Борба, 30. 12. 1975., стр. 9

КУЛТУРНИ ЖИВОТ

| и И Е | 30. ДЕЦЕМБАР 1975, — БОРБА — СТРАНА 6. -

Три деценије уметничког аматеризма у Македонији

(Скопље, 29, децембра, Танјуг — Повом 30 тодина деловања аматерских културА уметвичких друштава у СР Македонији, О статује се да су и аутентична културна Е уметничка традиција Македонаца и народ| пости, који живе у овој републици, доживеде потпуни препород. Истовремено. формиањем првих значајних професионалних кул пурних и уметничких институција, основана су и прва културно-уметничка аматерска дру штва. У току 1945. године у овој републици су почела да раде аматерска културно-уметвичка друштва „Владо. Тасевски“, „Тлитор Прличев“, „Орце Николов“ у Скопљу и мно-

КРОЗ ГАЛЕРИЈЕ И САЛОНЕ

_ Традиција. и дух нове. фигурације.

Изложба „Македонски уметници после 1970“ у салону Музеја савремене уметности

турно-уметничког и забавр људи. Уједно, они суд

, орка неговању, унапређењу и афирА пала Културног наслеђа Македоодности, како з иностранству. , = У емљи тако и У Ме првих година само на подручју скоп5: Т среза деловало је 27 културно-уметниНЕ друштава, од којих 5 албанске и турске народности и Рома. с 36 у СР Македонији 'делује више де5 ина реномираних културно-уметничких руштава, у оквиру којих раде апалакна

лог живота радних али велики допринос

мији гради конфликт између колективчог духа урбане цивилиизације (геометријске ку-

Настављајући с програмом упознавања београдске публике са уметношћу најмлађих

та

зијаста из редова Радничке

(Лесковац, депембра). — Драм ски студио КУД „Абрашевић“ извео је прву премијеру у новој сезони — „Рођење“ Видосава Стевановића у драматиза цији и режији Драгана Димитријевића. Аутор сценографи-_ је и костима је Предраг Цакић а музике Предраг Цекић.,

Улоге су тумачили Братислав Милошевић, Душанка Ми кић, Петар Коцић, Божидар Петровић и Снежана Стојковић. У овој представи играли су и Иванка Стојановић, Весна Жерајић, Јасмина Трајковић, Слађана Јуд, Петар Коцић и Мирко Љубеновић,

Премијера је изведена пово дом 70-тодишњице рада овох друштва, .

Изложба слика најмлађих

У Дому пионира приређена је изложба најуспелијих лико вних радова ученика основне школе „Јосиф Костић“ на којој је изложено педесетак радо

којом руководе Наталија Цакић и Слободан“ Стојановић, наставници ликовног образова ња. |

Предложено је да се до краја школске године организују овакве изложбе ликовних ра“

| ИЗ КОНЦЕРТНИХ ДВОРАНА

Профињено, __ али без · блеска .

"Концерт оперских арија италијанског тенора Карла Бергонција у дворани „Лисински“ у Загребу

Италијански тенор Карло Бергонци дошао је у Загреб да и у директном контакту с публиком потврди своје високо место на љествици 0оперних умјетника, кадрих да Уздрмају и“ најразмаженије слушаоце. Сви они који су се нашли у дворани увјерили су се да Бергонци посједује све одлике изузетног пјевача Који својим гласом барата задивљујућом лакоћом, па су му сви регистри уједначени, а пријелази из једнога у други уопће се не замјећују. Посебно вала подвући да Бергонци код пјевања сву пажњу посвећује само нотном тексту, што значи да|се при том не служи сувишном гестикулацијом којој је најчешћи задатак да прикрије гласовне недостатке. . Профињен умјетник, који са свим точно зна своје домете с навршених педесет година живота, саставио је програм од арија које не захтијевају највеће напоре; па се тако лишио блиставих врхунаца, по знатих са гтрамдфонских пло-

ча. Та је чињеница — упрКос | високом | нивоу – пјевања —

понешто засјенила Концерт и разочарала! симпатизере. Од шест Вердијевих арија. три су биле из опере „Магбет“, „Ернани“ и „Лујза Милер“, плу тотово непознатих ширем |аудиторију, а три из „Моћи судбине“ „Бала под маскама“ и „Трубадура“, али и то'не оне најпо- | пуларније. Берћонци ипак није остао публици дужан, већ се искупио додацима из Ђордановог „Андреа Шенијеа“ и

Учинијевих опера „Тоска“ и » андот“.

