Борба, 20. 12. 1976., стр. 7
ЈУБИЛЕЈИ
АРУГУ ТИТУ ПРВА _ ЗЛАТНА. ПЛАКЕТА ТИТОГРАДА
га Ола РИ 32-годилињица, ослобођења, # о“ госишљњица како град носи Титово име
са,
НОВ МОДЕРАН ГРАД: На месту разрушене оријенталне варошице Подгорице изникао је модерни град Титоград
(Титоград, 19. децембра) Главни град Црне Горе свечано је прослјвио 32 године сло боде и три деценије откако некадашња Подгорица поносно носи Титово име. Иако су свечаности почеле још пре се дам дана најсвечанији трену так свакако је била данашња седница Скупштине општине на којој су делегати сва три већа донели одљлуку да се прва Златна плакета гра
„да додели другу Титу.
Ову одлуку са одушевљењем је поздравило неколико стотина присутних. Међу њи ма су били народни хероји и носиоци Споменице 1941. ко манданти и комесари јединица које су с ослободиле град, Као и Видоје Жарковић, Вељко Милатовић, Веселин Ђурановић, Будислав | Шошкић, Марко Орландић, Војо Срзен тић, Емин Добарџић, представ
ници Београда, Загреба, Љуб
љане,. Сарајева, Скопља, Титовог Ужица, Титовог Велеса и црногорских: градова. Свечаност је увеличао и теле-
рам друга Тита упућен учес-
ницима скупа који су му такође упутили поздравно писмо. У реферату који је поднео председник Скупштине општине Миро Шоповић, подсећа се и на чињеницу да је близу 4.000 грађана овога кра ја било у тринаестојулском ус танку, од којих 500 чланова Партије и 2.000 — чланова СКОЈА,. Од око 6.000 учесника у НОБ-у, 1.400 их је оставило животе на ратиштима широм земље а неколико хиљада не дужне деце, жене и стараца настрадало је од злочиначке непријатељске руке.
Подгорица · је слободу дочекала као најразрушенији јутословенски град са 6.000 ста новника, уместо 12.000 колико их је имала уочи рата. Данас Титоград има око 75.000 становника, а општина | још 40.000. Из темеља порушеног градића никао је нов модеран град. Поповић је, такође, под сетио да је Подгорица имала само занатство, трговину и угоститељство а данас Титотрад има модерну, алуминију мску, металопрерађивачку, те кстилну, дуванску, хемијску, индустрију, као и индустрију намештаја тако да индустрија У друштвеном производу уче ствује са преко 40 одсто.
По речима Поповића Титоград је град младих — град ђака и студемата. У 24 основ
.130.000 тона сировог
не школе учи око 20.000 ученика, осам средњих и двије специјализоване школе имају 8.500 ђака, а Универзитет „Ве љко Влаховић“ похађа 14.000 редовних и ванредних студената. Развија се и културни живот и његове институције, а 250 лекара свих специјално сти у савременом клиничком центру брине о здрављу ста новника. Поповић је нагласио да ће у наредном средњорочном плану Титоград добити. низ значајних · објеката. Већ данас је тај план почео да би ва стварност.
Председник Председништва СР Црне Горе Вељко Милатовић, у присуству најистакнутијих личности Републике и града и радника Комбината алуминијума поставио је камен темељац за градњу друге фазе Комбината. Тако ће након завршетка радова, а планира се да то буде кроз две године, Комбинат дуплирати производњу и производи. ти 400.000 тона глинице и алуминијума. Значајна средства ће бити утрошена и на развој индустрије грађевинских машина и реализацију пројеката Ћемовског поља.
Иначе у ових седам дана одржано је низ манифестација: ИНИС „Марко Радовић“ и Завод за урбанизам прославили су 30 година постојања, а Фудбалски клуб „Будућност“ пола века. Отворена је нова основна школа „Сутјеска“, дечји вртић у Памусном комбинату, нови погон фабрике трикотаже, одржано је низ културних и спортских манифестација, посећени су гробови оних који су даљи жи воте за слободу.
