Борба, 20. 12. 1976., стр. 8
У 8. СТРАНА — БОРБА — 20. ДЕЦЕМБАР 1976.
__ ЧАКОВЕЦ | ; (| ВАЉЕВО
ЈЕ
·_ Годишње
600 нових
_ радних места
Када буде завршена изградња такозване отворене индустријске зоне, по-
сао ће добити више од 12.000 радника. — До 1980. године Међимурје ће
изаћи из „клуба неразвијених“
Током наредних пет година Чаковец очекује прави привредни бум. Плановима средњо рочног развоја овог региона зацртано је да ће се у овом траду изградити нови капаци тети са најмање 3.000 нових радних места. То ће, у ствари, бити уједно први корак Међимурја за излазак из „клуба неразвијених“. Ово је тим пре значајније ако се зна да данас овај крај наше земље има готово исто запослених у иностранству колико и код куће,
— Да бисмо у наредном периоду · обезбедили што већу стопу запослености, у Чаковду смо створили такозвану от ворену индустријску зону која ће моћи, када буду изграђени нови привредни објекти, да прими више од 12.000 радника — каже Катица Ковач, струч ни саветник Завода За плани анализу општине Чаковец. · За ову индустријску зону већ је изграђена инфраструктура и објекти могу одмах да поч ну да се граде. Тренутно се за вршава погон загребачке „Пли ве“ који ће ускоро запослити 60 нових радника, а када се буде изградила и друга фаза, посао ће добити још око сто радника. У овом погону произ водиће се козметички препара ти, а радиће углавном жене.
Да Чаковец и његово шире подручје корачају бржим тем пом из неразвијености од дру тих комуна у овој Републици, товоре и подаци о бржем при вредном расту од просека У СР Немачкој. Ако се развој
настави таквим темпом, Чако вец неће још дуго имати ста тус неразвијене општине. Ус коро, то ће постати развијено подручје кроз које ће пролази ти ауто-пут који ће средњу Европу повезивати с Јадраном, а такође и један крак будућег југословенског нафто вода.
За изградњу објеката у Међу мурју највећи интерес показа ле су загребачке радне органи заџије „Раде Кончар“ и „Пли ва“, затим Ливница из Вараж дина, „Горење“ из Велења, „Феромонд“ из Доњег Краљев ца и други колективи.
— Без обзира на евидентан интерес многобројних фактора да на овом подручју граде сво је погоне, нашем будућем раз воју морамо да посветимо највише пажње с аспекта сопствених могућности. Највећа пажња биће усредсређена на развој текстилне и грађевинске индустрије, затим саобраћаја, али и пољопривреде. С обзиром на то да у земљама широм западне Европе ради више од 16.000 Међимураца, колико и у овом крају, плани рани привредни бум много ће значити за њихов повратак каже Катица Ковач. — Поред тога, близу 6.000 житеља овог краја привремено регди у дру тим републикама, пре свега У суседној Словенији. Зато ће отварањем 600 нових радних места годишње, а то значи до 1980. године око 3.000 нових упосленика, бити створене мо
гућности да се проблем запош љавања, пре свега повратника из иностранства, реши на најбезболнији начин.
Брзи развој металске инду
стрије треба да се заснива на ,
чврстој кооперацији с партне рима афирмисаним на домаћем тржишту. Улогу носиоца развоја имаће колектив „Мета лац“ у којем ће се до краја деценије запослити још око 500 радника. У овој радној ор гтанизацији производња ће се усмерити на машине-алатљике које се данас још увек уво зе. Производња трафо-котлова и контејнера у „Феромонту“ из Доњег Краљевца ће се утростручити. Слично ће бити и у „Међимурским угљенокопима“ чији рудари све више постају индустријски радници, прави специјалисти за производњу беле технике.
