Борба, 20. 12. 1976., стр. 9
20. ДЕЦЕМБАР 1976, — БОРБА — СТРАНА 8.
_ ОКРУГЛИ
СТО „БОРБЕ“, „КОМУНИСТА“ И КОНФЕРЕНЦИЈЕ ЗА ПИТАЊА ДРУШТВЕНОГ ПОЛОЖАЈА ЖЕНА. ЈУГОСЛАВИЈЕ |
Нерешени друштвени
проолеми најтеже
,
погађају раднице
Шта друштвено-политички радници, научници м непосредни произвођачи — трвенствено „лађе жене — предлажу и сугерирају да се чини за брже разрешавање садашњих положаја жене на. радном месту, у друштву ж породици. — Схватања, о положају жене
Настављамо објављивање извода из дискусије за Округлим столом о друштвеном-положају жене; који су, поводом 40-тодишњице излажења часописа „Жена данас , организовале редакције „Борбе“ и „Комуниста“. и Конференције за питања друштвеног положаја жена Југославије. Циљ ове расправе, у којој је суделовало пт--2» 40 политичких и научних радника и непосредних произвођача из свих република и покрајина, био је. да се осветле најактуелнији проблеми жене у друштву и породици и укаже на заостајање и недоследности у спровођењу ставова Десетог конгре'са СКЈ, Седмог конгреса Савеза синдиката Југослави-
ВАСКА ДУГАНОВА:
на селу
положаја
славије,
Још су јака малограђанска ехватања. о месту и улози жене
Припада:. генерацији која памти положај жене у прошлости. Нећу да упоређујем стање ствари онда и сада, то се не може поредити, али ипак... У старој Југославији било је тек 200.000 запослент жена, а данас их је милион и 600 хиљада. У Македонији, у оно време, било је 80
одсто неписмених жена, а образова- ,
ње на вишим школама било је привилегија деце имућнијих родитеља. Данас на Универзитету у Скопљу преко 40 одсто студената су девојке. Када је пре две године Конференција за друштвену активност жена спровела анкету са преко хиљаду девојчт га које су завршавале осмогодишњу школу, ниједна од њих 1ије изразила жељу да остане код куће и прекине школовање да би се посветила искључиво домаћинству. Све су хтеле да уче и даље, да постану инжењери, правници, лекари, новинари, квалификовани радници у привреди. То значи да се данашње девојка не опредељује да чека „принца из бајке“ који ће јој обезбедити будућност и животну егзистенцију. нето жарко жели да се од 'заније младости припреми за животни позив који ће јој омогућити независан и равноправан положај у друштву и породици. Чак и положај жене на селу није више онакав какав је био у прошлости. Деведесет и пет одсто насељених мест, у Макелонији, а то је карактеристика за читаву Југославију, добило је електричну енергију. Око 80 одсто насељених места имају здраву пијаћу воду, У домаћинствима се користе електрични апарати, електрични шпорети, машине за прање рубља...
Оно што боде очи јесте индолентан однос пр много чему, што је допринело да понегде --оново преовлада малограђанштина што нуди таква „решења“ положаја жене која су т за Савезу комуниста. За однос према жени нису довољне само прокламације, већ свакодневни рад на ноиховој реализацији. Само на тај начин могуће је супротставити се конзервативним схватањима која су још присутна у породици и друштву. Изгледало је да су она била савладана силом револуције, али су касније, у време либерализма, поново оживела. Отуда и покушаји да се докаже како се друштву више исплати да се жена „врати у кућу и чува децу“, или да се поистовети
ЕЛВИРА МАНДИЋ: |
плаве малограђанска
положај жене укључене у друштвену производњу са положајем женедомаћице. Наравно, нико данас неће отворено да каже да жена није способна за овај или онај посао, али ће да лије крокодилске сузе због њеног тешког положаја у породици, домаћинству, 36. чега је „не треба оптерећивати“ још и друштвеним пословима, „роблемима и задацима. То су они који се не труде да се поведе брига о томе „ако жени омогућити да се она растерети обавеза У породици и домаћинству, да се обезбеди смештај за децу, друштвена исхрана, итд. На тим питањима Савез комуниста и све субјективне снаге треба, уверена сам, да поведу најширу битку како би се, пре свега, рашчистило са конзервативним схватањима и код мушкараца и код жена. Већ годинама, заправо дегенијама нико се тиме организовано не бави. Дозволили смо да нас пресхватања о улози и месту жене у друштву, схватању која нам на разне начине подмећу потпуно туђа и неприхват-
_ љива решења.
