Борба, 17. 05. 1974., стр. 2

за — зеви-< =

ата ~

| | | || ђ | ||

си палих Ради, дан -

Истра

2 СТРАНА — БОРБА — 17. МАЈ

ппов

ТЕЛЕГРАМ

КРАЉУ 0лАФУ

Београд. — Председник Републике Јосип, Броз Тито упу | тио је краљу Морвешке Ола фу У телеграм који гласи: — |

„Користим прилику коју ми пружа годишњица проглаше ња Устава Краљевине Норве шке да са особитим задовољ | ством упутим Вашем Величан ству: у име народа Социјали стичке Федеративне Републи ке Југославије и у своје ли чнб име срлачне честитке и топле жеље за личну срећу Вашег. Величанства и за доб робит пријатељског норвеш- | ког народа“.

Титово саучешће супрузи _др Бутозана и | супрузи Басића

Председник Непублике Јосип Броз Тито. упутио је су прузи преминулог академика др.Васе Бутозана следећи телеграм саучешћа:

„Са искреним жаљењем Јованка и ја примили смо вијест о смрти вашег суп руга, академика Васе Бутозана, истакнутог ре волуционара, вијећника АВНОЈА и ЗАВНОБИХ и заслужног научног и дру зштвено-политичког радника. Саосјећамо са вама у ве ликом болу који вас је за десио“. | (Танјуг)

жож о»: |

Председник Републике Јосип Броз Тито упутио је су прузи преминулог сликара Љубе Бабића следећи телеграм саучешћа:

„Моја супруга и ја при мили смо са жаљењем ви јест о смрти вашег супру га, академика · Љубе Бабића, истакнутог умјетника ко ји је својим радом и искус твом одгојио генерације на ших сликара. Изражавамо вам наше дубоко саучешће. |

(Танјуг)

Биједићев телеграм Чу Ен Лају

Београд, — Председник Са везног извршног већа Џемал Биједић упутио је председни ку Државног савета Народне Републике Кине Чу Ен Лају телеграм следеће садржине:

„Поштовани лруже Чу Ен Лај. вест о јеким земљотре | сима који су Пи 12. моја за десили провинцију Јунан и Сечуан и нанели тешке ЉУД | ске и материјалне тубитке, | тоимљена је у Југославији са | дубоким жаљењем. У име вла | де и народа“ Југославије. мо лим Вас да тим поводом при мите изразе искреног саучеш

делегацију КП

ба“. | Вердец предволи | Румуније | "(вукурешт, 16. маја) — Де-, леганију Комунистичке парти | је Румуније ма Десетом кон- | тресу Савеза Комуниста Југо | славије предводиће члан Извршног комитета ЦК КПРИ-: лије“ Верден „који је исто“) времено и секретар Централ- | ног комитета | |. с ј Састав румунске делегације. која ће пратити Конгрес ју“ | гословенских комуниста саоп. шттезр је вечерас. југословен- | ском амбасадору у Букуреш- | ту. Петру Додику. ' | ЈУ румунској делегацији. на лазиће. се још први сехретар Комитета партије у окру гу Нехединци (околина трада ' Дробете Турн Северина) и по моћник шефа секције за сло љне односе ПК КПР Думизру Туркуш. (Танјуг)

У БЕОГРАДУ су јуче поче ли југословенско - аргентинс ки разговори о унапређивању и "проширењу билатералне економске сарадње. Југословенску 'делеганију предводи помоћник савезног секретара за спољну трговину Новак Полексић.:а аргентинску под, секретар У "Секретаријату за спољну трговину др Фернан ло Лерена.

2 а « НА ПОЗИВ Савезног одбо ра | синдиката друштвених |

делатности Југославије, у Бе. оград је допутовала лелегаџи ја Синдиката радника држав них Ффустанова _ СССР. коју | предводи трелседник Георги Макејев. Делегација ће У Бе ограду водити разговоре У Савезном одбору Синдиката друштвених пелатности Југо славије. а затим ће посетити Словенију гле ће, између ос талог. водити разговоре У Сжутштини СР Словеније и Републичком већу _ синдијката. у -

.,%

- НОВИ изванредни и опуно моћени. амбасалор СФРЈ У ЧОСР Милан Вемишник пре дао је акредитиву председни ку чехословачке владе Лубо миру Штроугалу који замењује _ оболелог председника „Републике Лудвига Свободу. Том приликом Штроугал је рекао да се у ЧССР цене резултати које су народи Јутос 'лавије.. под | руковолством, СКЈ постигли, ла ће Десети комтрес СКАЈ и љегови резул

'тати бити одлучујући чини

пашом лаљеај изтеаулњи сопића листичкот друштва у Југосла вији.