'
И у грађевинарству ће годи тање око 100 нових радника добијати посао. Међутим, изу зетна пажња планера посвеће на је и развоју пољопривреде. Маиме, од плодних ораница и пашњака овог подручја до са да се имало мало користи. У наредном периоду прољоприв редни план предвиђа, пре све га, финализацију производње у сточарству и ратарству. По љопривредници који ће се вра ћати из иностранства добијаће изузетно повољне кредите за производњу млека, воћа и поврћа, изградњу фарми за товљење свиња, телади и пилића. С. ФЕСТИЋ
ПРЕДНОСТ ИНДУСТРИЈИ: Индустријска зона у Чажовецу добија своју физиономију
УАРУЖУЈУ СЕ ТРИ АУТОПРЕВОЗНиКА2 Ускоро референдум о ин-
тетрацији _ „Лозницатран-
спорта“ из Лознице, „7.
јула“ из Шатца ж „Стреле“ из Ваљева
После вишегодишњих настојања и девет неуспелих покушаја, удруживање аутосаобраћајних радних организација „Лозницатранспорт“ из Лознице, „“. јула“ из Шапца и „Стреле« из Ваљева, најзад је постало сасвим извесно. После вишемесечне дискусије у основним организацијама удруженог рада прихваћен је елаборат о удруживању на основу чега су самоуправни органи донели одлуке о расписивању референдума који ће се одржати за неколико дана у све три радне организације.
Сложена организација удруженог рада носиће назив „Западна Србија«, седиште ће јој бити у Ваљеву, удружиће три радне организације, које имају 500 аутобуса и 300 теретних и 150 прикључних возила чији је обим услуга само у једном дану 120.000 путника
и 4.000 тона терета. Ово ће би ти четврта по економској снази и величини организација удруженог рада у Подринско колубарском региону, са близу 4.000 запослених и укупним приходом од 800 милиона динара у овој години.
. Заједничком набавком репродукционих материјала (200 милиона у овој години), заједничким сервисирањем возила, смањењем непотребних полазака и времена чекања, уштедеће се близу десет милиона динара годишње. Овоме треба додати економске ефекте престанка нелојалне конкуренције (која је досада раздирала односе им наносила непроцењиве штете), боље коришћење капацитета, типизацију возног парка, заједничко планирање развоја... |
— У ваљевској „Стрели“ пре длот о удруживању је са одушевљењем прихваћен — рекао нам је помоћник генералног директора, Пуниша Ранковић, додавши да се ово расположење у потпуности односи и на ООУР ван подручја региона — у Аранђеловцу, Лазаревцу, Обреновцу и Сре-
ет аа М. ЈОЦИЋ
ТУЗЛА Прва фабрика у општини Калесија
Фабрику картонске амбалаже подиже тузлански „Универзалљ“, а биће саграђена за зцест месеци
Овог месеца поставиће се темељи фабрике картонске ам балаже у Тојшићима, код Калесије, првој фабрици у овој општини која је и званично најнеразвијенија у Босни и Херцеговини. Фабрику поди же тузлански „Универзал“, а објекат ће бити завршен за шест месеци. Укупне инвестиције су 70 милиона динара, а У фабрици ће посао добити 150 радника што ће делимично ре шити и проблем незапослености у овом крају. Иначе, у це лој општини, која има 36.000 становника, сталан радни однос има само 900 радника.
— Ово је значајан објекат који треба да „повуче“ бржи развој наше општине — каже Салих Жамзић, председник Скупштине општине Калесија. Изградњу фабрике прило зима помажу и радници са овог подручја привремено за послепи у иностранству. До сад је њих 40 орочило 1,5 милиона динара. Они су тако се би обезбедили нова радна мес та када се врате у домовину. Већина ових радника је 6ез потребних квалификација, али ће проћи кроз курсеве и специјализацију чим се запосле. Ку нс.
