Борба, 20. 12. 1976., стр. 6
6. СТРАНА — БОРБА — 20. ДЕЦЕМБАР 1076.
ПОЉОПРИВРЕДА НА УЖОЈ ТЕРИТОРИЈИ СРБИЈЕ
Необрађено два милиона хектара ораница __
СЕДНИЦА ПРЕДСЕДНИШТВА САП КОСОВА —
ПОДРЖАН ПРЕДАОГ ___ПдАНА_РАЗВОЈА
А0 1980. ТОДИНЕ
(Приштина, 19. децембра Тан југ — Председништво“ САП Косова је на данашњој седници под председништвом Џавида Ниманија, подржало Предлог плана друштвено-економског развоја Покрајине од 1976, до 1980. године.
Председништво је констатова ло да овај документ одражава реалне могућности и интересе удруженог рада радних људи и свих самоуправних субјеката у Покрајини. Опредељењи ма које садржи и циљевима ктћк су њиме утврђени, план за текући средњорочни период треба да обезбеди још бржи и интензивнији развој материјал них снага Покрајине и даљеја чање и продубљивање соција листичких самоуправних одно са. Тиме ће се истовремено стварати реалне претпоставке за даље јачање положаја рад
ничке класе и за афирмацију њене доминантне улоге у про цесу друштвене репродукције.
Ба данашњој седници Пред седништва такође је констатовано да су предложена динами ка и правци развоја Покрајине до 1980. године У складу са Друштвеним планом СФРЈ. По оцени Председништва, у току овог петогодишњег периода не опходно је да се што боље и рационалније и још одговорни је користе све могућности који ма Покрајине располаже, као и материјална подршка шире
друштвене заједнице укупном,
развоју и преображају Косова. Делегати Скупштине косова разматраће Предлот друштвеног плана на седницама већа које су заказане за 21. децем бар.
Последњих година на ужој територији Србије све је више њива које се не обрађују, напу штају или се обрађују на ниском агротехничком нивоу. По даци показују да је то случај са око три и по милиона хектара пољопривредног. земљишта, од чега близу два милио: _хектара ораница.
"о упућује на закључак да.
земљишни фонд на ужем под ручју Републике није органи зован онако како у осталим по дручјима Југославије. Када се овоме дода и уситњеност и рас парчаност поседа земљорадни ка (просечна величина њихових газдинстава је само три и по хектара) и велик број ста рачких домаћинстава (око 50 хиљада), јасно је да су друшт вене мере за, роционалније ко ришћење земљишта неопходне. Расправе које се тим 'поводом воде говоре да је, осим
друге друштвене мере. Једна од њих јесте и закуп земље од стране друштвених организаци ја и земљорадника. Према не-
ким предлозима, закуп земље не би требало ограничавати, о-
собито не у брдско-планинТиме би се сбезбедило да све обрадивг по врлине буду на одговарајући
ским подручјима.
начин искоришћече.
Од осталих акција истичу се
све већи захтеви земљорадни
ка за груписање земљишта и проширење површина у друшт веној својини, У атарима око Великог Градишта, Малог Цр-
нућа, Шапца, Богатића, Вели-
ке Плане и других места све је шира акција земљорадника за груписање земљишта, У предност те акције најбоље су
се уверили сељаци из поморав
ског села Милдшевца, где је
акција 0 комасацији · земљи-
шта при крају и где су прино
КОПАЧИ ЗЛАТА ·
Саободан Маркођић
Наслеђен_ врч
- увођења пензијског и здрав- СИ после груписања повећани ВЕЛИКИ ОДЗИВ РАДНИХ ЉУДИ НА АПЕЛ ЦРВЕ- | сувеног осигурања за земљорад _ чак за трећину. НОГ КРСТА ХРВАТСКЕ нике, потребно предузети и Танјуг У народном календару који излази на вече, пред препуном салом. То књижевни | текло је, узбудљивим током. Књижевници“ "уд
Уплате за
„Честитке
.е солидарности
(Загреб. 19, децембра) — Изванредни одазив радних људи грађана апелу Црвеног крижа Хрватске да празничне жеље својим рођацима. пријатељима знанцима и сарадницима изра зе путем „Честитке солидарно сти“ стим да новац који су за то предвидели поклоне Црвеном крижу. још је један доказ да смо спремни подржати сваку хуманитарну акцију 0-– ве организације.