Оркестром Загребачке филхармоније темпераментно, мје стимице и сувише спектакуларно, равнао је Антон Гвадањо, такође гост из Италије,

Др К. КОВАЧЕВИЋ

друга у осталим градовима СРМ.

Ова друштва су дело, првенствено, ентуи студентске омладине, који су, не штедећи снагу и време, самопреторно радили на обогаћивању кул-

динки

ЛЕСКОВАЦ, ОВИХ ДАНА Премијера Драмског студија „Абрашевић“

дова ученика свих основних школа у граду, после тога, нај бољи радови конкурисаће за Пролећни ликовни салон најмлађих стваралаша,

Акварели Ванђела Бадулија

У изложбеној галерији Народног музеја организована је 30-дневна изложба акварела Ванђела Бадулија, професора и једног од доајена лесковачких ликовних стваралаца. Ово је била пета самостална излож ба његових радова.

Осим акварела, Бадули се представио и портретима. Ова изложба је побудила знатно интересовање међу љубитељима ликовног стваралаштва у граду.

Концерт друштва „Шефкет Ибраимовић“

Културно уметничко друштво лесковачких Рома „Шеф-

НАС а | 10 __кет Ибраимовић“ постиже све. ва чланова | Ликовне секције“ А Ми

значајније резултате, Најнови ји успех друштва је наступ У Дому синдиката. Том приликом изведене су народне песме и игре Рома, а успешно је наступила и фолклорна секција која је извела игре у кореогра фији Шуље Раимовића.

___-________________________________—_——— —_

ЈУЧЕ, ДАНАС, СУТРА

секције, секције за народну и забавну м Ку, хорске и драмске секције и др. У овим друштвима активно ради више хиљада омла-

и омладинаца, младих пољопривредника и ученици средњих и основних школа.

узи-

радника, студената,,

Међу певачима највише аплауза побрали су Тане Алило вић, Екрем Демировић, Рама Абедини, Нада Куртић, Муста фа Шабановић и други. На приредби су рецитовани и сти хови писаца Рома Драгана Сал ковића и Џафера Шабановића. Сценариста и водитељ ове при редбе била је Гордана Томић — Радојевић.

Двоброј „Нашег стварања“

Двоброј „Нашег стварања“, часописа за друштвено-економ ска питања, уметност, књижев ност и науку, чији је издавач Општинска конференција ССРН Лесковца објављује запажене текстове: „Лик комунисте

данас“ М. Миладиновића, за-,

тим „Мисао и песма“ 3. Младе новића, „Роми и народне песме“ М. Златановића и др.

Књижевне прилоге у овој свесци објављују Милан Петро вић, В, Павић, А. Тркуља, Д. Радовић, М. Димитријевић, Ј. Ђукић; Р. Стоиљковић, В. Кос тић, а објављена 6 и панора-

ма сељака-песника окупљецих

око часописа „Расковник“. Пов зијом су представљени: М. Те шић, В. Андрић, Д. Ерић, Р. Рубаковић, М. Луковић, и о. Васиљевић. '

в. ВЕЉКОВИЋ

пе

Изложба у Југословенском

културном центру у

(Париз, децембра, Танјуг) Кустос париског Музеја модер не уметности Сизан де Коненк и југословенска сликар-

ка Бисерка Гал приредиле су

у Југословенском с културноинформативном центру У Паризу велику изложбу слика,

"графика, таписерија и скулп-

Паризу

тура истакнутих светских уметника. Изложена су, поред осталих, дела Далија, Асадура, Блондела, Каролине Ли и Зума Валтера. Од југословен ских уметника на изложби су заступљени, између осталих, Величковић, Иванчевић, Шир беговић, Јагода Буић и Бисерка Гал.

Конкурс „Нове Македоније“ за причу

(Скопље, 29. децембра, Танјуг) — „Нова Македонија“ је

расписала свој ни југословенски конкурс за приповетку. Према пропозицијама, радови могу бити на-

традиционал- ;

писани на језицима свих нананих народа, а не смеју бити дужи од 150 редова. Конкурс је отворен до 1. фебруара, а резултати ће бити објављени 25. фебруара 1916. године.