ШТИП
УВЕЋАНЕ ОБАВЕЗЕ УМАЊИЛЕ
ПОСЛОВНЕ РЕЗУЛТАТЕ |
Иако боље послује, Модна конфекција „Астибо“ има све мање средстава за прошмрену репродукцију и фондове. — Само обавезе за неке интересне заједнице увећане за 50 одсто
Нешто више од 3.000 радни ка Модне конфекције »Астибо“ из Штипа у периоду од јануара до септембра ове го дине радило је у прилично сложеним условима привређивања. Али, то није омело овај релативно мали али све више афирмисани колектив да ос твари изузетне _ резултате. Међутим, колико су радници поносни на постигнуте успехе, толико су и незадовољни: радило се боље него до сада, квалитетније, ко ефицијент обрта средстава био је кудикамо бољи, а колектив опет нема довољно средстава.
— Наше пословање, — каже Михајло Нетков, генерални ди ректор, одвијало се у услови ма када и поред евидентних напора — није дошло до тако потребног удруживања рада и средстава између производних и трговинских радних ор танизација. Међутим, наш ко лектив посебно забрињавају увећана издвајања за друштве не потребе. То је довело до то
Ра да ослаби наша репродук тивна способност.
Речи директора »Астиба“ најбоље потврђују бројке: у односу на исти прошлогодиш њи период, ове године за девет месеци укупна давања до сегла су 12 милиона динара. Само за неколико самоуправних интересних заједница ула гања која иду на терет лич них доходака (а не она која се обрачунавају на основу ли чних доходака) повећана су са 2,3 на 3,3 милиона динара. Ако се свему овом дода и то да је дошло до смањења трошко ва по јединици производа, укупна добит, која је резултат економичнијег рада, у органи зацији удруженог рада је не оправдано умањена.
А да су радници „Астиба“ за првих девет овогодишњих ме сеци и те како добро послова ли потврђују показатељи: про дуктивност рада повећала се за 15 одсто па тако овај колектив, заједно са „Муром“ из Мурске Соботе бележи најве ће повећање продуктивности
у овој грани у том периоду. Укупна производња повећана је за 21 одсто, укупан приход за 14,6 одсто и сада износи 325 милиона динара. За девет месе ци доходак, који износи 93 ми лиона динара повећао се у од носу на исти прошле године за 23,6 одсто.
— Све ово указује да се ра ди о релативно добрим посло вним резултатима, али нас за брињава изузетно неповољан однос у глобалној расподели између друштвене заједнице и радне организације — истиче "Михајло Нетков. — Јер, дохо дак расте по стопи 'од само два одсто, а законске обавезе чак су се увећале за 70 одето. Ако се зна да лични дохоци У про секу расту за 15 одсто, што је одраз раста продуктивности рада, онда се јасно види да се оваква расподела одража ва и на фондове, А остатак за фондове ове године је пет пу та мањи него у истом периоду лане и износи само нешто из над милион динара. ;
И. БОЈАЏИСКИ
ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ
За две године 300 младих у СК
Број чланова ССО се са 1.560 повећао за две године на готово пет хиљада
Млади горњомилановачке оп штине су на изборној седници сумирали двогодишње резултате. У овом, релативно кратком времену, број члано ва се са 1.560 повећао на готово пет хиљада. Међутим, бит ка још није завршена: још увек око пет хиљада младих од 14 до 27 година нису укљу чени у рад омладинске органи зације.
Упоредо с акцијом омасовљења омладинске организаци је, настојало се и да што ви ше младих добије књижице
"Савеза комуниста. За протек
ле две године више од 300 мла дих примљено је у Партију та ко да их сада има преко хиљаду. — И поред тога што је у про теклом периоду било и пропу ста. можемо слободно рећи да смо заиста много урадили на
организационом консолидовању наше општинске организа
·"ције, на сређивању међуљуд
ских односа и другом — ка же председник Општинске кон ференције ССО, Милисав Мир, ковић. — Постигнути резултати не само да су бољи и већи. од ранијих, већ су они исто времено подлога и гаранција за даљу стваралачку активност младих читаве комуне.
| :Е.
