Борба, 17. 05. 1974., стр. 5
ск СЛОВЕНИЈЕ Потврда поверења у (Савез комуннета
Висок степен идејног, политичког и акционог – јединства
; (Сарајево, + 16. маја) = друштвено-економске односе у друштвеним делатностима. МНЕо пе ђуотштинских конф ] н ге - : КА ; ЕН 16. маја) — сагу ференција СК. ЈН И ЗА АЕ На јучерашњој проши- њу текста Нацрта резо- | осталог, предложено да се пол по ПН ИЉА ЈЕА, ; : у СЕ БИХ кој; Е се одр- реној седници Комисије луције. .. мрецизирају опредељења итичког и акционог Извршни. комитет. Председништва Дентралног ко- ма раја Савезне _ кокференције Наглашавајући да је око .делегатске базе ин-
јединства СК Словеније и велико поверење рад-
СК СРБИЈЕ · Прве оцене _ остваривања | промена
одлука Седмог у
конгреса
Заједнички састанак чланова Извршног, комитета Председништва ЦК и, секретара ме-
митета СЕ „Србије, заједно са секретарима међуопштин ских конференција СК, дао.је јуче прве оцене о томе
СК БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
Предлог.
саставу ЦА СКЈ
· Данас седница Централног комљштета |
жати сутра у Сарајеву, палази се усвајање послов
| РЕФОРМА ОБРАЗОВАЊА
Х Џ
_ Позив на акцију.
"а не на маштања и _
О
"демагошке расправе
'Проштрена седница Комисије Савезне конференције ССРНЈ за
ССРНЈ за друштвено-економске послове у друшт-
предстојећа реформа васпитања и образовања из-
тересних заједница и дру штвено-економских одно-
них људи и грађана у как | вика о раду овог најви- - асног са у области образовања у , о се орга: јама | < а ј 54 У веним делатностима било аз јединственог Кл У раз. 5 Савез комуниста, које се пило САН НАСА гај а СК ове пларИНаРИЈНОРРОСИМА је о Како а се при- ме беса радничке класе И да се подвуче да је пер Ре Њ: Уа ПИ са ове | Републици из ва кон ; 5 аи ане ање бес-
изражава у многим акци | Републике. одржаног пре двадесетак дама, и о томе 3 ци између д правност друштвено орга _ Југославије, члан Пред манентно образовање бес
јама У ООУР. месним за једичцама и општинама. допринос су СК Словеније учвршћивању и јача њу Савеза комуниста Ју- | тославије и 10. конгресу. речено је на седници Из вршног комитета Предсе-
шта би у том правцу ваљало чинити убудуће.
Из онога што је У уводним напоменама рекао секретар Извршног комитета Ђорђе Лазић и што су У својим излагањима изнелџм секретари међуопштинских кон ференција и чланови Извршног комитета, произилази да су одлуке Седмог конгреса схваћене као трајна основа за политичку акцију свих комуниста у“ даљем јачању утицаја радничке класе, бржем решавању проблема друштвено - економског развоја, јачању класне
реса, затим предлог промена у саставу Ценктралпог комитета СКЈ из Босне и Херцеговине и ЦК СК БиХ и информација 0 припремама За изборе им верификовање _ одлуке Председништва ЦК о избо рима у Савезу комунистг Босне и Херцеговине.
низованих снага Социјалистичког савеза за спро"вођење ставова из докумената о реформи образовања, непосредно после конгреса, претвори у прак тичне кораке.
