Борба, 17. 05. 1974., стр. 6

зле у пмнли

| ЗАЈЕДНИЧКА СЕДНИЦА САВЕЗНОГ ВЕЋА И ВЕЋА РЕПУБЛИКА И ПОКРА

уга'

(Наставак са 1. стране) |

не схватају да се.оно што је једанпут. створено не може више крнити. У у

„Југославија није вице оно што је некад тичка класа штва.; јединетвом

Земља, у којој је радничка темељ, основни фактор друТо је земља са братством и народа и народности,

"које је непрекидно ковано у рату и

послије. рата, са чврстом тежњом свих наших народа да буду јединствени према вани и да јединствено чувају интегритет наше социјалистичке заједнице.

Према томе, смијешна је џ свака илузија — било на којој страни да се нешто може промијенити у

одпосу према нама. То је апсолутно немогуће.

Желим посебно да истакнем да ћемо у нашој спољној политици дејствовати у оквиру несврстаних земаља, на оним принципима и у складу са оним одлукама које су усвојене на Четвртој конференцији несврстаних земаља у Алжиру. То су веома важни принципи, прихваћени од огромне већине земаља и народа у свијету. Ви знате да је тамо било заступљено око 30 земаља, од којих преко 50 на нивоу шефова држава, То је био скуп који се одлучно и јединствено супротставио свим покушајима притиска на независне земље које су се недавно ослободиле колонијализма, скуп који је пружио пуну подршку даљој борби за ослобођење земаља које еу још поробљене и стењу под јармом колонијализма. На Конференцији су донесене одлуке да се мора учинити све како би се спријечили ратови и даље крвопролиће. Осуђено је свако мијешање у унутрашње ствари других зе-

маља. Ето, ти и многи други прин-

,„ципи чине основу наше спољне по-

литике и ми ћемо се њих и убудуће придржавати.

Исто тако, настојаћемо — а то је и зотттак нашега руководства, свих

'" од врха до доље — да са свим со-

Дељегати, гласају за

6. СТРАНА — ВОРБА-— 17,'МАЈ 1974.

била. То је данас социјалис-

ита

цијалистичким . земљама по могућности одржавамо чим боље односе.

Ми смо социјалистичка земља и сасвим је разумљиво да морамо, у првом реду, имати Добре односе, пријатељске односе, по могућности са свим социјалистичким земљама.

У спољној политици постигли емо веома лепе резултате

У нашој спољној политици ми смо сада постигли веома лијепе ре-

зултате зато што никада нисмо по- ·

кушавали да било коме натурамо наш систем; да се било гдје мијеша-

у унутрашње ствари других, неге смо гледали да на равноправној основи сарађујемо и-да,.гдје је то потребно, _пружимо економску и другу помоћ. Таква наша политика псм је створила на свим континентима веома широк круг земаља које су нам пријатељске. Југославија тако данас може мирно да гледа у своју будућност и да настави, већ трасираним путем, са даљим јачањем односа и веза са многим земљама, а нарочито са земљама у развоју у Африци, Азији, Латинској Америци итд.

У погледу Европе, наш курс је био постизање европске безбједности. што је био курс и других социјалистичких земаља. За то смо. се залагали и даље ћемо се залагати. јер је те У нашем интересу и у интересу мира у Европи.

Што се друте сарадње у Европи, то не зависи само од нас, јер је у Европи посебан режим, постоји европска заједница. Са наше стране настојаћемо да по могућности ојачамо ту сарадњу и размјену са европским земљама. На-

тиче економске и

Председника Републике

“,

стојаћемо такође да несебично помажемо. према нашим могућностима, земљама које су у тешкој ситуацијм. које су дуго година чамиле под колонијалним јармом и које су тек почеле да се развијају.

