Борба, 20. 12. 1976., стр. 5
20. ДЕЦЕМБАР 1976, — БОРБА — СТРАНА 5.
СК КОСОВА
___Брже превазилажење —_ админнетративног финаненрања | пораст у друштвених делатности
Председништво ПК о развоју образовања, науке, културе, здравства, средстава јавног информисања м физичке-културе
(Приштина, 19. децембра) —
У развоју друштвених делатности на Косову, нарочито у претходном петогодишњем раз добљу, постигнути су значајни резултати, Створена је основа за стабилнији, квалитетнији и равномернији развој образова ња, науке, културе, здравства средстава јавног информисања и физичке културе.
Ова констатација стоји у за кључцима које је Председниш тво Покрајинске конференциде СК Косова у проширеном саставу усвојило на јучерашњој седници.
Обимом средстава која су уложена (од 1971. до 1975. утрошено је пет милијарди и 124 милиона динара) решени су мноти развојни проблеми у друштвеним делатностима које су доживеле снажну експанзију баш у овом периоду. Међутим, чињеница је да су и у оваквим материјалним ус ловима могли бити постигну ти већи укупни ефекти да се увек и на свим нивоима води ло више рачуна о економичнијем улагању средстава.
У закључцима се истиче да чланови организација и руководстава СК у наредном пери оду треба енергично да се изборе за развој социјалистичких самоуправних друштвеноекономских односа у ОУР дру
штвених делатности, за њихо во повезивање. са удруженим радом у материјалној производњи, што представља основ ни услов интеграције укупног удруженог рада и бржег укључивања друштвених делатности у самоуправне токове привреде и друштвеног развоја Покрајине.
Развој друштвених делатно сти биће условљен укупним друштвено-економским напрет ком Косова. Средства ће се формирати пре свега од дохотка радничке класе Косова и средстава која солидарно да је шира друштвена заједница.
_ СК Косова, каже се даље у закључцима, мора се оспособи ти и стваралачки ангажовати на овом значајном и крупном идејно-политичком задатку у изналажењу могућности, путе ва и начина за остваривање принципа слободне размене ра да као основног извора стабил них средстава и што бржег превазилажења _ административне базе начина финансира ња ових делатности.
Ово практично значи да раз вој друштвених делатности у наредном периоду на Косову мора да утиче на њихово да ље самоуправно трансформисање на бази Устава и одлука Десетог конгреса СКЈ.
Научно-истраживачки рад мора бити подређен и усмерен циљевима и задацима бржег укупног развоја Покрајине. Предност ће имати она научна истраживања која ће непосред но доприносити убрзавању раз воја и чији ће резултати брже бити примењивани у пове ћању дохотка ОУР на Косову. у Задатак је комуниста који раде у друштвеним делатностима да их усмеравају у скла ду са општим развојем Косова у интересу удруженог рада и да радничка класа што брже постане еминентна снага у кон ципирању и стварању развој не политике друштвених делатности и тако овлада и овим делом друштвене репродукције. Посебно је незаменљива уло га комуниста који раде у 06разовању, науци и култури за класно социјалистичко усмера вање и осмишљавање свих са држаја у овим областима. У том смислу одлучна борба про тив разних антисоцијалистичких појава мора бити трајан задатак организација СК Косо ва, истиче се, поред осталог, у
закључцима _ Председништва Покрајинске конференције СК | М. ДАЦИ
СРБИЈА |
Неразвијене општине траже етручњаке
Посебан стимуланс и олакшице за стручњаке м студенте који одлазе на рад у неразвијена подручја Србије | пр
Напори друштва у бржем развоју недовољно _ развијених подручја у Србији мора ју се усмерити и на стиму лисање стручњака са факултетском дипломом и висококвалификованих с" радника да _раде на овом подручју.
Ово је смисао програма ме ра и акција које је ових дана подржало Извршно веће Ску пштине СР Србије. Како се предлаже стручњаке на нера звијена подручја требало би привући не само бољом зара дом, нарочито ако се налазе на кључним местима, већи у другим стимулацијама, од по реских олакшица до помоћи У запошљавању брачног дру та. Извршно веће сматра да ови стручњаци треба да буду у просеку за 30 одсто боље плаћени него да раде на раз вијеном подручју. Предлаже се да рад лекара на селу бу де стимулисан и вреднован за најмање 20 одсто више од лекара у градовима на разви јеним подручјима.