ШАБАЦ
" Завршава се нови хотел |
Иначе, хотел ће бити „Б“ категорије м располагаће са 264 лежаја. Имаће салу за симпозијуме, снек-бар, саљу за младе, барове, по. словницу Београдске банке, фризерски апотеку и друге објекте. Верујемо, зато, да убудуће пословни партнери штабачких радних организација неће морати да смештај траже у Бањи Ковиљачи или Сремској –
У Шапцу ће ускоро бити отворен први послератни хотел, Овај велелепни и савремени објекат смештен је у центру града, на будућем Тргу револуције. " __— Отварање хотела „Слобода“ обавиће се на свечан начин јануара идуће године у 0квиру прославе 30-тодишњице постојања и рада нашег колектива — каже Боривоје Тошић,
директор Угоститељског предузећа „Сава“. —
салон,
МОСТАР
Формиран Савез за заштиту човекове средине
Пре неколико дана у Моста ру је формиран Савез за заштиту човекове средине.
— Један од најважнијих задатака Савеза је да кроз друштвену активност обезбеди ва спитно-образовну делатност каже председник Секције за заштиту човекове средине при Општинској конференцији ССРН, Јаков Пехар. — Васпи тање грађана и подизање њихове еколошке свести потребно је ради спречавања деградације средине, Поред тога, на ше акције дале би и велике економске ефекте, скупљање, на пример, разних отпадака и слично.
Б. Ш.
ПРИЗРЕН
Уз квалификацију и посао
У Школском центру СИЗ за запошљавање тренутно се школује 380
радника
На списковима Самоуправне интересне заједнице за запошљавање радника у Призрену налази се 3.200 незапослених, од чега највише неквалифико ваних — 1.787, затим полуква лификованих (306), квалификованих (663) и са вишом спре мом пет. Самоуправна интересна заједница за запошљавање у свом Школском центру оспособљава раднике за занимања која су тренутно тражена и која им обезбеђују посао. Тако је само за последња два месеца 120 радника стекло ква лификацију, а тиме и посао.
У Школском центру „ове заједнице тренутно квалификације стиче 380 радника, Звање металостругада стећи ће 240 радника. За погон ткачнице „Принтекса“ школује се. 60 а за подолитере грађевинског предузећа „Рамиз Садику“ 80 радника. Поред тога, формира ни су и шестомесечни курсеви
за конфекционаре који раде
у Призрену, Сувој Реци и Дра гашу. Такође, отворена су и два течаја за вез у Призрену и Иснићу, недалеко од Пећи. М.
2 ВАРАЖДИН
АВЕ ДЕЦЕНИЈЕ ПРВЕ САМОУСАУГЕ
У „Иванечком магазину“ одржана је пре некорико да на пригодна свечаност којом су радни људи овог ко лектива обележили 20-тодишњицу отварања прве продавнице на принципу са моуслуживања у нашој зем љи. Наиме. нови облик тргтовања и снабдевања грађа на почео је први пут код нас да се примењује у малом месту Иванец, недалеко од Вараждина. _ ;
Иначе, данас у нашој зем љи ради 3.475 продавница које. послују на принципу |
с. л.
7
самоуслуживања,
КАВАДАРЦИ
Уз нове оојекте и –
школовани кадрови
Резерве никла, кобалта тч гвожђа процењене на више од 110 милмона тона. — За нове индустријске капацитете уложиће се 187 милиона долара, — Девизниц приход будуће топионице „Фени“ процењен на 90 милмона долара.
