Борба, 24. 12. 1976., стр. 1
ГОДИНА 1У
звоспар = РА 349
Веув)џећ је 7)
" к
БЕОГРАД
Директор Светозар Тадић
Главни и одговорни уредник Никола Бурзав
Узеђује релакпијски когегијум
ЦЕНА 2 ДИНАРА — РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ
у
475
ПРОЛЕТЕРИ СВИХ ЗЕМАЉА УЈЕДИНИТЕ СЕ
Петан, 24. децембар 1976. | |-- О | |. А
ОРГАН СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ
кур У
Први број „Борбе“ органа Комунистичке партије
Југославије изашао је у Загребу 19. фебруара 1922. 13. јануара 1929. забрањено је излажење „Борбе а чланови редакције осуђени на затвор и робију.
| У народноослободилачком рату „Борба“ поново излази и то у Ужицу од 19. октобра до 27. новем-
бра 1941. а у Дринићу ол 1. октобра 1942. до 27. фебруара 1943.
Од 15. новембра 1944. „Борба“ наставља излажење у ослобођеном Београду а од 22. марта 1948. и у Загребу Од 9. јуна 1954. „Борба“ је орган Социјалистичког савеза радног народа Југославије.
ПОВОДОМ ХАПШЕЊА САНТЈАГА КАРИЉА У МАДРИДУ
ИЗЈАВА ПРЕДСЕДНИКА СКЈ
ДРУГА
ЈОСИПА БРОЗА ТИТА
Хапшење Кариља предетавља отпор стварној. демократизацији
Савез комуниста Југославије ч југословенска јавност сматрају неопходним да се генерални секретар КП тусти на слободу
„Са изненађењем и великом забринутошћу сазнао сам о хапшењу генералног секретара Комунистичке партије Шпа није, друга Сантјага Кариља. Лишавањем слободе овог, у нашој земљи и у читавом сви јету, познатог борца, против фашизма, за демократска и људска права и слободе. до-
ведене су у питање наде ко-
је су демократске снаге ције лог свијета полагале у процес демократизације Шпаније. У
хапшењу Сантјага Кариља и непризнавању грађанских пра ва предсједници КП Шпаније Долорес Ибарури и генерал ном секретару Сантјагу Кари
љу, видимо прије свега отпор стварној демократизацији политичких прилика у Шпанији. Инспирисан идеалом ствара ња нове демократске Шпаније, Сантјаго Кариљо давао је и даје свој велики лични доп ринос у борби за права радничке класе, слободан и неза висан развој свих народа Шпа није „Због тога. Савез комуни ста Југославије и цјелокупна југословенска јавност сматрају неопходним да се Сантјаго Кариљо пусти на слободу и да му се омогући да настави са активним учешћем у започетом демократском преображају Шпаније“.
САОПШТЕЊЕ САВЕЗНОГ ИЗВРШНОГ ВЕЋА
Огорчење и заоринутост
у
угослави и
Неодложно пуштање на слободу Сантјага Кариља треба да буде неизбежн» ч прва мера штанске владе
Савезно извршно веће је са о горчењем и забринутошћу сазнало за вест да је по налогу
шпанске владе у Мадриду прексиноћ ухатипен Сантјаго Кариљо, генерални – секретар
Комунистичке партије Шпани је.
Својим доследним антифашистичким и антифргнкистич ким ставом и упорним залагаЊем за демократски преображај своје земље. Сантјаго КаРриљо је стекао у југословенској и међународној јавности висок углед истакнутог борца за демократску Шпанију, а ти ме и за укључење Шпаније у конструктивну међународну сарадњу.
Савезно извршно веће је ду боко уверено да овај корак шпанске владе че може водиТи ствадању неопходног ши зет поверења у њене изјаве
Протест
о даљим демохратским ироменама и суштинском превазила жељу фашизма, односно фран кизма, који је шпански народ током низа година вештачки одвајао од европских и других народа.
