Борба, 20. 12. 1976., стр. 4

|ДАНАС У СВЕТУ

ЈУГОСЛОВЕНСКО-ИТАЛИЈАНСКИ ОДНОСИ

Прилагођавање Видемеког споразума

новим условима

Заједничка комисија за-

кључила да уговор треба

прилагодити сталном то-

расту пограничног промета између две земље

(Рим. 19. децембра, Танјуг) — Стална мешовита југословенско-италијанска комисија за спровођење Видемског спо разума о пограничном промету одржала је своје 20. заседање у Риму између 14. и 18. овог месеца.

Југословенску делегацију на заседању комисије предводио је саветник наше амбасаде у Риму Урош Маркић, а италијансњу опуномоћени министар у Министарству спољних послова Ђироламо Трота.

Разговори су протекли у атмосфери срдачности и пријатељства истиче се у саопштењу, Водећи рачуна о интересима пограничног становништва на подручју примене Ви демског споразума две делега ције су постигле корисне договоре о пограничном промету лица, који се последњих годи на знатно повећао истиче се у саопштењу.

Комисија се сложила о даљим валутним и царинским олакшицама у корист пограничног становништва и пости гла сагласност о аутобуским и поморским линијама, као и потврдила програм вожњи за 1977. годину.

Обе делегације су проучиле ситуацију на бројним граничним прелазима између Југославије и Италије. Комисија је За неке прелазе препоручила преквалификацију у витлу категорију а за неке друте је одлучила да се продужи њихово радно време.

Подвлачи се такође да је стална мешовита комисија кон статовала веома задовољавајуће резултате који су постиг нути у оквиру сарадње предвиђене Видемским споразумом. Комисија је, како се даље каже у саопштењу, потврдила значај Видемскбг споразума за развој сарадње на погранизвом подручју и за учвршћење пријатељских односа између двеју земаља. Она је констатовала да је потребно да се Видемски споразум суштински осавремени и прилагоди сталном порасту пограничног промета последњих година. Због тога је, и у складу са одредбама Осимских споразума, пре поручила обема владама да тето пре почну преговоре за новелирање Видемског споразума, водећи рачуна о потребама пограничног становништва. То ће допринети даљем развоју свестране сарадње на подручју са обе стране јутословенско-италијанске границе. +

Отпутовао Роберт Мугабе

Београд. — Делегација Афричке националне уније Зимбабве (ЗАНУ), коју је предводио генерални секретар Роберт Мугабе, отпутовала је из наше земље. Са београдске железничке станице делегацију је испратио председник Комисије за међучародне односе и сарадњу Савезне кон-

ференције ССРНЈ Александар Бакочевић. За време тродневног боравка

у Београду делегација је водила исцрпне разговоре са својим домаћином, Социјалистичким савезом, у којима су учествовали Душан Петровић — Шане, Марјан Рожич, а делегацију су при милм савезни секретар за иностране послове Милош Минић и секретар у Извршном комитету Председништва ЦК СКЈ др Александар Грличков.

У свим овим разговорима је до шла да изражаја пуна спремност наших политичких и државних органа да и даље свестрано доприносе праведној ослободилачкој борби народа Зимбабве.

(Танјуг)

Багдадска „Ал џумхурија“ истиче значај Хусеинове посете Југославији

Багдад. — Недавна посета пот председника Савета револуционарне команде Ирака Садама Ху сеина Југославији даља је велики допринос даљем развоју сарадње и пријатељских односа Ирака и Југославије и у овим односима обележила нов корак напред на њиховом јачању на чврстој основи узајамне солидарности — истиче угледни ирачки лист Ал џумхурија“.

Лист наглашава да су се у разгтоворима Садама Хусеина са председником Титом и председни ком СИВ Џемалом Биједићем по казали истоветност ставова и заједничка жеља да целокупни односи двеју земаља даље јачају и да се поставе на чврсте основе. Показао се, подвлачи лист, осврћући се на недавну посету и чврст заједнички став о неопход ности настављања акције на јачању покрета несврстаности који ефикасно мора да делује у решавању свих међународних проблема.