Данас су уручене и Децембарске награде: Дому ЈНА, Дуванском комбинату им КУД „Стара Барош“, затим др Дра гутину Букотићу, др Милени Драговић, глумцу Стеву Матовићу, инжењеру Радоју Ми шковићу, друштвено-политичком раднику из Зете Николи ЏПеличићу, раднику Јовану Си моновићу, _ сликару Бранку Стаматовићу и ма економије Бориславу УскоковиЋу. ецембарску награду за по Ме успехе у студирању добили су Нада Савовић, студент технике, Љиљана Ђуричин, студент права и Бранко Булајић, дипломирани еконо-
миста. св —»еин.
УСВОЈЕН АКЦИОНИ ПРОГРАМ МЛАДИХ ИСТРАЖИВАЧА СРБИЈЕ
_ (Ваљево, 19. децембра, ТанЈуг — У Ваљеву је данас одр жана Прва конференција мла дих истраживача Србије. Делатност младих истражи“ вача је, пре свега, мерена на заштиту човекове средине, на програме и делатности које употпуњавају допринос мла Дих концепцији и систему оп штенародне одбране, друштве не безбедности и самозшатите, затим на истраживање могуо“ ности за нове облике и садр“
жаје активности младих и њи
А У
ховот односа науци, природи штву. . и онференција је усвојила Статус Акциони програм и план рада за 1977. годину. За председника. Конференци) 5 изабран је Душан михајлови делегат из Ваљева, а за потпредседнике матистар Божидар Ћурчић и Биљана Лађевац, делегати Друштва младих
истраживача Београдског уни-
ен ерзитета. Учесници конфер Није упутили су и поздравни телетрам другу Титу.
| А |
|
МИЉАН КОМАТИНА:
"Јединство и разлине
_ у понрету несврстаности
Несврстане земље, као револуционарни покрет и на основу јасно фиксираних глобалних циљева, о-
твориле су дугорочну перспективу за коренито мењање међународних односа, не само ради сопстве-
ног ослобођења већ и ослобођења читаве међународне заједнице од свих облика доминације, и управо су на таквој оријентацији стално јачале своје јединство
Постизање што вишег степена јединства је један од стратегијских циљева несврстаних земаља, јер је то услов јачања утицаја несврстане политике и ост варења њене трајне улоге у међународ ним односима. Јединство међу несврстаним земљама се изграђује кроз конкрет не акције на широкој платформи борбе за мир, независност, демократизацију ле ђународних односа, равноправну међуна родну сарадњу, нови међународни економски поредак као и за решавање кљу чних' међународних проблема на бази универзалне примене принципа активне мирољубиве коегзистенције.
Борба против доминације интерес шире међународне заједнице
На овој платформи, несврстаност се потврдила као светска политика чији ду боки корени извиру из борбе народа за слободан национални и друштвени развој и за равноправно учешће у одлучивању о светским кретањима. Борба за такве програме постаје фактор стварног мењања међународних политичких и економских односа, борбе против импери јализма и свих облика доминације и за висности, што одговара интересима ши ре међународне заједнице.
Ово јединство се остварује у сложеној међународној ситуацији која је под ложна брзим променама и стално се мора разматрати са становишта дејства и низа унутрашњих и спољних фактора. На таквој основи јављају се стварне, из мишљење или наметнуте дилеме, разлике и спорови. На несврстани покрет у целини и на поједине несврстане земље се одражавају сва светска кретања, сукоби интереса, борбе за утицај и инте ресне сфере, што се пре свега збива на просторима у којима живе несврстане земље које су, због тога, изложене бројним економским, политичким, војним, и
| другим притисцима.
Дезинтетрација постојећих структура, светско престројавање снага, ставља нес врстане земље пред нове изазове и нове задатке, јер се несврстане земље не ограничавају на то да зауставе негативан развој већ делују активно на мењању света као његова основна покретачка снага.