Честитке и честитања из године у годину. од празника до
празника односе велике суме,
новца. Придружујући се акцији „Честитке | солидарности“. коју су заједнички покренули Сопијалистички савез, Синдикат и Црвени криж Хрватске. уместо писања
невац поклањамо за. ублажа-'
вање глади у свету. а наша ће "7"
многобројних те _честитки и пригодних писама.
празничка порука бити објављена у дневним листовима, У рубрици „Честитке солидарности“. Досад је већ више радних. друштвено-политичких и других организација. као и радних људи и грађана који су одлучили да се придруже овој акцији Између осталих, „Честитку солидарности“ упутили су и многобројни друштвено-политички радници др Владимир Бакарић, Милка Планинц, Милутин Балтић, ге нерал-пуковник Душан Ћорко вић. Карло Мразовић, Иван Крајачић и многи други
За „Честитку солидарности“ још није касно, треба да свој прилог уплатите на жиро ра-
ла“ . 1 “ мат, Те Б.
нови Хотел У ВИСОКОМ
Нови хотел пословаће у саставу организације удруженог рада „Велепромет“ као посебна ООУР.
(Високо, 19. децембра) — У оквиру прославе Дана ЈНА, у Високом. градићу са око 12 хиљада житеља, данас је на свечан начин отворен нови, мо деран хотел „Б“ категорије. Свечаном отварању овог значајног здања за Високо присуствовали су потпредседник Извршног већа БиХ Салко Оруч, члан Извршног већа Боро Принцип и представници комуна Брезе, Какња, Илијаша. Кисељака и других.
Инвестиције од око 50 милиона динара за изградњу хотела „Високо“ обезбедио је ко лектив – „Велепромета“ једне од највећих прометних организација удруженог рада у Бо сни и Херцеговини. Нови савремени хотел који се налази на левој обали реке Босне, поред 125 лежаја, има два ресторана — класични и национални са 150 места затим две кафане — европска и босанска са 250 места, снек бар, ноћ ни бар, салон салу за конференције и симпозијуме и друге пратеће објекте.
Мако је познат по индустри.
ји коже и текстила И изван наших граница. Високо до са-
закључивања пословних аран жмана, били су присиљени да
одседају у Сарајеву, где опет,
није било лако добити слобод но место у хотелима. : По речима директора „Велепромета“ Жазима Имамовића, нови хотел „Високо“ налазиће се у саставу ове организације удруженог рада као самостална основна организација удруженог рада. У њему ће бити запослено око 80 угости
тељских радника А, Х.
У БАРСКОЈ ЛУЦИ УСИдРЕНО 13 БРОДОВА
(Бар, 19, децембра) — У барској луци последњих дана послова као никад досад. На гатовима на јужном пристаништу нашег Јадрана тренутно је усидрено 13 иностраних и наших бродова. Бродови прекоокеанске пловидбе „Бар“. „Колашин“ и „Пива“ довезли су терет са далеке Кубе. У луци је тренутно укотвљен и први брод из пријатељске и несврс тане Индонезије То је брод „Тадиха“, носивости 10.000 тона. Њиме ће ова азијска зем-
ун Нрвеног крижа" Хрватске“ |“ гибрбј" Пи ме зечрленаи
САУЧЕШЋЕ ЕДВАРДА КАРДЕЉА МАРИ ЉУБИБРАТИЋ
Члан Председништва СФРЈ и Председништва ЦК СКЈ Едвард Кардељ упутио је изразе саучешћа другарици Мари Љубибратић поводом изненад не смрти њеног супруга друга Николе Љубибратића.