Изложба Милана Коњовића · у Сомбору

(Сомбор, децембра, Танјуг) У Галерији „Милан Коњовић у Сомбору. данас је професор

Миро · Вуксановић _ отворио изложбу слика овог великог сликара.

Мзложене су 22 слике, настале од априла до децембра

ове године. За само осам месеци, сликарски великан из

„Сомбора повећао је свој опус

за 34 слике. Пажњу посетила ца посебно су изазвала уља на којима је Коњовић овековечио Сремске Карловце.

Париско књижевно вече Драгана Колунџије_

(Париз, децембра, Танјуг У Паризу је одржано успело књижевно вече песника Дратана Колунџије. У овдашњој југословенској допунској шко

ли „Иван Горан Ковачић“. у којој Колунџија ради као наставник. о његовом поетском

опусу говорио је. књижевни |

критичар Марко Недић.

Монументална „Историја југословенске књижевности“

(Марибор, децембра. Танјуг) — Мађриборска издавачка КУ“ ћа „Обзорја“ идуће године издаће књигу „Историја југосло ненске књижевности“. која ће обухватити историју |угословенског књижевног стваралатштва од почетка до најнови-

јих дана. Овај монументалан рад припрема 18 аутора из це ле земље а имаће 1500 страница. „Историја југословенске књижевности“ равноправно Бе прелставити историју књи жевности свих народа и народности Југославије,

тенерација осталих културних центара, Салон Музеја савремене уметности приредио је последњих овогодишњих дана изложбу „Македонски уметпици после 1970.“, на којој излаже тринаесторица сликара и вајара.

У поређењу са сличном, словеначком изложбом, о којој смо недавно писали, наш је утисак да се талас иновација, који је сменио апстракције, У овој средини мање осетио, да је мање радикалан, умирен и ублажен вредностима непосредног наслеђа, Отуда проистичу специфичне вредности. У типичне структуре асоцијативног сликарства уноси се вов хроматски садржај (Ђока Матевски), или се проблем фигуре поставља на нов начин, а третира више традицисмално, нето у духу нове фи гтурације. Осцилирајући изме-

тије, и коцке) и човекове индивидуалности (људска фигура — „Размишљања о човечан ствУ“),

"Као иу другим центрима. преображаји у скулптури се одвијају спорије. Изложеста дела више проистичу или су настала у додиру са искуством непосредне _ генерације, него што га стваралачки негирају, али, иако су, у поређењу са сликарством. даља од савореме них авангарлних вокаџија. садрже вајарску зрелост и ликовн“ убедљивост (Веско Василев). Централну фигуру изложбе представља Танас Луловски. Сликарство скоро пематеријал во у линеарној тананости и ко, лористичком „супоематизму“, виртуозно у извођењу и ретко итвентивно. Повезујући буквални летризам са илузирм колажа, Луловски лаје ствађ-

ИЛИЈА ПЕНУШЛИСКИ: Пејзаж

ђу тих квалитета, са чвршћим сслонцем у новом, Нове Фран товски повезује геометризам са фигуром и на тој антино-

не примере протестног и гета жованог сликарстра.

Три таписерије Донета Миљановског надовезују се на сва дела су

позитивне резултате ове смотре. Поред занатске перфекпије и дражи декоративног. окарактеристична 9").

по. тежњи да се предметно У веристичком смислу пренесе у технику ткања. (Таписерија

Гроз"ичаво искуство модесне уметности Зе“ Јулшуса Паскина у Народном музеју у Београду, избор Катарине Амброзић

Две деценије после изложбе Хенри Мура, нешто мање од приказа избора де ла Албера Маркеа, тек са,прошлогодиш њом изложбом Андре Лота и овом садашњом) Јулиуса Паскина, добили смо смотре које осветљавају вредност индивидуалног. удела у богатом и грозничавом искуству уметности двадесетога века. Свако ко прати ликовни живот у свету, макар преко назива манифестација, зна да је овај 20-тодишњи или 30тодишњи биланс јако скроман и у обрнутој сразмери са проширеним културним везама са иностранством. Разлози су сигурно вишеструки, а, један је тај, да се велики музеји тешко одвајају од оригинала. Сем тога, трошкови осигурања,