При томе, такође, треба имати у виду да је покрет несврстаности скуп земаља различитог међународног положаја, уну трашњих друштвених и система и степе на економског и културног развоја. Нес врстани покрет истовремено представља трупу земаља са највећим сличностима по истоветности објективног положаја У систему који им онемогућава оптимални слободни политички, друштвени и економски развој и одржава их, уколико се не изврше суштинске промене, у стању перманентне потчињености и неравноправности. Из оваквог положаја извире истоветност интереса и тежњи да се да. вај систем промени кроз борбу пр свих облика зависности, али м кроз раз вијање активне и равноправне сарадње и узајамне одговорности. за решавање кључних међународних питања,
Несврстани против униформних ставова о појединачним
проблема
Све ове објективно дате појаве утичу на степен и карактер јединства. Несврс тане земље никад нису тежиле за неост
варивим. монолитним јединством на бази униформних ставова о сваком појединачном „проблему међународних одно са. Данашњи свет, његова друштвена, економска, културна и друга разноврсност, убрзана трансформација положаја нација земаља и људи, подразумева и разноврсност у ставовима и привремене разлике.
Све то не представља слабост већ
снагу покрета, који се стално јачао кроз“
превазилажење разлика и разрешавање спорова у процесу унутрашње трансформације друштва, у одбацивању намета-
ња силом решења и модела развоја, У
уважавању различитих интереса и њихо во слободно повезивање. Због тога је и несврстани покрет одбацио сваку привидну монолитност и режирану једноду швност и прихватио као свој мото „једин ство у разликама“, што има дугорочне и суштинске и практичне и идејне и поли тичке импликације. '
Мешање спољних фактора _
Међу несврстаним земљама постоје објективно условљене разлике, које се испољавају углавном у три различита ви да:
Ради се најчешће о нормалним разли кама у ставовима о појединим проблеми ма, односно начину на који треба приЋи њиховом решавању. Те разлике су природна појава међу независним земљама, међу којима се негују демократ ски односи на бази стварне независнос ти. и слободне дискусије у циљу проналажења најбољег могућег и прихватљивог именитеља за решавање појединих проблема.
Међу појединим несврстаним земљама постоје, међутим, спорови који повре
·мено добијају конфликтни карактер. Уз
роци ових спорова су разноврсни, почев од мешања спољних фактора, па до при времених разлика у интересима међу не ким несврстаним земљама, које су резу лтат историјског развоја, посебно проблема које је колонијаљизам оставио у на слеђе. ~
Ови спорови, стварају плодан терен за интервенцију страних снага, и могу, уколико се продуже, да доведу до слабљења политике несврстаности, огранича вања њене акционе способности, посебно у просторима у којима се врши стратеги јеко сукобљавање блокова. ·Несврстани покрет, настоји да се ови спорови миро љубиво решавају на бази базичних прин ципа несврстаности — поштовања права народа на самоопредељење и свих зема ља на независност и територијални инте гритет м очување јединства несврстаних земаља у борби за остварење глобалних пиљева. |
На крају, постоје понекад и разлике у идејно-политичком прилазу политици несврстаности, уотнште, које су резултат различитих идеолошких и политичких опредељења неких несврстаних земаља, њиховог економскот и стратешког положаја, често су израз настојања да се по литика несврстаности динамизира, а понекад се ради о спољним утицајима.
У оквиру покрета несврстаности — као живом организму — воде се стал не дискусије о карактеру несврстане: по
литике, њеној улози, условима њеног ра'
звоја и јачања, усмерености и ефикасности, што је увек доприносило јачању покрета несврстаности — уколико се, на равно, није радило о настојањима да се његова платформа редефинише у функ цији политике страних сила, да се оства ри јаче ангажовање против појединих великих сила и блокова или да се неут ралише.
Јачање јединства несврстаних земаља кроз јачање солидарности и међусо бне сарадње је данас више него икада императивна потреба, јер су несврстане земље суочене са притисцима чији је циљ не само мењање ставова по појединим питањима већ потискивање несврс тане политике као независног фактора у међународним односима уопште.
Осим тога, несврстане земље се нала зе ангажоване у историјској борби за стварање новог система међународних политичких и економских односа, која може бити успешна само уколико се јединство у начелима претвори у јединст во акције. То је услов да се отворе шири простори за даље ефикасно делова-
ње несврстаних земаља на ширем плану.