, (Танјуг)
Саучешће Косте Нађа
Председник Савезног одбора СУБНОР Југославије, генерал армије Коста Нађ. упутио је породици преминулог генерала Николе Љубибратића телетрам саучешћа у коме се каже да је народни херој генерал Љубибратић био неустрашиви борац наше револуције и истакнути командант наших славних јединица.
Зи
„удске врлине и в јничке'
особине друга Николе остаће у
|
трајном сећању његових другова и генерација војника које је оспособљавао за одбрану отаџбине, каже се у'телеграму. ] кжж
Супрузи покојног генерала Љубибратића саучешће су упу тили генерали Џемаил Шарац. Мирко Вранић, Душан Ћорковић, Владо Шћекић, Раде Петровић, затим радници индустрије алата „Требиње“ уче ници и особље ђачког дома „Драгица Правица“ из Требиња, Општинска конференција ССРН Требиња, ђаци и настав ници школског центра Требиње, скупштине општине Мо.стар, ХерцерНови, Дубровник Требиње, Билећа: Чапљина ор
„танизације Савеза бораца Тре. биња, Херцег-Новог, _ Мостара. мебне“ заједнице Ви-
Билеђа.. и
"руси и Дужии други,
ПОВОДОМ СМРТИ ЛУКЕ МРКШИЋА
ћомеморативна седница у Скупштини САН Војводине
(Нови Сад, 19. децембра, Танјуг). — Поводом смрти ЛУ ке Мркшића, првоборца и бив шег председника Народне ску пштине Војводине, у Покрајин ској конференцији ССРН Вој водине данас је образован од бор за сахрану. Председник одбора је председник Скупшти не САПВ Вилмош Молнар.
У Скупштини САП Војводи не сутра ће бити одржана комеморативна седница којој ће присуствовати чланови Председништва САПВ, Председниш тва Скупштине Војводине, из вршног већа и покрајинских органа друштвено-политичких организација.
Сахрана Лукв Мркшића, уз војне и државне почасти, оба виће се сутра у 14,30 часова на Новом гробљу у Новом Са
Ду. жож»
(Нови Сад, 19. децембра, Тан југ) — Председник Покрајинзке – конференције ССРНВ Богдан Цревар упутио је данас телеграм саучешћа другарици Злати Мркшић. поводом смрти њеног супруга Луке Мркшића истакнутог борца и
руководиоца наролноослободи-.
лачкор покрета у Војводини и
„Алимпић упутио је
У телеграму се, поред осталог, каже да је Лука Мрка-
шић као дугогодишњи друш-
твено-политички радник цео свој живот посветио социјали стичкој револуцији.
— Смрћу друга Луке Мркши ћа, члана првог покрајинског Одбора јединственог народноослободилачког фронта Војводине, наша заједница је изгубила једног од својих заслуж них чланова — истиче се у телеграму Богдана Цревара,
жож
Председник Покрајинског ко митета СК Војводине Душан Злати Мркшић, телеграм саучешћа:
„Вест о смрти друга Луке болно је одјекнула међу његовим друговима и саборцима. То је тежак губитак за Вас, Вашу породицу и Савез комуниста Војводине.
Лука Мркшић се предано укључио у наш револуционарни покрет, обављајући у, Покрајини врло одговорне функције и задатке, како у току народноослободилачког _ рата, тако и после. Он је цео свој живот посветио остваривању циљева наше борбе и изградње“. Телеграм саучешћа
јео нову је тезцко, схватити, |
Злати ·
нашем језику за наше мањине у Мађарској, у књизи за 1976 налази се на страни 47 песма Хо Ши Мина „ЧИТАЈУЋИ ОЦЕ ЈУ ХИЉАДУ ПЕСНИКА“:
„Стари обичаваху певати о лепотама природе: о снегу и цвећу, месецу, ветру и магли,
планинама и рекама.