Крајем ове деценије Кавадарци, град грожђа и чувених вина постаће значајан индустријски центар и један од нај већих произвођача никла у Европи, У непосредној близи ни овог града, у коме данас живи око 25.000 становника, по дижу се нови индустријски 06 јекти Македоније — рудник Ржаново са резервама никла, кобалта и гвожђа које су стру чњаци проценили на више од 110 милиона тона, топионица фероникла „Фени“ у којој ће се тодишње производити 64.000 тона фероникла, односно 16.000 тона никл-метала и сепарација капацитета 1,4 мили она тона никл-концентрата и 600.000 това концентрата железа. Отварању тренутно највећег градилишта у Македонији, на коме сада ради више сто тина радника из седам југословенских радних организација, претходиле су дуготрајне припреме (више од 18 година) а на изради техничке и економске документације радило се од 1967. до 1974. годи не јер ће изградња свих обје ката коштати 187 милиона долара. То је једна од највећих инвестиција су македонској привреди, али ће та улагања бити вишеструко враћена јер ће само годишњи девизни приход „Фенија“ бити 90 ми лиона долара. 7
Средства за комплетну изградњу, рудника, топионице, се парације и пратеће инфрастру ктуре, без железничке пруге, обезбедили су Стопанска банка и Југобанка седиште У Скогљу и десет иностраних ба нака. Одукупно планираних и обезбеђених _ средстава иностране банке учествују са 87 од сто.
— Изградња „Фенија“ пред ставља _ градитељски подвиг
који захтева ангажован, стваралачки и одговоран _ однос свих оних који учествују у ње _ говој реализацији. Предвиђено је да сви објекти буду предати у употребу 1979. -тодине,- | а у њима ће се запослити 2,500 радника, Готово 80 одсто уку пне производње пласираће се на конвеџтабилно _ тржиште — истиче Ђорђе Русковски, 18 нерални директор „Фенија“. У руднику Ржаново подзем_ ном експлоатацијом добијаће се два милиона тона руде го дишње, од чета 1,400.000 тона концентрата никла, а остатак твожђа. У прво време концен трат гвожђа испоручиваће се нашим или страним железа“ рама, док ће се све количине концентрата никла прерађива ти У топионици „Фенија“, Та ко. ће, са производњом 0Д 16.000 тона никла годишње из „Фенија“, наша земља бити сврстана међу водеће произво ђаче овог метала у Европи на бази коришћења _ сопствених сировина. Треба рећи да је це на никла на светском тржиш“ ту већ годинама међу најстабилнијим. у — Ови објекти знатно 59 утицати на мењање структу; ре привреде општине и Репуб лике. Упоредо са њиховом из“ градњом у граду ће бити подит нути им други објекти као еле ктро-машинска рударска шко ла у којој ће се школовати ка дрови за потребе „Фенија“ У других сличних објеката У Ма кедонији затим осмогодиш школа и дечији вртић и дом култуђе, а знатна _ средства уложиће се у здравство, СВЕ ови објекти биће изграде средствима из месног самодо“ приноса -- каже Јанаки МИ" цев, гредседнук Извршног ве ћа Скупштине општине Кава С. ПАШКОВСКИ
дарци.
КУЧЕВО
УКРАТКО
ТРАЂЕВИНСКО предузеће „Стиг“ из Пожаревца изгради“
ло је у Кучеву троспратну зграду са 16 комфорних ст Технички пријем зграде је завршен, а станари ће се у
до краја ове године. (М. П.)
ЂЕВЂЕЛИЈА
ФАБРИКА високофреквентне како се очекује на основу досадашњих показатеља, овогодишњи производни план од 60 милиона конден 1980. године овај колектив ће производити 110 милион затора и седам тона сребрне пасте. (Т. К.) :
НЕГОТИН ·
МЕШТАНИ села Велесница прикупили су с сом милион и сто хиљада динара и добровољним Рр пали канале у дужини од пет километара. Такође, ангажовали и на постављању водоводних цеви, па је Т домаћинстава добило питку воду. (Р. В)
СКРАД
ХИДРОЦЕНТРАЛА „Зелени вир“ већ је испунила о сте“ дишњи производни план. Нешто мање од месец дана пре 7 ми“ ка календарске године ова хидроцентрала произвела Је а лиона киловат-часова електричне енергије. (Д. М)
анова.
Ђевђелиј“ керамике У оста ариће затора. Д а конде““
0" амодопри“ адом иско“ они СУ 1 ако 11