„ отвориле

'— у интервјуу

1974. .

ЕПИЛОГ У МААЛОТУ:

израелски војници извлаче мртве и рањене из шкоље у овом градићу

ТРАГИЧАН РАСПЛЕТ ДРАМЕ У ШКОЛИ У МААЛОТУ

ИЗРАВАСКА ВЛАДА

ПЗАЗВАЛА КРВОПРОЛИЋЕ

Иако је присватила преговоре са палестинским командосима и њихове услове, влада касније наредила војницима да отворе ватру на школу. — Биланс је трагичан; 16 мртвих (према неким подацима 24)

(Бејрут, 16. маја) — У Ли бану данас, после јучерашњет напада палестинских командоса на школу у изра елском месту Маалоту, влада напетост а либанска штампа упозорава на могућ ност одмазде израелских оружаних снагау Либану. То се, касније, и догодило. Бејрутски листови, иначе, за масакр у Маалоту оптужују Израел. „Ал сафир“ на пример, констатује да су израелски. војници убили 16 (према неким подацима 24) и ранили 70 лица, док „Ел мохарер“ узвикује: „Убијају и своју децу“. Лист „Бејрут“ подсећа да се „годишњица стварања Израела претворила у погреб“.

Већина листова, како јав ља Ројтер, објављује саопштење либанског Министарства одбране. које упозо рава' грађане на „опасност од- садашње ситуације у региону“. . .

Сви либански листови, та кође/ објављују званичне де мантије да су тројица командоса, који су извршили напад у Маалоту, убачени у Израел из Либана.

Као што је познато, изра елске власти су прво прихватиле преговоре са комав досима — који су за ослобођење око 100 ученика тра жили пуштање Палестинаца из затвора — да би касније ватру на командосе и децу.

У међувремену се јавља

"да је у северном делу Из-

раела заведено ванредно ста ње, с веома стротим мерама безбедности. ,

Завођење ванредног сташа, како јавља АП. оправдава се наводним открићем групе палестинских командоса која је прошле ноћи убачена у: Израел из Либана. Посматрачи, међутим, не искључују могућност да је реч о лажној тврдњи израелске службе безбедности да би се припремио терен

| за одмазду у Либану.

Либан је, иначе. енергич-

но демантовао тврдње о ак- |

тивности палестинских ко-

мандоса с либанске терито-

рије. Израелска

полиција. У

и 70 рањених

северним градовима и сели ма од јутрос патролира ули цама и преко мегафона наређује грађанима да остану у кућама и ученицима да не иду у школе, које су позатваране. Посебно оштре мере безбедности заведене су у Кир јат Шјемони, граду од петнаестак хиљада становника где су палестински командо си 11. априла извршили диверзију у којој је погинуло 18 Израелаца.

Саобраћај је сведен на ми чимум, а кретање аутобуса је забрањено.

Напад палестинских командоса на школу у Маалоту истиче потребу признава ња легитимних права палес тинског народа, извештава данашњи каирски дневник „Ал ахрам“. Операција у Маалоту показала је чита-

ПОРТУГАЛИЈА ПО-. СЛЕ ФОРМИРАЊА ВЛАДЕ

Треба

грешке прошлости

Хунта намионалтог стаса објавила _ протрам привремене владе у којој нема ни једног мини стра екстремне деснице

(0д специјалног допмсника „Борбе“)

(Лисабон, 17. маја)

Нова влада мораће да се посети елиминисању гре ха. грешака и неправди по лувековне мрачне прошло- | сти Португалије. Нова вла' да мора вратити Португалији младост и њено право људско лице. — Ово је готово јединствена мисао која се провлачи кроз све домаће коментаре после зва

| ничиог објављивања листе

министара новог португалског кабинета.

У кабинету се. наиме, не налази ни један министар који припада изразито дес | ној политичкој групи. | Хунта националног спа- ! ' са објавила је јуче и прог рам привремене владе ко-, ји садржи основне принци

вом свету, а пре свега Изра елу, да палестински народ још увек постоји, да није зацио оружје и да је чврсто везан за територију која је отета од стране Израела.

Лидер Народног демократ ског фронта Хаиф Хаватма је изјавио да је напад на школу у израелском месту Маалоту извршен у склопу акције за спречавање преговора који би води-

ли подели Палестине изме- |

ђу Израела и Јордана. Хаватма је, такође, дао

друкчију верзију завршет-

ка операције у Маалоту.

