Борба, 17. 05. 1974., стр. 4
| НИНТА АРУГО
Укадом од 18 фебруара 1962 Председник Републике од ликовас је „Борбу“ поводом 40 годишњице излаже ња Орленом заслуга за на оол са златном звездом и указом од 18 марта 1972 по водом 57 годишњице листа Орленом братства и је лиметва са златним венцем
Владо Теслић
талом, да одговорни итадржавници периода Лондонског споразума нису скривали задовољство што су добили део тршћанске територије. без које су могли оста-
Вербална нота Савезног секретаријата за иностра"не послове италијанском амбасадору у Београду од 15. маја представља свакако још један користан прилог оазјашњавању та-
лијански
БОРБА -——--=
—_| ТРАНИЦА |
34. СТРАНА — БОРБА — 17.
НИ
| АКТУЕЛНОСТИ
Рт
Тридесети април — то је био рок до кад су. најдаље — према заједничким основама кредитно-монетарне политике које је усвојио СИВ — пословне бан ке биле дужне да закључе самоуправни споразум о преузимању селективне кредитне политике, чије конце је досад држала Народна банка Југославије. Боље речено. да „настоје“. како тамо пише, да обез-
из беде додатна средства за кре-
дитирање извоза роба и услуга. усмеравање увоза. продају на кредит домаће опреме и бро дова у земљи и иностранству итд. Као што је познато. реесконтни кредити Народне бан-
Засад се остваругу предвиђања да новчана маса иде у корак са
_козваној тршћанског питања. Не због нечег новог. "што још није речено са југословенске стране као одговор на италијанске те риторијалне претензије. већ због демаскирања пра вне конструкције и интерпретације којима прибегавају званични италијан ски фактори да би довели у заблуду део светске јавности.
Италијанска влада је склизнула на опасне воде једностраног и искривљеног тумачења правних основа на којима је регулисано тршћанско питање. Мировни уговор се. међутим. не може фалсификовати као ни слово И дух Споразума о сагласности у Лондону.
Члан 21. Мировног уговора недвосмислено говори о томе да се читава тршћанска територија изузима из суверенитета Ита лије. Апсурдна те. према томе. званична италијанска тврдња да никад није престао суверенитет Италије над том територијом. Меморандум о сагласности није ништа изменио на том плану. бар не једнострано у корист Италије. Захваљујући. пре свега. благонаклоном ставу наше земље, Меморандумом су призната једнака права Југославији и Италији на целој тршћанској територији. Уколико постоји нешто спорно око те сагласности онда је то, пре свега, сувереност Италије над западним делом некадашње» СТТ на који Италија у време потписивања Меморандума није имала никаква права сходно Уговору о миру.
У сваком случају. Меморандум о сагласности говори о граници а нео демаркационој линији. што је уосталом и условило успостављање суверености двеју земаља на подељеним бивше слободне територије. Меморандум нигде и не спомиње „демаркациону линију“ већ јасно и изричито говори о „граници“. што искључује покре тање било каквих нових преговора о разграничењу. |
Симптоматично је.
уос-
)
Будише
територијама:
_УЗГРЕА ]
ти сходно слову Мировног уговора. У говору који је 8. октобра 1954. одржао у Сенату. тадашњи премијер Шелба је подсетио сенаторе да је „Меморандумом о сагласности Италији враћен Трст и скоро цела зона А а што је Мировним уговором било изгтубљено“. Ништа. према томе, из
·_ Мировног уговора или Ме
морандума није спорно. Чак ни став западних сила које су потписале Лондонски споразум. Јер. како је објаснио Шелба „супротно италијанским очекивањима. они су се ограничили да кажу да неће подржати убулуће територијалне претензије ни једне ни друге стране“.
Меморандумом је. дакле, и правно и политички утврђена дефинитивна граница између Југослави је и Италије. али од две стране само се Југославија досад стриктно држала слова и- духа Мировног уговора и Лондонског спо разума.
Суштина спора није наравно у праву, односно у правним интерпретацијама. већ у политици супротној здравом разуму. нереалној и опасној, које се још увек нису одрекли неки италијански кругови у односу на суседну Југославију. Томе је вероватно циљ и упорно инсистирање на отварању тршћанског питања са свим опасним последицама које то може да има и које се већ осећа на развој односа и на прилике у овом делу света.
