Борба, 07. 07. 1974., стр. 1
Први број „Борбе“ органа Комунистичке партије Југославије изатао је у Загребу 19. фебруара 1922.
13. јануара 1929. забрањено је излажење „Борбе“ а чланови оелактије осуђени на затвор и робију.
ЈУ паролноослоболилачком рату __ „Борба“ поново излази и то у Ужицу ол 19. октобра по 27 повем-
БРОЈ 183
БЕОГРАД Недеља, 7. Јул 1974.
бра 1941. а у Лринићу ол |. октобра 1942. до 27. џ фебруара 1943
Ол 15. новембра 1944. Борба“ наставља излаже-
ње у ослобођеном Београду а ол 22. марта 1948.
: и у Загребу
Лиректор Светозар Тадић
Главни и олтоворни уредник Никола Бурзан
Уређује редакпијски колегијум
ЏЕНА 1,50 ЛИНАРА — РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ
ОРГАН СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА
ЈУГОСЛАВИЈЕ
Од 9. јуна 1954. „Борба“ је орган Социјалистичког савеза радног народа Југославије
|
ИНТЕРВЈУ РУМУНСКОГ ПРЕДСЕДНИКА ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ТЕЛЕВИЗИЈИ
_ НОВЕ МОГУЋНОСТИ ЗА САРАДЊУ _ ИЗМЕЂУ РУМУНИЈЕ И ЈУГОСЛАВИЈЕ
Николае Чаушеску: Посебно ценимо делашност пријатељске Јутосаађије, као и сарадњу у устаљибању нобог
(Букурешт, 6 јула, Танјуг) — Генерални' секретар КП Румуније и председник СР Румуније Николае Чаушеску дао је Југословенској телевизији интервју у коме је, поред осталог, истакао да је сарадња између Румуније и Југославије последњих година бележила стални развитак у свим областима.
После разговора са другом Титом 1973. године — изјавио је председник Чаушеску при ступило се остварењу боље са радње између наших земаља на економском плану, тако да постоје сви услови да се оно што смо заједнички установили још 1971. у Темишвару оствари у добрим условима. До 1975. године обим економске размене треба да достигне 300 милиона долара.
Исто тако, између представ ника наших земаља у разним међународним телима постоја ла је тесна сарадња. Желим да нарочито истакнем делатност румунских и југословенских представника на Женев ској конференцији о европској безбедности и сарадњи.
Истовремено, потребно је указати на повећану размену делегација, како по државној линији, тако и између наших партија, што води јачању добре румунско-југословенске са радње у свим областима.
Проширење економских односа уз бољу ' кооперацију у производњи
Евидентан је пораст робне размене између Румуније и Југославије последњих година. Међутим, за трајност, 0обим и садржину привредних односа нужни су и нови обли ци економске сарадње, као ко операција, специјализација, мо дернизација трговања и плаћа ња, заједничка улагања у про јекте. Шта можете да кажете са тим у вези
На питање о југословенскорумунској привредној сарадњи председник Чаушеску је најпре подсетио да су наше две земље заједнички изгради ле један велики објекат — хидроцентралу на. Ђердапу што је потврдило могућности за добром сарадњом двеју со-
:
цијалистичких · земаља, као што су наше које полазе од заједничких интереса, узајамног поштовања и жеље да се уједине напори ради друштве но-економског развитка сваке од њих.
Без сумње, проширење економских односа не може се и убудуће остварити без диверзификације економске сарадње и нарочито без боље специ јализације, а поготову без кооперације у производњи. У перспективи су нови објекти — мислим на почетак радова на двема новим хидроцентралама на Ђердапу два, затим на изградњу петрохемијског комплекса, као и других обје ката.
Одлучно се изјашњавамо за овакву врсту сарадње, сматра јући да ће на тај начин како Румунија, тако и Југославија боље користити материјалне и људске могућности, да ће пове ћати економски ефекат и исто времено развити међусобну са радњу и пријатељство. Без сумње, ово претпоставља и оп ште побољшање платног систе ма и других области финансиј ско-економских односа,
Постојећу пограничну сарад њу, привредну, културну, туристичку, Николае Чаушеску је оценио позитивно, додајући да увек постоје могућности да се она прошири, као део развитка општих односа између наших земаља.