. Оваква непосредна матери Јална стимулација сматра се хитном мером и основне орга
низације удруженог рада, са моуправне интересне зајгдвице и недовољно развијена оп штине које вапију за стручњацима треба што пре да ра зраде критеријуме, облике и висину материјалне стимулације. У томе ће сарађивати са Републичком заједницом за запошљавање, Фондом за подстицање развоја недовољ но развијених подручја и дру тим организацијама.
Спремност да се неразвијеним подручјима помогне да брзим ходом пођу напред по стоји, а она је уграђена у дру штвене договоре о запошљавању и кадровској политици у Републици, у политику сти пендирања студената и стиму лирању оних који после дип ломе оду да раде на неразвијеним подручјима.
| пе Међутим, и неразвијене општине, заједно са организацијама удруженог рада, У
„оквиру мера које се преду
зимају на нивоу републике,
„треба и саме да дају свој доп
ринос. Пре свега, неопходно је да утврде какви им то ка дрови недостају, којима тре
ба дати приоритет. Треба, сва како, да учине своју средину привлачнијом стварајући и друге услове како би стручњаке које једном дођу им задржали у њој трајније.
За дугорочније – решавање новог проблема свакако је ва жно да се има што вернија слика потреба стручних ка дрова по врстама занимања како би се они већ током сту дирања могли усмеравати на неразвијена подручја. Таква шанса већ сада постоји при стипендирању студената који се обавежу да ће радити на неразвијеном подручју, а давањем још већих кредита и стипендија, она би се могла и боље искористити за усмеравање кадрова на неразвије на подручја.
'" Шансе да неразвијена под ручја дођу што пре до кадро ва крију се и на бироима за запошљавање. Према последњим подацима, од укупног броја оних са високим стру чним образовањем, који траже посао 68 одсто се налази на подручју самоуправне интересне заједнице за запошља вање Београд. (Танјуг)
ИНДУСТРИЈСКА ПРОИЗВОДЊА У НОВЕМБРУ
Највећи
металургији Производне траке радиле су прошлог месеца -пуним капаци тетима — индустријска произ водња повећана је за седам од сто у поређењу са новембром прошле године. Највеће повећање — 24 одсто — забележено је у обојеној металургији, затим електроенергији (15 одсто), хемијској индустрији (13), бродоградњи и дрвној индустрији (по 12 одсто) итд.
Прошломесечни раст производње допринео је побољшању укупних производних резултата у протеклом периоду. Од јануара до новембра, према претходнима статистичким подацима, индустријска произ водња повећана је за три одсто у односу на исти прошло годишњи период. Све индустријске гране, осим црне металургије и грађевинског мате ријала (у којима је забележе но смањење од осам односно два одсто) повећале су продук цију. Највише је била запослена дуванска индустрија која је повећала продукцију за 13 одсто. У електроенергији и ин дустрији нафте повећање је износило седам одсто, обојеној металургији 6, угљу и пре храмбеној индустрији по пет одсто итд.
Овогодишња динамика инду стријске производње — _ сада се то са сигурношћу може ре ћи — знатно ће одступати од планских предвиђања. Уместо предвиђених шест одсто, процењује се да ће повећање износити око 3 до 3,5 одсто.
Узроци ове стангације добро су познати и током целе године биле су предмет свестраних анализа које су прати ле и конкретне мере. Опадање тражње на домаћем тржишту, неприлатођеност појединих производа захтевима потроша ча, отежано снабдевање једнот дела индустрије увозном опремом и деловима, недостатак обртних средстава, нереше ни односи између. индустрије и трговине, успорена инвести циона. активност — све су то чиниоци који су утицали, на обазриву производњу, која је посебно карактерисала прву половину године.
(Танјут)
СОЦИЈАЛИСТИЧКИ САВЕЗ
Политички активи у општинама за разговоре са. радницима из иностранства
Темељите припреме за дочек око 300.000 наших радника који ће дочежхати Нову годину у домовини |
Око 300.000 наших радника привремено запослених у ино странству дочекаће ову нову годину у домовини, у кпугу породица, рођака и пријатеља. Судећи према искуствима из прошлих година, сасвим је ре ално очекивати да ће ови људи допутовати с мноштвом пи тања, | тражећи _ одговоре од најкомпетентнијих.