Пошто је јавна расправа о „Идејним основама За реформу васпитања и
седништва СКЈ. инжењер Марко Булц је рекао да ће Савез комуниста посебно инсистирати на њевој класној садржини и остваривању основних идејних опредељења. Сумирајући резултате широке јавне расправе о „Идејним основама“ и о
платно, пошто су досад У тој области у доброј ме
Рри владали односи комер
цијализације. Затражено је да се у документима истакну обавезе друштвене заједнице према деци чији су родитељи привремено запослени у иностранству, да такође и оба-
4
МАРКО БУЛЦ; Побољшање текста“
положаја и опремљетости школа за радничка зани'мања један од прворазред них задатака. ,
је сОмМу 5: з је инже- _ везе основне школе у ор- рај недеље
ПРИ она вел За И а уророворе њу Зал У свим општинама у | образовања“ већ приведе“ Била ТЕ рекао да ни- – танизовању предшколског ве Ева оспе 5 датака из Писма и говор: 4у 2 итИчК г - па 5 Е: н: ј ко у републи- > У = . ко - џ
није. А ра друга Тита политичком ак | ћиХ већ су почеле при а крају, како у репу је било ни,једног захте- _ васпитања и образовања, седница Одбора Председ-
Политика Савеза кому | ниста и његова класна усмереност остварују сеу пракси кроз иницијативу радних људи. Њихово по,
себно радника. ложаја радничке класе. око идејног рада чланова СК
| тиву Србије, Отуда су организације Савеза комуниста
ангажоване, пре свега око пријема нових чланова. по јачања друштвеног и економског помарксистичког образовања и
У појединим организацијама, међутим, има ишчекивања преме за изборе у основним организацијама Саве за комуниста који, према одлуци Председништва ЦК. треба да се одрже до краја јуна. На изборним анали-
кама и покрајинама тако и у друштвено-политичким организацијама. установама и институцијама На "савезном нивоу, на сед ници су сумирани њени
ва за измену основних ста вова из ових докумената. Сви предлози односили су се углавном на побољшање текста, да се поједини његови делови више
Јединствен је став изражен у јавној дискусији да је неопходно _ посветити већу пажњу специфичним видовима образовања изразито талентованих омла
ништва СКЈ за израду до кумента' о реформи образовања, како би се делегатима Х конгреса могла упутити мишљења и пред лози изражени у јавној
и инертности. Понегде се чекају детаљна и | састанцима, поред сагласе,“ или прецизније Д 2 дискусији.
верење у С отв р ЈЕ ТАЊИ а ~ А - у пати 5 у а побољша- .
- М К потврђено | прецизна упутства Извршног комитета и поред тога што | 52 Рада комуниста у про резултати. а вођена је и — одреде. динаца и да је п о ај уче > Џ З С ] ч 1 А = = О 3 -еки Е АН
је учешћем на изборима. је. непосредно после Конгреса. речено како се треба | теклом периоду. а нарочи отпшта дебата о побољша У дискусији је, поред · ње друштвено-економскот
О том поверењу. како односити према кКонгресним документима. то јест. да | 790 На спровођењу закљу- | • МИНА
је истакнуто, говори м ве | одмах
ном
Узроци
треба приступити
комуниста. У
њиховом
И овога пута посебно су наглашени задаци у акцио оспособљавању и организационом јачању Савеза том правцу прошле године је: учињено веома много, о чему говори и податак да је у СК Србије прошле године примљено око 55.000 младих рад-
оживотворењу.
| чака 21. седнице Предсел | ништва _СКЈи задатака из Писма друга Тита и Извршног бироа, организа ције Савеза комуниста тре
Ниш
| _ Џрепорука Комисије Већа ССЈ
Незапослени радници организовани у
ба; да усвоје своје акционе програме и план идеолошког образовања кому писта у наредном перио-
Програм (АЈ – основ наставничке
ника. Савез комуниста има велике задатке и на селу. посебно у оним сеоским срединама где организације СК и не постоје. а таквих није мало. |
ни носиоци
.“
Чланови Извршног комитета указали су и на активност СК Словеније у припремању докумената за 10. контрес. Истакнуто је да се СК Словеније зала тао да извештај буде продубљенија _марксис | тичка анализа раздобља између два конгре са СКЈ. и да се посеб | па темељита анализи- | рају узроци и носиоци
лико интересовање радних људи. дих. за ступање у редове СК. што је резултат вишегодишњег рада СК Словеније.
посебно мла-
Припреме за 10. конгрес. текле суупоредо с припремама за Седми конгрес СК Словеније, које је у потпуности подржава Пла тформу за 10, - контрес СКЈ.
Расправа 9 документима води сеиу "посебним _ групама при Председништву _ Централ нот _ комитета. Синтезу целокупне активности пред 10. конгрес даће пре дседништво ЦК Словени
конгресним
На састанку је 5;
је на седници 20, овог ме сеца.
