Борба, 17. 05. 1974., стр. 12
1 СТРАНА — БОРБА — 17. МАЈ 1974.
ТРСТЕНИК
Џ
___ЈОШЕ ЈЕДАН РЕКОРА _ _ „ПРВЕ ПЕТОЛЕТКЕ“
Атрил је био најуспешнији месец у 25-годишњем раду трсте-
слан
ничких металаца — вредн
НАЈБОЉИ МЕЂУ НАЈБОЉИМА: Фабрика специјалне троизводње пребацила је месечни план за готово 50 одсто. — На слици: Детаљ из производне хале ,
· динара
Радници трстеничке „Прве петолетке“ дочекују престојећи Х конгрес СКЈ са веома добрим производним резултатима. О томе најубедљивије говоре подаци за протекла четири месеца. Преко 4.500 радника остварило је у овом периоду приход од 192 милиона динара. што је за преко 20 одсто више него што је планирано.
Април је био'најуспешнији месец у протеклом двадесетпетстодишњем раду овог трстеничког гиганта. У · прошлом месецу остварена је производња од 58,230.000 "динара. што је за 18,7 одсто боље од плана, а за 16 милиона више нето у истом месецу лане.
% фабрика специјалне производње постигла је најбољ резултате. Око 400 радника ове основне организа» ције удруженог рада, премашило је месечни план чак. за 47,8 одсто. Фабрика заптивки је боље пословала од плана за 36,6. а Фабрика делова и уређаја у Брусу за 26,5 одсто. Фабрика прикључака пребацила је план за 25,6, а Фабрика алата за 25,4 одсто. :
Љ. КОСИЋ
ПРИБОЈ НА ЛИМУ За вишак простора
економека станарина |
утврђена мерила за рационално коришћење стана у прибојској оплитинт,
Друштвеним договором, зтији потписници друштве но-политичке организације и Скупштина општине у Прибојун Лиму, на нов начин су уређени стамбени односи који ће допри нети бржем и ефикаснијем решавању стамбених проблема и обезбеђивању станова за већи број још незбринутих породица. На бази друштвеног договора у Скупштини општине, до нето је неколико одлука којима се уређују односи за рационално коришћење стамбеног простора у дру штвеном сектору.
Једном од одлука, прописано је дас у сви корисници станова, који су, помажући се кредитима својих радних организаци ја, или банке, изградили породичне стамбене зграде, дужни да одмах по завршетку зграде, предају друштвени стан који користе. Исто то мораће да: учин. еи грађани који су саградили, или наследили куће, не само у гра-
довно саобраћају аутобуси . приградског саобраћаја.. Другом једном одлуком, максимиран је стамбени простор који једна породица може користити, а да се то сматра рационалним коришћењем. Тако је
прописано да самац може -
користити 835 квадратних метара друштвеног стана, двочлана породица 46, тро члана 56, четворочлана 65 и петочлана породица 75 квадратних метара. Породице које имају ви те од пет чланова могу имати још по десет квадратних метара стамбеног простора, а које имају мање чланова, а велике станове, за сваки квадратни метар вишка стамбеног простора плаћаће увећану кирију. Кирија ће се увећавати и четвороструко на вишак стамбеног про-, стора од 30 и више квадратних метара, а овако убрана средства користиће се за јачање. фондова стамбене изградње. |
ост производње вилце од 58 милмона
,
ВЕЛИКА ПААНА
Водовод за 40) села
Идеја стара неколико десетина година, да се у средњем Поморављу и Шу мадији изгради међукому нални водовод, који би по везивао три општине великопланску, паланачку и младеновачку, тек ће се ове године остварити. Про јекат за водовод је завршен. Биће дугачак 60 ки лометара и снабдеваће преко 250.000 људи здравом пијаћом водом, одно сно 40 сеоских насеља и преко 50.000 породица. Ко лики значај,тевај водовод има за ове три комуне, не
„треба много говорити, јер "се ових дана у многим се
лима и насељима заврша вају разговори, око увође ња самодоприноса за изградњу овог водовода. По ред средстава из самодоприноса, средства у виси ни од 60 милиона, већ су обезбеђена, повољним кре дитима банака.
