Борба, 17. 05. 1974., стр. 3
17. МАЈ 1974,
СВЕТ И ИНФЛАЦИЈА
ит
Необичан, судски спор: крокодил необичног п
АПЕТИТА _
рождрљивог изгледа, којим је симболизо-
зана 2 | ; ; МЕ ја залопмрајућа инфлација, ослобођен свих оптужби, јер стварност је — ипак
| Необичан судски процес недавно је у СР Немачкој „покренуо један оглас који је инфлацију представио као крокодила непријатно прождрљивог изгледа. У две инстанце је правосуђе у Франкфурту имало да реши да ли је графичка стилизација огласа била сувише застрашујућег квалитета и да ли је уопште дозвољено или у реду, плашити јавност да би се рекламирао неки начин наводно сигурног улагања расположивог новца у врло несигурним приликама. ; Е
Оглас је пресудом вишег суда био ослобођен свих оптужби, а меЉу аргументима се нашло и мишљење да крокодил не делује данас тако страшно као некад па би, према томе. претерано било рећи да би јавност нарочито могао узнемирити било какав сусрет са било каквим цртежом те животиње.
Али. ова година је само појачала разлоге да се од крокодилског апетита текуће инфлације страхује и да се њиме озбиљно почне бавити на све могућне начине.
Тај апетит могао би у 1974. потпуно или у великој мери обезвредити све прогнозе о напретку у разво= ју привредних прилика у огромном броју земаља. Чак и оних најјачих,
Двоцифрене стопе
Према најсвежијим и најпотпунијим рачуницама, стање је већ са-
да. у првој половини ове године, веома забрињавајуће са свим неизвесним изгледима да би до краја
19714. могло бити поправљено,
Организација за привредну сарадњу и развој (ОЕЦД) установила је да је 17 до 24 државе-чланице ушло у ову годину са двоцифреном инфлапионом стопом.
Ранг листа је следећа; Грчка, као рекордер. са стопом од 33,4 одсто; Исланд — 32,2; Јапан — 26,3; Портуталија — 19,3; Турска — 19,2; Фин
ска — 174; Шпанија — 142; Данска — 135; Аустралија — 13,2; Италија — 13,2; Велика Британија 13,2: Француска =" 11,5; - Нови: Зеланд = 10,2: Шведска "10,2: САД = 10; Канада — 9.6: Ндрвешка 8,8; Холандија — 8,5; Аустрија 8,4; Белтија — 8,3; Луксембург 8,3; СР Немачка — 7,6 одсто.
Од овог списка мало се разликују и они други, прављени на другим местима, са варијацијама махом од једног до два постотка горе или доле у поређењу с прорачуном ОЕПД. где се установило да је просечна инфлациона стопа у групи учлањених земаља 16 одсто.
Дејством тако распрострањене и толико необуздане инфлације потпуно се мења слика вредности на упоредном прегледу планираног или
очекиваног привредног раста мно-
гих индустријских и привредно најразвијенијих држава.
Две различите приче
Јапан је — по проценама — требало да има ове године номиналан пораст друштвеног бруто-производа од 23 одсто. Скок цена појешће у томе пуних 20 процената и вредност реалног пораста друштвеног брутопроизвода свести на свега три одсто. Доспело се већ до веома великог раскорака између номиналног и ре-
» стварност
алног у тако важној категорији као што је кретање друштвеног бруто производа. ; Колико је тај јаз дубок"— види се'из прегледа података за 12 држава које спадају, углавном, међу ин-
дустријски најјаче у западној хемисфери. б Јапан: номиналан пораст 23 од-
сто — реалан (обрачунат с фактором пораста цена) само три одсто. Италија: 17 према 3,5 одсто. Аустрија: 144 према 4,5 одсто. Данска: уместо 14 одсто — само 2,5 одсто. Француска: уместо 13,5 одсто заправо че-
тири одсто. Британија: уместо 11 одсто — пораст раван нули. Холандија; уместо 11 одсто-— 2,5 одсто,
Швајцарска: уместо 1! само два одсто. САД: 10 према 1,5 одсто, Шведска: 10 према три одсто. Белгија: 10 према 2,5 одсто. СР Немачка: номиналан пораст девет одсто, реалан два одсто.
:К
бар + јона о а ПА 1 Те две гарнитуре бројева пред-
мчеетављају дветеасвим различите при-
че, а из разлике између номиналних вредности и оних реалних проистиче дугачак низ сваковрсних при вредних али и социјалних и политичких _ проблема, и предвидивих невоља.
Жртве: владе и економије
Инфлација већ мења и владе.
Најсвежије њене жртве били су Тридоов кабинет у Канади и Јоханесонов исландски, који су пали овог месеца. У позадини тих политичких криза у оба случаја била је инфлација. У Канади је први пут у њеној историји пала влада приликом гласања о буџетским питањима. А на Исланду — први путу његовој повести — приликом такозваног првог читања једног законског пројекта, нацрта нових прописа о замрзавању цена и плата.