4. СТРАНА — БОРБА — 20. ДЕЦЕМБАР 1976.

РЕАГОВАЊА НА ПОСКУПЉЕЊЕ НАФТЕ

Предвиђања и нагађања

Неслагања у оквиру ОПЕК неки тумаче као пролазне, али различите цене земаља произвођача бесумње нарушавају јединство организације

(Кувајт, 19. децембра, Танјуг — Бурно заседање ОПЕК у Катару изазвало је У овој области богатој нафтом још бурнија реаговања, предвиђа ња и нагађања. Посматрачи се сврставају по „двојним реаговањима“ као што су и цене петролеја постале „двојне“. Они из прве групе већ „сахрањују“ ОПЕК, док други сматрају да је криза пролазна м да ће све чланице организације увидети „да се не смеју враћати назад“ у вре ме када су петролејски монополи владали петролејским пољима“. .

Већина министара су након заседања у Дохи изразила на ду да није озбиљније окрњено јединство ОПЕК. У „петролејским круговима“ се настоји да се ублажи страхова ње оних произвођача који су повећали цене нафте за 10 од сто да ће доћи до нагле потражње саудијске нафте која ће поскупети за само 5 од сто. Наиме, свако повећање производње _ саудијске, такозване лаке сирове нафте, бо ље по квалитету од свих 0сталих врста, водило би мањој потражњи тешке нафте коју производе, Иран, Ирак, Кувајт, а која је сада први пут од како постоји ОПЕК, постала скупља од лаке за

око 20 доларских центи. Међутим, према тим тврђењима, Саудијска Арабија неће ићи далеко више од садашњих 8 милиона барела дневне произ водње, док Уједињени Емира ти, који такође повећавају це ну за само 5 одсто, немају чак ни техничких могућности да повећају производњу.

Али, управо на тим рачуницама Којима се од петка у подне баве компјутери по це лом свету, базирају своје ста вове и они који сматрају да је ОПЕК изложен раздору. Један кувајтски лист пише да је „то био сан индустријских земаља и да је 1974, за време петролејске кризе, било пре двиђања да ОПЕК може пре живети само још три године или највише до почетка осам десетих година“.

Песимисти иду чак на мопућност стварања одвојених организација, али сами тврде да је „тешко замислити ОПЕК или било какву другу органи зацију без најјачег произвођача нафуће Саудијске Арабије“. Када се та предвиђања и реаговања пренесу на полити чки план „онда ситуација по стаје нешто јаснија. Сви се слажу да сукоб око цена у ОПЕК-у има директну везу

са општим збивањима на Бли ском истоку. И то још више него што би, по природи ства ри, требало да има са економ ским кретањима, као што је дијалог о сарадњи север-југ, тешка привредна ситуација и помоћ земљама у развоју. Саудијски шеик Јамани истиче како нафта им даље тре ба да игра улогу „притиска на светсиу заједницу“, посебно САД за решење кризе на Блиском истоку. Међутим, у прогресивнијим круговима овог региона указује се да се таква врста притиска уклапа у општа настојања која воде легализацији стања на Блиском истоку насталот након либанскот рата. Политички рат, започет либанским крво пролићем, указује се у тим круговима, продужава се на економском плану. Кувајтски „Ал кабас“ исти че да би све чланице требало да увиде шта се у ствари догађа. „Други петролејски рат — подвлачи лист — про дужиће се и на 21. век. Чла нице ОПЕК морале би да чувају своје јединство, коме не ма замене, јер би његово цепање значило враћање у период када су петролејски мо нополи тосподарили нашом на фтом. А то би, практично, зна чило враћање у сиромаштво“.

ИЗЈАВА ГЕНЕРАЛНОГ СЕКРЕТАРА КП ЧИЛЕА

Корвалан: ђорба се наставља.