У међународном животу догодиле су се
или су у току крупне промене
Румунија је врло активна на међународној сцени и у томе је видан и Ваш лични допринос — подсетили су југословенски новинари уз молбу да председник Чаушеску изнесе оцену садашњег међународног трепутка посебно о прилика-
шока у међународном
Николае Чаушеску 2
ма у Европи и Конференцији о европској безбедности и сарадњи Као што је познато, у међународном животу догодиле су се и у току су крупне промене. од посебног значаја. Настао је нов ток попуштања који ствара могућности да се у ме ђународном животу афирмишу нови принципи — причци
пи равноправности, поштова-.
· ња 'националне независности и суверенитета, немешања у унутрашње послове и обезбеђе ња одговарајућих услова дру титвено-економског · развитка сваке нације.
Али, да би се усталио нови ток, да би он постао неопозив, потребно је уложити још мно го напора, јер још има реакци
жибђошу
онарних снага, које се противе овим настојањима.
Управо због тога, Румунија сматра да је потребно да активно учествује у међународ ном животу и зато и полази од чињенице да све државе без обзира на њихову величину — треба да кажу своју реч о комплексним питањима међЂународне ситуације.
И овом приликом посебно це нимо делатност пријатељске Југославије, као и сарадњу из међу Румуније и Југославије, у устаљивању новог тока у ме Ђународном животу, изјавио је председник СР Румуније, Николае Чаушеску.
, |
Посебна улога Југославије, несврстаних земаља и земаља у развоју
Што се тиче конференције о безбедности и сарадњи у Европи, њена се друга фаза, као што је познато, већ дуже, време одвија у Женеви и има задатак да изради документе
· који ће односе између држава
нашег континента поставити на нове принципе и отворити мову перспективу свестране сарадње међу свим државама.
Мада су у Европи решени многи проблеми, још: постоје ствари које треба размотрити
на нови начин и код којих тре. "ба да се пође од интереса мира и сарадње међу свим држа-
вама. Због тога сматрамо да је неопходно уложити појачане напоре за успешан завршетак опшеевропске конференције. Сматрамо да после конферен ције све државе треба да делу ју да се остваре принципи и документа који ће се усвојити како би се обезбедила реална безбедност у Европи — нагласио је Николае Чаушеску и на ставио:
То претпоставља како свестрану сарадњу у свим областима тако и одрицање од силе, претње силом, распуштање војних блокова, војних ба-
(Наставак на 2. страни)
ЖЕТВА НА БАНАТСКИМ ПОЉИМА
Пољопривредници у журон
Лоше време могло би да умањи триносе, који су, иначе, знатно мањи од прошлогодишњих — Де-
журнм Штаба за жетву у Комбинат
околини Панчева
(Панчево, 6. јула) — Најважнији по-
сао, скидање летине у житородним кра јевима јужног Баната, почео је кад и јулски празници. Први утисци, и поред недаћа због лошег времена, говоре о доб рим резултатима у жетви пшенице,
Из 17 места, где је панчевачки Комбинат „Тамиш“ засновао производњу пше нице на индивидуалном или, сопственом поседу. другог дана жетве сакупљено је
близу 120 вагона рода.
Хиљаду комбајнера. ратара и механи чара тај учинак свакодневно повећавају како је пре жетве и пред виђено. Према оперативном плану, пик југословенспросечно 5.780 килог-рама тшенице по хектару на укупној по 13 хиљада хектара — пости ћи ће тако у овој жетви други рекорд: скинуће помоћу 230 комбајна летину за 15 дана. разуме се ако то дозволи време.
Уосталом. пољопривредници су на 9вакав темпо и принуђени. из бојазни да им евентуално лоше време не умањи већ знатно хмањене приносе у џоре жетвом у прошлој години.