Он енергично тврди да тро'

јицу командоса, који су извршили напад на школу, ни су убили израелски војници, већ да су се они сами поубијали бомбама да не би

живи пали у руке неприја- |

таљу.

ИЗРАВАСКА. ОДМАЗДА

Бејрутска телевизија је саотлитила да је 27, лима |

погинуло 138 рањено приликом ваздушног ната-

да

на

(Бејрут. 16. маја) — Асоштијетед прес јавља да су израелски млазни ловци - бомбардери данас после подне напали више логора палестинских избеглица У Либану. Агенција прецизира да су авиони „фантом“ У два маха бомбардовали логор у Син ел Хелваху. У предграђу Сидона. у коме живи око 20.000 палестинских избеглица. Око самог

лотора живи још преко 40.000 Палестинаца. |

Са своје стране, Ројтер, јавља да су израелски ави опи напали и палестински избеглички логор у „Набати ји,' дубље на југу Либана. кас и палестинска насеља У брдима недалеко од бејрут

мах затворен за саобраћај.

Израелски напади почели су нешто пре 14 часова по средњоевропском _ времену. и трајали су око пола часа: "ског аеродрома. који је од-'

Либан (Бејрут, 16. маја, АП) —

Непотпуни подаци о жртва | израелских |

ма данашњих

ваздушних напада на Ли

лан, објављени из службе | них и неслужбених извора | до 20 часова по средњоевро |

песком времену, следећу слику:

Бејрутска телевизија је саопштила да је укупно 27 лица погинуло и 138 рање но, не прецизирајући одво јено број рањених и убије них Палестинаца и Либана ца. ~

Либанско _ министарство одбране известило је да је број настрадалих Палести наца непознат, док је осам Либанаца убијено а 64 ра њена.

Палестинска новинска аге нција Вафа у свом извешта ју каже да је само у два палестинска избетличка ло гора, у Ел Хелвеху и На батијеху, у близини Сидо на, било 13 мртвих и више од 70 рањених. Неслужбе ни извештаји говоре да је само у логору Набадијеху

-било 20 погинулих.

Никсон: »Не намеравам да поднесем оставку«

Ухолико Конгрес донесе одлуку о покретању

председник САД је рекао да ће истрајати до

оставке

(Вашингтон, 16, маја). — Амерички председник Ричард Никсон изјавио је да њи под каквим околностима не намерава да поднесе оставку на свој положај и да такође не намерава да се привремено са њега повуче, под притиском у вези (са познатом „Вотергејтском

афером“.

Председник Никсон доо је ову изјаву — јавља Јунајтед прес интернешенел са Џемссм Килпетриком, независним коментатором који ради за читав низ америчких листо ва. Он је први новинар с којим је Никкон поједина-

"чно разговарао од 1972. го-

дине.

Никсон је нагласио да ће — уколико Конгрес донесе одлуку о покретању по

'ступка за опозив истраја-

ти до краја, без подношења оставке. „То ће однети много времена — рекао је он — али ћу ја то учинити због разлога који нису како ви то називате разло зи тореадора у арени, који жели да се докаже. Учини ћу то, јер сам дуго размишљао о томе шта је најбо

ље за земљу, за наш систем владавине и за наш уставни процес“,

Изјавивши да сматра да „председник морг чинити оно што је исправно; без обзира какво је јавно мње ње у том тренутку“, Никсон је поновио: „Наравно, не намеравам да поднесем оставку. Свакако, бранићу се што је ефикасније могу, ће, али ћу прихватити пре суду достојанствено. Исто тако, знам да Сједињеће Америчке Државе значе не што у данашњем свету не само због своје војне и еко номске снаге, већ такође стога што: имају стабилност у руководству“. 3

Што се, пак, тиче прив-.

ременог уступања председ ничкогт положаја поттпредседнику Форду — што је

поступка за опозив краја без подношења

Никсон одбио — оваква могућност постоји на основу амандма на 25 у америчком уставу, прихваћеном 1955. тодине за време болести председника Ајзенхауера, када је Никсон био потпредседник. У њему је речено да пред седник може привремено да се проглаби неспособним за вршење дужности. када 9ву дужност преузима потпредседник и обавља је док председник не саопшти да је поново у стању да одтовори својим обавезама. Ник сон је у интервју са Килпатриком одбацио ову могућност одговарајући на су тестије да примени помену ти амандман док цела про цедура око „вотергејтске афере“ не буде окончана.