Руководећи се трајним интересима двеју земаља и досадашњим успесима сарадње на свим доменима. Југославија још једном изражава спремност на разговоре, без услова и без мешања — и нео границама. Непоколебљива у одбрани свог интегритета, суверености и независности, али и привржена миру и међународној сарадњи, Југославија је довољно снажна и ела-
стична да пружи руку сва.
ком ко жели искрену сарадњу на принципима рав ноправности и немешања.
крашки
У обавештењу за састанак ОО СК једне од клиника Медицинског факултета у Београду, 3 сваку тачку дневног реда, написано је ч време до којега би, оријентационо, требало о тој тачки да се ра-
справља.
Тако, на пример, за организамиона титања, тредвиђа се 15 мињута, за расправу о друштвено-екопомским односима 45, а за дискусију о другом дељу Платформе за Х конгрес СКЈ (васпитање ч образо-
вање) такође 45 минута,
~
организатора, 105 минута.
Под условом да сви
“ Све скупа — цео састанак трајао би, по замисли
буду кратки ц јасни, да
нема спорних питања. И да св“ који се јаве за реч — погледају с времена на време на. часовник, 4
ке. намењени за ту сврху. су замрзнути на нивоу на коме су се затекли 31. марта ове године, и све што је потребно изнад те, до тада емитоване суме. пада на леђа пословних банака.
Нагтврђи орах
Тај крајњи рок је прошао, али међубанкарски споразум још вије дошао на свет. Истича. пословне банке нису седеле скрштених руку и споразум је. ка ко нам је незванично речено, припремљен. али још има да прође кроз одређену процедуРу: да се подвргне редиговању размотри на Управном одбору Удружења и тек онда иде на
— Како у твом селу стоји са „зеленим планом“
МАЈ 19% ;
потшис. Уколико све то прође глатко. како се очекује, могао би да ступи на снагу крајем овог месеца.
За банкаре је све то — погађање колико ће која банка одвојити средстава за селектив не кредите, а за привреду, ко-
ја очекује додатне кредите, ра- .
ди се о решавању једног од њених виталних проблема. па јој је сваки дан и месец драгоцен. С тога. чиви се — без обзира на то што овом споразуму путеви нису били посути
"цвећем — не би било места ни
разлога даљем оклевању и одуговлачењу. —_
Битно је ипак да су — иако се иза „крајњег“ рока нашао и други вешто дужи — банке решиле да преузму ову фрнкцију и да. са вербалне подршке новом систему. пређу на њетову реализацију. А имале су пред собом и тврд орах — кредитирање опреме, о чему је из гледа било најтеже наћи заједнички језик. Иначе, о кредитирању извоза и. усмеравању увоза изгледа. брзо су се епоразумеле. Чак ће. по свој прилици, у споразуму наћи место и кредитирање пољопривреде. иако ће оно још извесно време, вероватно до краја ове године, бити под партронатом Народне банке.
У ствари, страховања да по-
ИТИ ЈА
словне банке неће бити способене да се упрте у овом бреме
'— тачније да неће имати сред-
става за ове селективне кредите; — показала су се као чеоправдана. Јер, њихова ликвид ност је релативно добра (Народна банка је убризгала доста новца). Привреди и друштвенополитичким заједницама су Уу-
ступљена значајна средства ва,
трајно коришћење. Осим тога, ту су увек присутне и обавезне резерве код Народне банке. чијим смањањем се ствара већи простор за кредитирање привре де. Према томе, примена система у многоме зависи од добре воље и организационе способно сти пословних банака за обављање ове своје нове. значајне функције.
Међубанкарски споразум о преузимању селективне функције испод скута Народне банке значи у ствари до смо корак ближе ка спровођењу новот система. који лишава емисиону
_банку ових функција — деобе
селективних кредита и чак одређивања њихове намене — да би се окренула искључиво регулисању количине новца у 9оп тицају и усмеравању кредитномонетарних токова. А управо то двојство улоте Народне банке, Која је једном руком делила
правду и кредите. а другом у-
нака и трпала их у резерве била је њена главна слабост. На једној страни се појављивала као диригент кредита и цен тра а на другој као не баш сигуран регулатор новчаних токова. Пар новца — брзе ноге
Последње две године имали смо, наиме. такву експанзију новца и кредита каква се не памти: новчана маса у 1972. години повећана је за 41 одсто, а прошле године за 37 одсто. Народна банка суочена је са проблемом неликвидности. широко је отворила славине нов
друштвеним производом
ше остало простора). То је зна но спорије него у прошлој у) дини, али не још и споро, Како се остварују ови, замиш љени новчани токови, засад ја веома тешко оценити. У ма је количина новца у била већа за 35 одсто нем истом месецу проштле године док су кредити повећани за 18 до 19 одсто. (Обим кредита је иначе знатно већи него новца | па с тога и сваки њихов ; повећања има већи ефекат), ба оваквим кретањем су, изгледа | у Народној банци задовољни, у тврде да оне углавном одговарају предвиђеној динамици #0в чаних токова.