Инфлација се меша и у науку на један необичан начин. С добром дозом песимизма око изгледа да се било како трајније обузда раст цена, неки угледни економисти и политичари у Сједињеним Државама — професор Милтон Фридман са Чикашког универзитета, на пример, и републикански сенатор Џемс Ба-
"пораст осећања немоћи Уз то, чини
кли — почињу све више заступгти | замисао о некој врсти прилагођавања., Фридман и растући број еконо- ' миста залажу се за такозвани систем индексирања, који би — поједностављено речено — значио инсти туционализирање клизне скале, ве-. зане за промене индекса цена, у свим пословима који се тичу куповне моћи повца, Онолико колико би расле цене повећавале би се — у истом проценту и плате и наднице. и у одговарајућим односима мењале би се и пореске и каматне стопе, и пензије, и цене вредносних папира. ,
С таквом филозофијом сенатор Бакли је управо поднео законски пројект о увођењу клизне скале за државне вредносне папире и у фискалне послове са уграђеном променом општег индекса цена као главним елементом.
Теорије ове врсте већ слуте на
се, не нуде никакво решење. Напротив, вожња по'инфлационим серпентинама постала би по свој прилици још вртоглавија и мало би вре мена остављала да на нивоу једног повећања свега с идентичним процентима „нико не губи ништа“. Јер, природна тенденција би била да се
односи су јако
одмах крене ка неком новом, вишем проценту.
Такви рецепти су, на крају крајева, плод досадашње стварности у којој су се високо индустријализоване земље држале или начела. изоловане борбе против инфлације — у националним или уским регионално клупским оквирима — или теорија о властитој нерањивости (која у данашшњем свету и сложеним привредним међузависностима у њему може бити само привид, а и он чак привремен). Уместо да су, пре него што то постане сасвим неизбежно али и много скупље, пошле — заједно са мање развијеним делом света који инфлацију још теже осећа на озбиљније, ефективније реорганизовање многих старих и очито заста-' релих институција и односа у светској привреди, у чему се једино може счекивати наилазак неке стварне, суштинске промене у борби са: светским економским поремећајима.
Благоје ЛАЗИЋ,
СНИМЉЕНО ОВИХ ДАНА
Како прежибешаи сушу...
Страховита суша која већ месецима убира своје страште плодове у многим деловима Африке, најнемлелосрднија у оним државама жоје се грамиче илљ су део огромног про
страмства тустиње Сахара. Суша је
потпуно оптустошила читаве области, унллитила многе животе, а, треживеле присилила да се сналазе у
Фотово невероватним животним 1-
словима, Најугроженији су номадски народи, пре свега Туарези. Хир трироде угрозио је сам начит оживота озих „синова тијстиње“. Међународна помоћ, нчако значајна, итам није била довољна. Сада се покушава надокнадити тротуштено.
Туарег на фотографији један је.
од многит који. у држави Нигер раде на такозваном пројекту „Оксфам“, Према тлаљ, ископаће се
стотине тиљада рута у које ће се
толоосити козји измет у коме се налази багремово семе, претходно стаељено у храну животиња, Козе 6, имаче, унилитиле сваку биљчшицу која евентуално преживи супшу. Овако, када кише коначно дођу, очекује
"се да ће бодљикжави багремарц итал
преживети, а истовремено посљужтити као средство за спречавање даљег 'шмрења тустиње ц ерозије плодног земљилшта. |
| |
кинеско · совјетски односи | ПЕКИНГ НЕ ПОМНН | ПРЕДЛОГ 0 САСТАНКУ коситин-ЧУ ЕН ЛАЈ |
Кинеска штампа и;даље критикује. све ас | · текте совјетске политике
(Пекинт, 16. маја, Танјуг) = Кимеска штампа није да ла ни наговештај о томе да, је СССР јотп прошле године предложио _ да се састану премијери: Косигин и Чу Ен Лај да би размотрили затегтнуту ситуацију у односи ма две земље. У“ кинеским политичким круговима данас се не износи ни једна реч о синоћном писању мос ковских „Известија“ да је тај предлог још на снази. аза инострани. политички посматрачи | примећују да совјетско обелодањивање овот/ свог предлога временски коинцидира са припремама за евентуалпу посету Москви председника Нихсо на. идућег месеца.
~
/ У међувремену, од подношења · предлога кинеска
штампа држи и даље под беспоштедном критиком све аспекте совјетске политике, Укључујући оно што назива шуровањем и надметањем са САД, па све до увутрашњих кретања у СССР
|и билатералних односа.