Имајући управо ово у виду У свим крајевима земље у току су озбиљне припреме за дочек наших радника привре мено запослених у иностранству, истичу у Савезној конференцији ССРНЈ. Жеља је да се ооравак радника што оо ље искористи за њихово информисање о _ развоју наше замље и ситуацији у свету, а посебно и више сазна о проблемима са којима се они сусрећу у иностранству, У месним заједницама и општинама одржаће се низ састанака, саветовања, семинара. У општинама су већ формирани политички активи у чији рад су укључени друштвено-политич ки радници из одговарајућих савезних, републичких и покрајинских органа и организација. Скупови су тако замишљени да радници на једном месту добију одговоре на сва питања која их интересују. Наши радници у иностранству довољно су обавештени да политика земље није запоштљавање напољу, већ њихов постепени повратак. Али, разумљиво, "желеће да чују и низ детаља о томе шта њихова завичајна општина ради. Доћи ће са захтевом да им се детаљно објасне ставови о лич ном раду, улатањима у лични рад, могућностима _ отварања занатских радионица, оријента цијама у пољопривреди, царинској политици, девизном режиму и могућностима штед ње, куповини станова... На сва та питања добиће овог пута праве одтоворе, ЈЕ
•Предвиђени _ суи посебни састанци са члановима Савеза омладине, резервним војним старешинама, у радним ор ганизацијама којима недоста-
,
СК НИША
ју радним одређених занимања,. са родитељима чија се деца школују у иностранству и друго. На основу искустава и већ постигнутих резултата ови састанци треба да допринесу изналажењу још бољих решења када је у питању шко ловање малих Југословена У иностранству.
Наравно, сви ови разговори су прилика и за упознавање радника са збивањима у земљи и спољној политици Југославије. А, много тога је постигнуто у протеклој години, о чему може и треба да се каже. О значају усвојеног Закона о удруженом раду за даљи развој друштвено-економских односа и јачање улоге радника, о смањеној инфла цији, о пољопривредним приносима, о стабилизацији привреде и друго. На овим састанцима биће речи о Берлин-
ској конференцији и Петом
—————
самиту несврстаних у Коломбу, као о два изузетно значајна догађаја за даљу афирмацију социјалистичке и несврс-
'тане Југославије у свету.
Поред оваквих састанака и сусрета предузете су и неке врло конкретне мере. У многим општинама, рецимо, рад појединих служби биће прила тођен _ времену и потребама наших радника привремено запослених у иностранству. До бијање разних потврда, увере ња и других потребних „папи ра“ биће тако организовано да се избегну велики редови и непотребно чекање, Социјалистички савез је већ постигао договор са железницом и друтим Транспортним предузећима да се уведу ванредни возо ви и аутобуси за превоз радника од главних градова, где обично стижу, до њихових места. (Танјут)
~
Најкраћи путеви
(Љубљана, 19. децембра, Танјуг — Да би се пред но вогодишње празнике избегле непотребне гужве, дуге коло не и олакшао улазак-у земљу на граничним прелазима СР Словеније, Републички савет за превентиву и васпи тање у друмском саобраћају штампао је ових дана обаве штење моторизованим путни цима, посебно нашим радницима привремено запосленим у иностранству о најкраћим прилазним путевима и граничним прелазима.
У првом реду их упућује да не користе само најпроме тније прелазе — Горњу Радгону, Шентиљ и Љубељ него и остале. Такође су шемат ски приказани прилазни пу теви Југославији односно сло веначким граничним прелази ма, као и најкраћи путеви ко јима се моторизовани путници могу лако пребацити на „главне“ саобраћајнице и да
ље продужити пут према сво јим кућама.
Из источне и североисточне Аустрије, моторизовани пу тници могу да користе прела зе на граници код Холмеца, Вича, Јурија, Трата, Цанкова, Гедероваца и Кузма.
Из северне и средње Аустрије и Немачке најближи су гранични прелази Језеро, Холмец и Вич, а из Западне Немачке и Аустрије, грани чни прелази Ратече и Језерс ко. За путнике који долазе из Швајцарске, Француске и земаља Бенелукса, препоручују се гранични прелази Во жна Долина, Робич, Учеја, Фернетичи и Козина.
