Борба, 20. 12. 1976., стр. 3
ВАШИНГТОНСКА НЕДЕЉА 5 Картер бира своје
сараднике
Саотлитавајући избор чланова кабинета, % других владиних функционера,
нови амерички, председник се одлучује за влад неће жалити да раде“
(Специјално за „Борбу“)
(Вашингтон, децембра) — Постепен, методичан и врло умешан начин избора чланова кабинета и других владиних функционера карактеристичан је за Џимија Картера. Он се много не жури, иако му је време ограничено. У тражењу и именовању својих министара и главних сарадника он је већ прекорачио временске границе многих својих претходника.
Али, зато, још се нигде не чују ни критике, па чак ни блаже примедбе на оне чија је имена већ објавио. Републиканци кажу: „Сачекајмо да видимо како ће то бити“, демократи — и они на конзервативном и они на либералном крилу — углавном су задовољни досагашњим избором и Картер тако без веће опозиције и критике наставља свој сопствени програм избора на начин који му највише одговара. Одраз личног печата
„ја сам потпуно слободан да сам доносим одлуке о функ'ционерима владе“, рекао је он пре извесног времена, демантујући на тај начин да зависи од било каквих интересних група, па чак и оних које су
ДОВРШАВАЊЕ ОСНОВНЕ СЛИКЕ БУДУЋЕ ВЛАДЕ: У очекивању наименовања будућег
давала изглед неког политичког или идеолошког састава.
Када је год представљао своје изабранике, увек је, поред осталих њихових одлика, говорио: „Он је добар руководилац, менаџер, организатор“. Многи овде сматрају да ће такав профил владе и државне
„управе управо бити оно што
је данашњој Америци потребно. Други стављају примедбе да можда влада таквог састава неће бити много инвентивна, да неће унети много новога, али таква мишљења побијају управо квалификације људи које Картер окупља око себе.
Од једанаест министарских места Картер је већ одредио три: државног секретара Ванса, министра финансија Блументала и министра транспорта Адамса.
у „добрих стручњака који
одбило из разних разлога да служи, онда се првенствено говори о будућем министру одбране. Не ради се само о личност, већ и о политици каква ће се водити првенствено према Совјетском Савезу. Ради се о концепцијама детанта и коначног рашчишћавања старе тезе ко је данас војно надмоћнији и у чему, јер се на основама таквих процена доносе и програми даљег јачања војних снага ове земље, А Картер је за јаку одбрану, али и за мање трошкове.
У комбинацији су три личности: бивши министар одбране Шлезинџер, затим вашингтонски адвокат Паул Варник и председник калифорнијског Института за технологију“ Харолд Браун. Последња двојица били су високи функционери Џентагона у Монсоновој администрацији. Џемса Шлезинџера, који скоро никако не верује у политику детанта, заступа линију чврстог става према СССР и великих трошткова за одбрану, подржавају „јастребови“ демократске стра нке и синдикални лидери.
Иза Варнкеа налазе се не
шефа Пентагона, чиме ће бити окончањ избор људи за кључне ресоре, Картер врши бројне жонсултамије. На слиши је са садашњим минимстрољ одбране Рамсфелдом |
му пружиле највећу подршку за његов избор.
"Ствари, међутим, у пракси тако не изгледају и Картер такође води рачуна не само о својим обећањима, иако нека модификује и прилагођава, већ и о захтевима и мишљењима појединих група, као што су синдикати, црнци, жене, пословни кругови и велики бизнис и друге. Његов досадашњи избор људи је вешт У том погледу што управо задо вољава неке од ових група, а
при томе свему даје свој лични печат и ексклузивност. Он се очигледно одлучује више на владу добрих стручњака и људи који неће жалити да ра-
_де, а мање на владу која би .
Један од угледних демократских вођа рекао је једном овдашњем листу да Картер „бира људе који су професионални администратори или потенцијално јаки администратори, људе који су савршени и вредни. Али, то неће бити Кисинџери или Сајмонси — људи који би јавно говорили и супротставили се његовој политици. Влада неће бити те врсте“.