(Милано, 19. децембра, АП) — У кратком разговору који је водио за време лета из Буенос Аиреса за Женеву са до писником италијанског листа „Коријере дела сера“, тенерал ни секретар Комунистичке партије Чилеа Луис Корвалан је изјавио „да је срећан јер ће моћи да настави борбу про тив хунтиног режима у Чилеу, али да је у исто време тужан јер је оставио другове иза себе“. „Ни ја нити било ко други није у стању да каже колико је још другова У затворима Чилеа, нити колико их је заувек нестало“.

Говорећи о ситуацији у Чилеу Корвалан је рекао да „све изгледа мирно у Чилеу, јер је народ престрашан, над њим се спроводи терор, а нико не може да протестује. Када неки нсвинар говори о реду и миру у Чилеу, онда он говори о миру у гробовима“.

Према речима Корвалана, „проблем Чилеа сене може решити ослобађањем 300 поли тичких затвореника или 20 Корвалана, проблем је много озбиљнији. У Чилеу је фашизам“. КИНЕСКА ПОЛИТИЧКА СЦЕНА

О негативним аспектима културне револуције

Пекиншка штампа тише да је „шангајска четвор-

ка“ користила овај масовни покрет за преузима-

ње власти и уклањање старих револуционара. Активност под паролож „срушити све“

(Пекивт, 19. децембра, Танјуђ — Многи негативни зспе кти који су дошли до изражаја у културној револуцији приписањи су сада у Кини деловању четири недавно сме њена руководиоца у њиховом „прогресном спровођењу Мао ве ливије“.

На те негативности указује данас пекиншка штампа постављајући под | критичку лупу масовни политички покрет ·синициран пре десет година.

За време културне револуције — пише водећи кинески дневник „Женмин жибао“ „банда четворо“ је све време саботирала с" Маову револуционарну линију и њене стратешке циљеве.

Чианг Чинг, Чанг Чоун Чиао, Ванг Хунг Вен и Јао Вен Јуан били су, као што је познато, ва истуреним местима у културној револуцији, нарочито у њеној првој фази ка да је требало „рушити“ мноте структуре — политичке, државне и друштвене.

„Парола „срушити све“ коју је наметала четворочлана банда — представљала је саботирање културне револуције“, пише данас кинески дневник. .

Лист подсећа да је о одлуци о покретању културне ре волуције било речено да су „главни циљеви културне ре волуције оне личности на вла сти унутар партије које следе капиталистички пут“. „Же нмин жибао“ напомиње да је културна револуција разбила два контрареволуционарна штаба — Лиу Шао Чијев и Лин Пијаов, одбила њихову ревизионистичку линију и по вратила делић власти који су они успели да узурпирају.

У наставку лист наводи да

је таквих који су „следили капиталистички пут“ било ве ома мало. Међутим — каже.

се даље — у културној рево луције практично су смењена сва руководства од локалних до централних нивоа. Таква акција оцењује се сада изразито негативно, а приписује се смењеној „четворки“ која је „сумњичала сваког“ и „же лела да све руши“.

Кинески дневник отворено сада иступа у заштиту старих

револуционарних, кадрова који су били први. на удару — и каже да је „четворка“ њиховим уклањањем са поли тичке сцене уствари крчила себи путеве ка власти.

Друга велика грешка која се привтисује смењеној антипартијској групи јесте подсти цање „буржоаскот фракциона штва“ и завереничких група, разбијачке унутарпартијске активности што, како се каже, никако није било у складу са Маовом линијом.

Трећа тешка оптужба јесте да је „четворка“ подстица ла и изазивала многе оружане сукобе који су током културне револуције дошли до изражаја у различитим местима и који су „нанели вели ке шттете револуцији и промзводњи“. Историја је показала недво смислену истину да „четворка“ није била никаква „херојска група културне револупије већ завереници који су је поткопавали — пише ки нески лист, додајући да се бо рба против Маове линије водила „под заставом Мао Це Тунга.