Ниначе врло високи, су изван материјал-

пићу могућности наших музеја, „ам: |

улиус Паскин је ишчезао исувише

млад да би доживео славу Марка Шатала, а стасао је у годинама када су уметничке хоризонте у Немачкој исруњавали експресионисти а у Француској фовизам и кубизам. Од свих је узео понешто, особито у раном периоду (портрет Ермине Давид и др.), али само онолико колико је било потребно да изгра-

ди властити стил и не остане у било чи-'

јој сенци. Његово име се не везује за преломне тренутке, нити они од њега почињу. Убио се на прагу деценије у којој се више естетизирало него испитивало и тражило, и више припада њој не го савременицима.

У анализи његовог каснијег дела, чини нам се, да је увек пренаглашаван значај мотива. Сцене из подземља са ти-

Са дубоким

пичном „флором“ и „фауном“ сликали су и други савременици, а код Паскина нема ничег еротског. Биле су само претекст једном неуротичару да се кроз њих ослободи меланхолије живота и, касније, суманутих идеја које су га одвеле до саморазарања. Паскин није сликао ни дуго ни много. Има у његовом сликарству светлих момената и озарености, топлине, тананости и хипертрофиране осетљивости, док је свест била изван психичких траума, као што пакао није у мотивима („Три жене на црној позадини“ или „Храм лепоте“) већ у пси хи уметника, толико суморној и помра-

„„ченој да се-чини да у Дантеовом „Пак- : _ лу“ има више сунца и светлости. Коли-

косу се та стања брзо смењивала или живела: паралелно, указују слике ив по следње етапе, врло интересантне за психоаналитички приступ у критици. Паскиново сликарство је пример потпуне идентификације уметника и дела и појам „проклетих“, који се везује за њега и круг његових савременика, неодвојив је од личности и стваралаштва.

Када се полази од субјективних порива, цртеж је услован и заједно с целим изразом тежи спиритуализацији. У фигуралним опсервацијама Паскин је имао два оптичка ослонца. Један покри Ва горњи део тела, други се спушта до појаса и ова инверзија ослобађа фитуре њихове телесности и стабилности У простору и преображава их у поетично и етерично.

На изложби у Народном музеју изло жено је близу 100 уља, акварела, црте-

чближују се значају

жа, графика као и две скулптуре. Сви експонати подједнако доприносе репрезентативном представљању личности, а поставку је извршила др Катарина Амброзић. Да у културној повести није било мецена и колекционара, уметност би била сигурно сиромашнија. Без пионирског дела Јоце Вујића из Сенте, ко зна каква би била представа о два века српске уметности у Војводини, као што се ни једна историја модерне уметности не може данас писати без колекције Пав-' ла Бељанског. Легат брачног пара, поч. др Надежде и др Лазара Ристића, који се ових дана први пут интегрално, пре“ зентира у Народном музеју у Београду, по обиму и уметничкој вредности, припоменутих „збирки,

Педесет пет сликарских дела, углавном модерних српских сликара, од им“ пресионизма (Милан Миловановић, Коста Миличевић, Надежда Петровић и др) до појава и тенденција које су још увек присутне или резонирају у са временим токовима (Бјелић, Милуновић/ Јоб, Аралица, Лубарда, Милосављевић, Табаковић, Гвозденовић, Коњовић и др.) образују целину, којој главни печат даје један интуитиван и непогрешив осећај за вредности. Да не знамо да су зутори доктори медицине, прихватили би је као селекцију стручњака. Због тога не изненађује да се један део збирке већ налази у сталној поставци Музеја савре мене уметности и Народног музеја. из“

"међу којих је ова збирка подељена.

ЗОРАН МАРКУШ

жаљењем јављамо да је наш друг

Верољуб Голубовић _

Шеф одсека за еквиваленцију диплома

изненада преминуо 28. децембра 1975. године

Његов лик преданог радника, ангажованог и . доследног члана Савеза комуниста и дивног друга и оданог пријатеља остаће нам у трајној успомени

КОЛЕКТИВ САВЕЗНОГ ЗАВОДА ЗА МЕЂУНАРОДНУ НАУЧНУ, ПРОСВЕТНО-КУЛТУРНУ

И ТЕХНИЧКУ САРАДЊУ