Борба, 07. 07. 1974., стр. 2
2 СТРАНА — БОРБА — 7. ЈУЛ 1974.
КОНФЕРЕНЦИЈА О ПОМОРСКОМ ПРАВУ
Братуша се састао са
_ Рамфалом
Председник владе Гвајане и потпредседник СИВ разговарали о акцијама несврстаних земаља
(Каракас. 5. јула, Танјуг) Потпредседник СИВ др Антон Вратуша састао се синоћ овде са премијером Гвајане С. Х. Рамфалом У току дужег пријатељског разговора размотре ни су проблеми везани за рад треће конференџије УН о мо рима које се одржава у Каракасу као и многи други аспекти заједничких акција несвр станих земаља посемно на пла ну међународних 'економских односа,
Шеф југословенске делегације на конференцији о Поморском праву водио је значајне разговоре и са многим другим представницима несвр станих земаља и земаља у ра звоју које учествују на овом великом скупу под окриљем УН.
Данас је др Вратуша приредио ручак у част Хамилтова Амерасингија (Сри Ланка) председника конференције УН о морима. на коме су били представници азијске. афричке латинскоамеричке групе као и шефови делегација мнотих несврстаних земаља. Пред седник конференције указао
је том приликом на значај који за успех скуга“у Каракасу има јединство земаља у разво ју на бази платформе са неда вног специјалног заседања Ге нералне скупштине одржане на иницијативу Алжирске
конференције несврстаних. Он |
је такође указао и на улогу и допринос Југославије формулисању заједничког програма акције несврстаних земаља у помену међународних економских односа
Данас седр Вратуша састаои са венецуеланским министром Мануелом — Пересом "ерером одговорним у влади за међу народне економске односе као и вршиоцем дужности министра иностраних послова.
Поред тога, шеф југословенске делегације имао је ових
дана и дуже информативне су.
срете са Чај Шу Фачом, замеником министра спољне трговине НР Кине. са Џеком Дејвисом, канадским министром за људеку средину, саг.К. Гокалеом. индијским — министром правде као и са шефови ма делегација Кубе, Шведске и НДР Кореје.
завршена посета делегације СФРЈ Оману
Мускат, Оман. — Југославија и Оман залажу се за гра:нз и праведно решење блискоистачне кризе укључујући враћање ле гитимних права арапском аароду Палестине. примену привципа политике несврставања И ува пређење билатералних — однстза међу несврстаним земљама.
Ово је истакнуто У заједнич ком саопштењу објављеном цанас у Мускату. на, крају тродне вне званичне посете |угословев ске државно-привредне алелегап"“" је Оману. Шеф |угословенске ле легације члан СИВ Јанко Смоле и његови сарадници разгозарали су са оманским министром за оба зво: Ал Харамијем о могућности проширења трговинских и економских односа између цве зем ље, као и о развоју научно-тех ничке сарадње.
„ У саопштењу се констатује да постоје могућности за развој разних видова привредне сараг ње, посебно када је реч о ачга жовању југословенских попврел них организација у реализалмити програма унутрашњег оазв ја Ом ана и заједничких улагања и истовремено истиче да би тихва сарадња представљала пракстичну примену принципа несвостане политике. За време посете Оману. југословенску теле зт примио је у краћу куртоазну по сету гувернер Муската Туплипи Бин Сихаб. Посетом Оману југо словенска делегација заззшила је пут по земљама залива током којег је посетила Кувајт. Уједи њене Арапске Емирате, Катар и Бахреин.
Делегација се данас враћа У Југославију.
ЈУГОСЛОВЕНСКО-ИТАЛИЈАНСКИ ОДНОСИ Сусрет омладинаца у Раму
Делегација СОЈ и ССЈ се први тут састала са тредставништа демократских организација Италије
(Рим, 6. јула, Танјуг) — Дече гација Савеза омладине и Славеза студената Југославије имала је синоћ у Центру за италијан ско-југословенске односе први сусрет са представницима свих демократских омладинских оргг низација Италије. Сусрету — г> присуствовали председник Певт ра амбасадор Гастоне Гвилот» амбасадор СФРЈ у Риму Мише Павићевић и друте личности.
Пошто је пожелео тобзоношлицу делегацији — !угословенске омладине и студената. амбасадор Гвидоти је подвукао па сусрета младих генерација увек поприно се даљем развоју сарадње. пријатељства. односа доброг суседст-
ва ибољег упознавања нађодг на ших двеју земаља као л препази лажењу постојећих проблемв. С
истом жељом. за наставак добро
суседске сарадње, којој омлади на две земље увек може давати снажан допринос, омладинцима се обратио и амбасалор СФРЈ Павићевић.