ПРЕД Х КОНГРЕС СКЈ
Упркос релативзо повољним привредним кретањи- | ма у првим месецима ове године. стабилизација привреде и даље остаје један од основних задатака организадија СК. Ангажовање комуниста на том подручју | утолико је значајније што у Србији има више радних организација које су имале озбиљне економске тешкоће, а у њима је долазило до мањих или већих „потреса“. За Савез комуниста то су, како је речено, жаришта која захтевају посебну бригу и изузетно орга- | нивоване акције, али не у моментима -када конфлинкти већ избију, већ благоврфемена и трајно анпажронање. |
литике и заштите животног стандарда, који ће и убудуће наћи места у свим конкретним програмима, од основне и отпштинске организације СК до Централног комитета. '
у другим областима надградње.
САВЕЗ ОМЛАДИНЕ
Почео фестивал рада .
(Чачак, 16. маја) — Дефилеом учесника Седмог омла динског фестивала рада, дапас је у Чачку свечано обе лежен почетак најмасовнијег такмичења ученика школа за квалифи-
југословенског
лоинсталатери.
тло речи и о задацима СК у пољопривреди и на селу, затим у култури и стваралаштву, образовању. науци и средствима информисања
коване раднике. Млади машинбравари,
ливци и ва-
риоци и још око педесетак
ДУ. А. ХУСАРИЋ
ЛЕСКОВАЦ
|з школе „самоуправ-,
техновђатских“ и наци Реч је: пре“ свега. о великим ибљлективима као Тито 'бу + Бач4а ; зк“
оналистичких појава „Електронска индустрија“ у Нишу. Заводи „Црвена за | 1 у
пре 21. седнице Пред- НИИИ ! | ' “ “+
седттштва СЕЛ и бор става“ у Крагујевцу, „Минел“ и ЖТП — Београд ко-
ба Савеза | комуниста јима је и Република пружила трајну и организовану (Лесковац, 16. маја) —
| а Рио; А < М: У авј ча
против тих појава још помоћ. Школу __самоуправљач“
пе 21. седнице | · „Милентије Поповић“ у 7 ке | У вези с тим су и задаци, у области социјалне по- општини Лесковац завр-
шило је ове. године око 3.500 младића и девојака. Највише полазника је из редова радничке и средњошколске _ омладине, а најмање из сеоских среди ка. Већина полазника | гримљена је у редове Савеза комуниста, ! . (Танјуг)
као и
струка и занимања из 93 школска центра из свих република и покрајина надме таће се наредна три дана за прелазни сребрни пехар пред седника Тита (на слици). Друг Тито је стални покровитељ _ ове манифестације радничког подмлатка која се одржава већ шест годита. во-
КАЗИВАЊА РЕВОЛУЦИОНАРА
о заетати ни посустати
Тог дана, на Тисову брду, у кањону Сутјеске. десеткован је Пети батаљон Четврте пролетерске прногорске бригаде. Био РЈ 10. јуни. за нашу револуцију судбинско _лето 1943. Видоје Жарковић.. борац Петог батаљона. навршио је баш тог дана и бал на Тисову брду 16 тодина.
Смирај дана. а наш строј проређен. Поносни смо. због извршеног задатка. срца крваре за друговима што вечно осташе на Тисову брду. Љубином гробу. ·· Никада ми. као тада, није било тешко. Изгубио сам
најбоље другове. · · “
И Видоје је тог дана равни: 45 свој шеснаести рођендан. Е ног прича их и људских испи-
потресн У етрмогиа. 5 4 о стр: “са е тада између и ок
БАЛЕ и е. Марко Вучи-
вних литица Сутјеск нић је, из свот пиштоља и својом ~“
руком. пуцао У партизанку Рана своју жену. како рањена Дињ 5 фашистима у руке и окончала а мукама. А Нурија Поздерац, пре не то што ће издахнути на Вучеву Бјг звао је Ивана Милутиновића и РеТИА вио му у аманет свог нејаког пи а Сеада. да га чува. као отац. лок р мине.
Овај је репорт можда неспретно. као четрнаестогодишњак,
ср поставио једно, "питање: да (ли је. напушта-
јући свој Дурмитор и село Недајно, одлазећи у партизане, Видоје Жарковић био, до краја свестан пута којим је тада кренуог
Ивану се одговор допао
_— Неодољиви су. били идеали који су звали под црвени стег. Обузимали су'они не само одрасле, већ и дечаке Чинило нам се да смо и
"одраслији и старији од својих годи-
на. Кренуо сам за људима којима сам веровао. којима сам се дивио и желео да будем као и они.