Ето, то би било оно основно што сам вам хтио рећи и на чему ћемо ми, ово руководство, радити. Чинићемо све да својим радом оправдамо повјерење овог високог дома, повјерење таших народа и народности.

| БИОГРАФИЈЕ ЧЛАНОВА ПРЕДСЕДНИШТВА СФРЈ

избору и проглашењу

Свечаном Председника Републике и Предсе; ништва СФРЈ присуствовали су, поред 300 делегата, председници председништава република и покрајина: Рато Дугоњић, Видое Смилевски, Сергеј Крајгер, Драгослав Марковић, Јаков Блажевић, Вељко Милатовић, Радован Влајковић и Џавид Нимани, председници републичких и покрајинских скупштина: Хамдија Поздерац, Благоја Талевски, др Марјан Брецељ, Живан Васиљевић,

др Иво Перишин, Будислав Шош-,

кић, инж. Вилмош Мелнар и Илијаз Куртеши, председници председништава централних комитета Саве за комуниста република и покраји-

на: Бранко Микулић, Ангел Чемопђ-'

ски, Франце Попит, др Тихомир Вла шкалић, Милка Планинц, Воше... Ђурановић, Махмут Бакали и Душан Алимпић, затим функционери друштвено-политичких _ организаци ја у Федерацији: Стане Доланц, секретар Извршног бироа Председништва СКЈ, Душан Петровић, председник Већа Савеза синдиката Јутославије, Али Шукрија, генерални секретар СК ССРНЈ, Тодо Куртовић, Јуре Билић и Крста Аврамовић, чланови Извршног бироа Пред седништва СКЈ, председник сив Џемал Биједић са члановима СИВ,

председник Савеза омладине Југославије Владимир Максимовић,

председник Савеза студената Драган К тинић, председник Конференције за друштвену активност жена Васка Дуганова, секретар Конференци је СК у ЈНА Џемил Шарац, представници Савета Федерације, досадашњи председник Савезне скупштине Мијалко "'Тодоровић, чланови Председништва досадашње Савезне скупштине, као и чланови досадашњег Председништва СФРЈ, пред-

Цвијетин Мијатовић

је 1918. године У Лопарама

Рођен код. Јузле. Члан је СКЈ од 1983. го дине. "Надредвном . омладинском пО-

у приступио је још у зишим развелима гимназије По доласку пз Универзитет“у Београц ступа у релове напредне студентске омлади не и учествује у срим њеним акцијама | ОД 1934; до 1936. године био 16 члав Универзитетској комитета ко. Као комуниста био је прога-

Е хапшев и осуђиван. Годиче

ћ.

1 абетас је инструктор Покра-. тинског комитета КПЈ за Србију. а 1936 године упућен у Босну са

задатком де ствара партијске орга-

низације. По повратку из Босне постао је члан

комитета КПЈ за Београд.

Године. '1941

мању и организовању наррднот

тар бора. народноослободилачко) Био зејалан Завнобиха,. и већник

Пееле рата Цвијетин Мијатовић био је л комитета КПЈ за Босну и Херцеговину. члач ик К БиХ. организациони секретар ЦК СЕ БиХ. директор и главни и одговорни уредник листа „Комунист“.

јинској [о

Једно време обављао је дужност амбасадора ЈугослаУ више наврата бираа је за

вије у Совјетском Савезу. посланика

и Хернеговине. Извршног бироа Председништва СКЈ.

Носилац је „Партизанске споменице 1941“ Ордела наослобођења, Ордена републике са златним венцем и других високих домаћих и

родног хероја. Ордена народно!

страних одликовања.

Мијатовић је активно радио на припреустанка. Поред миза одрних дужности у току НОБ Мијатовиећ је био секреОбпасног комитета Партије, и секретар Обласног одфронта за Друтог заседања Азноја.

Савезне " Републичке скупштине година обављао је дужности председника иК СК Босне члана Председништва ЦК СКЈ и члана

гујевцу. Окружног

дине. После

секретар

Месног

Колнтевеки

Лазар Колишевски рођен је 1914. у месту Свети Никола у Македони ји. Пре рата био је металски рад“ ник, а члав КИЈ је од 1985. године. Био је секретар партијског комите. та Војно-техничкот завода у Красрганизациомви комитета КПЈ за Крагујевап и делегат на Петој земаљској конференцији КПЈ 1940, го-

капитулације Југославије, 1941. када је тадашњи Покрајинског КПЈ за Македонију Методије Ша: торов — Шарло припојио партијску | организацију Македоније Бугарској радничкој партији (50 муниста) одлази по одлуци

| Лазар

секретар

краљевине

комитета

пк КПЈ на партијски рад У

Македонију ради сређивања партијске организације и ор-

источну _ Босну.