Посматрано из тог угла лопли, али
тртовина која је од почет-
'
ПОМИЊЕ
ка штоздесетих година стрик тно и адекватно пратила ве лике падове и мале успоне у њиховим односима на чи“ сто политичком плану, није у овом периоду претрпела битније промене. Штавише! ако је о прошлој години реч онда је њена вредност порасла м због кинеске куповине неколико совјетских, авиона „Ил-62“ приближила се цифри од 280 милиона долара, Да-ли ће тако бити и ове године тешко је рећи, али је протокол 0 трговини потписан управо јуче уз присуство кинеског министра спољне трговине Ли Чјанга. До потписивања је дошло знатно раније нето прошле године,
Ови детаљи не морају бити елементи за коначну акализу садашњег тренутка кинеско-совјетских односа и њихову непосредну персмективу, али се у цефини сању тог трепутка и стања не могу изгубити из вида поготову зато што су увек, били мање-више релевантни показатељи општег стања односа,
| |
Гличности ТУ ВЕСТИМА
Валтер Шел, нови председник СР Немачке, стекао је углед на-домаћој и свет "ској сцени. као министар "спољних послова Бранто" ве владе у борби за такозва, ну источну. политику и политику смањивања затегнутости -у Европи, уместо конфронтације. “ „Бранта и Шела на вешала“ — | тако,је гласила парола крајње десних про тивника политике помирења и нормализовања односа са источним суседима.
Вешт дипломата и прего
варач, само у 1970. провеб
је 116 дана у посетама и пре говорима у 22 земље.
Шел је у Федералној ли бералистичкој странци од
1946. али се као политички лидер афирмисао тек после конгреса у Фрајбургу када је усвојен нови про грам који акпептира неке веома умерене реформе (ра
дничко саодлучивињке али да се власницима гарантује већина гласова. умерену ре форму својине на земљу итд), Шел је преживео са својом ФДП најтеже дане, · онда када се стара партија либерала нагло топила у за грљају још конзервативније Аденауерове ЦДУ. Отуда за окрет према седци'алдемок| ратама и прва Брант-Шело ва коалиција.
У време борбе за ратифи кацију источних уговора де | сно крило либерала пџса | зи у клупе опозиције (пет | посланика) што је онда под | стакло ЦДУ-ЦСУ опозици ју да постави питање пове рења Брантовој влади и да | покуша да срут: Бранта у | парламенту. пре ратификације. Брант је тада једва остао на кормилу бонске по литике.
Шел је либерал новога кова. Настоји да афирмише ФДП као парт~млу менаџмента и либералне инте-~
ВАЛТЕР ШЕА
Дау
— БОРБА — СТРАНА 3. _
· лигенције, самосталних сре дњих слојева и заговорника умерених реформи. су либерали у влади доби ли назив „кочпичари рефор
ми“, што их је — како се.
сматра афирмисало као самосталну партију али на штету угледа СИД.
Шел и Брант су постали лични пријатељи, поуздани и међусобно цењени, Шел варао Бранта да не подноси оставку, нудећи му свестрану подршку.
Шел је рођен у Солингену 1919, у радничкој фамилији, прошле година била. бестје банкарски службеник и самостални привредни савет ник. „Први тенор“ бонске источне политике је истовремено популарни други тенор у певачком друштву Диселдорфа и Бона. Плоча са његовом песмом је прошле године била бесселер, продата је у добротворне сврхе.
Чим прекорачи праг свог дома, каже Шел, почиње су верено породични живот, са супругом Милдред „две кће
рке и посвојеним синчићем (нахоче, Индијанац из Боливије),
МАЂАРСКЕ СТАМБЕНЕ РЕЛАЦИЈЕ
АЈВ
Породична зграда може да шма' максимално тест просторија илм ј | штозан план о изградњи милмон, станова, за 15
(од
дописника Танјуга) (Будимпешта, маја) — Убудуће ниједан.
мађат 5
грађанин неће моћи добити дозволу за градњу породичне зграде уколико предвиђа да та зграда има више од шест соба или 140 квадратних метара. Исто тако грађанину ће бити ускраћено право на градњу куће за одмор уколико би њема површина прелазила 80 квадратних метара и
имала више од три собе.
Принципи стамбеног посе довања који су још прошле године усвојени добили су ових дана своју конкретиза цију одлуком владе која је сводећи градњу у реалне оквире донела и друге мере чији је циљ рационализаци ја стамбене политике у целини, На овај начин сада се тачно зна не само то да један грађанин може имати и породичну кућу и кућу за одмор, већ су познати и подаци о величини онога што му се допушта да гради и поседује.
