (6ез обзира на кретање цена, сигурна зарада по килограму прираста товљеника. Благодарећи томе комбинат „Мора вица“, на пример, ће у кооперацији произвести 10.000 товних свиња, задру та У Малим Пијацама 6.000 товљеника, задруга У Чантгвиру 8.000 товљеника. Да би се унапредила производња у оквиру чланица ·„Агроса“ предвиђене су у овој години инвестиције за проширење про изводних капацитета у у“ купном износу од 82,5 милиона динара. У земљорад ничким задругама се рачу на да ће знатна инвестициона средства бити уложена у „мини-фарме“ на индивидуалним поседима.
О
Огромна улагања
„Агрос“, такође, предви ђа и обимна улагања за реализацију „зеленог пла на“, на „свом“ подручју. Тако се за обезбеђење 1.700 приплодних крмача, као и производњу преко товних свиња и 15.000 фовних јунади, пред виђају улагања од још 120 милиона динара.
Све ово, како се оправдано очекује у оквиру „Агроса“,. треба да омогући брже унапређење сточарске производње у северној Бачкој. А, баш та „офанзива“ у реализацији „зеленог плана“ је, чини се, и разлог што је до интеграције . пољопривредних и прехрамбених колектива дошло и преко оп штинских међа,
С. СТАНОЈЕВИЋ
%
АКЦИЈА ВИСОКИХ ПРИНОСА У СРБИЈИ
хиљада танмичора
Род на Шакмичарским добршинама Бишесшруко надмашуле просек
Више година пољопривредници у Србији такмиче се за високе прино се у производњи кукуруза, пшенице, шећерне репе, сунцокрета, сена са вештачких ливада, а и у производњи меса и млека, Прошле године такмичење је организовано у пре ко 40 општина, Рачуна се да је у њима учествовало више од десет хи љада пољопривредника.
Такмичења за високе приносе у појединим општинама постају стална пракса. Тако се на подручју комуне Деспотовац ова акција организовано води селам година, у Краљеву шест година, а слично је и у Ваљеву. Само у општини Краљево так миче се пољопривредници из 25 села, Оваквим акцијама се пољоприв редници подстичу на већу примену квалитетног семена, средстава за заштиту биља, минералних ђубрива, на савременију обраду земљишта, увођење стоке и слично.
УМ производњи кукуруза на подру чју Пољопривредне станице у Ваљеву укључено је неколико стотина пољопривредних газдинстава. Према проценама стручњака, просечан принос кукуруза на такмичарским
парцелама је за девет метарских центи већи: од приноса на осталим приватним парцелама. У општини Краљево од 182 такмичара у производњи кукуруза 157 је остварило ве ћи принос од сто метарских центи у зрну. Свакако, то се може сматрати изванредним резултатом ако се има у виду да су просечни приноси кукуруза на нашим инливидуалним газдинствима нешто изнад 30 метар ских центи по хектару.
Према неким проучавањима свега 2,5 одсто пољопривредника настоји да свако ново — проверено у пракси — сазнање примене на свом поседу, То су практично пионири, угледни произвођачи, који својим знањем и резултатима покрећу и ос. тале у селу на већу производњу. Ме ЂБу њима су, на пример, и произвођа чи кукуруза Тихомир Гајић из Врбе код Краљева са оствареним приносом од 157 метарских центи у зрну по хектару, Срета Савчић из Врбаса са истим приносом по хектару, затим Бранко Јелић из Крушевца, 30-
ран Милетић из Зајечара и други
који су произвели око 150 метричких центи по хектару.
Анста рекордера је дуга. Међу њима су и произвођачи осталих куд тура као Живота Аранђеловић из Светозарева који се такмичио у про изводњи шећерне репе, Јожеф Тере њи из Србобрана рекордер у про'изводњи супцокрета, Живорад Илић из Трбушнице код Лазаревца који се такмичио у производњи сена.
М садашњим условима несташице хране такмичење за високе приносе добија свој пун значај. Сматрамо да у том погледу Сопијалистич ки савез, преко секција за пољопри вреду и село, има велику друштвену улогу у окупљању свих запнтересо“ ваних за организовање оваквих акција. У питању су радне организа-_ ције у области прљопривреде, инду стрији пољопривредних машина, хемијској индустрији, разним институтима и пољопривредним станицама. 3 • 7 Инж. Раденка СТАНИЋ "председник Секције за
пољопривреду и село
РК ССРН Србије
Захваљујући сарадњи са фабрикама сарајев дустрије брђани на својим њивама могу бр
Оживљавање пољопривреде на Романији и суседним брдским подручјима, које. подстиче Уједињена пољопривреда, промет и индустрија у Сарајеву, привлачи изузетну пажњу привредника. Познато одувек као сточарски крај, нарочито по сточарству, “ово горје је после ослобођења земље имало око 40 одсто мање стоке него пре рата. Овчарство и друге гране су споро обнављане. Постојала је сумња да се то „не исплати“,
јити
них
ме "Земља. добра за" кромпир и јечам
Стручњаци и општински активисти из Сокоца, Рогатице, Хан Пијеска, Пала, Калиновика, Фоче,
14.000
инж.