За многе пољопривредне произвођаче у средњем Поморављу и Шумадији, овај водовод ће донети препород. Велики број по љопривредника - повртара, тешко су излазили на крај са наводњавањем сво јих парцела, а такође и са наводњавањем шећерне репе, кукуруза и друтих култура. Такође ће ве лики број сточара изградити нове, или обновити старе стаје. Овај водовод је значајан, јер су многе привредне организације у овим општинама заинтере соване, да што пре вода процури. Истина, многим селима постоји водовод, али према оцени стручња ка, могућно је да дође до загађења воде. Када водо вод буде готов слободно се може рећи да поморав ска поља неће више бити
. тиме
ду; већ и у десетак граду ближих села, до којих ре
жедна. Д. СТОЈАНОВИЋ.
М. Љујић,
БАР
Возачи зарађују и по 10.000 динара _ месечно
Успешно пословање предузећа за теретни друмски, саобраћај — „Румијатранс“
Овог месеца барско пре дузеће за теретни друмски саобраћај „Румијатранс“ набавило је 33 нова возила марке „фиат“ и повећало носивост свог возног парка за 858 тона. Са укупном носивошћу од преко три хиљаде тона, ова радна организација представља најјачег
превозника те врсте у Цр-
ној Гори. Сва возила су типизирана, „фиатове“ про изводње. осим 11 „фапових“ кипера, што олакша ва одржавање возила ми обезбеђује њихову потреб ну техничку исправност.
Предузеће је укључено У међународни транспорт и има своју међународну и „локо“ шпедицију. У про мету роба саобраћа најчешће са Италијом, Мађарском, Аустријом и Албани јом, а и са неким другим земљама Европе. ПреовлађЂују терети који се из Бар ске луке развозе широм наше земље.
У првом тромесечју ове тодине превезено је око 38:000 тона робе. Обавље-~
ОТОЧАЦ
Заштита реке Гацке
Нашионални парк „Плитвице“ тражи, да се најлетша личка река посебно заштити од | загађивања
ни промет и остварена ре ализација у овом периоду знатно су повољнији него у исто време лане. То је условљено бољом организацијом транспортног про цеса и исправношћу возног парка. За протекла четири месеца план је премашел за преко милион и 300 хиљада динара. У предсто јећем периоду ' очекују се још бољи, пословни резул тати, с обзиром на проширење превозних калацитета. Систем нагтрађивања при лично је стимулативан. Најбољи возачи зарађују месечно и до 10.000 динара. Радничка контрола је активна и прихваћена. од
"стране радника, са пуно поверења и наде да ће штитити њихове интере-
се, „Румијатракс“ би, вероватно, још успешније по
већом техничком
ЛОЗНИЦА ивота Пајић
– најоољи |
млади радник
"У такмичењу „Млади рад“
ник-самоутривљам“ | уче"ствовало 1.500 младића. им девојака из „Вискозе“
У акцији „Млади радник-самоуправљач“, која је ових дана завршена, та кмичило се 1.500 младића и девојака из девет Виско зиних ООУР; Све ООУР изабрале су свога најбољег младог радника — са моуправљача, а потом је на састанку председништва Савеза омладине „Вискозе“ проглашен најбољи Урадник са нивоу Комбина та. То је Живота Пајић, хемијски техничар „Виско зине“, фабрике — „Корд“.
Најбољи књигама.
су награђени
М. С. ПРИЛЕП
НОВА ТЕЛЕФОНСКА ЦЕНТРАЛА
словала да.има боље просторне услове за своје сер висне радионице, гараже и заједничке службе.
Б. СТОЈОВИЋ
— У Прилепу је управо потписан уговор о изградњи нове аутоматске телефонске централе са 8.000 прикључака, која ће каније моћи да се прошири на 24.000 прикључака. Целокупну опрему изградиће удружено предузеће „Искра“ из Крања, а вредност је. 22 милиона динара.
Монтажа ће бити завршена за 20 месеци, до ког рока треба изградити и зграду, која је лоцирана у центру Прилепа.
Б. ТТ.
Загађивање прети да унмшти рибу у реци. — На слици: Река Гамка
Многи су забринути за судбину најлешше и пастрмком најбогатије личке реке — Гацке. Ако се ува же предлози националног парка „Плитвице“, као и три месне заједнице из Гацког поља, онда би За-
вод за заштиту природе, ову реку прогласио посебно заштићеном.
Осим „Плитвица“, којег господаре делом Гацке, ме сне заједнице из Човића, Личког Лешћа и Синца, траже од Скупштине општине Оточац да се због велике вредности ове реке прихвати одлука, којом би
се забранило загађивање, и на тај начин сачувао њен леп изглед и рибљи фонд.