Покра-

члан

Последњих

танизовања оружаног устанка против окупатора,

После формирања првих партизанских одреда у Македонији Колишевски пада у руке бугарске полиције и бива "осуђен на смрт, али му је' касвије ова казна замењена доживотном робијом. Док јебио у затвору изабран је за члана Аснома и Авноја. После ослобођења Бугарске селтембра 1944. године излази Главног одбора Народног фронта Македоније потпредседник Президијума Аснома. 5

из затвора си постаје секретар а касније

Био је потпредседник владе "Македоније. предео 0 Извршног већа Републике и председник Народног (ог ања. Биран је за посланика Савезне и Републичке скугиштине у свим сазивима од 1945. до 1967. На 9. конгресу СКЈ изабрав је за члана Председништва СКЈ Непрекидно је бирав за члана Главног и Савезног одбора 1953. до 1967. био је председник Савезног одбора ССРНЈ.

ССВНАЈ- "Од

Колишевски је носилац „Партизанске споменице 1941“. Ордена јунака социјалистичког рада, Ордена народног 0осу | | „побођења и других, <

„ве

Карлељ

Едвард Кардељ је рођен 1910. године У Љубљани. Веома пзапо је дошао у додир са радничким посретом. Одмах после матуре _ дио је први пут ухапшен. Када. је имао шеснаест година Кардељ ги стаје члан СКОЈ, а 1928. .одике алан КПЈ. Фебруара 1930 године поново је ухапшен и од страве Су да за заштиту државе осуђен на године робије. По повратчу са робије извршава низ одговорних задатака међу којима и организовање рударског штрајка у Ттрбоовљу

у |

Ка

седник Уставног суда и представници града Београда.

Свечаности су присуствовали и шефови дипломатских мисија акредитованих у Београду, као м велики Оро, страних и домаћих новимара.

Заједничку седницу оба скупштинска дома, која је почела тачно У 10 часова, отворио је председник Скупштине _СФРЈ Киро Глигоров. Делегати су дугим спонтаним аплаузом пропратили предлог да сеу оквиру прве тачке дневног реда Јосип Броз Тито изабере за председника, Републике без ограничења трајања мандата. Одмах после усвајања дневног реда Киро Глигоров је образложио поступак избора Председника Републике и том приликом рекао:

— По члану 388. Устава СФРЈ Скупштина Социјалистичке Федеративне Републике Југославије може, полазећи од историјске улоте друга Јосипа Броза Тита у народнс“глободилачком рату и социјали-

стичкој револуцији, стварању и развијању · Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, развоју југословенског социјалистичког самоуправног друштва, остваривању _ братства и јединства народа и народности Југо-

славије, учвршћењу независности земље и њеног положаја у међународним односима и у борби за мир у свету, а у складу са израженом вољом радних људи и грађана, народа и народности Југославије, на предлог скупштина република и“ скупштина аутономних покрајина изабрати друга Јосипа Броза Тита за Председника Републике без отраничења трајања мандата. Предлозима да се друг Тито изабере за Председника Републике без ограничења трајања мандата, једно-

та припадао је теком покрету. ле. 1983. а члан не: Због „више пута У НОБ учествује од као један

Члан

Стамболић

ријска улога

(тамболић

Петар Стамболић је рођез 7912 године у Брезови код Ивањице. За вршио је Пољопривредни факултет у Београду. Још у времену пре ра напредном

КПЈ .19%

револуционарне је хапшев

од организатора ног устанка у Србији У току зате је био секретар Глан: ног народноослободилачко!

ЈИНА СКУПШТИНЕ СФРЈ

Тита |

душно израженим на многобројним“ скуповима радних људи“и грађана широм земље, потврђена је чврста приврженост политици Савеза комуниста Југославије и наше. земље,

коју ипспирише и води друг Тито | у изградњи самоуправне социјали-

стичке _ федеративне и несврстане | Југославије. Председници скупштина репуб- _

лика и председници скупштина аутопомних покрајина, истакао је Гли- | торов, _известили су Скупштину – СФРЈ да су скупштине република и скупштине аутономних покрајина |! једнстласно предложиле да се друг · Јосип Броз Тито изабере за Председника Републике без ограничења трајања мандата и то:

Ссупштина СР Босне и Херцего= вине на седници од 29. априла 1974. године; Собр:ње СР Македоније, на | седници од 8. маја. Скупштина 16: | Стовеније на седници од 9. маја, | Скупштина _СР Србије на седници од 6. маја. Сабор СР Хрватске на седници од 8. маја. Скупштина' СР Црне Горе на седници ол 6. маја, Скупштина САП Војводине на сед“ · ници од 6. маја и Скупштина САП Косово на седници од 6. маја.