Горажда и Олова нису, ме ђутим,/ никад дигли руке од унапређења пољопривредне производње, Ангажоване су научне инсти-
СНАБДЕВАЊЕ
Стиже НОВО поврће
На пијацама, у продавницама и самоуслугама све је више раног поврћа и воћа. Нарочито је већа пољ нуда „зелене робе“ (салате, лука. спанаћа. купуса), То утиче на цене — осетно су смањене. Киша и честе промене времена „додуше, успоравају сазревање, Управо зато су трешње и јагоде права реткост У мнођћим потрошачким центрима.
— У целини понуда је већа обавештава нас комерцијални: директор „Србијанке“, Томислав Стојановић, додајући да ово предузеће нуди, углавном, воће и поврће произведено у Македонији и на нашем Медитерану. Млади кромпир из Дал мације у продавницама кошта 6,5 динара. на пијацама 7 до 8 динара. И грашку је, такође, осетно пала цена: недавно је продаван по
ти да испитају на каквим се основама може унапредити производња. Истраживања указују да се на подручју поменутих осам комуна могу успешно гаповртарске, стријске и друге културе,
углавном без неких великих инвестиција причоси на њивама могу се удовостручити, па и утростручити. Испитивања на неколико оглед ран извор егзистенције за пет хиљада пољопривредимања потврдила су ' њихове анализе.
“== Организовано. гајење јечма може постати ситуних домаћинстава, па смо одлучили да градимо фабрику слада
тона која ће бити чу
способна да преради' све тржне вишкове
Стево "Обрадовић, директор „УПИ — Агрокомбината“ у Осим тога, наша велику пажњу посветиће и унапређивању овчарства
устрија хране с: Ро
ске Уједињене пољопривреде, промета и инзо да обезбеде доходак који постижу зато-
слени у индустрији ри услови.
инду-
кромпир и пи-
грађен и став стоке.
Комуна
капацитета меу
каже
Рогатици. комуна
15,12 динара килограм, а сада — око 7 динара. „Србијанка“ нуди купус по 6, а краставце по 14 динара. Парадајз је и даље прескуп 17 до 18. динара килограм, сазрео је махом у стакларницима. . Избор воћа није много побољшан: трешње с југа продају се по 12 динара килограм, а јагоде из Повардарја по 26. мада су доскора биле — 40 динара. у |
Јабука има довољно у свим већим потрошачким центрима. То је умногоме резултат интервенције Са-
"везне дирекције за резерве прехрам
бених производа. У Београду се јабуке продају између 2 и 5 динара у Загребу 6 до 6,5 динара. Сплиту 4 до 7, Ријеци 3 до 7, а у Осијеку 6 до 7 динара Килограм. Крушака готово и нема на тржишту. Понуда
као и тову стоке. чарство овде постоје добСамо изменом сорти јечма на површини од 3.500 хектара, приносе би од досадашњих 11 до 14 метарских центи могли да се повећају на преко 22 метричке центе по хектару. Такође ће бити изпасмински Изградња фабрика
Соколац припрема се за изградњу велике фабрике помфрита која ће за себе" пословно везати око три хиљаде до маћинстава. Суседне Пале оријентишу се на масовну производњу млека са. У пољској општини ни такозване мини-фаркоје се полажу вели те и ке наде и средства. Недав но је 11 коопераната еа по дручја ове општине добило од УПИ 1,6 милиона ди нара кредита под повољним условима. На подручју Хан Џијеска планира-
ОНије
но је модернизовање фарме крупне стоке, а у Олову ће се постојећи млин са силосом реконструисати у фабрику сточне хране, Организатор и носилац развоја у овом брдскопланинском подручју као и, да тако кажемо, финан сијер постао је УПИ са својим организацијама удруженог рада, смештеним у седам општина. На њиховом подручју градиће неколико прехрамбених фабрика. Производња хране, дакле, постаје значајна привредна оријентација на подручју Романије. Пео подухват олакшаза и отварање асфалтних путева према Сарајеву и Дубровнику. Уосталом, Ро манија постепено прераста и у огромно излетиштуристички _ крај Према грубим прорачуни ма од свих ових делатности на овом пекад пасивном подручју моћи ће да
За сто-
са-
и ме-
живи око 100.000 становника. Н. СТАНИШИЋ
~
лимуна и поморанџи у већим градовима је задовољавајућа. У Новом Саду лимун стаје од 6 до 6,55 динара (најјефтинији), док је вајскуп љи у Скопљу — 11,4 динара килограм. Тренутно „најактуелније“, поврће
_ млади. кромпир, у Београду нуди У
већим количинама „Јабука“. Комер цијални . директор овог предузећа Милан Јовановић рекао нам је да далматински кромпир продају по 6,5. а грочански „румени“ по 10 динара килограм. У 120 објеката „Јабуке“ стигао је и први овогодишњи кељ (8 динара Килограм), и грашак (10 динара). ,
На слици: Стакленици ПИК „Хер цеговина“ у Мостару.
|
17. МАЈ 1974. — БОРБА — СТРАНА уђу
.