Међу тим људима је и народни херол Радоје Дакић. узгред брат Видојеве мајке. Кад је устанак избио, Радоје је био међу првима. А дечак четрнаестогодишњак, право за ујаком. — У пролеће 1942. код Никшића, навалио Сава Ковачевић да нас,
трупу дечака. врати кућама. Или да
у“ најбољем случају. формира некакву омладинску чету. Говорио је да је рат. искључиво. „игра“ за'одрасле, у
Покушао сам да му „подвалим“: прешао сам, за време смотре. у други ред и попео се на један камен. како бих се висином изравнао са осталим партизанима. Сава то прић ' !
Разгобор с Видојем Жаркођићем
мети и нареди ми да изађем из строја. Нисам се предавао. Упутим се право Ивану. Милутиновићу.
— Да ли си ти старији од Саве: Ако си старији, имао бих да те нешто упитам. ;
— Старији сам, питај, друже, одговорио је Иван.
— Откуда Сави право да он партизане тера из строја и враћа их кућама“ ;
— Добро, добро, нећете кућама, формираћемо од вас дечака омладинску чету.
— Слушај,
друже, првога дана
ћу побећи из те чете у свој бата-
љон,
— Значи, дезертираћеџт
— Није дезертерство кад се из позадине бежи на фронт, него обратно. Ивану се одговор допао. Потап-
лшао је дечака и рекао му да идеу
строј. Кад га је Сава, поново, видео међу борцима. Видоје му. је рекао: „Онај друг. који је старији од тебе. наредио је да останем“. ,
И остао је. У часу победе, имао је 18 година, од тога четири ратничке. Младост је. практично, била иза њега: у рату се. кажу. много брже стари и много боже сазрева.
Питамо га, сад, пред 10. конгрес,
и јавне делатности |
Универзитетска конференција. усвојила критеријуме о кадровској политици на факултетима
(Ниш, 16. меја) 7- После вишемесечних расправа 06 авлнених "Ва Уфракултеђим
маг у "орвавизацијама УСКЕ 4
и органима управљања, синоћ је Универзитетска конференција Савеза комуниста усвојила платфо рму о кадровској политици на Нишком универзитету. Њоме се, поред осталог. предлажу критеријуми за избор наставника.и сарад ника у којима се, поред услова предвиђених Зако ном о високом школству, инсистира и на другим та кође значајним захтевима (да се активно и са пуном одговорношу баве научно-истраживачким радом на факултету, да савремене научне резултате преносе на младе генерације итд.) и посебно на морално - по литичким критеријумима «да прихватају и да се у настави, друштвеном анга жовању и личном жизоту боре за марксистички пог лед на свет и програм СКЈ као осмову своје нас тавничке и јавне делатно сти) што се тражи и за напредовање и избор у ви ша звања. г
У предложеној и ; усвоје
није говори ио задацима кадровске политике у од
небу на. Ффудеитег Шореди одговарају- |
замчтева дамсе ћим' додатним ' облицима наставног рада на самим, факултетима студенти из једначе у знању донесеном из средњих школа (јер је запажено да ученици из радничких и зе | мљорадничких | породица имају у већини слабији ус пех), инсистира се и на томе да се приликом додељивања стипендија под једнако вреднују стручни и морално - политички квалитети.
Иначе, усвојеном платформом за кадровску политику предвиђају сеи критеријуми за изборе у органе самоуправљања на |
' факултетима и на Универ |
зитету, начин избора ван наставног особља, слање на специјализацију и уса. вршавање, затим за изда | вачку и друге делатности које, иако нису непосредно укључене у настав | но - васпитни процес, и- | пак учествују у укупном остваривању самоуправне политике на универзите-
Савезу синдиката 7
Тражење могућности да незапослени утичу
на политику запошљавања и учествују К]
раду интересних заједница
На јучерашњој седници у Београду, Комисија Ве-
„ућа „Савеза синдиката Јути
гославије за... запошљава-, ње у земљи и иностранству донела је предлоге закључака о неколико важних питања из области запошљавања и одлучила да их поднесе на разматрање Председништву Савеза синдиката Југослави је.