Данас ми морамо у. песништво унети
и жељезо и челик
А песници ће такође морати знати како се води јуриш“
Можда је овај глас Хо Ши Мина у овом календару заустављен случајно, али и поред тога он је на неки начин опомена да се наши Срби и Хрвати који живе у Мађарској морају на неки начин одвојити од архаичног поимања живота, нарочито у оним тренуциМа кад долази до испољавања кроз песму и певање помало резигнирана арија наших брда. река, гора и Јадрана, Они робују народној лирици, епским песмама у десетерцу и свим осталим жариштима, која су да не кажем можда већ читав век под белим пепелом исто. рије.
У таквим тренуцима испољавања љубави за далеком своје корење, њихове очи блистају
јер, све оно што они рецитују или певају на-
топљено је носталгичним., осећањима до оне
4 к
_ КАКО ЈЕ ТО УСТВАРИ НЕКАД БИЛО У БУДИМСКОЈ ЕПАРХИЈИ
Многи мисле како су се наши људи доселили у Мађарску под Арсенијем Чарнојевићем. Срба је например било, такорећи, одувек у Угарској. Има података да је у време св, Стевана Краља угарскога краљев први доглав ник (палатин) био Србин. Срби су се досељавали у Угарску у разним интервалима. Прве насеобине биле су баш у крајевима Будимске епархије, Најстарија насеобина била је у време кад је Србијом владао деспот Високи Стеван, син Цара Лазара. Ти први Срби доселили су се из Ковина 1404. Населили се на острву Чепел и дали своме новом месту име Српски Ковин, Постоји у архиви тога места повластица краља Жигмунда којом краљ опрашта Србима тридесетак и плаћање царине „на особе им и робу им“. Из тога доба, из 1428, сачувала се диплома, гласом којом се те прве повластице из 1404 поново потврђују, али се захтева од становништва „да води бри гу о краљевској скели и о новој години да даје у име поклона две маже воска краљевском двору у Будиму“. Ово је потврдио Јанош Карољ, каноник у Историји Стоно-Београдске жупаније у четвртој књизи, 1896.
Сличне повластице с" дали су Србима и краљ Владислав У. и краљ Матија. Подаци говоре како су ти Срби били заиста просвећени, вредни и да су се истакли као трговци. У почетку шеснаестог века доселили су се бројни Срби из Далмације, али 1690 патријарх, Арсеније Чарнојевић довео је огроман број Срба баш у будимску епархију.
КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ У БАШТИ
Сви ови записи, размишљања. подаци, ства рани су У оно зимско вече. ове године кал смо се нашли у Бати да би у Српском клубу одржали књижевно вече.
Може се замислити обострано узбуђење кад смо дознали да смо ми први књижевници из Југославије који су дошли нашим љу-
Југославије у том тренутку нису били само људи који читају своје текстове, образд своје књижевне и уметничке“ преокупације, Њихов наступ и њихова улога имали су ја овом месту сасвим друге и по значају н ћене димензије, У једном тренутку, јасно ( видело како многи људи и жене у гледалишту бришу сузе. Помислио сам тада колико злата лежи у језгру материнске речи, и све више осећало како би они желели да књижевно вече траје дуго, дуго. да се никад не заврши, јер то беше за њих наслада којој не. ма равне, а на крају, отимаше се ко ће биту тај који ће књижевнике угостити,
Чупић Деметер има малу кућу, а окућница му улази у Дунав. Под кућом је лагум, Напољу прохладна ноћ, а у лагуму се збило преко педесет људи. Ломи се црн хлеб џи ломе се љуте кобасице, а домаћин вуче на стакле ну црпку из благословног бурета и пуни чаше, Наједном, сваки од тих људи има по не ку поетску поруку. Сваки од њих има неодољиву жељу да се у стиху обрати. и ту по чиње нека врста поетског надметања, надметања које неће донети победника, нити ће би. ти за свет над земљом видљиво; -
„Као да нема више од старога вина У да ме опет загреје жаром протекле ране младости
Остао, сам кус ко „6 и огњиште где-су старе ватре“. пуцкетале веселом лакомошћу.