Била сам, на пример, шокирана кад сам видела каква је реакција поводом једног мог излагања на 72левизији Београд, у забавној емисији — „Реч по реч«. Емисија је била посвећена 8. марту и Међународној години жена. Највећим делом била је посвећена положају жене. И тако, учествујући у разговору, реч по реч, говорила сам о томе да се данас код мг:тих људи и ти односи у породици мењају, наводећи и пример мог рођака, у чијој се кући послови не деле на „мушке« и „женске“. Говорила сам и о томе да омладина данас нема више никаквих предрасуда кад се ради о подели рада у породици.
Водитељ ме је том приликом упитао како ја организујем поделу послова у породици. Рекла сам да имам два сина и да од првог дана
мог брака влада принцип да у поро- ·
дици нНико не може да има само права или само обавезе. Такво схватање пренели смо и на децу. Синови су студенти. Један је у породици задужен за набавку, други се стара о вешу и помаже у другим кућним пословима. Шта се десило после те емисије Дуго деца нису имала мира ни на факултету, ни код куће. Стално су их звали телефоном и питали који детерџент употребљаваји, шта набављају за
Како створити
Проблеми радне жене су многоброј:..1 а ј: бих се осврнула само на значај и улогу материјалних услова чије би побољшање омогућило веће ангажовање жена у друштвено тполитичком животу. Наиме, жена би тако добила више слободног времена, које сада већином „ристи за обављање ситних и непродуктивних послова ~“ дома! „аству.
Свима нам је познато да је У Последњих десетак тодина највеће промене у домаћинству унела машина за прање рубља. И то је значајно, али би с гледишта друштва и слободног времена жене било далеКо рационалније да смо на време створили мрежу савремених перио-
ница рубља, са квалитетном услу“.
том. Но то је сад, зероватно, немогуће спровести, пошто је огроман број домаћинстава већ уложио отРромна средства у абавк“ ових машила 3, прање рубља, и поштс је КОД нас развијена њихова масовта произволња.
Женама би, можда, донело највише слободног времена ортанизовано "лвање проблема исхране породице, како њених запослених чланова на оадном месту, ако м деце у школским и предшколским ус“
"више слободног времена.
тановама за дневни боравак. У свему томе смо тек на почетку. И поред тога што је већина радних организација увела топли оброк, жена је најчешће и даље приморана да припрема _ комплетан и највећи дневни обрсх за породицу, по повратку са посла. Ако би се омогућило да жена 5 дана недељи припрема само мањи додатни оброк хране, фогц њеног слободног времена био би знатно могућност за веће ангажовање у самоуправљању и друштвено - политичком животу. 5
Услужне делатности у све већој мери заостају са развојем потреба, нарочито оне које треба да буду од највеће помоћи домаћинству: чишћење стана, пеглање, »азне оправке, итд. Та делатност се развија стахијски, не предузимају се стимулативне мере, постоје једино појелиначне инититативе којима и не могу решавати све акутнији проблеми што потпунијег подмири-
вања потреба личног и друштвеног
стандарда грађана. |
Због тота сматрам да би месне зајелнипе и конференције жена; заједно с надлежним органима оп-
већи, а тиме и'
је и одговарајућих докумената усвојених у републикама и покрајинама. :
У данашњем броју „Борба“ и „Комунист“ доносе скраћена излагања Васке Дуганове, делегата Скупштине СФРЈ и члана Председништва Савезне конференције ССРНЈ, Надире Даци, делегата Покрајинске конференције Савеза социјалистичке Душана Богданова Сенка, потпредседника Већа Савеза синдиката Југославије и Марије Звекић — Мишколци, члана ЦК СКЈ и члана Председништва Конференције за питања друштвеног положаја жена Југославије и Елвире Мандић, секретара за занатство, комуналну и стамбену привреду Привредне коморе Југо-
омладине Косова,
НЕ ЗАБОРАВЉАМО ПОЛОЖАЈ ЖЕНЕ У ПРОШЛОСТИ: Васка Дуганова,
кућу, итд. А што се тиче оног мог рођака, њему су за Осми март донели цвеће, тако некако као за празник жена.
„У свему томе није ме зачудио примитиван однос појединаца, већ Савеза студената или Савеза социјалистичке омладине који нису искористили прилику која им се пружила, да разјасне каква су марксистичка схватања у вези са овим и
ставови у резолуцијама Десетог кон-.