ца, да би се одједном платио цех који је направљев у годинама прекомерне потрошње. Ту се, како изазивач емисија. нашла и инфлација, јер се сваке године веће цене морају покри ти са Више новца. т
У овој години, према основама кредитно-монетарне политике. новап и кредити треба У корак да прате друштвени производ. Уколико, рецимо његова вредност — увећана једним делом и фиктивео посредством ив флације — буде већа за 23 одсто — таман за толико би се повећалд и укупна новчана маса. (Самим тим за гашење евен туалних, старих или нових, жа ришта неликвидности, не би ви
2
— Добро! Цело село прича о њему.
зимала средства пословних ба-
ЈСЛОРО ЗАЈ
Друштвени договор о развоју туризма у Хрватској важан корак у унапређењу туристичке привреде
Ускоро ће у Хрватској, како се очекује, бити потписан значајан дру штвени договор о удруживању рада и средстава друштвене репродукци је за развој туризма. Овим догово-
ром требало би да се осигурају изво.
ри средстава за нове хотелско-угоститељске капацитете који су већ предвиђени средњорочним планом развитка од 1971. до 1975. године. Потписници овог документа треба да буду Привредна комора, Тури стички савез, Савез синдиката и Из вршто веће Сабора, а примењивао би се од 1. јануара 1974. Иако се до говор доноси нешто са закашњењем, оцењује се да ће веома брзо донети позитивно резултате, како би се у овој и идућој тодиви испунила очекивања и планови предвиђени за средњорочно раздобље. |
Предлог друштвеног договора предвиђа осигурање средстава у ви сиви од 2,3 милијарде динара из фон
„дова ООУР туристичке привреде, затим кредите банака и иностране кредите. Ова позамашна средства користиће се за повећање сме штајних капацитета за 18.000 кревета у камповима за 9.400 места и изградњу 20.000 лежаја у приватом смештају.
Овај, у извесном смислу напрег нути програм који би морао да се оствари У овој и следећој години,
неопходан је како би се достигли ка пацитети предвиђени петогодишњим планом. А план предвиђа раст девиз ног прихода по стопи од 15 до 17 од сто годишње, ноћења страних туриста од 10 до 11 посто и повећање укупних капацитета за смештај туриста који би крајем 1975. године у Хрватској досегао око 590.000 кре вета. То је за око 70.000 лежаја више него у 1970. години.
Предвиђа се да организације удруженог рада, њихова удружења и други заинтересовани самоуправним споразумом оснују Заједницу за развој туризма у Хрватској. Ова заједница, како се очекује, усклађивала би интересе својих чланова, програмирала развој туризма, прикупљала средства и финансирала ту ристичку привреду.
Друштвени договор предвиђа да ће потписници створити услове за давање олакшица од најмање 236
милиона динара у овој и идућој го-
'дини за организације удруженог ра да у овој ,привредној грани. Тим средствима би се ублажила оптерећења која произилазе из добивених кредита за туристичку изградњу и олакшало њихово враћање. Олакшице у пуном износу — ко је износе и више од седам одсто це локупне своте кредита — даваће се за изградњу хотела, мотела, туристичких насеља, пансиона и других
објеката као и за њихову модерниза цију и реконструкцију.
Такође се предвиђа и да Репуб личко извршно веће предложи Сабо ра доношење прописа о давању 0олакшица и ослобађању дела поре за и такса оних организањија удру женог рада који суделују у турис тичкој изградњи. Могла би да се очекује и одлука о пореским олакшицама на нераспоређена девизна средства од туризма која би се усту пила шовооснованој Заједници,
Организације удруженог рада ко је закључе самоуправни споразум о оснивању Заједнице удружиће та кође део својих средстава која буду добила из републичких бенефицираних камата и део прихода од продаје алкохолних и безалкохолних пића. Намрт друштвеног договора предвиђа и да општинске скупштине самостално стимулирају носиоце туристичке изградње у том смислу и доносе прописе и друге од луке.