Одређени наговештаји
Када се овде говори о тешкоћама при саставу владе, које је сам Картер описао неизбежним 'и очекиваним, јер му је већ шесторо лица
само либерални демократи и они Картерови саветници који сматрају да САД не треба да воде досадашњу Кисинџерову политику која је на остали свет гледала претежно кроз односе двеју сила САД СССР. Иза њих су и многи пословни кругови који у бољим односима са Совјетским Савезом виде шире могућности за привредну сарадњу. Кроз неколико дана Картер ће саопштити име и секретара за одбрану. Пошто је већ изабрао личности за главне ресоре, са избором шефа Пентагона он ће дати основну слику своје будуће владе, а тиме и одређенији наговештај политике какву жели да води. 6 Велимир БУДИМИР
20. ДЕЦЕМБАР 1976. — БОРБА — СТРАВА 3. |
БЕЛЕШКЕ ИЗ НЕМАЧКЕ ДЕМОКРАТСКЕ РЕПУБЛИКЕ
КАД БР
ТАДЕ ОТВОРЕ ЛАДИЦЕ...
Оснобна парола тласи: „Штедња сђаке марке, сђаког радног часа, сбаког рама машеријала“
(Од специјалног извештача „Борбе“)
(Берлин, децембра) — Осми конгрес Јединствене социјалистичке партије Немачке донео је заокрет у привредној политици ове земље истичући у први план задовољавање потреба грађана квалитетнијом робом, већим избором робе, по утврђеним ценама, бржом изградњом станова, школа, дечјих установа. Једном речју, осми конгрес је оријентисао привредну политику знатно више према стандарду грађана, а тиме и већој стабил-
ности самог друштва.
Резултати су видљиви и у излозима трговина и бољем животу грађана, а о њима говори и гомила бројки коју до маћини нуде страним новинарима. — У Савезној Републици Не мачкој дубоко греше, каже нам Паул Марковски, члан ЦК ЈСПН и начелник Одељења за везе са иностранством, када у својој политици према Демократској Републици Немачкој полазе од претпоставке да је овде нестабилна друштвена ситуација. Варају се, то и искуство показује, јер овде је све стабилније развије но социјалистичко . друштво, али се они стално држе те своје погрешне оцене.
Поруке Политбироа
Одржан је тих дана пленум Централног комитета Јединствене социјалистичке партије (8. и 9. децембра), посвећен задацима привреде, науке итд. у изградњи развијеног соција листичког друштва. У први план су научна организација рада, нов систем награђивања, такмичење и новаторски покрет као основне снаге за из вршење крупних задатака који предстоје у петогодишњем плану.
„Политбиро истиче одговорност свих руководећих људи у држави и привреди и потребу појачане контроле од стране партијских организација да се производи конзумна роба висо ког квалитета, договореног и утврђеног асортимана, да се најкраћим путем достави У продавнице и у право време понуди купцима,“ У реферату Хорста Долуса, кандидата за
„члана Политбирба, се даље ис
тиче да је обезбеђивање квали тетније, допадљивије и лепо дезениране потроптне робе „нај важнији посао свих руководстава и партијских организација“. — Ми не говоримо о датуму када ће бити изграђено развијено социјалистичко друштво, објашњава Марковски, јер је то процес, али говоримо о раз вијеном социјалистичком дру штву у НДР јер су створене његове основе: државна својина у индустрији и задружна у пољопривреди. Пред нама су велики задаци, да би постепе но нестале класне разлике, ра злике између села и града, па зато не говоримо о термину када ће се то постићи.
Кључ развоја
Научна и техничка организација рада представља кључ развоја у петогодишњем плану (1976—1980) и даље изград-
ње развијеног социјалистичког друштва.
Како је истакнуто у реферату Герхарда Ширера, канди дата за члана Политбироа, бо љом научнотехничком опремом и организацијом рада повећаће се производност рада до 1980. за 60 одсто, а уштеде ће се сировина 3за 80 одсто, што одговара уштеди од 240 до 260 милиона радних часова У индустрији и грађевинарству или 125 хиљада до 135 хиљада с" радника годишње. Компјутери и електронски си стеми све се више уграђују као „мозак“ у индустријској производњи.
НДР не располаже властитим сировинама, осим лигнита, калијума и уранијума (по богатству "уранијума прва је у Европи), па се петогодишњи план великим делом заснива на увозу сировина из социјалистичких земаља, претежно из СССР. Због тога НДР учествује са осам милијарди марака у развијању сировинске производње у СССР и другим социјалистичким земљама.
У реферату Хорста Долуса истакнуто је „да се постепено увођење основне зараде, тесно повезано са научном орга~. низацијом рада, све више показује као успешан пут за по већање материјалне заинтересованости радника за већа ос тварења“ и да „сада се на овај начин награђује око четврт милиона радника“.
— То је нова ствар, објашњава нам Марковски. Реч је о научно израчунатим и утврђе ним нормама, на основу научне организације рада, па пре машивање тих норми доноси. веће зараде. И веће премије. Један део акумулације остаје у касама предузећа за социјалне фондове и премије.