греса. Дакле. пропуштена је шанса да се на један ненаметљив начин расправља о малограђанским схватањима. Иначе, не могу да схватим како у организацијама удруженог рад, где ради већина жена, руководећа места припадају мушкарцима. Није ми јасно како се то дешава у самоуправном систему, где запослени сами бирају и предлажу кандидате за сва руководећа радна места и органе управљања, почев од директора, па до других падних места2
Зар је могуће да жене не бирају жене Дошла сам до сазнања да има и некарадних схватања код самих жена да „женска глава није за све послове“, а има и тога да жена, у име свог достојанства, сама неће да се гура, нарочито када поседује неке квалитете. Такође, она није спремна ни на компромисе,
Иначе, из искуства могу да кажем: ако се жена прихвати неког радног места и неког задатка, она ће га до краја извршавати,
Систем самоуправљања и делегатски систем У 'ашем друштву створили су услове да жене могу активно да учествују у процесу одлучивања — шго треба потврђивати и развијати до највеће могуће мере.
ЗАБОРАВЉЕНИ СЕРВИСИ ЗА ПОМОЋ ПОРОДИЦИ: Елвира Мандић
штина“ и регионалним коморама требало знатно више него до сада да се ангажују, доприносећ:. бржем развоју услужних делатности, покретањем конкретних акција.
Верујем да је баш сада тренутак де се то учини, јер су све општине обавезне да донесу планове и програме развоја до 1980. године. У овим плановима значајно место би морала да 3 'зме мала ивреда која би, сем подмирења поменутих потреба, требало да повеће могућно“ и и запошљавања, посебно жена.
“
ИНИЦИЈАТОРИ РАЗГОВОРА ЗА ОКРУГЛИМ СТОЛОМ: Душан Богавац, Никола Бурзан, Хајра Марјановић
Мехмед Тоцкић
МАРИЈА ЗВЕКИЋ — МИШКОЛЦИ: 'Одланчни произвођачи, анонимне као самоуправљачи
За нас нема дилеме да је друштвени положај жене дубоко суштинско питање целог друштва. Потврђује се то у нашој пракси. Исто тако и „сељачко питање“ у нашим условима има ту димензију. За даљи развој самоуправних социјалистичких продукционих односа у целини, а посебно у пољопривреди и на селу, намеће се питање: како остваривати оно основно уставно начело за које смо се определили и које смо разрадили у Закону о удруженом раду. Наиме, да пољопривредни произвођач, при том увек мислим и на пољопривредног произвођача — жену, дође у основи у исти друштвено-економски. самоуправни положај у коме су и радници у удруженом раду. То је једно од суштинских питања наше савремене класне борбе, превођење радног сељаштва у радничку класу, и то удруживањем рада, средстава и земљишта,
Имајући у виду забележене успехе, а посебно сложеност услова У којима су постигнути резултати на социјалистич м преображају пољопривреде и села, осврнула бих се и на данашње стање у области производње хране и на друштвеноекономске, социјалне и друге проблеме у нашем селу. Ово је мање-
ИСТРАЈАЋЕМО У АКЦИЈИ: Ма-
рија Звекић — Мишколиц
више познато, поготово нама који
учествујемо у овој дебати. Више од 50 одсто активних пољопривредних
произвођача чине жене. Па ипак, оне су сасвим симболично (или готово никакс у појединим срединама) укључене у друштвено-економска и самоуправна збивања, још мање у друштвено-политички живот. То значи да баш у овом домену живота, а посебно у друштвеној афирмацији жене на селу, морамо ићи брже и организованије, поготово сада кал водимо непосредну политичку акцију, рекла бих и борбу, за оживотворење Закона о удруженом раду у целом нашем друштву. Јер, овим Законом се непосредно обезбеђује уставно начело да једино рад и резултати рада одређују положај сваког радног човека у нашем друштву, па и жене на селу, што досад одиста није било. Рад и резултати рада жена пољопривредних произвођача веома су евидентни, али оне у укупном нашем политичком живот. и политичком си-
стему остају засад анонимне. Мора-
мо чинити одлучне продоре како би се мењало овакво недопустиво стање. Јасан је пут којим треба ићи да бисмо постигли то да наша жена на селу одиста постане равноправни самоуправљач у нашем друштву. То је удруживање, пре свега рада. Није увек неоправдано, иако и тога има, да тај имовинско-правни однос на неки начин успорава ослобађање жене. Међутим, наша пракса потврђује да је то могуће ако не везујемо комплетно удруживање, ако
'" не захтевамо да она удружује и
рад, средства, па и земљиште.
Ако превасходно кажемо да рад одређује положај човека, онда се треба заложити за то да жена пољопривредни произвођач удружује свој рад. Онда ће то бити ирелевантно ко је формални носилац власништва на земљишту.
Коначно, цео процес социјалистичког. преображаја пољопривреде и села не може да тече брзо, јер је омеђен низом објективних и субјективних околности. Има ту доста традиционализма, конзервативизма, има и разних идејних струјања на селу са којима се, по мом уверењу, не хватамо на време и правилно у коштац.