Прво максимирање
Ово је први пут да је У Мађарској максимиран стам бенијпростор и мера која је сада усвојена има искључиво за циљ да унесе више реда у једну област изванредно осетљиву у радничкој држави са становишта социјалне правде. Осим појединачних случајева тешко да би се и при досадашњем стању могло говорити о премашивању новоустроје них норматива, тако да, гле дано из овог угла, нови про писи не могу се узети као ригорозни,. Овде је очигледно више реч о томе да се утврђивањем земљишног ма кесимума “ни под којим усло вима на стамбеном плану не дозволи расипништво и луксуз који може да ирити ра средину где стамбено пи тање и даље остаје једно од торућих,
Да би ублажила оштрину стамбеног проблема Мађарска је пре десетак година усвојила стамбени програм који је предвиђао изградњу милион станова за 15 година. “Тај програм је на најбољем путу да.се реали зује, али упоредо с његовим остваривањем сагледавало. се да. чак ни. тако амбициозна ·„ замисао. неће радикално решити стамбене бриге. Тренутно у. зем= љи има нешто преко 200.000 молби за стан, од чега је половина. из Будимпеште, То додутее нису све молбе за нове станове (нешто вите од трећине тражи про-
ширење), али и у јелном м,
У другом случају треба гра дити, АДЕ
Стан и наталитет
Мађађека је веома убрзала традњу станога трименом савези метеле (0вих) лата о итутитеа хотог
тон седма или осма Фабри-
'
ка монтажних елемената) и то са своје стране веома доприноси успешној реализацији дугорочног стамбеног програма. Граревински фак тори су. очевидно много дали, али.су се у међувре-
“ аи
ГРАНДИОЗАН ПЛАН: стамбена изградња
"ивладе да се мородинама 6: троје и'више деце станови;
додељују по приоритетном кључу, па је тако, рецимо, трад Будимпешта одлучио да свим таквим породицама које су се уписале у регистар до краја прошле године обавезно додели одговарају ћи стан до краја 1975. Онима који се пријаве у току
· ове године жеља ће бити
испуњена у 1976. У стамбену политику на
мену појавили нови чинио- овај начин умешао се и кла
ци који коригују ранија схватања 0 довољности стамбеног простора и одржавају проблем стално актуелним, 4
Ти нови моменти уследили су као резултат општет побољшаног стања у земљи и манифестују се по правилу у захтеву за повећаним стамбеним простором који се толерише кад тод за тоима могућности. Један од таквих момената је, на пример, нова политика мове ћаног наталитета која лозво
љава младим супружници-
ма дагвећ при“ првом“ -захтеву. за стан калкуличу с простором који им тре-
ба и: за: двоје будуће деце. Сваког месеца рд нове тодине. овле у Будимпешти жбо и у провинцији подели се по стотину и више стано
ва мимо свих листа. 1 то ге вероватне једина пад лог гуме ђез г
пива - 1опОтО
де је реп о одлуци партије
'
Удар
сни фактор, мада је он при.
сутан и у другим видовима:. првенство коришћења кредита од стране радника, приоритет у плацевима .и
„слично. Све. значајнији чи-
нилац у свему овоме су сама предузећа која су до пре три-четири године пасивно посматрала стамбена гибања препуштајући сву бриту држави,
· Дневна соба без постеље
4
Захтеви за све вишим стамбеним стандардом свакаче су са своје стране до-
„ттинели да се упорело с ре
ализацијом прогђема „лтилион станова“ не ПеШтАНАЈУ у жељеној мери и стамбеим сетучајеви. До пре неколико, тодина дневна соба 12 У масовно сл амдозној матрал
ЉЕА
ТА ТО ЛИ ИУ
боравка члацо
погрћазумекаћлл жао троа:
Породице,
ЕС СОБА
140 кв. м..— Амби-. година,
; 4 б пер | двоје; од «ових |! могуи спавају. Садашња ситуација толерише спавање ·максимум једног лица, а сви будући планови елиминишу унапред спавање у дневној соби.
Најновије мере владе о ограничавању преамбициозних градитеља немају ниуком случају. превасходни рестриктивни карактер на ширем плану. То се, поред осталог, види и у олакши-
у Мађарској планирана је за 15 година. унапред, а само џ Будимпешти поднесено је преко 200.000 молби ~ за стам |;
цама за порез. Наиме, досад је нова стамбена кућа
била ослобођена пореза до 25 година, а садасеовај рок помера за даљих 10 година — на 35. Међу. онима који плаћају порез држава је опет одабрала одређене категорије којима тај намет или опрашта или своди на мању меру — породице с ви ије деце. Као допуна овом класном приступу (и у Мађарској као и у миргимдру гим земљаме највише деце имају ралничке пођодице) могао би да се забележи по датак да се порел обичног пореза није велики, плаћа посебан лодатак та врелност зграде укллико бна прелази во опао Фаришт а
који
око 4#30:000 пиларт ако те џет о стимае тој згради или 500. 000 сругутити зе је ром У викемлтбат
Мишо во а ОВИ
Отуда
изузетно |
је узалуд наго ·
да.
~