Овај напис о проблематици културне револуције и активности антипартијске групе у њој изазвао је изузетну пажњу у Пекингу. Да ли он значи почетак реал нијег сагледавања овог великог политичког покрета: Мно ги су склони да ово мишљење прихвате само условно: не доводећи уопште у питање це локупни, такозвани „позитивни“ аспект културне револуције, изгледа да је дошло вре ме да се отвореније и конкретније говори о њеним негативним аспектима, о којима се до сада у јавности није много причало. Другим гречима, може се очекивати да ће руководство наставити да ин систира на, како се овде оце њује. „позитивним процесима“ који су културном револуцијом започети, — на пример, почетак дебирократизације, по везивање теорије са праксом итд, али да ће се оштро дистанцирати од свих негативних појава, које су сада пребачене међу оптужбе „четворочлане банде“.

_____ ===

РЕНЕ

ву ара јесстлаа

У ПРОТЕКЛОЈ 1975. години становљилитво Евроте, без евротског дела СССР, повећало се за, свега 0,45 одсто. Ово је објављено у швајцарском статистичком годилшњаку. У Аустрији, трема наводима ове туближамије, то трави пут 34 тоследњих тридесе рођења. У СР Немачкој где је

смртност већа од триродног

т година, број. · смрти за 2.900 мадмамкује број

приралштаја још од 1972. године, јаз и даље остаје: 1975. 20дине забележено је 149.000 ви"це смртнис случајева њего рођења. Ако се „дечја криза настави у Великој Бритатији, Шведској ч Белгији, % ове земље би ускоро могле да белљеже опадање становнилитва. Што се, међутим, статовнилитва Холандије ч Норвешке ти~

це; може се очекивати и даљт

раст, све до осамдесете године. Половина од прошлогодимшњих два милиона "ови Евротљана, према истом извору, рођена је и Штамији, Италији “ Пољској.

ПОСЛЕ РАЗГОВОРА ПРЕДСТАВНИКА КОРУШКИХ | СЛОВЕНАЦА СА АУСТРИЈСКИМ КАНЦЕЛАРОМ КРАЈСКИМ

ВЛАДА ИЗБЕГАВА ПРЕГОВОРЕ

Једина могућа основа даљих разговора остаје члан, 7 Државног уговора — истиче се у заједничком саотлитењу корушких Словенаца

(Беч, 19. децембра, Танјут — Координациони одбор Саве за словеначких организација Корушке и Народног савета корушких Словенаца оценио је да у недавном разговору између представника централ них организација корушких Словенаца и аустријског канцелара др Крајског „аустријска савезна влада није изнела нови концепт за решење члана 7 аустријског Државног уговора“.

Сходно томе, корушки Словенци констатују да савезна влада и даље није спремна да отворена мањинска питања решава заједнички с легитимним представницима словенач ке мањине на равноправној основи.

У изјави Координационог одбора наглашава се да корушки Словенци одлучно одбацују тврдње изнете у аустриј ској ноти — одговору. Југославији, да словеначка народва мањина није у жељеној мери искористила дате могућности за разговоре. С тиму вези прецизно је — поново речено да су корушки Словен ци до краја били спремни да учествују у споразумном реше њу, под условом да влада не спроведе установљавање ма-

(Москва, 19. децембра, Танјуг) — Совјетски часопис „Но ваја и новејшаја историја“ у уводном чланку у последњем броју износи став да је Информациони биро комунистич ке партије основан после рата као — како се наводи ефикасан облик интернационалних веза и координације комуниста, те да је касније распуштен због ограничености такве врсте сарадње.

Аутор чланка М. Ј. Михајлов уопште не подвргава кри тичкој анализи _ делатност Информбироа, већ, уместо то га, износи тезу да су у прак си добили највећу вредност нови облици окупљања, као што су различити регионални сусрети и саветовања. Пре ма овом становишту, реч је о јединственом деловању и 09 усавршавању форми практичне акције. С тим у вези ча-

њина. Рад у владином комитету за везу прекинут је у оном тренутку када се влада

· приклонила притиску национа

листичких снага и приступила установљавању "мањина.