Позив прелседника Глигорова да с- приступи одлучивању 0 предло _ гу за" избор Јосипа Броза Тита за прелседника Републике, поздрављен је бурним аплаузом свих делегата,

а затим је у паузи седнице обавље-“ но тајно тлерањЕ %

5 с Једногласан избор, У очекивању доласка председни“ кл“ Тита, на платоу испред Скупшти“ не СФРЈ. Тргу Маркса и Ентелса И . Пионирском парку окупило се више | десетина хиљада Београђана, са же (Шаставак на 7. страпи)

Петар

птудене тостао толи-

скојЈ

активности и прес. љан 1941. монине оружа

>лбора ,

е ОЛЛУЦИ Ба + 1984. па пре Исте У БА 44 ~ ши за Србију и командант Главаог шта Авноја 2587 ПИ еви Повтаје предаваз на Лењинској ш“оли. ба НОВ и ПО Србије. На Другом „заседању 2: сле шест месеци с у том Титом у _ бран је за члана Председништва. Од 1941. године Кардељ је заједно са ДРУГ оба НОВ Зи једав од ојганизиторе еј ~ Мзау А става остатим „руководиоцима ИЕ ава НОБ а током рата После ослобођења Стамболић је вршио многе пене Изабрав је за члана Мек а па ВИ ји и учествује у Те партијске. државне и политичке дужности У порезе често се креће и по окупире = п заседању _ ПИ и Федерацији. Био је министар финансија и владе осредном организовању борбе, На Првом _— заседа не тате ске с: ропривреде у непосрел“ је за потпредседника Изветттат одбрра. а седвик Владе Србије. министар _ пољонр к Насонче Авноја изабран је за г НЕ ЕСС о ФНРЈ председник владе НР Србије. председни и пре на Другом заседању за потп на Ц д – “У чистар | СКУпштине Србије, председник Савезне скупштин 1“ После рата. ол 1948. до 1953. тодине био 1е ја а дседник СИВ-а. Е | иностраних послова ФНРЈ а после тога потпредседник Перић ћ СИВ-а. Године 1963. изабран је За председника ~авезне Од 1945. године Петар Стамболић је непрестав релуб“ . “ а зЕтИ- [4 :: Кра скупштине. 'У исто време обављао је истакнуте > ји за посланика Савезне скупштине (до 1967) И За 1957. г0• је у СКЈ. Од 1945 ло, 1958. био је члан Политбироа ПК О личког посланика (од 1946. до 1958.). Од 1948. до СК био ЕиЈ од 1953. до 1966. је изабран за члана Председни)ју- дине био је секретар ЦК КП Србије. Члан уцра ЕВИ сва СКЈ. а ол 1969. је члан Извршног бироа Посдеедни- | је од Петог до Осмог конгреса, а од 1958. пи аипе сва. БКЈ. у 5 е Извршног комитета ЦК СКЈ. Од октоора 19 ја оловни _- Кардељ «се за све ово време бавио и теоријским ис- _ Стамболић је, члав Председништва ЦК СКЈ и 1548 ЕРЕ Х вањима Међу његове значајније оалове падају цк СК Србије. На Деветом конгресу изабран жа оепу“ Па нане Југославије“. „Проблеми наше социјалисти ј- Председништва СКЈ. Мато вреМ о био је бир, | то изградње“ · Социјализам и рате „Белешке 07777 • бличко и савезно оуковолство ССРН, мо : “ и. : 3 = је: 4 омениме твечој критици и друг ме- Петар Стамболић је носилар „Партизанске Ма висок х

Кардељ је носилац 8 ђу којима и Ордена“ народно!

тичког рада,

хероја.

исоких државних одликовања, Јунака социјалис-

Ордена за храброст и других,

1941“ _ Ордена

народног југословенских и страних одликовања,

хероја и више других