Савезно извршно веће сматра да неодложно пуштање на слободу Сантјага Кариља и исправљање тим путем једног погрешног корака, који се може показати кобним и довести у питање досадашње резултате позитивних промена. представља неизбежну и прву ме-
ру која — у низу других за које се опредељује шпанска демократска јавност — треба
ла успостави неопходно поверење и врати Шпанији достојанство демократске земље. као и углед и улогу У међународним односима, који она заслужује. (Танјуг)
Савезне
конференције ССРНЈ
Јавезна конференција ССРИЈ
јуче у име вишемилионског
жетва ССРНЈ и свих рад~ људи и грађана и свих на Рода и народности Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. изразила најдубље огорчење и забринутост Поводом хатипења тенералног Секретара КП Шпаније Сантјата Кариља.
„Овај акт шпанских власти
— истиче се у саопштењу Савезне конференције ССРИЈ —
најозбиљније. угрожава досада шта настојања антифранкистичких и антифашистички» снага за демократизацију политичког живота У Шпанији.
Протестујући против овог по ступко шпанских власти, најенергичније захтевамо неодло жно пуштање па слободу гене ралног секретара КП Шпаније Сантјага Кариља, кад и свих друтих политичких затвореника који се боре за демократску и слободну Шпанију“.
а ши за ИВЕ Ила ОБАВЕШТЕЊЕ ЧИТАОЦИМА:
Следећи Радио | у четвртак,
и ТВ-лодатак објављујемо 30. децембра
о _______--–--
и нв -—=—=_—=
ОСУДА И ПРОТЕСТИ СВИХ ПРОГРЕСИВНИХ (НАГА ШПАНИЈЕ
" У затвору м шест чланова Извршног комитета ЦК КП Шпаније ч Кариљов лични секретар. — Сви, ужталишенм биће предати „суду јавног реда“.
Полмитијске снаге запоселе све кључне тачке у Мадриду како би спречиле нове демонстрације
(Мадрид, 22.
децембра, Танјуг — Јаке полицијске снате и
бројне патроле запоселе су данас све кључне тачке у Мадриду,
како би спречиле нове демонстрације због синоћњег
хапшења
генералног секретара шпанске Комунистичке партије Сантјага
Кариља.
Кариљово хапшење наишло је ва осуду и аротесте свих демократских снага у овој земљи. Очекује се да би данас могло да дође до протеста и штрајкова, митинга и уличних манифеста-
ција,
| Према саопштењу — полиције шесторица чланова Изврш ног комитета ИК КП Шпаније, као и Кариљов лични секретар. који су ухапшени синоћ истовремено када и Кариљо, још се налазе у затвору, и би ће предати надлежном _ мадридском „суду јавног реда“.
Ухапшени руководиоци КП Шпаније налазили су се у тре нутку полицијског препада на састанку са Каријвом.
То су чланови Извршног комитета: Симон Санчес Мон терт Жајме Паљестерос, Мануел Аскарате и Билар Бра во, затим секретар Мадридеког партијског комитета Вик тор Дијас Кардијел, генерални секретар КП за Галицију Сан тијато Алварес и лични секре тар Кариљо Хулио Арпстисабал. Већина од њих има дуг роби јашки стаж. Монтеро је у Фра нковим тамницама био скоро 16 година. Алварес 10, Кардијел 8. Џосле летошње амнести је полиција је била престала да их хапси и прогони. Зато се и очекивало да ђе после са слушања у полицији бити од мах пуштени на слободу:
Демонстрације у Мадриду
До касно ноћас улицама Ма дрида демонстриогло је неколико хиљада грађана, протес тујући џротив хапшења Кариља и тражећи његово пуш тање на слободу. Демонстран ти су се разишли тек у зору,
речне 5 ~ % Кариљо у
затвору Карабанчел
(Мадрид, 23. децембра) Генерални – секретар кп Штаније Сантјаго Кариљо одведен је данас у затвор Карабанчел, у предграђу Мадрида.