— На који начин долази до изражаја стваралачка способност радничке класе и стручњака у привредној политици 2
Паул Марковски је опширно говорио о учешћу радника и стручњака у дискусији приликом доношења планова предузећа, па тиме и државног плана. На пленуму је истакну то да је у дебати о петогодишњем плану стигло око 45.000 предлога, У индустрији у Карл Маркс Штату показало се да радне бригаде имају у својим ладицама своје планове и своје предлоге, који су често далеко економичнији и ефикаснији. Наиме, награђивање по новом систему у овој инду стији донело је и нова искуства. Бригаде су незадовољне када производња заостаје, јер припрема није добро извршена, па зато мање зарађују. Оне протестују. Свим бригадама је додељен — по један
,
НОВ ИБЕРЛИН: На рушевинама старог центра Берлина мзграђен, је нови Берлин, на слици нови центар града, лево се види Палата Ретублиаке која се убраја међи најљетлие велике грађевине Евроће !
стручњак, да би посао неометано текао. А када радне бри гтаде отворе своје ладице и по кажу своје предлоге и планове, онда имају шта чути и стручњаци и руководиоци пре дузећа.
Сутрашњи мајстори
Такмичење је саставни део привредне политике, Придаје му се изузетан значај.
Када је на Деветом конгресу председник синдиката Хари Фиш, члан Политбироа, предао, Ериху Хонекеру повећу кутију са такмичарским обавезама радника, а пре тога је предложио да се план стам бене изградње повећа за 100.000 станова, што је прихва ћено, онда су делегати и гости неколико минута аплаудирали стојећи и поздрављајући тај свечани тренутак. И проф. др Херман Кларе предао је Хоне
керу украшену кутију са испу њеним такмичарским обавеза-
ма научника и научних инсти тута.
Посебан облик такмичења младих зове се „мајстор сутра шњице“. Реч је о младићима и девојкама који своје резулта те показује на посебном сајму у Дрездену сваке године. На пленуму је речено да је ове године у такмичењу учествовало 2,244.000 младих, што зна чи 70.000 више него лане.
— Било је то право задовољ ство, каже нам Марковски, пратити младу осамнаестогодишњу девојку на сајму у Дре здену како објашњава свој но ваторски изум: репарирање старих врата тако да могу да се уграде и служе као нова.
Цео програм рада сажет је у пароли: „Штедња сваке мар ке, сваког радног часа, сваког грама материјала“.
То је и основни програм рада пертијских организација.
Раде ВУЈОВИЋ
ВЕНЕЦУЕЛАНСКЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ У ПЕРУУ
Оонова етарих налазишта нафте |
Влада у Лими преговара са јозњ 11 страних комтанија који су замнтересовани, за експлоатацију перуамског петролеја
(Лима, 19. децембра, Танјуг) — Венецуела ће инвестирати 160 милиона долара у перуански пројекат обнове раније ко ришћених петролејских извора у близини града Талара, на се веру Перуа.
Очекује се да ће се из тих старих налазишта нафте моћи извући нових 126 милиона барела нафте, Овај подухват ће извести заједничка перуанско венецуеланска компанија, која ће уживати финансијску по дршку обеју влада.
У овом тренутку, Перу про изводи 70.000 барела нафте дневно. Његове дневне потре
бе, међутим. износе преко 110.000 барела нафте. Војна влада председника
Франсиска Моралеса Бермудеса покренула је енергичну акци ју дау што краћем времену превазиђе ову зависност од и~– ностраних испорука петроле-
ја. :
У име војне владе, државно петролејско предузеће „Пе тро-Перу“ већ је у преговорима са 11 страних петролејских компанија које су испољиле интересовање да инвести рају капитал за тражење нафте на тлу Перуа,
ФРАНЦУСКА ПОЛИТИ ЧКА СЦЕНА
Кад би се гласало овог месеца...
Према, садашњим анкетама, левица је знатно јача од владајуће коалиције. — Наговештаји оштрих двобоја Митерана пц Шмиражка,
(Спеитјално за „Борбу“)
(Париз, 19. децембра) — Француској предстоје два избор-.
на одмеравања снага, од којих ће — то је данас опште мишље ње — зависити и друштвено-економски токови у 080) земљи. Велика генерална проба правих аспирација милиона Француза и Францускиња обавиће се кроз четири месеца на муниципалним изборима, за које се све политичке формације и коалици-
је ужурбано припремају. Одлучујући обрачун доћи Њ
е, међу-
ТИМ, годину дана касније, такође у марту, на парламентарним изборима, који би, према садашњим прогнозама, могли припа-
сти удруженој левици.