Јединство конкретна категорија
Несврстана политика је, упркос извес ним разликама и тренутним узмацима, успела да оствари историјске успехе У правцу трансформације постојећих ме-: Ђународних економских и политичких односа, све јаснијег формулисања својих глобалних циљева, све конкретније борбе за њихово остварење дајући пред ност оним питањима која изражавају за једнички интерес и омогућавају заједни чку акцију на стратегијским правцима несврстане политике.
Јединство није апстрактан појам, већ конкретна категорија коју. треба стално остваривати у конкретним акцијама има јући у виду конкретне услове и приори тетне циљеве. При томе се мора избега вати универзализација сопствених или трупних проблема и давати предности оним акцијама које уједињују.
Несврстане земље су као револуционарни покрет отвориле дугорочну перспективу за коренито мењање међународ них односа, са циљем не само сопственог ослобођења већ и ослобођења читаве ме Ђународне заједнице од свих облика до минације уз сталне напоре да се ремта вају конкретна питања, полазећи са ста новишта да се само у оквиру таквог деловања може задовољити сваки специ фичан легитимни интерес.
За остварење оваквих циљева неопхо дно је заједничко деловање што ширег броја земаља на основу јасно фиксираних глобалних циљева. Несврстани пок рет је управо на таквој оријентацији ус пео да стално јача своје јединство и да порази сваки покушај његовог разбијања. Због такве оријентације претрпеће неуспех свака стратегија и покушај разједињавања несврстаних земаља и њиховог потискивања са међународне сцене. Мир — основа покрета . несврстаности
Трећа конференција несврстаних земаља на врху, која
мене одлука, који би 'обезбеђивао континуитет, одржава-
98. Пошто су несврстане зе-
Циљеви стратегије јачање заједничких акција
елиминисање узрока међуна-
се одржава у Лусаки, Замби-
"ја, од 8. до 10. септембра 1970:
Размотривши бројне изјаве шефова држава и делегација у генералној дебати на овом заседању, у којима се инсистира на неопходности да се обезбеди континуитет и повећа ефикасност улоге несврстаних земаља на тај начин што ће се путем одговарајућих механизама осигурати извршење од лука, резолуција и директива конференције несврстаних земаља: ћ
„Позив на акцију није довољан уколико не постоји одговарајући механизам за остварење те акције, Можда је то један фактор коме није покла њано довољно пажње у прошлости, Ми се слажемо да нам је потребан мир и да је мир основа покрета несврстаних, али је сасвим јасно да се мир може обезбедити и одржати ус пешно само ако се заснива на осмишљеном и здравом економском развоју и друштвеној правди. Дошло је време да не-
; сврстане земље предузму мере
у овом смислу“.
Сматрајући да напред речено чини јасном потребу за одгсварајућим механизмом при-
ње веза између чланица и осигуравао примену одлука Кон ференције несврстаних земаља: '1. Ставља у задатак садашњем председнику Конференци је несврстаних држава да, уз помоћ генералног секретара Конференције, предузме све по требне кораке за одржавање веза између држава-чланица, осигура континуитет и остварује одлуке, резолуције и ди-– рективе Конференције несврстаних земаља.
2. Захтева од свих представника несврстаних земаља у Уједињеним нацијама и њеним специјализованим _ службама, као и у свим међународним телима, да ускладе своје напоре и да предузму све потребне ко раке да се обезбеди одговарајуће извршење одлука, резолуција и директива Конферен ције несврстаних земаља.
(из Стратегије за јачање ми ра м међународне безбедности и јачање солидарности и узајамне помоћи несврстаних земаља усвојене на министар ској конференцији несврста них земаља, одржаној у Ли-
мље после Конференције на врху одржане у Алжиру спровеле низ позитивних политичких и економских акција и по што је Биро потцртао у Хавани као императив да се новој империјалистичкој стратегији несврстане земље супротставе
заједничком стратегијом на по
литичком и економском пољу, министри иностраних послова су усвојили следећу стратегију за јачање међународног ми ра и безбедности, и јачање солидарности и узајамне помоћи несврстаних земаља.