у Комбила ту „Тамиш“ Миодрат Линић изразио нам је задовољство оним што је видео на њи вама у општинама Панчева и Алибуна ра. Он каже да је пол релативно и да засад једино смета влага У зрну. али да ће за дан-два. ако потраје ле
по зреме и пшеница бити сувља. једну бри
до 650 вагона,
= Тамиш“ прошлогодишњи
ки рекордер са
вршини ол
рекордном Дежурни Штаба за жетву
тако ратари пребринути Џеј |
доле.
9 часова.
ђењу са
"Жетва се сваког лана наставља несмањеном · брзином. Пољопривредници не упиоу поглел само У небо. Гледају и зеђ ако нема росе почињу У
ако има оосе машине крећу на њиве У
добар
па ће
7. а
пМ.
Жетва у Банату
у „Тамилц“ изразио задовољство оним што је видео на њивама у ц Алибунара
(0д специјалног, извештача „Борбе“)
(Букурешт, 6. јула — У Букурешту се изражава велико задовољство због предстојеће пријатељске и званичне посете
председника Тита Румунији, на
позив председника Чаушескуа.
Овде се истиче изузетан углед и симпатије које председник Тито неподељено ужива у свим; слојевима румунског друшт-
: 1 . 3 | ва, међу свим Румунима. као и значај југословенско-румунског
пријатељства и сарадње за обе ље. који су стално у успону.
О томе је веома одређено и подробно говорио лично уваже ни домаћин. румунски председ ник Чаушеску, у интервјуу ко ји је јуче после подне дао Јутословенској радио-телевизији у летовалишту Нептун на прноморској обали. Том приликом био је присутан и представљен румунском Председни ку и извештач .Борбе“.
Садржај одговора председника Чаушескуа на питања из
вештача југословенске телеви зије, наравно. довољно је бо тат и речит сам за себе. Па ипак, наводимо један неслужх бени детаљ који је непредви Бено послужио румунском Пре дседнику за илустрацију знат них могућности и потреба у ко операцији и подели рада између привреда двеју земаља.
СВЕ ЈЕ СПРЕМНО ЗА ДОЧЕК: Букурешт
суседне и сопијалистичке зем-
У два маха. наиме, током ин тервјуа, пошто су истекле фил мске траке, требало је причекати извесно време док се не „убаци“ нови филм, па је Пред седник у шали отприлике рекао: „Видите. могли бисмо, заједно са Југословенима. ство рити и филмску технику, са вршенију од постојеће“. Наста вљајући незванично и у ша ли, друг Чаушеску је поменуо да су се, ето, и Никсон и Бре.
жњев договорили да совјетски и амерички научници удру же своје напоре у креирању вештачког срца.
Одиста, кад је реч о привред ној сарадњи између Југослави је и Румуније, чврсто је уве рење, на обе стране. да је ос новни предуслов повећање оби ма и побољшања квалитета е-
УОЧИ ПОСЕТЕ ПРЕДСЕДНИКА | РЕПУБЛИКЕ РУМУНИЈИ
Тито ее очекује — са епмпатијама
Букурешипански аистшођи доносе опширне чланке о Јутослађији
4
кономске сарадње и робне ра змене дугорочна кооперација и специјализација.
Дакле. у непосредне ефекте сусрета Тито — Чаушеску на румунском тлу могу се на вести: директна размена миш љења два; председника о пос тојећим односима и 0 новим облицима и областима сарад ње две земље и разматрање међународне ситуације. што је увек било плодотворно као и разговори њихових сарадни ка — председника влада две ју земаља. министара иностра них послова и друтих одговата јућих партнера — о појединим областима, а и о неким конкретним привредним прооје ктима.
Верује се да ће на високом нивоу бити потписан и дугорочни споразум о кооперацији и подели рада, а можда и не ки други. на пример о сарад њи у информативној делатнос ти. Приближавање сусрета лиде ра двеју земаља обележено је
. интензивнијим писањем оумун
ске штампе о Југославији. Та ко спољнополитички часопис „Лумеа“ у броју ол 4. јула до носи интевју са потпредседни ком СИВ и савезним секретаром за иностране послове Милошем Минићем. затим репортажу · о свестраном развоју Љубљане, док „Скантеја“ пише б изградњи и животу глав ног града Босне и Херцегови не, Сарајева. Притолне тексто ве и репортаже својих спеџи јалних извештача о Југослави ји објављују и други румунски листови У данашњим издањима, као „Романија либе ра“, „Тинеретулуј“ и други, док се политички уводници очекују. као што је то уобича јено, непосредно пред долазак нашег Председника.