Тврдњу аустријске владе да је закон е народним групама од 7. јула 1976. формулисан претежним делом уз сагласност представника словеначке им хрватске народне мањине корушки Словенци оцењују „есмешном“.

Ова мањина изричито нагла шава да измене закона 0 попису становништва, закон о народним групама и једна нова одредба о употреби мањинскот језика у школству не само да не представљају испуњење члана 7 аустријског Државног уговора, већ представ љају његову ревизију. Корушки Словенци, напомиње се, нису учествовали у припреми поменутих усвојених закона.

После успелог бојкота пребројавања корушки Словенци су били први који су подстакли обнову разговора у оквиРу владиног комитета за везу с корушким Словенцима. „Једина могућа основа за даље разговоре остаје члан 7 аустријског Државног уговора“, истиче се у заједничкој изјави корушких Словенаца.

налље суштине светског

сопис износи тезу да су се ти облици делатности одржа ли и до данас, мада констатује да они нису могли у пу ној мери да изражавају интернационалну суштину комунистичкот покрета,

Ту функцију су према овој оцени, у потпуности преузела међународна саветовања комунистичких и радничких партија. Часопис притом ука зује на саветовања одржана 1957. 1960. и 1969. године, а за тим у том контексту помиње и Конференшију европских комунистичких и радничких партија у Берлину ове године. 4

Дајући оцену ових скупова које третира са становишта историјског континуитета, сов јетски часопис пише да се њихова основна карактеристи ка састоји у разради пролетерског интернационализма

"ји издаје

ПРОСЛАВА 70. РОЂЕНДАНА _ ЛЕОНИДА БРЕЖЊЕВА

широко ОБЕЛЕЖЕН __ЈУБИЛЕЈ

Сви водећи централни и републички листовц пл

светили су готово у целини свој простор рођено нуј генералног секретара ЦК КПСС 5

ДВА ОРДЕНА ЗА ЈУБИЛЕЈ: Николај Подгори уручио је м

Совјетског Савеза

(Москва, 19. децембра, Танјуг) — Генерални серкетар ЦК КПСС Леонид Брежњев изјавио је данас на свечаности у Кремљу, поводом прославе ње товог 70. рођендана, да ће Совјетски Савез наставити своју мирољубиву политику и да ће остати веран принципима пролетерскот и социјалистичког интернационализма. Брежњев је у исто време истакао да, ме ђу главне циљеве совјетске по литке спада јачање одбрамбене моћи земље и повећање жи вотног стандарда становнитштва. Брежњев је ово изјавио у говору којим, је захвалио на додели највиших совјетских одликовања — Ордена Лењина и Ордена · хероја Совјетског Савеза, којим га је одликовао Президијум Врховног со вјета СССР поводом 70-тодит-

оњице живота. Тим поводом на:

свечаности у Кремљу о заслу тама Брежњева говорио је пре дседник Президијума Врховног совјета Николај Подгорни. Свечаности су поред највиших совјетских руковдилаца прису ствовали и руководиоци земаља које улазе у састав Варшавског уговора, као и представници Кубе и Монголије.

Говорећи о заслугама Брежњева у формулисању и оства ривању совјетске унутрашње и спољне политике, Подгорни је истакао његов „таленат политичког руководиоца и организатора маса у извршавању задатака партије“. Он је нагла сио да Брежњев уживао „бескрајни ауторитет и општенаро дно поверење“. Подгорни је по ред високих ордена уручио Брежњеву и златну маршалску сабљу са државним грбом. На тај начин Брежњев је сада једини члан ужег совјетског руководства који је троструки херој Совјетског Савеза. Он је носилац два ордена хероја Совјетског Савеза, који се даје за ратне заслуге и за допринос јачању одбране, и Ордена хероја социјалистичког рада.