Наглашавајући нужност превазилажења проблема У пуху узајамног поштовања принципа на којима се темеље олноши ме Ђу државама, У корист мара и међународне сарадње. рели позд рава и добродошлице оазмеља ли су у име делегација омлади не Југославије и Италије Атим Затрићи и Уго Поли.
Делегацију омладине и студе ната Југославије поздравио је “у име италијанског с парламенга посланик Републиканске стран ке Пасквале Бандијера. који је председник партизанског упруже ња „Гарибалди“.
Савет за хемијску и индустрију гума Привредне коморе Југославије на основу Одлуке донете на седници одржаној 16. маја 1974, расписује
КОНКУРС
за израду пројекције развоја хемијске индустрије Југо-
славије за период 1976 — 1980.
Услови конкурса:
— да се Пројекција развоја уради према пројектном задатку и за групације. сагласно одлуци Савета, „ | — да се приликом израде ангажују такође и стручњаци
из радних организација.
других института и уста-
нова у логовору са комисијом савета, која је формира на У вези са израдом пројекције развоја.
— да се приликом израде Пројекције развоја обавезно користе концепције радних организација, република, покрајина и региона из области хемијске индустрије.
уколико исте постоје.
— да се сарађује са Пословним удружењем „Гума“ Београл у смислу давања информација и синхрони-
зације у раду. пошто
ће ово Пословно удружење
уралити пројекцију развоја индустрије гуме.
— ла се Секретаријату Савета за хемијску индустрију . и индустрију гуме Привредне коморе Југославије достави детаљна информзција о студијама и стручним
радовима које су учесници хемијске индустрије. списак лица која
конкурса урадили из су _ радила
на појединим радовима, као и њихове личне референце,
— да се пројекција развоја заврши најкасније до 31. ма-
рта 1975 године,
— да се наведе износ који се предвиђа за ову студију.
Рок трајања конкурса је 30 дана од објављивања у днев-
ној штампи.
Заинтересовани могу лобити податке о пројектном задатку и групацијама за које се предвиђа израда студије. као и лрута ближа обавештења у Секретаријату Савета.
тел. 335-087.
_ Пријаве за учешће на конкурсу треба доставити на адресу: ПРИВРЕДНА КОМОРА ЈУГОСЛАВИЈЕ. Секретари-
јат за хемијску индустрију и индустрију гуме — 11000
БЕОГРАД, Теразије 15 — 23.
Савет за хемијску индустрију и индустрију
ПРИВРЕДНЕ
туме КОМОРЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ
441 1—1
| ______------=оогнниввеонинаноаиб ниво
|Интервју румунског Председника
југословенској телевизији
(Наставак са 1. стране)
за, остварење реалног разору жања. које би осигурало ства рну безбедност свих нација и могућност независног друштве ног и економског развитка. Румунски председник сматра да несврстане земље, земље у развоју и уопште мале и средње земље имају све значајнију улогу у међународном животу, пошто је чињеница
' да се све оне изјашњавају за
вове односе, засноване на јед накости, узајамном поштова-
њу и праву да свој живот ор '
ганизују онако како желе, без икаквог мешања са стране.
У овим условима. организа-
ција Уједињених нација 5ез сумње. пружа повољан оквир за њихово активсо учешће у решавању свих међународних питања. Могло би се рећи наставио је Чаушеску — да је заседање УН априла ове године посвећено сировинама и развоју. још једном показало неопходност да земље у разво ју одлучније делују заједно са срим државама, у постизању овог међународног екозом ског и политичког рада, праве днијег односа између цена сировина и цена индустријских производа. који би фаворизовао бржи развитак недовољно развијених земаља и обезбедио њихов бржи напредак.
Свакако. решење проблема. хоји данас стоје пред земљама у развоју захтева и убудуће саепрекидне напоре за јачање њихове солидарности и сарадње. за стварање нових услова развитка свих- држава.
Према нашем мишљењу, постоји дивна перспектива да за једничком делатношћу и доследном политиком на међуна родном плану земље у развоју. постипну веће "њиховој активности. Румунија ће одлучно деловати да би пру жила свој допринос овој политици. успехе У.
И овом приликом истичем посебну улогу и делатност Јутославије са несврстаним земљама и земљама у развоју У решавању свих ових комплек
сних питања међународног жи
вота.