Свечани дочек председника Тита и његових сарадника очекује се у понедељак У пре подневним часовима на међу народном аеродрому „Отопени“ који се већ декорише за ту прилику. као и улице којима ће проћи колона аутомо била ба југословенским гости
ма и њиховим домаћинима. Б. ДЕЧЕРМИЋ
_НОВА ЛИЧНОСТ У | СИТУАЦИЈА НА КИПРУ Макарпое:
Завером КОКА
руководи Атина
Председник затражио од грчког војног режима да повуче 600 својих официра који командују китарском Националном гардом Е
ВЛАДИ СР НЕМАЧКЕ Бар преузео Еплеров ресор
(Бон, 6. јула, УПИ). — За паднднемачки канцелар Шмит наименовао је данас Егона Бара, државног секретара у бонском министарству иностраних послова, за новог мини стра СР Немачке за економ ску сарадњу. Бар долази на овај положај уместо Ерхарда Еплера, који је у четвртак поднео оставку због неслагања са плановима за будућу бонску политику помоћи инос транству.
Нови министар, социјалдемократа Егон' Бар, био је је, дан од најближих сарадника бившег канцелара Бранта у креирању Брантове „источне политике“. и одиграо. је значајну улогу у остваривању нормализације односа између Бона и источноевропских социјалистичких земаља.
СТАЊЕ У ЕТИОПИЈИ
НОВ» ХАПШЕЊА
(Адис Абеба, 6. јула, Ројтер) — 'Етиопске оружане снаге саопштиле су данас да су синоћ ухапсиле још шест лица — генерал мајора Гиоргиса, ко манданта Друге дивизије стациониране у Асмари. затим тројицу сенатора, једног крун- | ског саветника и генералног директора млечне индустрије Адис Абебе.
У саопштењу се додаје да су са овим личностима оружа- | не снаге ухапсиле укупно 18 | истакнутих стиопских лица од | прошлог викенда када су јол
| активније ступиле на полити-
чку позорницу земље.
(Никозија, 6. јула АП Председник. Кипра архиепископ Макариос објавио је данас садржај писма које је 2. јула упутио председнику Гр-
„чке генералу Федону Гизики-
су. У овом писму председник Макариос оптужио је грчке владајуће војвг кругове за заверу да га збаце с власти.
Председник Макариос захтевао је у овом писму од грчке владе да повуче свих 600 грчких официра, који чине комадни кадар Кипарске националне гарде. „Њихово остајање у Националној гарди било би штетно по односе између
љамне и Никозије“. рекао је председник Макариос у писму председнику Гизикису.
Председник Макариос оптужис је Националну гарду, којом командују и руководе грчки официри, да је од оснивања била главни снабдевач љу лима и материјалом ортанизације „БОКА — 2" .ЕОКА 2“ је екстремистичка лесничарска тајна терористичка ор ганизација, коју је основао по
којни генерал Георгиос Гривас. У последње три године „ЕОКА — 2“ је учинила више неуспелих покушаја да убије председника Макариоса и воли кампању за свргавање његове владе и за унију Кипра с Грчком.
„Даг би било апсолутно јасно. изјављујем да војни режим у Грчкој подржава и усмерава активност терористичке организације“, рекао је пред седник Макариос у писму. „То такође објашњава ангажовање грчких официра у Националној гарди у илегалним активнкостима, заверама и другим недозвољивим актима“ Председник Макариос нагла"шава да је кривица кругова грчкст војног режима доказава у заплењеним документима, организације „ЕОКА—2“.
Грчко влада још није одтоворила на захтев председника Макариосг да повуче официре из Националне гарде.