У ту сврху предлаже се постављање преграда кроз које би могла отицати вода, али не и одлазити рибе до вештачког језера у Брлогу. Наиме, за време већих водостаја, знатне ко личине рибе из Гацке од лазиле су до тога језера; а у летњим месецима, када се вода троши за потребе ХЕ „Сењ“, на дну језера остајало је доста угинуле рибе.
сек.
ПО НЕ аи И 2 ИН ЈЕ ЕИЕ а итнеу
МАРИБОР
У. Мариборској текстилној
/
Од 4.726 запослених У Мариборској текстилној фабрици 3,270 су жене (2.300 су мајке), од којих чак 1.280 ради у ноћ ној смени Тешки услови раза у фабрипи и: после У домаћинству утичу да ретко која радница одради пун стаж и дочека редовну пензију. Многе од њих професионално оболе.
Већина запослених жена је без завршене основне школе. Тако, на пример, У мовом погону „Меринка“. у коме се произволе женске чарапе „хулахоп“ за немачку фирму, од 450 запослених радница — 90 одсто су без завршене основне школе.
О проблематици мариборских _текстилних радница разговарали смо са Лучком Флорјанчић. председником Синдикалне организације предузећа.
— „Стамбена проблематика наших радница је један од остових проблема, из кога извире низ других, уско везаних за њихов живот и рад. У становима добијеним од предузећа борави. 1300 запослених. Ове године традимо још: 22 стана међутим од 400 тренутних захтева за доделу стана. чак 200 их је врло хитмих - каже Лучки ту аттиић
_ Дечја заштита је. такође тежак проблем Пазмице = мајке (имају око 45300 деце), док су на послу своју децу остав-
,
љају у дечјим установама, код рођака и суседа, или их саме остављају у становима. Због тога су у току рада у психичкој напетости и не могу дати гтве од себе у производњи. У Марибору постоји само једно дечје обданиште.
__На питање шта колектив фабрике чини да олакша живот и рад текстилним радницама — мајкама, Лучка Флоријанчић каже:
— За време рада у ноћној смени обезбеђен им је топли оброк кране. Омотућава им се да раде у различитој смени са брачним другом (док је један на по-
· слу. други је код куће и води бригу о
деци и домаћинству). Самохраним мајкама пружамо социјалну помоћ. У нашим . одмаралиштима (208 лежаја) слабије ситуираним радницима нудимо бесплатан, или регресирамо пансион. Додатак за ноћни рад износи 50 одсто. Преко месних заједница, настојимо да дбеци“ наших радница осигурамо смештај у установама за дневни боравак У току је' пропес укидања ноћног рада жена, тако да ћемо од 1977. гедине гехнолоттки вишак по овој основи, преусмерити у друге делатности или пензиолисати. Улелно се боримо да се текститмим раднипима призна бенефициртча | озлни стаж. И. ШУЋУР
фабрици већину запослених чине жене, од којих готово половима ни. — Многе мајке остављају саму децу код жуће
ткачким разбојем и ООУР
Посао је доста ' напоран. — НА СЛИЦИ: Ама Стутан 30 _Меринка“ Мариборске тек-
стилне фабрике
ежак положај текстилних „радница
ради у ноћној сме
ВИРОВИ:. ТИЦА
Највише
"читају
ученици и домаћице
Нема довољно књига, а ни средстава да се набаве Према статистичким подацима Градске библиотеке и читаонице, у прошлој години у ову једину институцију те врсте у граду, учланило се 1458 читалаца, од којих су 1.263 ученици. Од укупно из датих 36.589 књига, ученици су прочитали 32.000 књига.
На другом месту по броју прочитаних књита су домаћице, које су у прошлој години про= читале 912 књига. Затим следе: просветни радници (615 књита), ра дници (600), пензионези (571), студенти (484) и тако даље. Што се тиче учлањавања и ту ученици предњаче.
На жалост; књига нема довољно и то је један од разлога да се чита недовољно. Посебно Књижница оскудева у стручној литератури, а није много боље ста ње ни у белетристици. Није потребно посебно истицати да су књите скупе, а средства која се дају у те сврхе су оскудна. У новије време ова установа покре ће акцију за попуњава ње фонда марксистичке литературе и за от“ , зарање пунктова у се-
плима. а
Ма.