Институт за испитивање јав ног мнења И.Ф.ОМ. је упРаво, по наруџбини париске недељне ревије „Пари-мач“, обавио анкету међу (будућим бирачима, из које произилази „да је левица у овом тренутку знатно јача од владајуће коа лиције, Наиме, према добије ним резултатима, кад би се " парламентарни избори одржа Ли овог месеца, удружена ле вица (КП Француске, Соција Ллистичка партија и покрет ле Вих радикала) славила би убедљиву победу. Апсолутна ве ћина у француском парламен ТУ износи 246 посланичких ме ста. На основу опредељења ан
кетираних, однос између леве И десне коалиције у Бурбонс-
Кој палати био би, у за леви цу најбољем случају, чак 296
према 169 чланова парламента. Овакве прогнозе су, наравно, подложне разним коректи вима, Сем тога, до парламентарних избора остаје још до ста времена. Па ипак, у могу ћност победе левих снага, "“ то после веома дутог периода,
'не верују само њихови припа
дници, него и многе личности из владајуће коалиције. То се најбоље види по њиховим 2лармима о опасности која наводно прети институцијама Пе те Републике. На свим борбе ним заставама непомирљивих противника сваког облика до ласка левице на власт све на глашеније се ставља парола „крсташког рата“ против „баука колективизма“. Под тим се првенствено подразумевају социјалистички системи уоп-
те и усмеравање "француске левице као одговарајућој фор ми социјализма напосе,
Самоувереност Жака Ширака
На челу тог „крсташког“ по хода је амбициозни председник новоформираног деголистичког „окупљања за републику“ Жак Ширак. Понашају ћи се као' спасилац Пете Републике не само од „леве опа сности“, него и од „недовољне енергичности“ владе и дру тих политичких формација ко је подржавају председника Ре публике Валерија Жискара д Естена., он се сада обраћа „це лој Француској“ и тврди да ће на предстојећим изборима успети да привуче и део леви це. Његово понашање изазва ло је, оштра негодовања и уну тар „председничке већине“.
. Први је реаговао државни министар и шеф ресора унутрашњих послова Мишел Џо њатовски, иначе најприснији пријатељ и сарадник шефа државе. На избору својих „не зависних републиканаца, чије је политичко руковођење, док ј> Ширак био председник вла
де, напустио да би гасе сада,у Е
новој ситуацији, поново латио указао је на опасности које проистичу од сепаратних акција бившег премијера. Ширак, међутим, своју акцију на ставља, и то још самоуверени је, држећи се при том као ли дер политичке већине у Фран цуској, па чак и као перспек тивни шеф државе.
Упозорење лидера левице
Политички напад Ширакове акције окренут је засад само против удружене левице. На рочито против социјалистичке партије и њеног лидера Фран соа Митерана. Жак Ширак у овој политичкој партији види главну опасност за Пету Репу блику и „либерално друштво“. Јер, Социјалистичка партија се данас сматра најјачом партијом у Француској, а са ко мунистима и левим радикалима има реалне шансе да на предстојећим изборима потисне дуго владајућу коалицију. Сем тога, заједнички програм левице, који не предвиђа ради калне друштвене промене, по стаје све више прихватљивим не само за радничку класу, не то и за друге француске сло јеве.
ВЛАДАЈУЋА КОАЛИЦИЈА КАКО ЈЕ ВИДИ КАРИКАТУРИСТА Р
(
Фрранцуске леве формације у међувремену доста мирно прате збивања на десном кри лу, процењујући да време ра ди за њих. Искусни политички "аналитичар и тактичар Франсоа Митеран, међутим, упозорава да ће идућа година бити испуњена веома тешким
Ј
окршајима. Његова прогноза заснива се на чињеници да Француска пролази кроз озби љну економску кризу и да ће приближавање _ избора неизбежно донети појачане нервозе, па и забрињавајуће поступ ке владајућег табора. Отуда овдашњи политички посматра
г 1 ' Н '
„»НУВЕЛ ОБСЕРВАТЕА“: Жат Ширак, Рејмон Бар ц Валери Жис кар д' Естењ 3
чи извлаче закључак да ће
наредних месеци на француској политичкој сцени у првом плану јавних обрачуна би ти два беспоштедна борца Жака Ширака и Фррансоа Ми терана. |
Чедомир СТАНКОВИЋ
.