Данашња свечаност у Крем љу је представљала завршни чин широког обележавања јуби леја Леонида Брежњева, које траје већ неколико · седмица. По димензијама и карактеру

комунистичког покрета“

као — како каже — оба везу

јућег принципа за све кому нистичке партије. Часопис истовремено про-

глашава вредност пролетерском, односно социјалистичком _ интернационализму Као

фгарантију свих успеха кому ниста“ и као основу на којој се — тврди се — стварају но ви међудржавни односи између социјалистичких _ земаља. Овај совјетски часопис, ко Академија наука СССР, такође позитивно оцењује целокупну делатност Ко мунистичке интернационале кроз све фазе њеног постоја ња. Њену делатност часопис посматра искључиво са стано вишта доприноса јачању интернационалистичке солидарности радничке класе, не ограђујући се при томе од последица, Које су под њеним

| прослави у Кремљу Брежљеву Орден Лењина ч Орден хероја |

ова – прослава је превазишла све сличне манифестације у совјетској прошлости. у.

У Москви и у унутрашњом ти земље данас је све било знаку те прославе. Сви водећи централни и републички листу ви готово у целини су посветили свој простор 70-тодишњи ци Брежњева. На првим стра- нама сви листови објављују велике фотографије Леонида Брежњева и опширну честитку ЦК КПСС, Президијума Вр ховног совјета и Савета министара СССР, а на унутрашњим странама специјалне прилоге и многобројне телеграме из зе | мље и иностранства, Међу телеграмима руководилаца социјалистичких земаља објављеа и честитка председника

У честитки совјетских руководећих ортана истиче се ве лики допринос – Брежњева у свим областима развоја СССР | од октобарског пленума године — тојест од момента када је он дошао на – водећи партијски положај. Наглашава ју се личне заслуге генералног секретара ЦК КПСС за учвршћење монолитности _ совјетског друштва и јачање односа са земљама „социјалиситчке заједнице“ на основама пролетерског интернационализма. Орган Министарства одбране „Краснаја звезда“, посебно истиче његове заслуге у јачању колективне војне моћи ових земаља. Варшавског уговора.

Данашњу свечаност у Крем“ љу директно је преносила совјетска телевизија како за Де маћу публику тако и за ЗеМље Интервизије. На тај начи“ прослава 70-тодишњице Леови да Брежњева _ добила је обе“ лежје и прворазредног интер“ националног догађаја за (Ре савезничке земље. Томе је сва како _ допринело и присуство њихових лидера. — ЖивковА Хонекера, Хусака, Чаушескућ, Гјерека, Кадара, Цеденбала као и првог заменика предсел“ ника Државног савета Кубе 'Раула Кастра. у

Руководиоци ових земаља претходно су били У одвојених и једнодневним посетама Москви када су Брежњеву преда“ ли највиша одликовања сво | јих земаља. > |

ЧЛАНАК У СОВЈЕТСКОМ ЧАСОПИСУ „НОВАЈА И НОВЕЈШАЈА ИСТОРИЈИ“ Идеализовање Информбироа и Комунистичке интернационале

· Међународна саветовања комунистичких и радничких партија преузела „изражавање интернацио“

окриљем нанесене пао падо јетском развоју тако И си ју међународног радничк де“ комунистичког покрета У лини,

Према тези московског МЕ сописа, опасност од 196 дни“ ца за опште интересе ра + чке класе у свету долазе мо од тзв. „национално чуо“ мунизма“ и „десног рев а квиХ низма“. Изношење 08 дио“ погледа на развој рево ге нарне борбе у свету и 16 нас нове на којима треба да се Зи ој а"

комунистичких | тасМа рит земаља 2 дан но указује на то Ли не део освјетских публици“ мене узима у обзир битне ле ме које су се већ ДОГОд а) ко“ ђународном радничко. у 60 мунистичком покрету о све" би за социјализам ка у

ски процес.