Колико је стварно оптерећена саобраћајница од Мин хена, преко Салцбурга, Лин ца и Граца, а која води на гранични, прелаз Шентик, по казује податак да преко ње прелази око 50 хиљада возила дневно. На њој се годиш ње догађа око пет хиљада са обраћајних несрећа. 7
Свака друга жалба основана
(Ниш, 19. децембра). Полови ну од укупно 96 жалби упуће них Комисији за представке и жалбе Међуопштинске конференције СКС у Нишу за годи ну и по дана рада, основане су и указују на потребу да се у појединим срединама реше одређени односи и отклоне сла бости у раду појединаца, самоу правних органа па и организа пија Савеза комуниста. Ово је једна од констатација учињених на седници ове комисије, приликом разматрања досадашњих резултата рада и појава, на основу броја жалби, њи ховор садржаја и других елеме
ната од значаја за акције Савеза комуниста у овој области.
Тако је запажено да се већина жалби односи на рад ор гана друштвено-политичких заједница и програмску актив носрт друштвено-политичких ор ганизација. Истичу се неправилности У спровођењу неких акција (самодоприноса, изград ње комуналних објеката-и сл.) односно носилаца јавних функ ција према правима и обавеза ма грађана, Тако се од Савеза комуниста и његових тела тра жи помоћ у извршавању одлу ка скупштина отиитина и органа управе (Куршумлија, Жи
торађа), указује на неправилности у политици запошљавања и спровођења конкурса (До љевац, Ниш), критикује понашање појединих руководећих људи у општини (Алексинац, Прокупље, Мерошина, Куршу млија, Блаце) и уопште указу је на формално покривање ре шења која у суштини немају подршку _ Савеза комуниста, радних људи и грађана. Међутим, има жалби и пред ставки које су критизерског ка рактера, неистинитих садржаја, са увредљивом им тенденци озном садржином, уперених
против одређених носиоца јав них функција или самоуправних институција у намери да их компромитују, служећи се полуистинама, површним оценама и. нетачностима. То посеб но важи за анонимне представ ке и жалбе које по правилу по тичу из средина са неразвијеним самоуправним односима и ведовољном активношћу организација СК, иако има приме ра да су неке од њих основа не и указују управо на односе и појаве који су штетни па и њима треба поклонити паж-
њу. Д. ЈАНКОВИЋ
БОСНА; И ХЕРЦЕГОВИНА
Афирмација договарања авања ставова
у Председништва — најважнији политички
И усаглаш
Прошлонедељна, скутштинска дебата о рад
(Сарајево, 19. децембра) — Прош Лонедељна скупштинска дебата у Којој је високо оцењен досадашњи рад и функционисање Председниш тва СР БиХ, као мејта политичких договора о најважвејим питањима државне политике, 6 )3 сумње, пред ставља најважнији политички дотађај у овој републици. Веома садржајан, конкретан и принципијелан експозе Рате Дугоњића који је на заједничкој седници сва три већа Скупштине БиХ поднио пово дом извештаја о досадашњем раду Председништва СР БиХ, привукао је изузетно велику пажњу босанско херцеговачке и шире јавности.
Позитивно оцењујући садашњи политички тренутак у БиХ, Дугог Њић је истакао „да је јасна самоуп Равна оријентација која проистиче из Устава и конгресних одлука и на њима засновано политичко јединство у Републици |ајдрагоценија карактеристика овог о пређеног пе риода. Све. што је поједини орган У Републици у протеклом периоду узи нио, учинио је уз општу сагласност
догађај у Републици
и заједничко ангажовање свих И
на јединственој и јасној идејноји политичкој платформи. Има. доду ште, средина којима се ово наше јединство у Републици не свиђа. Називају га „чврстом руком и хтјели би да га закулисним, чаршијским причама минирају. Не желим да квалификујем, али ми ћемо истрајати на путу учвршћивања кохезије у Републици на платформи а моуправне политике и руководеће улоге СК“.
Одговорност за свој развој и | целе заједнице
Никада се у својој историји народи и народности БиХ нису осећали одговорнијим за свој развој, никада у толикој мери развој није зависио од њих самих, њихових спо собности, као данас после доношења Устава и усвајања Закона о уд руженом раду. Међутим, од ЊИХ самих, опет, зависи да ли ће ова ре публика изгубити корак, С обзиром
на све бржи развој целе заједнице, или ће још брже кренути напред,
полазећи од до сада оствареног и
узимајући у обзир шансе које постоје за даљи свестрани замах стваралаштва радничке класе и целог друштва.