ЦИЉЕВИ
99. Министри иностраних послова су сматрали да та стратегија, да би била целовита и трајна, треба између осталог да има следеће основне циљеве,
а) јачање координације и заједничких акција несврстаних земаља ради осигурања међународног мира и безбедности;
родне затегнутости; уклањање војних база; успостављање 3з0на мира; подстицање општег и потпуног разоружања и јачање Уједињених нација;
в) интензивни развој тесне економске, финансијске, научне, технолошке и културне са радње између несврстаних земаља и међу самим земљама У развоју уз помоћ специфичних механизама чија је сврха успостављање стварне сарадње по хоризонтали између земаља у развоју, посебно у вези са сировинама, у вези са ставом који треба заузети пре ма транснационалним предузе ћима и у вези са заједничким поступањем са транснационал ним предузећима и страним ка питалом, уз стварање јаче колективне преговарачке снаге
за постизање веће демократи- |
зације међународног поретка“
(Из Резолуције е јачању уло ге несврстаних земаља)
20. ДЕЦЕМБАР 1976. — _ БОРБА — СТРАНА 7.
тито:
Несврстаност изражава једин-
ство интереса у основним
питањима мира
и безбедности
Политика несврстаности бори се за нове односе меЂу земљама, уз пуно пошто вање самосталности, независности и равноправности сваке земље. Природно је да и,.питања из међусобних односа несврстане земље морају рјешавати држећи се досљедно принципа за чију се примјену, већ дуги низ година, боре и у глоба лним размјерама. Морамо поштовати реалне разлике у интересима, које произилазе из објективних услова живота сваке неоврстане зе мље, националних и културних специфичности, из ра зличитог степена развоја. географског и политичког положаја, итд.
Ми несврстаност не поистовећујемо са идеолошким опредељењима и не треба дозволити да се нека земља квалификује мање или више несврстаном због ова квог или онаквог политичхог система у њој. Свака земља је суверена у траже њу најбољих рјешења за властите проблеме. Те раз“ лике, саме по себи, не пред стављају слабост покрета несврстаних.
Важно је само имати у ви ду да ау толеранције и меЂусобно разумијевање нужви управо ради већих могућности борбе за основне циљеве и да, упркос извјесним разликама, морамо остати јединствени у ономе штто је за све најбитније.
Уосталом, несврстаност је одувијек изражавала једив ство интереса у основним питањима мира и безбједно сти, независности, свестраног друштвеног и економског развоја. И никада није тежила некаквој вјешта чкој или наметнутој монолитности која је супротна демократском карактеру на шет покрета. Зато је од тако великог значаја усклађи вање гледишта и рјешавање проблема путем консенсуса и узајамног поштовања ставова и интереса.
(Из говора председника Тита на Петој конференцији несврстаних У Коломбу, августа 1975.)
Мали речник
ТЕРИТОРИЈАЛНИ ИНТЕГРИТЕТ
Термин интегритет значи целокупност, неповредивост нечега. Када се гово ри о принципу обезбеђења територијалног интегритета у међународним односима, онда се мисли на нужност очувања цело купности и неповредивости државне територије — тј. простора на коме се простире власт одређене“ државе и који је обухваћен државном границом те државе.
ДИПЛОМАТСКИ односи
То су односи које међу собом успостављају субјекти међународног права; дипломатија је средство општења _— између њих. Дипломатски односи одвијају се преко сталних или специјалних мисија. или преко представ ника трећих држава, а посебно када је реч 0 односима између држава за висе од карактера политичких односа који између њих постоје.
Предлог питања за дискусију на састанку одељења
1. Да ли су Несврстан увек им у свему им ветне ставове7,
2. Да ли се несп међусобно 06 ликују7. '
3. Да ли несв У Ррстане зе систирају на оствареви 1 У пот
У рећ ставу
е земље
Рстане земље СКТИвНО раз-
пуног једине тв
према међуна
блемима>
ми неоврстане воје једин-
Мо