"На крају, одговарајући

на питање да ли ће битиу

стању да води послове зем ље и истовремено се стара

о својој одбрани. Никсон је одговорио: „Да, и то на мераван да учиним“.

пружају |

такође енергично |

покрета оружаних смага од.

| | | 25. априла.

| Објављени програм наго-

вештава увођење нових о"снова и односа економске политике, изградње нове со пијалне политике која треба да „на свим нивоима и ' доменима брави интересе | радничке класе и побољша 'услове живота свих Порту талаца“.

У програму се затим на| тлашава да ће нова влада | морати брзо и упорно да ис ' прави све грешке прошлости ми да обезбеди услове у | којима ће сваком грађанину бити обезбеђена сигурност и слобода.

У документу се посебно место поклања питању „пре коморске“ политике, У том контексту понавља се став |хунте и генерала Спимноле | да треба створити такве услове који ће довести до мира у Анголи, Мозамбику и "Гвинеји Висао. После'то-. га — наводи сеју програму — свим грађанима ових те зиторија биће омогућено да се у слободној, демократској атмосфери определе за пешење.

Јуче објављени програм | тавори детаљније и о спољ. политици · привремене | владе Португалије. Хунта ' истиче да ће се та полити"ка базирати на принципи' ма независности, равноправ пости земаља и не мешања |у унутрашње послове дру“ | | тих. |

' мој

Жунта се кроз програм привремене владе изјашња ; ва коначно за „обнављање | историјских веза“ са арапским земљама. успостављање дипломатских и економ, ских односа са свим земља

ма света. „дефиниџију реа- | листичке политике према земљама трећег света“. и

на крају за варадњу и ак- | тивно учешће у оквиру У-

једињених нација. Дејан ЛУКИЋ.

Изоори до марта 1925. г.

Хунта променила име 5 | Државнља савет

(Лисабон, 16. маја, АП) — Португалски „Службени лист“ објавио је листу од неколико закона које је до

нела војна хунта од како је 25. априла извршила удар у Португалији. Међу,

њима су најважнији следећи:' — Избори за уставотворну скупштину одржаће се пре 31. марта 1975. године, на дан који ће одредити председник Спинола.

— За две недеље привре мена влада наименоваће , комитет чији ће задатак бити да изради нацрт изборног закона. Овај нацрт биће поднесен на одобрење | Државном савету — тако се од сада зове хунта наци) оналног спаса — како би могао бити обнародован пре 15. новембра 1974. тодине, Лосадашња народна скупштина и Дом корпора ција. у коме су биле пред стављене пословне и. рад не ортанизације, ' распуште си су. али. устав понесев под · диктатором Салаза1933. године. остаје на

иае,

ром снази.

— Привремена влада биће одговорна председнику Републике.

_ Начелник Генералшта

|ба тенерал Ферансиско да!

| | Коста Гомас имаће ранг једнак премијеровом. а пр ви је на листи оних који,

за случај потребе. замењу ју генерала Спинолу. у

тику. —— Претстоје д

| ма,

„

пе ——

| ЗАПАДНОНЕМАЧКА ПОЛИТИЧКА СЦЕНА

ШМИТ но

опипљивих резултата

(Од специјалног извештама „Борбе“)

(Бон. 16. маја) — Хелмут

Шмит је данас постао нови

канцелар. Први му је честитао Вили Брант, који је данас први пут сео на своје посланичко место у првом реду. до Херберта Венера, председника фракције.

Хелмут Шмит је добио

једногласно (225 гласовај

267 гласова, четири посла-

била против.

ника СПД/ФДП таасовај нису гласала, а опозиција је

И на даназињим изборикао и на јучерашњим

када је изабран Валтер

Шел за председника, Репуб

лике. коалиција СПД/ФДП је демонстрирала јединственост и способност да 6рзо преброди кризу и преузме одговорност за бонску политику. 4

У овом моменту позната је нова влада; познат је У основи и програм њеног, ра да. једино још није познато колико ће нова Шмит (Геншерова) влада успети да брзо и ефикасно реализује 'свој програм и тако заустави тренд опадања гла сова на следећим покрајин

| ским изборима,

У владиним круговима се истиче да предстоје дани озбиљне и сложене борбе за постизање првих опипљивих резултата, пре света у Бундестату, иако коалиџија располаже солидном већином. ПДУ — ЦСУ опо зиција је други дом пар-