Ово је јавила штанска новинска агенција Европа —
прес. 57
јаку полицијску пратњу одве
ТАЛАС ПРОТЕСТА ПРОТИВ
ХАПШЕЊА: Сантјаго Кариљо
када су јаке полицијске снаге успеле да их растерају помоћу сузавца, димних бомби и пенд река.
Одмах пошто је ухашшен си ноћ у 18.40 часова, Кариљо је спроведен у гелералну с дирек цију мадридске полиције, У злогласни „ДГС“, Тамо је задр жан неколико часова али је, како се сазнаје, око поноћи уз
ден из те зграде, вероватно У неки од мадридских затвора. Покушај његове породице супруге и три сина — да сг састану са њим остегли су без успешни, јер им полиција то није омогућила. Ни њихова настојања да се састану са ми нистром унутрашњих послова нису уродила плодом. Власти су ноћас издале саоп штење о томе како је Кариљо ухапшен. Влада сада може Ка риља да изведе на суд због то га што је ушао у Шпанију без пасоша, али никако не може да га оптужи што је члан још увек. нелегализоване КП Шпа није и што је њен руководилац. После летошње амнести је такве клаузуле више ле пос тоје ни у шпанском кривичном законику. Највероватније ће _ власти покушати да протерају Кари ља из Шпаније, што би било исто тако апсурдно као штоје
(Наставак на 4. страни)
те аи и 5 Ман
ДАНАС СЕДНИЦЕ ВЕЋА СКУПШТИНЕ СФРЈ
Усвајање резолуције
о развоју
и буџета федерације
На. седници Већа република ч, покрајина говориће Џемал Биједић
На седници Већа република и покрајина делегати ће усво јити резолуцију о политици остваривања друштвеног плана Југославије у 1977. години и закон о утврђивању обима расхода буџета федерације за идућу годину. О овим локумев тима већ је постигнута потпу На сагласност републичких и покрајинских скупштина, а 0очекује се да ће о њиховом зна
чају говорити председник Са везног извршног већа Џемал Биједић,
Чланови овог скупштинског дома потврдиће више друштвених договора који представљају део средњорочногт плана развоја земље као и неколико заковских предлога.
Дневни ред Савезног већа Скупштине Југославије такође је обиман. Пред делегати-
ма ће се наћи више од три десет предлога закона. Између осталих. то су Предлог бу џета федерације за 1977. годиву. Предлог закона о условима и поступку санације, Пре длог закона о књиговодству, о јединственом матичном броју грађана. држављанству и више законских пројеката из области правосуђа.
| (Танјуг)
ОДЈЕЦИ ГОВОРА ПРЕДСЕДНИКА ТИТА
ИСТИНА 0 МЕСТУ И УЛОЗИ ЈУГОСЛАВИЈЕ
Индијски листови посебно истичу део говора о напорима несврстаних да очувају свој територијални интегритет
После првих извештаја у којима су доносили изводе из Титовог говора одржаног поводом промоције за доктора војних наука, листови у свету почињу да објављују коментаре у ко-
јима.
на основу анализа југословенског Председника, трети-
рају разне гспекте међународног положаја наше земље.
Тако „Франкфуртер алгемајне цајтунг“ констатује да је Тито са изванредном чврстином и одлучношћу одбио нетачне интерпретације о југословенском партизанском ра ту.
Франкфуртски лист затим закључује да је Тито нарочито оштро полемисао са ауторима бугарске књиге („Бугар ска у отаџбинском рату“) која „врви од произвољности и лажи“. То такође констатује и „Дојче цајтунг“ који подсећа да се таквим бугарским неистинама и лажима оспорава борба југословенских партизана за ослобођење своје земље. Док се и други западни лислови углавном баве деловима излагања југословенског Председника 0 том и неким другим аспектима оспоравања југословенске улоге у другом светском рату. штампа несврстаних земаља _ проналази У том излагању оне закључке који осветљавају спољнополи– тичка опредељења Југославије. Тако индијски листови „Хиндустан тајмс“ и „Патриот“ указују на Титову оцену да су „несврстане земље данас главни носиоци мира и равно правних односа у свету“. Сво је извештаје и коментаре индијски листови такође граде на овом делу Титовог говора у којем се говори о напорима несврстаних да очувају свој територијални интегритет. Такви напори спречавају реа кционарне снаге да се мешају у урутрашње ствари несврстаних земаља.