Отклоњена је дилема да ли при мат имају примарне или прерађи вачке гране. Основно је питање про дуктивности, ефикасности, техничког напретка и организованости У свим областима рада. Босна и Херцеговина, у којој национални доходак по глави становника сада изно
"си више од 800 долара, располаже
великим "природним богатствима, чак један део није ни истражен. Сва ова богатства отворена су за читаву Југославију, за све радне орга низације у земљи, под условом да се њихово искоришћавање обавља на основу Закона о удруженом ра“ ду, што значи у интересу дохотка и оних који улажу у минули рад, као и оних који непосредно удру“
жују свој рад с минулим радом.
Свака локална, регионална и ре| РАВНОПРАВНОСТ — ТЕМЕЉ САМОСТАЛНОСТИ: Рато Дугоњић
публичка затвореност за Босну и Херцеговину је штетна. Истина, по везаност треба да одговара потпуно начелу Закона о удруженом ра-
ду.
— Једна од битних карактеристика и основ наше самосталности, рав ноправности и државности у СФРЈ је потреба пуног уважавања интереса других, стални напор и сарадња у налажењу заједничких интереса, што су исти они принципи које тра
жимо за себе. Највећа погрешка коју бисмо могли да учинимо, упозорио је Дугоњић, била би ако бисмо "допустили да се појави и најмањи траг тенденције да се наша државмост и самоуправна самосталност ис поље као провинцијска затвореност, како према другим републикама им покрајинама тако и у односима у фе дерацији. Политички темељ наше са мосталности је пуна равноправност свих народа и народности који живе у БиХ, њихово братство и заједништво које се све јаче испољава кроз развој самоуправљања. Наравно братства и јединства не може да буде ако се не признаје индивидуал ност и равноправност сваког народа. То је позната чињеница коју по некад неки појединци и у БиХ заборављају. Јачање кохезије југословенске заједнице
У експозеу Дугоњића, као и У
скупштинској дебати, веома је по-
зитивево оцењен метод договарања и усаглашавања ставова који се пот-
пуно афирмисао и. показао не само своју политичку вредност, него и ефикасност. Међутим, гледајући из перспеткиве
БиХ, како је указао Дугоњић, није још довољно развијен систем упозна вања са проблемима и ставовима других партнера. Недовољно се зна о њиховим аргументима, оних који њих. мотивишу на друкчије ставове и мишљења,
Имам осјећај, додао је Дугоњић, да ни са наше стране није учињено све што је потребно за лемократску дискусију, да би друге републике и покрајине биле упознате са стварвим основама из којих потичу наши аргументи. У том погледу тре-
ба развијати и више стрпљења и више организованости, водећи увијек рачуна о потреби јачања кохези је југословенске заједнице, развијању међусобне солидарности. разумијевању разлика и потребе усклађивања интереса на ширем југословенском плаву.
Ову оцену метода договарања и усаглашавања ставова, Дугоњић је илустровао с два конкретна примера: провођење уставне одредбе о под стицању бржег развоја привредно мање развијених република и покрајине Косово и о коришћењу вода Дрине.
Приликом расправе о бржем развоју привредно мање развијених ре публика и покрајине Косово, у Пред седништву СР БиХ потврдило се управо то да је боље упознавање с положајем и разлозима које су имале развијене и неразвијене републике и покрајина Косово могло да се релативно брже превазиђу првобитне разлике и дође до задовољавајућих решења а, у исто време, отворе врата за даље расправе у побољшању тог система,
Приликом расправе на неколико седница Председништва СР БиХ о коришћењу вода Дрине. где су три републике заинтересоване за читав слив ове реке, дата је предност дугорочнијим интересима над тренутним који би. можда. непосредније исказали неке материјалне и финан сијске ефекте Иако би објекат Бук Бијела био користан, по уверењу Председништва СР БиХ, за све, Босна и Херцеговина је одустала од њега чим се није могла да постигне пуна сагласност. Сматра се да је далеко боље да проблем слива Дрине, коју је очито комплексан, заједнички решава Уз пуну сагласност заинтересованих република.
Авдо ХУСАРИЋ