У вези са предстојећим Једа чаестим конгресом КП Румуније. председнику Чаушескуу постављено је питање како оцењује резултате досадашње и будуће активности КП Румуније. Он је одговорио да су прослава 30.-тодишњице ослобођења од фашизма и Једанаести конгрес КП Румуније вео ма значајни догађаји за социјалистичку Румуџшију.
Биланс са којим дочекујемо ове догађаје веома је богат рекао је он. Успешно оствару“ јемо план друштвено-економског развитка, који је одредио Десету конгрес Партије. за три године и шест месеци поститнуто је премашење од преко 50 милијарди леја у индустријској производњи и посто ја услови да се петогодишњи план испуни'пре рока: и да се тако обезбеди слажан развитак. како индустрије. тахо и пољопривреде. Уосталом. сама стопа _ пораста индустријске производње од 1%7 одсто У 1978. и преко 15 одсто у првих шест месеци ове године У пуној мери потврђују да се са у спехом остварује програм развитка земље.
ЏМоклањали смо и поклањамо посебну пажњу повећању материјалног и духовног нивоа народа, у току ове године почев од 1. августа — остварићемо ново повећање награЂђивања радних људи, предвиђено овим петогодишњим пла ном, чиме стављамо већи акцемат на пораст ниских прихо да. Они ће се повећати за ско ро 15 одсто — више него што је предвидео Десети конгрес — јер полазимо од тога да су неопходни праведнији односи
између ниских и високих при хода. Истовремено, обезбедиће мо успште већи пораст прихо да како радних људи у непољопривредним – делатностима, тако и задружног сељаштва, што ће довести до тога да се за неколико процената премаше смернице Десетог конгреса Партије за овај период.
Припремамо се Једанаес том конгресу предложимо нови .петогодишњи плањ који предвиђа даљи развитак. поја чаним темпом, читаве економ ске делатности. У погледу ин дустрије. предвиђа се и у следеђћем петогодишњем плану, стопа пораста производње од око 10 одсто. полазећи од неоп ходности да се за следећих 10 до 15 година Румунија у екомомском погледу приближи ра звијеним земљама. од неопхо дассти уједначавања свог нивоа развитка са нивоом разви јепих социјалистичких земаља.
У погледу будућности; пола зимо од чињенице да је оства рење свестрано развијеног социјалистичког друштва немогуће без развијене индустрије и пољопривреде. без поставље ња читавог економског развит ка на најновије тековине науке и технике — јер је то одлу чујућс за обезбеђење сталног подизања материјалног и духовног благостања читавог на шег народа.
Сматрамо истовремено да ће развитак наше земље отворити могућности за широку међународну сарадњу, учешће у размени материјалних и духовних вредности са свим државама. У том оквиру, сматра мо да ће се отворити нове мотућности за сарадњу између Румувије и Југославије.
И овим путем желим да при јатељском југословенском народу пожелим највеће успехе у изградњи социјализма, благостање и срећу, рекао је Ча крају интервјуа Румунски пре дседник Николае Чаушеску.
КИСИНЏЕРОВА МИСИЈА „ОБЈАШЊАВАЊА“
Разумева
ње у Риму
и Ватикану
__БЕЗ КОМЕНТАРА: Кисинџер је одбио било шта да
(Ватикан, 6. јула, АП. ДПА) — Званични ватикански пред ставник Федерико Алесандри ни саопштио је да је папа Џа вле 6 водио данас разговоре с америчким државним секретаром за иностране послове Хенријем Кисинџером о број ним међународним проблемима. Он је рекао да је Папа одао признање Кисинџеру на његовим напорима „у служби мира“
Према речима Алесандринија, папа Павле 6 истакао је у разговорима да Сједињене Америчке Државе треба да на ставе напоре за попуштање за тегнутости У свету. . упркос „бројних и опасних тешкоћа“.
Кисинџер је конферисао с папом Павлом 6 нешто преко један час у Папиној приват-
ној библиотеци. Представник Ватикана је рекао да су разговори били „срдачни -и -отво рени“
Алесандрини је рекао ла су
"на дневном реду разговора У
првом реду били Блиски исток и састанак Никсон — Бре жњев у Москви.
Кисинџер је синоћ завршио разговоре са највишим итали јанским личностима.
Кисинџер је упознао председника Леонеа. премијера Ру мора и министра иностраних
послова Мора са резултатима.
недавне посете председника Никсона Совјетском Савезу. Кисинџер је отпутовао ланас у Минхен. Он је пре одласка изјавио да је у разговорима с италијанским лидерима нашао „мотпуно јединство 0
каже о ) разговорима 67] пијетнаћу
пасједиех држсавни секретар за мај послове па раеоворика
свим разматраним питањима“ и да су они вођени „у изузет но' топлој и пријатељској атмосфери. Хенри Кисинџер је нагласио да „сада односи између Европе и Сједињених Америч "ких Држава иду у веома кон структивном правцу“. Он је од био да коментарише разговоре које је водио с Папом.