ламента, Бундесрат, претво рила у доста ефикасно 9ружје против готово свих законских предлога владе, а то онда намеће квалификовану већину и посебну процедуру у парламенту. Ако се догоди да СПД/ФДИ коалиција 9. јуна на покра јинским изборима у доњој Саксонији изгуби власт, он да ће ЦДУ — ЦСУ опозиција у Бендесрату располагати солидном већином што ће знатно отежати рад нове владе. ~

Тешкоће очекују нову владу и на плану „европске политике“. због садашње озбиљне кризе у коју је запала ЕЕЗ „Деветорица“ очигледно нису у стању да заједничке покрену витиинфлациону политику у пракси, а инфлација и све већи платни дефицити су сигуран извор веће нестабилности у економици и економској политици ЕЕЗ. Стабилност марке великим

исп ра вити Очекује се да ће нова влада наставити Брантову источну поли | ани, сложене ц озбиљнр борбе за постизање

делом зависи од извоза ср Немачке. од њене побустале привредне експанзије на светско тржиште,

Нова влада ће наставити Брантову источну политику. тзв. другу фазу, што значи проширивање сарадње, посебно у области прџ вреде.науке и технологије, са источним суседима (2 милијарде марака). Али 5бот финансијских и других те

„тикоћа, ваље показати до-

ста добре воље и спремности за компромис да би дру га фаза источне политике испунила очекивања,

Упркос тешкоћама, нова бонска влада је оптимисти чки и офанзивно расположена. Привредна стабилност СР Немачке је већа него код других, веће су у унутрашње могућности за успешну –антиинфлациону политику. Коалиција рачуна да ће нова влада ускоро бити у стању да презентира јавности — прве резултате. Скок који је спд, као владајућа партија, доживела прошлих дана много ће допринети да Бран"това партија среди своје ре дове и покаже знатно веће јединство и акциону способ ност. | Раде ВУЈОВИЋ

Пред други кру! председничкиг избора у Франњуској

ЈЕДНАКЕ ШАНСЕ _

Митеран и Д'Естен настоје да надокнаде

досадалиње кампање

(0д специјалног извештача „Борбе“)

(Париз, 16. маја) — Обојица председничких канди-т

| дата наставили су да заоштравају кампању и унели

много више жара у своја излагања на митинзима, конференцијама за штампу, радио и телевизију. Утисак је да су и Митеран и Д' Естен увидели неке своје пропуштене „стопроцентне шансе“ приликом дијалога трошлогт петка, да постигну вредне поготке. Они то сада надокнађују веома ужурбано и. веома успешно.

Стиче се утисак да у та-

' козваном финишу Митеран

води важнију реч, атакује одређеније како у вези са питањима прошлости, та ко и будућности. Јер. њему је прошлог петка Д' Е:тен рекао да је човек прошлости који „нема шта да каже“ о будућности, Али. ол је, чини се, тиме испу-

'цао све оружје из свог ар-

сенала и. да сада нема ни-

| шта ново да каже, док Ми

теран тек почиње „паљбу“ Митерац сада заиста више говори о својој визији будућности Француске. Та ви зија остаје потпуно у складу са познатим заједничким програмом удружене левице, али са јачим нагласком на неким њетовим социјалним и економским, поставкама.

У вези са подгрејавањем предизборне атмосфере и оштријег „трепуцавања“ из међу двојице кандидата, споменућемо Митеранову изјаву у Нансију. где је. поред осталог. рекао: „Ја нисам. комуниста, али комунисти су ту. И то је крупна чињеница и смага коју савремена Француска ни Кад не може да пренебрегне. Ја јесам десетак година старији од господина Жискара д'Естена. али он мени личи на господина из предреволуционаретот доба 1789. године“

Јуче „Франс соар“ а да-

' нар „Фигаро“ објављују ре

зултате својих специјално наручених ашкета од „Софреса“, специјализоване ус

Груби напад на комунисте

Мишел Поњатовеки, најближи полмтимљи, сарадник Д' Есте

танове за испитивање јавног мнења. И по једном и по друтом листу. што зна-

чи и јуче и данас. исход је заокругљен на тачно 50:50. са примедбом да је

12 одсто анкетираних остало неопредељено.

Шта сада ту рећи“ Углав ном све оно што и досад. Мотли бисмо, ипак. рећи да је превага у овом тренутку на страни кандидата Удружфвле левице. До таквог закључка долазимо имајући у виду да су ове „сондаже“ углавном наклоњене досадашњој владајућој већини, као што никад досад нису биле наклоњене левици.