Друштвени договор о развоју ту ризма у Хрватској се оцењжје као важан корак за даље унапређење туристичке привреде. Очекује се да ће њиме, после периода извесног за стоја и несналажења У овој области поново бити успостављен брзи тем
по раста капацитета и дохотка.
Дарко Одорчић,
•
.
МЕЂУРЕПУБЛИЧКА САРАДЊА
ДОГОВОР ЗАЈЕДНИШТВО ГРАДИ
(Ваљево, маја). — Недавио је на Див-
; чибарама одржано саветовање призред-
вика североисточне Босне и северозападне Србије о међусобној сарадњи и о сарадњи привреде двеју република.
Овакви разговори и договори су постали неопходни управо због све веће међузависности привреде двеју република, истакао је на овом скупу инж. Петар Костић, председник Привредне коморе Србије. Они значе подстицај одређеним подухватима. Овакви договори утолико су неопходнији што се привредни и друштвени развој републике и читаве земље налази на вишем нивоу развоја. па евентуалне грешке и пропусти могу нанети веће штете него ·раније, када смо били неразвијенији, сиромашнији. Председник Привредне коморе Босне и Херцеговине, Саво Чечур, је истакао да промена политичке климе иде у припог оваквим договорима који омогућа-
вају да се многе ствари споразумно регулишту, многи проблеми предупреде и отклоне. Он је указао да то истовремено представља и већу одговорност руководстава привредних комора и привреде. Нови односи захтевају уношење и нових квалитета и метода у међусобне од-
Хносе привредних комора и привредника
уопште, утолико пре што се то од. њих и очекује. И обратно, одсуство договора враћало би на етатизам и државну ретулативу у привреди.
Усвојени су закључци о заједничком и координираном наступању двеју комора о многим питањима од интереса за две републике, а и од интереса за читаву земљу. Ове коморе ће, рецимо, сарађивати на изради новог средњорочног и дугорочног програма развоја. Оне ће, преко извршних већа и Привредне
коморе Југославије, затражити да се у-
брза договор о привредној основи земље, посебно економским односима са ино-
странством и заједничком наступању на иностраним тржиштима.
Две коморе ће се ангажовати на што хитнијем решењу водопривредне основе Дрине и изналажењу других решења везаних за ову изузетно значајну реку и коришћење њених вода. Осим тога, пред ложиће Привредној комори. Македоније да, са произвођачима и потрошачима кокса, потраже решење за коксирање угља и даљи развој ове производње. Такође ће се ангажовати да се што пре утврде биланси потрошње угља на дуго“ рочној основи и да се закључе лугорочни уговори о снабдевању угљем, ср-
танизоваће састанак заинтересованих У
вези са актуелвим питањима неметала и производње ватросталних материјала итд. Коморе Босне и Херцеговине и Србије покренуће иницијативу у Привредној комори Јутославије за разговор 9 развоју пнеуматике за путнимка возила.
Слични разговори организоваће се у обе републике са заинтересованим за производњу и потрошњу гаса, заједчички ће покренути разговоре о нафти, затим о изградњи путева. настојаће да се унапреди сарадња у области грађевичарства, инсистираће да се, у складу са дотовореном политиком цена, што пре реши питање бетонског гвожђа, како би се ублажиле садашње тешкоће грађевинара. Привредна комора Србије ангажоваће Институт за пољопривреду да што пре заврши пројекат о развоју брдско-планинског подручја да би се после тога организовао заједнички рад на реализацији ових пројеката И поред констатације о високом стет пену сарадње привреда двеју република и доброј сарадњи привредних комора, нарочито на подручјима Тузле и Ваљева, договорено је да се убудуће брже окрећу и разматрају сва актуслна питања између радних организација. Одтоварајуће службе комора израдиће предлог систематског међусобног информисања о свим питањима међусобне сарадње, покренуће иницијативу да се одрже слични разговори измећу привредних комора Титовог Ужица, Тузле и Сарајева. ој. Нема сумње да ће се ова иницијатива привредника две републике проширити и да ће'наићи на општу подршку.