Рекли су, саопштили, изјађили. „2
| хлодњачамо 3001 |
+
јодуно немо __ Место 30 Месо _
Процене о роду и произ. водњи пољопривредних и "прехрамбених _ производа код нас се често дају од ока, па су природно обич но Непотпуне и погрешне. Тако се догађа да уочи бербе јабука увозници, на водно због подбачзја рода, траже одобрење за 'увоз. Три-четири · месеца после тога обично се испо. стави да је домаћа произ водња довољна. Штавише, констатује се обично да постоје могућности и за извоз, ·
— Лоше процене нам често наносе озбиљне ште те у производњи и снабдевању, рекао је прошле „недеље на састанку са ди "ректорима пољопривредних организација инж. Иво Куштрак. Осим тога, многа увозне интервенције закасне, тако да се кукуруз, месо и другм производи уговорени на иностраном тржишту у врем извесне несташице појаве на југословенском тржишту кад домаћа производња и сама има вишкове. У суштини, „технологија“ одлучивања је дуга. Само се по себи разуме да то неповољно утиче на развој домаће производње, снабдевање и цене. Другим речима, процене морају“ бити стручне, засноване на научној подлози, а интервенције правовремене.
—_ Исто тако, када су у питању вишкови и снабдевање широке потрошње ваља рећи, истакао је инж. Куштрак, да и произвођачи могу бити еластичнији. Тоћари су, на „пример, јабуке продавали својевремено по три динара килограм, а трговци додавали још толико. Трговима никако не може зарачунавати двоструко више. Реално је. такође, било очекивати да многи воћари своје јабуке продају по 2,5 динара килограм. Али, до свега тога није дошло.
Отуда се сада, свакако, у многим хладњачама налазе стотине и стотине тона јабука. Тако се, у многим произвођачким рејонима, сада слаже и месо. Штавише, за њега у многим хладњачама нема довољно места, јер се тамо налазе јабуке. Произвођачи и трговци, чако су складишта пуна ових плодова, и даље држе високе цене. Ретки су примери да се обарају цене и на већем промету оствари одговарајућа зарада.
Ху
и 80 Куштрак
у
о вољоју отнупне __ Стонице
Земљорадници на домаку великих потрошачких центара и добрих саобраћајница. већ су се одавно оријентисали на интензивну пољопривредну производњу. Миоги подижу воћњаке и винограде или гаје поврће, а све ве ћи број пољопривредника у овим подручјима Иима и по две жетве. годишње. Све те предности, изгледа; нису довољне, јер није лако продати про извод.
Када смо почели разговор са Ђурђем Срећкови ћем из Винче хтели смо да чујемо нешто о њетовој сарадњи са ПИК „Бе „оград“ односно комбинатом „Гроцка“, који откуп љују воће и прерађују га у својим погонима. Од седам хектара и 80 ари. колико Ђурђе има. под воћем хоје практично продаје на свим пијацама у земљи. Зато је Ђурђе прво набавио „форд-транзит“. Пре трак
Ђирђе
Срећковић
| те „санпасторе“.
тора.
— За ђубриво које узмем од задруге враћам, кај-
сије, вишње, парадајз.
ве знам колике ће бити
колико
кромпир... када узимам ђубриво или средства за откупне
ћу ког производа морати да
Незгодно је што заштиту биља, цене, па тиме ни испоручим.
— нисте споменули БРЕСЕКВЕ»
— Не, зато што, њих не прихватају
имају их до-
вољно. Иначе по мом мишљењу, овакве откупне стазице хаква је наша, нису решење. Претпрошле. године
смо за кајсије добијали
највише нису појавила некад словеначка
Да се понуди-
лва динара. предузећа и
ла нешто већу цену. многе воћке би биле повађене. Цене. иначе, не треба на силу одржавати Било би
боље омогућити
већу производњу
јер је то јелини
пут ка појефтињењу Знате како народ у нашем крају каже: „Млеко не дају млекуље, већ многуље“ — за-
кључио је Ђурђе Срећковић.
Б. М.
Необично
· ПШЕНИЦО
Шшеница, коју је јесенас на хектар површине засејао Лазар Крстић, зем љорадник из Команице крај Ваљева, се развила веома необично за наше поднебље, Такос у стаољи ке већ крајем прошле недеље биле високе преко 80 сантиметара, а сама влас више од 10 сантиметара. ЗаЗнимљиво је да
свака влат има Преко 70 зрна која добро „наливају“. ЗОвакво стање усева подједнако занима земљораднике у околини као и пољопривредне стручњаке. Пшеница је, иначе, сор
"МВ.
т зао
ЗАГОРЈЕ
„ОСНОВАН
ЗАДРИКНИ САВЕЗ
У Задружни савез за Хр ватско Загорје — „Загорје“ у Забоку, који је недавно основан, учланило се 14 пољопривредних задруга с тог подручја. Основни задатак новооснованог задружног савеза је да усклади програме пољо привредне производње за друга тог краја и да обезбеди међусобну сарадњу. Посебну, пажњу „Загорје“ ће посветити заједничком пласману пољопривредних производа,