Не знам још о чему да напишем ново али зрело лето ми точи
у наслеђен врч ново вино
и стакли се огњем текућина преточена тек из бачве
мојих тридесет година.
Баритон који рецитује из дна лагума, на гло прекида, као кад се прекине трака. У том часу син Деметров уноси послужавник са си ром и гранама папричица црвених, ултразе лених, кратких, љутих као гуја, а прсти вино градара и радника. и песника кидају те пл“ причице невероватном брзином, и за тили че: их нема више, а стаклена црпка у рукама Деметровим непрекидно је у акцији, и нема те чаше која бар секунд може остати празна, јер, Деметар не крије, он жртвује за усхиће“ ње. пред поезијом једно буренце, весела изтле да. лепе обраде, које је опточено црним коту“ ровима:;
— У њему има снова, људи, У њему је пе тељка. Тешко вину које нема петељку, и 4“ веку који је заборавио и занемарио матерњи језик.
"А онда Баритон настави: »И сада јасно је само толико; искрен да будем само тако је добра песма моја
Хтео сам ићи другим путевима и глупостима сам оплодио своје стопе,
Сељачка моја непоквареност преточена је сад опет и заколала старим ватрама.
Нови путеви Нови прагови
Нове потребе ;
Треба да их осветљавају протекле истинама.
године
Да. по својем старом закону треба ми ветрове слушати“
да није имало свог хотела. мља успоставити редовну лиЗбот тога пословни партнери нију Индонезија — Европа ко преданог радника у обнови и Мркшић упутио је и председ- дима У посету, И као што је уобичајено, мииз земље и иностранства, ко- ја ће дотицати и барску луку, зоцијалистичкој изградњи на ник Председништва САП Вој- слио сам, доћи ће. углавном млади људи ча Неки стасит човек, чије сам име заборавио ји су овамо долазили ради С.ТГ. ше земље. водине Радован Влајковић. уприредоу: Међутим. салу су испуниле старице али чију доброћудну физиономију никада ~ повезане црним марамама и огрнуте црним ћу сметнути с ума поче да бунца 9 в шаловима. и Вуди. земљорадници. виногра- вима Дунава. као да ветрови из Дунава лолезе
"ИЗ ПРАКСЕ САВЕЗНОГ СУДА
дари. аласи. лађари избразданих лица. По пре зименима све су то били Чупићи, Остојићи. Радовановићи, Суботићи Ракићи, Чандаревићи. Протиница је Чандаревић, Софија Чандаревић, кћер чиновника Дунавске пловидбе
али он их је слушао у пустарама, или У 8 х градима, и. рече тада како би му се покате учинило да су то ветрови из земље ара предака и долазило му је да изађе из то. к (тако он зове двориште
3 |
с Е у О 5 ( постеље н во | 'Т НИ М '· (Видаре — Млеп) из Рац-Алмаша, јужно Од да се вену ји анти силном који путује У | ке | Бате, 40 км Прота намесник је родом из Сент Али, т9 о Ни" ; у | ~ Е даљине, и који из даљина долази. чи“ Е - : Андреје: Лазар Бајронт, Видео сам гроб ње- када није учинио. а осећао је потребу да У . | Х тових предака на Сентанлрејском Успенском кад ·
Извозно-увозно предузеће ку
начењем првостепене пресуде
"извршеног промета аутомобила
плати и да ова обавеза лежи
тробљу. Његова служба у цркви, посвећеној Малој Госпојини. право ла кажемо није мно-
ни. и њему заблисташе у очима сузе
своју реплику завршавао. бичав
пило је путнички аутомобил поништио решење другостепе- није било одређено да тај по на њему. Радне организације ође нео приватног власника посредова ног органа СДК. Против ове рез плаћа купац као крајњи поуенелераца пина који, на то посећена, и. схватајући живот онаквим ка- Испраћај из Бате био је так не стуба