Кисинђер стигао у Минхен
(Минхен, 6. јула, Ројтер). Амерички државни секретар за иностране послове Хенри Кисинџер допутовао је данас из Рима у Минхен где ће сутра посматрати. финалну утакмицу светског фудбалског првенства.
ЕГИПАТСК О-ЗАПА ДАН ОНЕМАЧКИ одн ОСИ
Шмит примио Фахмија |
Потписивање два споразума оцењено жао први корак ка широј сарадњи
(Бон, 6. јула, Танјуг. Канцелар СР Немачке Хелмут Шмит примио је данас у Бону министра иностраних послова Египта Исмаила Фахмија који је на челу делегације своје земље боравио овде четири дана. Шмит и Фахми разговарали су о конкретним видовима дугорочне сарадње на привредном. културном. политичком и другим пољима између две земље. Истовремено. размењена су мишљења 0 оквирима дијалога између Западне Европе и арапског света који ће се, на обострану иницијативу, реализовати ве-
КУ
роватно још током ове године. Министар Фахми је изјавио. да је веома задовољан разговорима које је водио у Бону о дугорочној сарадњи између Етипта и СР Немачке и чагласио велики значај оснивања међувладиног зајелничког комитета за обнову и развој. је додао да су потписивањем споразума о помоћи у капиталу техничкој помоћи и о
заштити инвестиционих улатања. већ створени солидни
темељи за будућу плодзу са-
радњу између две земље. Џ (|: ~
Фахми је као посебно значајно истакао да је између Египта и СР Немачке створена повољна клима за проширење сарадње на многим пољима. К
Помоћ у капиталу од 500 милиона марака. која ће бити исплаћена у року од три голине, употребиће се за електрификацију Египта. наводњавање. и освајање нових површина за пољопривредну
_ производњу. Бон је таранто-
вао Каиру и кредит ол 250 милиона марака за набавку робе у Западној Немачкој,
о
ПОСЛЕДИЦЕ СУШЕ У ЕТИОПИЈИ Угрожено три милиона људи
Влада нема довољно возила да пребаци тристелу помоћ у грани у угрожене провинције
(Адис Абеба, 6. јула, Танјуг. — Око три милиона љу ди још увек трпи последице суше у Етиопији, изјавио је У разговору са дописником Та нјуга Душаном Микљом глав ни комесар за помоћ и. реха билитацију Симелис Адугуа.
Од. укупно четрнаест етиопс
ких провинција суше су пош теђене само три.
Недавно су се такође у већем делу земље појавиле ту сенице које уништавају усеве и траву на пашњацима. Све је то учинило да је не сташица хране данас већа не го икада раније у новијој етиопској историји.
За најпрече потребе довољ но је 164.000 тона жита. Од ове количине 133.000' тона је обећано, а 85.000 тона већ при спело у ваздушна и поморска пристаништа Етиопије. Да се ова храна пренесе у угроже не крајеве потребна. су снаж на теренска возила у којима Етиопија такође оскудева. За сада су обезбеђена 172 возила а потребно је 250. Високи етиопски функционер је изра зио наду да ће међународна заједница, која је и до сада пружала обилату помоћ, надокнадити разлику у броју возила.
Наш први циљ јесте, рекао је Адугуа, да спречимо умирање људи од глади. То чинимо оснивањем сабирних логора, поделом хране и пру жањем медицинске и друге помоћи. Други циљ је дуго рочнији и садржи мере које ће, надамо се, у будућности спречити понављање сличног стања. Ове мере предвиђају изградњу прилазних путева, малих брана, бунара, помоћ сељацима у избору семена, о безбеђење вучне стоке и дру гу помоћ. У уводном програ му рехабилитације, рекао је Адугуа, само за куповину се
Буто одложио посету Москви
(Исламабаљ 6. јула, АФЦ) Пакистански премијер Зулфи кар Али Буто одлучио је да одложи своју посету Совјетском Савезу. у коју је треба ло да крене током јула месеца. У саопштењу о одлагању посете истиче се да је одлука донесена јер премијер Буто „мора да остане у земљи због једног _ важног националног проблема“ и каже да ће посе та Совјетском Савезу бити реа лизована октобра.
Посматрачи у Исламабаду сматрају да је реч о садазињим религиозним размирицама између неких муслиманских секти. које су проузроко вале и сукобе у којима је пос ледњих дана било 42 мртва.