Не вара утисак да је Д'Естец тај који све више губи нерве (што му, иначе. није било својствено) а да Митеран наступа све смиреније и продубљеније у својим излагањима. Ваља ипак имати у виду да је Жискар д'Естен за добар део француских гласача ви ше Француз него Митеран који. ето. ужива подршку једне малте не „белосветске“ партије.

Ипак, то су само још раз мишљања „на француски начине за која још није известо на коју ће се стра ну определити 19 маја Из бор апсолутно није дак. И Д'Естен и Митеран су за појмове већине Француза подједнако способни. с тим што је први — како пишу данашњи листови привукао више наклоности же

тротуштено током

,% ва. а други мушкараца. А штто се тиче обојице, они се уздржавају сваких десно или лево обојених еке тремистичких парола. СОхва тили су да то Французи не воле. | Чини се. ипак, да Д'Естен. сасвим неопортуно, по навља некакве „опасности од комунизма“ које Французи више не гледају оним

очима као пре веколико 719.

дина, баш исто онако као што су гледали у празно кад их кандидат „удружене левице подсећа на Де Голову епоху и деголистичке принципе и традиције, И једно и друго за Французе је. изгледа. заиста прошло и чак стиче се. у општењу са њима. утисак олакшањем одахнули отарасивши се некаквог хендикепа из минулогт суморног периода

У круговима удружене левице је процењено да су што се ње тиче ови избори „поранили“ најмање за годи ву дана. тако да су је 38текли недовољно спремном и у најширој јавности још непотпуно афирмисаном.

Но. ти или слични при“ звуци чују се и са деснис це, односно „нове већине“. која сада пабирчи и такве

присталице као шшто су 07 вејани = екстремисти. чак профашистички _ елементи

окупљени око Тиксије Вињанкура, Сустела и ле "Пена, Такво друштво Д'Ее тену никако не служи на част. али ода се, по ЊЕ говим речима, уклапа У ње гову концепцију 0 такозва ном отварању према свим Фрранцузима јер ће 08. на“ водно, бити председнић свих Француза Тако, уосталом. ран каже за себе, али одлучном аапоменом 28 не

прихвата свачије савезни“

шттво. % ПАРТОНИЋ

и Мите са

на 0окле

ветао СССР и КП Франууске

(Париз, 16. маја, Танјуг).

— Једна јучерашња изјава

министра здравља и најближег политичког сарадника председничког. кандидата Жискара д'Естена изазвала је

сганас праву буру протеста

и израза незадовољства,

укључујући и протест совјетске амбасаде.

У тој изјави Мишел Пољатовски је рекао да Кому нистичка партија Францу“

'ске представља покрет који

издржава новчано Совјетски Савез и да систем. који брани уништава све слобо де у. европским земљама „под комунистичким режимом, које су окупиране од совјетских трупа“ Најенергичнији протест

дошао је од стране руково дства; КП Француске. По-

Геланик Жорж Госна је у

име комунистичке парламе нтарне групе протестовао код председника парламента Едгара Фора После тота Фор је путем једне званичне изјаве саопштио да се „не може придружити изјавама које покушавају

да ставе у питање патриотизам и жељу за независношћу парламентарне: гру пе КП Француске...“

Политички биро партије сазвао је за“сутра конферинцију за штампу на којој ће члан тог форума Жак Дикло изнети мишљење 0 изјави Поњатовског.

Вечерас је. такође, лзразила протест и совјетска ам басада. Један њен саветник посетио је министарство инвостраних послова да би саопштио влади да изјава министра Поњатовског пре детавља „непријатељски по ступак према Совјетском Савезу и да је у противречности са духом односа ко ји постоје између две земље“. ИЗјава Поњатовског ве“ ома је изненадила париске политичке кругове између

А осталог и због веома ији трог тона с којим је пре колико дана разговарао 45 совјетским амбасадором рвоненком. Министар. Го председнички кандидат ЈЕ Естен је штавише тој иу + ти дао веома велики И цитет, што је бис ша да КП Француске са еопо ла је тај сусрет 079" ртун“ У Иначе, што се изборне | мпања | више приближ со крају. кампања прот | мунистичке партије. цуске. па и прот 414 лата левице Митерв гло се заоштрава И ње ма карактер праве па 18 чке хајке чији је упла“ се неодлучни бирачи 76 ше учешћа комунист одн вентуалној будућо! Пе" "Протести због изјаве. њатовскот утолико НЕ гији што је она да ко телевизије. која Е Њутим. одбила Да брани представника ске одговори

“ је“

пПоња

да. су са"

пи