57
ПЕЋ
Обука па |
запослење _
Тридесет девојака, после четворомесечно; " курса, примиће у радни однос Комбинат ко- | же и обуће у Пећи
Центар за стручно обра- ставе, обавиће се провера зовање одраслих при За- знања, а све оне које поводу за запошљавање рад кажу задовољавајући усника у Пећи, организовао пех, Комбинат коже и о-
је четворомесечни курс буће у Пећи примиће у конфекцијске струке за 30 стални радни однос, ) девојака. Иначе, овај Комбинат са
Курс, на који су примљене девојке, углавном, са подручја источке, дечанске, клинске комуне, већ је почео да ради. После теоретске и практичне ва
Заводом за запошљавање има вишегодишњи споразум за оспособљавање рад ника за потребе конфекцијске и кожарске струке, пМ,
Грађевински радови, углавном завршени. — НА СЛИЦИ: .Градилмште · спомен-школе у Бечеју
БЕ ЧЕЈ Завршава се спомен-школа
Савремено опремљена зграда – примиће
прве. · основце почетком септембра,
„
Радови на изградњи спомен-школе у Бечеју улазе завршну фазу. Грађевински радови су углавном за вршени и сада се обављају инсталатерски и унутрашњи радови, Сви очекују да ће настава у новој модерног школи почети идуће школске године. 4
На градилишту се ужурбано ради. Монтирају се парни котловм, обављају изолациони радови, малтеришу учионице и кабинети, монтирају алуминијумски прозори, фарбају врата.
Бечејци су већ постали нестрпљиви, када се ради о спомен-школи. Само на постављање камена — темеље ца чекало се готово седам година. Бескрајне дискусије око локације школе, па онда судски спорови са власницима башти, које су експрописане, утицали су да изградња школе вишеструко поскупи. А да „средства нису обезбеђена самодоприносом, вероватно би се и одустало од градње.
Све се ипак добро завршило и бечејски основци ће највероватније нову школску годину почети у новој, лепој и модерној школској згради: Д. БЛАЖИЋ
КРИВА ПАЛАНКА а Истраживања оловноцинкане руде,
У рејону Торамчице утврђене залихе.од милион тона, | а стручњаци сматрају да су петнаест пута веће
рудног богатства овог региона, За истраживање У | наведеним рејонима у 080) и идућој години инвестираће се око 20 милиона динара. У перспективи се рачуна и на отварање руд ника олова и цинка, 68 флотацијом. =. | Око 3.500 рудара из кру вопаланачке општине 38" послено је у разним Рул“
· ницима широм земље и 7“ ностранству. Све они оче“ кују да се овде У њиховом родном, крају отвори рудник, и да се вратна |
У току ове године У кривопаланачкој општини интензивираће се истраж ни радови за откривање оловно-цинкане руде У познатим налазиштима у Тораници и Луке. До сада су у рејону Торанице утвр Ђене резерве оловно-цинкане руде више од милион тона, а стручњаци про тмозирају да стварне залихе износе око 15 милиона тона. ,
У руди има сребра, бизмута и злата, тако да то још више подстиче интере совање за истраживање
УКРАТ
онима
КОТОР | КИПАРСКИ путнички брод „Одисеј“ са 200 итата
јанских туриста посетио је: Котор. То је први стр је
брод у посети древном граду у овој сезони, за коју
4 ва. имаче, најављена посета веома мало страних о иЈИ
ОГУЛИН _ пир
"НА ПОДРУЧЈУ огулинске општине досад су са
а. Титов фонд за стипендирање младих радника И и ничке деце учланиле 43 ООУР и радне заједни!е. сан И
пина тодишња уплата износи 70.000 динара. упису
и даље траје.
ВИРОВИТИЦА 4
ВИШЕ од стотину ученика и наставника са тичке гимназије „Петар Прерадовић“, посетило Је лав ститут „Борис Кидрич“ у Винчи. То је традипиом кана посета, којом се ученици упознају са савременим = ститнућима на пољу атомске физике и научне логије. Ученици су посетили и музеј „Никола
БАТОЧИНА о ливла бато %
У ПРЊАВОРУ, једном од најмањих сел. олСк ске општине, ускоро почињу радови на новој 1! остал згради. која ће, поред учиноица, имати и а гре“ потребне просторије, укључујући и ђачку кухињ днима дства су заједнички обезбедили
(ДО |
Општинска зајел,
образовања и месна заједница села. (М. 3) | ЂЕВЂЕЛИЈА ера"
У општини 'Вввђелија почеле су кобрании ин дме акције на пошумљавању голети. Први 46 рав 1 њи „квијаши били су запослени У, органим“ _ роди“ Општинске скупштине, Предвиђено је 28565 не засади око 60 хектара голети. (Т. К)