У Португалији ухапшено око 1000. агената бившег режима
(Лисабон, 6. јула. АФП) — У Португалији је ухапшено бли зу 1000 — агената бивше Генералне дирекције безбедности (ДГО). У званичном коминикеу комисије за укидање бивше полиције прецизира се да се у затвору налазе разни: полицијски функционери. по-
чев од генералног лиректора ДГС све до агената друге кла се. Само девет сарадника бив ше режимске полиције три инспектора и шест агената ус пело је да побегне у инострав ство. додаје се У саопштењу комисије.
Чланови комисије наставља ју истрагу о злочинима бивших агената и већ су прикупи ли обиман материјал.
„што је много важаије него финансијска срецства, рекао је министар. успели смо да западнонемачке државнике и привреднике ангажујемо за учешће у реализацији наших програма за обнову и развој“
Исмаил Фахми је први еги-
петски министар иностђаних
послова и етипатски лржавник највишет птанта који је десад посетио СР Немзчку. За време Његове посете Бону. четири министра привредних ресора египатске владе водила су разговоре с одговорајућим министрима СР Немачке.
мена и вучне стоке потроши ћемо пет милиона долара.
Научни институти у земљи и ван ње, додао је он, испитују која је врста семена најотпор нија на сушу и највише одто вара етиопским условима. Та кође се истражује које пољо привредне културе могу успе вати у овим крајевима и ко је од већ постојећих дају нај веће приносе,
План рехабилитације краје ва који су већ платили данак суши предвиђа стварање усло ва за поновно насељавање и подизањем индустријских по гона скромног капацитета ко ји би за производњу користи ли локалне сировине. Испуње_ ње ових планова, приметио је Адугуа, зависи не само од добре воље већ и од располо живих финансијских средста ва. Светска банка, рекао је он, већ је у ову сврху одобри ла помоћ од десет милиона до лара. Адугуа је такође навеб дуг списак других међународ них и националних организа
. ција које су притекле у по-
моћ Етиопији.
Замољен да изложи редос лед најпречих потреба он је на прво место ставио транспортна средства — пре свега теренска возила — затим хра ну и високо обучено и ефикасно особље. Адугуа је тако ђе рекао да му је познато ка ко је међу подсахарске зем ље, за које Југословенски цр вени крст прикупља помоћ, у вршћена и Етиопија.
Мада Симелис Адугуа то ни је рекао ваља на крају још поменути да сушу — која зло ставља Етиопију не само ове већ и ранијих година — не би лако поднеле ни много бога тије државе. Етиопија је, ме ђутим, према званичној статистици Уједињених нација, једна од. 25 најсиромашнијих земаља на свету.
Парнеска конференнија солидарности са народом Чилеа
(Париз, 6. јула, Танјуг) Данас је у Паризу почела дво дневна европска конференција солидарности са народом Чилеа. Конференцију _ организу ЈУ партије синдикати и друте организације француске ле вице На овој конференцији учествују делегације комунис тичких. социјалистичких. социјалдемократских и других политичких партија. синдиката и омладинских организаци ја из свих европских земаља. као и представници чилеанских партија и покрета међу којима и генерални секретар Социјалистичке партије Карлос Алтамирано.
Југославија је заступљена прелставницима СКЈ Социјалистичког савеза оалнот нареда Југославије Савеза син диката Југославије и Савеза сопијалистичке омладине ЈУгославије који су јуче стигли У Париз.
Чу ЕН Лај примио Хенрија Џекеона у оолници
(Пекинг. 6. јула. АФП Из америчког извора у Пекин гу потврђује се оано јутрос да је кинески премијер Чу Ен Лај јуче У болници примио америчког сенатора Е жвирија Џе ксона.
Џексон зе јуче отпутовао ИЗ Џекинга у" Шангај, 8ли ле У разговору са новинарима одбио ла прецизира мес то- получасовног лијалота са кивеским премијером. Он је рекао само ла је Чу Ен Лају „сјајној форми“
ар
Мешовита комиета Пољека — батикан за нормализапију
«Ватикан 6. јула. Ројтер) —
Ватикану је саопштено па су се Пољска и Света столица сагласиле ла образују 1елну зајелничку сталну радну групу која би оазматоала то0 нормализације опноса измећу Рагтаве и Ватикана. Саопштење о образовању ра пне групе објављено је на 38" вршетку пволневних разговора које зе заменик пољског министра иностраних послова Чирек водио “у Ватикану са надбискупом Казаролијем. ко ји води спољне послове Вати кана.