Комисија је оценила да предлози републичких и покрајинских прописа о запошљавању нису усагла шени, па је закључила да Синдикат. и друге друштвено-политичке _организације треба да се више ангажују на проналажењу најцелисходнијих решења и на бољем уједначавању конкретних ставова.
Чланови Комисије размотрили су и кретање незапослености и друштвено-економски положај незапослених радника. С тим у вези, они су се заложили за стварање већих могућности запошљавања, за подстицање целисходнијег распоређивања радне снаге и за усатлашавање образовања с потребама привреде и дру
ручено је да се незапосле ни радници организују У
Синдикате- како би мотли
учествовати у раду интересних заједница и других организација и утицати на политику запоптљавања. Комисија је оценила да у Федерацији треба донети јединствен пропис о основним питањима материјалног _ обезбеђења и предложила да се предузму Мере за измену споразума са СР Немачком ради материјалног обезбеђења радника и по повратку у Југославију отнуштања у СР Немачкој, и то према прописима те земље. Ово питање по мишљењу такође
треба решити и са другим земљама.
незапослених
због
овог тела
Чланови Комисије су донели и закључке о информативно - пропагандној активности југословен ских Синдиката према на шим радницима на при-
ној платформи се опшир“
ВИДОЈЕ ЖАРКОВИЋ: Стално у матимла
како је доживео ове, безмало три. послератне деценије; Налазио се на
местима одакле је могао добро да их
сагледа: радио је у омладини. У
представничким телима. у ЈНА, оба-
вљао разне партијске дужности.
Д. ЈАНКОВИЋ
штвених служби.
временом раду у иностран
Препо- СТВУ.
— Доживео сам их као период остваривања циљева и идеала због којих смо и пошли у револуцију. По сложености проблема који су рештавани, по дубини промена и величини постигнутих резултата У свим областима живота, ове три деценије су. заиста, наставак револуције започете 1941. Пролетеле су одвећ брзо и у сталној журби да се уради што више — очувају тековине револуције, изгради земља подигне животни стандард радних људи, раЗвију _ социјалистички друштвени односи.
— Моја генерација, генерација ратних скојеваца, била је, стално, У матици те борбе и тих настојања. Била је свесна да се не сме застати ни посустати збоћ много чега због величине циљева и идеала који су нас повели у револуцију. због многих наших другова који су. 60рећи се за те циљеве, пали и задужили живе да не посустану, да не одступе од борбе.
| Судбинска 1948.
Коју од тих послератних година посебно издвојити У свакој је трајала револуција и тако је морало да буде. Било је и тешких, кризних тренутака. Али Партија, радничка класа, цела ова наша Југославија. увек су смогли довољно снате да тешкоће савладају. да брод револуције. и 1948. и 1971. и 1972, изведу у „ситурне воде“, и то увек снажнији и чвошћи, него што је пре тогд био. Ипак, чини ми се, да је 1948. напта судбинска, прекретна послератна година. Напад Информбироа и Стаљина на Југославију доживели смо као дубоку неправду и као одбрану независности и слободе, коју смо тако скупо платили. Али, није се радило само о томе. Кроз наш отпор том безочном нападу. учињен је нов и пресудан корак у развоју револуције. у продубљивању и садржинском обогаћивању њених основних вредности — њеног демократског и хуманог карактера, њене окренутости ка радном човеку и његовој срећи. њене усмерености ка пуној равноправности народа и људи и њиховој слободи. |
Та година је, дефинитивно и незадрживо · отворила пут социјалистичком самоуправљању. том друштвеном односу у коме радни људи треба да непосредно господаре условима резултатима и плодовима свога рада и у коме је основана покретачка снага напретка интерес слободних и удружених радних људи, а не држава и њен апарат,
Та је година отворила пут и политици несврставања. која је. опет, добрим делом. омогућила и убрзала распадање колонијалног система и очување мира на овој планети. Свет несврстаних. а Југославија је један од његових утемељивача. пружа велике негде да се избегну многе катастрофалне опасности којима је водила и којима и данас води подела народа на блокове и међублоковска заоштравања.
Вук ДРАШКОВИЋ