Закључци Десетог конгреса нас обавезују да маса жена -пољопривредних произвођача не буде ван наших основних продукционих односа и нашег самоуправног система. ДУШАН БОГДАНОВ СЕНКО: Задатак целе радничке класе
Масовније укључивање жена у друштвено-производни рад је саставни део целокупне борбе наше радничке кл:се за социјалистички развитак и ослобађање рада. Чињеница је, такође, да се многи нерешени проблеми у друштву најтеже одражавају на друштвени положај и рад жене. Отуда је борба за социјалистичке самоуправне односе, за бржу модернизацију оомзводних снага и ослобађање рада прави пут и за што „еодложније укљунивање жене у удружени рад. Тежи физички напори у многим предузећима и професијама сигурно су само неки од разлога што успоравају радно и друштвено укључивање жена. Утврђивање правилних критеријума вредновања рада и довођење свих видова рада у исти друштвени и материјални положај такође је један од путева да се преброде многи социјални проблеми који се негативно одражавају на положај жене. И многг покренуте акције, које имају претежно социјално обележје, иако су у интересу свих радника-..роизвођача, од посебног су значаја за жене-произвођачс. Реч је, на пример, о много већој бризи о заштити на раду, друштвеној исхрани, бржем решавању стамбених питања, бризи о деци и правилном организовању и коришћењу дневног, недељног и годишњег одмора.
Слажем с. са оценом да је по-
следњих година повољнији тренд у погледу запошљавања жена. Али, наш курс је потпуније запошљавање чланова породице, које ће омогућити далеко брже решавање многих социјалних проблема.
Већ данас је међу студентима 45 одсто девојака, што ће у скорој будућности омо: „ити знатне промене, јер жене у производњи учествују са свега 16,8 одсто, а тек : ванпривреди чине више од 50 одсто запослених, Међутим. имамо 55 одсто жена с квалификацијом које раде на пословима за које нису стекле потребну спрему. ;
Није без разлога указано у овој расправи и на нека нерешена питања солидарности, као и заштите материнства. Мислим да је ова заштита добри: делом сведена на радну организацију и ужу територијалну заједницу и на њихове могућности, Због тога су организације у којима раде претежно жене у неповољнијем материјалном положају, јер имају више директних издатака и више друштвених и социјалних проблема који нису резултат и последица лошег рада. Зато сматрам да ћемо промене у социјалном систему морати да повежемо са широм акцијом, широм друштвеном солидарношћу.
Исто тако, и акције на ширењу установа за збрињавање деце, док су родитељи на послу, веома се споро остварују. Истина, од 1968.
НАДИРА ДАЦИ: Женска омлалина све активнија
Савез социјалистичке омладине Косова све више преузима иницијативу у организовању конкретних акција у свим сферама нашег друштвено-политичког живота. Општенародну одбрану и друштвену самозаштиту Савез социјалистичке омладине схватио је Као озбиљан идеолошко-политички задатак који захтева сталан и континумран рад. " Полазећи зд овога, он развија богате акције на оспособљавању свих делова омладине, а такође и женске. :
Идејно-политичким _– образовањем путем) школа, које је организовао
ОМЛАДИНЕ:. Надира Дама
Покрајински комитет Савеза комуниста, обухваћен је велики део женске омладине. Тако је међу 19.000 младих из основних организација удруженог рада, школа, факултета и из месних заједница, учествовало и 5.000 девојака.
Пре неколико година женска омладина, а нарочито она ван школа, У месним заједницама, оспособљавана је на курсевима прве помоћи, а сада се ова форма тако усавршила, да се оспособљавање женске омладине развија у месним заједницама и на војним вежбама.
Такође, у оспособљавању омладине за општенародну одбрану и друштвену самозаштиту велики значај и улогу имају и друштве. е организације које обухватају омладину, и мушку и женску, као што су Народна техника, извиђачи, Феријал-
ни савез и остали.
ВИШЕ ЗАПОСЛЕНИХ, АЛИ И КВА ЛИФИКОВАНИХ: Душан Богданов Сенко
чинимо нешто више, али су те акције неадекватне, Средства се често користе за друге сврхе или се граде сувише скупи објекти. Испоставља се, у ствари, да би се у ове сврхе могло издвојити и далеко више друштвених средстава, само се на овом важном задатку т;р ја боље организовати и унети више сигтема и плана. Ове установе треба да буду доступне пре свега онима којима су чајпотребније, а то значи првенствено деци запослених радника и осталих ралних љулнми, Припремили: Наташа ЂУРИЋ Душан БОГАВАЦ