њем за то овлашћеног предузе ' другостепене пресуде савезни потрошач. Према члану 16. ис · рад Уа 2 кав оп јесте. прота намесник Лазар Бајронт При слабој светлости која је и самом а"
Е ћа. Пошто по овој куповини ви јавни тужилап поднео је Савез тог закона порез на промет про, чин не могу набављати робу | ради у задрузи као секретар, Црелиставајући _ падала на стреје Деметрове, а ровођа Рас | ДЕ је плаћен порез на промет про ном суду захтев за заштиту за извода увек пада на купца и као крајњи потрошачи без пла један запис о Бати из 1912. дошао сам ло за- пијом у два реда као ла их Ке Ими. уле“ извода. служба друштвеног кочитости који је уважен И на њему лежи ова материјал ћања пореза на чромет произ | Кључка да сем оних људи који су се активи- МА оте. навти Зи Ме чули књиговолства обавезала је пре преиначењем пресуде вишег но-правна обавеза, без, обзира непаг а тужилац у овом блуча рали у великој рафинерији нафте, или се ари И иеда. а није забележена. |
| привредног суда потврђена че шитр јеирема »адану 32. Ннете ПРИМ Пе ари открили смо снагу “ чудну хомогеност те Ме. |
дузеће које је купило возило да уплати одговарајуће износе на име основнот, републичког и општинског пореза с припадајућом камзтом. ште је у дру гом степену одлучила и центра ла СДК.
пресуда коју је 7 првом степену лонео окружни привредни суд.
Према пресули Савезног сутда. „не може се прихватити
. становиште пругостепеног суда
порески обвезник продавац на коме је, порел осталот, и лежа ла дужност ла изврши уплату пореза који је претходно наплатио од. купма, оној друштвеној-политичкој заједници ко
ју није платио приликом купо
зине аутомобила наведени подез. Тиме је избегнута законска обавеза плаћања пореза на тромет, а како је плађање овог пореза у крајњој линији тере у овом слу
ту. као што поменути запис товори.
А Бата је порел самог Дунава, на корак два, Лежи испод, пет осредњих брегова на којима ладују виногради. М овога пута, нису се уздржали рекоше поносно како им село лепе лежи на Дунаву као Напуљ и Лисабон на мору Бата има паробролску станицу. и же-
е хармоније, коју је поткрепио текст песма“
о! јео деда свог унука метуто га на крил осетио
начин | Признајем да сам на неки неби“
чаролију мистике Па као кад нека ако слика Ђуре Јакштића сине пет оју то и ова нестварна несвакидашња иш 67
У итравно-рачунском спору, ла те према члану 12; Закона 0 ј01 припада као приход“. тило купца. дакле, 5 и: окружни привредни суд одбио опорезивању производа и услу _ „Тужилаџ је као купаџ при чају тужиоца. његова тужба | љезничку станицу још у оно доба кад се го- нико није забележио У БИ ДРВЕНА Мо зету“ је 1 1 осте- ворило ла жељезничка станица лежи на ли- зистира и' траје и можла ж а“ л тостепенот 7“ орески обвезник бавио аутомобил ради крајње правилно је одбијена прв к Рр је тухжб“ пзсуме пруге ПОБ нији Булапест — Фиума. " _ ље, да се без водича и без ПР ТаЛИ а БР пазе Д .
решења СЛК, али је виши при.
вредни суд својом пресудом У важио жалбу тужиоца и преи-
пбреза на промет самопролаваш и да ниједним другим про писом који би важио у време
/
потрошње па је према
томе
знао односно морао знати ла порез на тај промет мора да се
пеном пресулом окружног при,
вредног суда“. У 4 #РА М. Ј.
Чупић Деметер. виноградар и наставник српско-хрватског језика отворио је књижевно
ти потовим и водама својих ро рила ме,