М. Јоцић
ПОЉОПРИВРЕДА
Но. један месец — п јкад се пореди са својим име ' њаком од пре годину дана још не каже много о том как се испуњавају очекивања. Пру. лично велике обавезе које «е финансирају из емисија, задр- | жавање једнот дела „реесконћ них кредита у центру. вечит јак притисак за кредите, при. суство инфлације, а понегде у неликвидности — све то кар
_ваљак притискује на емисија Тај притисак треба издржати ако хоћемо да експанзија нов. ца и кредита не ремети стаби. лизационе циљеве,
Данило Вуковић
_ВЕФРЕЋ ИОЧАРА
Гарантоване цене могу се дати само
за рентабилну сточ
За време медавног саљ станка са директорима по љопривредних организаци ја о развоју ове области савезни секретар за пољопривреду инж. Иво Куштрак је замолио учеснике да не разговарају о сточарству. Ипак, о сточарству је било подоста речи. Секретар је, штавише, био „прозван“, па је између осталог пружио прилично чврста уверавања да ће тешкоће у сточарству ускоро бити отклоњене.
Уосталом, већ дуже времена на сваком скупу пољопривредника, по правилу се, расправља о сточарству, без обзира да ли је то било предвиђено или не. Тешкоће у овој грани често потисну свс остале. То је, пре свега, успорена испорука утовље них свиња и јунади и пад откупних цена, Застој у
пласману товљеника, на-
равно, првенствено угрожава производњу која је и раније била на граници рентабилности. Само се по себи разуме да су сточари због раскорака трошкова производње и откупних цена почели да губе. Отуда и вапај са многих стра на за спас сточарства и друштвене интервенције
|
Ограничен извоз
Непосредни узрок овој немилој појави, која може имати дугорочније негативне последице, је ограничен извоз на страно тр жиште, нарочито на запад ноевропско. као и пад потрошње меса у нашој земљи. У извесној мери тешкоће је проузроковао и за каснели увоз меса. Својевремено је, наиме. било од лучено да се увезе нешто меса због тога што. је дошло до делимичне“ несташице,. Али, Због прилично дуге процедуре увоза. месо је стигло доцкан, одндасно у невреме.
Пољопривредници, а и представници разних асоцијација у овој привредној области, зато и траже да се разним интервенцијама подржи извоз, а регресом и сличним мерама подстакне потрошња меса у земљи. Поједине одлуке су већ припремљене и сигтурно је да ће имати позитивно дејство. МИ туристичка сезона, која је на прагу, несумњиво ће расте ретити индивидуалне кланице и многе хладњаче за лиха, па ће тиме најнепо-
“сто да их заједнички
арску производњу
средније утицати на убрза ње испоруке товљеника,
Све тешкоће ове гране се, у суштини, могу реши.“ ти само рационално и без — панике. Савезно изврш но веће је, уосталом, н2јавило да ће обезбедити повољније услове за раз вој сточарства и несметано унапређење основних делатности у овој грани.
По старом
Међутим; карактеристи“ чно је да се сами пољо“ привредници, односно сточари, посебно у радним ор ганизацијама и индустри“ ји а такође и трговини, у“ главном понашају на сте ри начин. Понављају 280 стари рефрен: траже 10 моћ и упућују замерке са" везним органима да Фу спори. При томе мало, или готово ништа, ефикасно не предузимају да се орган“ зују и удруже производ њу, прераду и промет сто ке и сточарских произвео“ да као и производњу промет сточне хране по“ разумевајући им увоз, Ре“ зерве и уштеде леже бук“ вално на дохват руке, “ ли, радне организације 5 њихове асоцијације, посе но разна пословна удруже ња фондови и коморе. у ристе понекад се међусе. бно оптужују. Запажа < такође да прерађивачи и трговина у извесној Мер. међусобно нелојално ко
куришу. у Уосталом, већ спада и
анале црног хумора 22 према, друштвеног ДОН ва ра о развоју сточаре који — после не зна СЕ је верзије — још НИјађуписан, Споразум је Мо тим, услов без кога и И лутно нема стабилнос овој грани.
И пајзад, ваља иу +:у виду да друштво не вод: штитити сваку про товању сточарства. гара Теке не, односно заштити исти и уопште мере с пи» могу се дати само ~ ли табилно сточарство прав ље рећи друштвено Ја дано. Не можемо Од ражи ко кажемо, државе Ме ти да произволи 24 Х месом и кобасицаме., може и мора да Ра ари мо боље организован зе вреда, а заједница ови“ ски оправданим Те де“ ма и захватима мо мит ти подршку И обез услове за супр пр :5 екцесима на домаће!
ностраном тржишту.
Кијури““
пати У
отставља