Кинеска јавност обавештена
ЈУГОСЛОВЕНСКО-СОМАЛИЈСКИ ОДНОСИ
Разговори Жарковић — (аматар Утврђен предлог . закона о буџету
Посебна пажња посвећена је развоју односа између две земље
Потпредседник Председниц:тва СФРЈ Видоје Жарковић водио је јуче разговоре са ге нералом Мохамедом Али Сама таром, првим потпредседником Демократске Републике Сомалије, министром одбране и ко мандантом сомалијске армије, који се налази у званичној и пријатељској посети СФРЈ.
Потпредседника _ Саматара, поред осталих личности, пратио је амбасадор Сомалије А-
! ли Хађихаша.
У дужем пријатељском раз говору извршена је размена мишљења о неким актуелним међународним питањима, као и о активностима несврстаних земаља у реализацији одлука Пете конференције несврстаних земаља у Коломбу.
Потпредседник Саматара де таљно је упознао потпредсед-
ника Жарховића са проблеми ма унутрашњег развоја своје земље.
Посебна пажња посвећена је развоју односа између две зем ље и у вези са тим изражена је обострана спремност за њи хов даљи свестрани развој и унапређење.
У разговору су учествовали: члан СИВ Стојан Андов, шеф Кабинета Потпредседника Председништва СФРЈ Лазар Максин, помоћник савезног се кретара за иностране послове Мирко Остојић, генерал-мајор Анте Крањац, начелник Упра ве у Савезном секретаријату за ипостране послове Душан Маринковић, самостални саветник у Служби за спољнополитичка питања Председни штва СФРЈ Марко Дробац.
Потпредседник Жарковић је
затим са супругом приредио у част потпредседника Демократ
ске Републике Сомалије Мохамеда Али Саматора и његове супруге свечани ручак, на коме су размењене здравице.
Ручку су, поред учесника У разговору присуствовали савезни секретар за народну од Брану генерал армије Никола Љубичић са супругом, секретар у Извршном комитету Председништва Централног ко митета Савеза комуниста Југо славије Александар Грличков, генерални секретар Председништва СФРЈ Славко Кухар, генерал-пуковник Енвер Ћема ловић, генерал-потпуковник Јанко Шушњар, као и лично сти које прате потпредседника Саматару. (Танјуг)
је о говору председника Тита јуче, извештајем агенције Хеинхуа у којем се у окс 400 речи пре свега констатује да је Југославија својом сопственом борбом, извојевала нај драгоценије ствари — слободу и независност “ да неће никада и никоме дозволити да их угрози. Агенција истиче да је одлучност југословенских народа да изборе слободу најва жнија гаранција за њихову не зависност и да постоје покушаји да се умањи југословенс ки допринос победи над фаши змом. Жеинхуа притом не помиње ко врши те покушаје, на крају се подвлачи Титова оцена међународне ситуације и неопходности јачања њених одбрамбених снага према разним притисцима и агресивним ција од стране реакционарних претњама, при чему нема инди кација о карактеру и правцима тих притисака и претњи.
Совјетски листови „Шравда“ и „Краснаја звезда“ су јуче до нели прве извештаје о излага њу југословенског Председни ка приликом промоције за док тора војних наука. Под истим насловом („Иступање Јосипа Броза Тита“) оба листа су до нела и исти текст — извештај совјетске агенције ТАСС (обја вљен прекјуче, а који су и југословенски листови пренели у својим јучерашњим бројевима). Чехословачки листови обавестили су своје читаоце само о темама о којима је Тито го ворио. Братиславска „Правда“, „Млада фронта“, „Праце“ и „Слободне слово“ објавили су исту агенцијску верзију према којој је маршал Тито одржао говор у којем је говорио о НОБ, историји ЈНА и неким актуелним међународним пита љима. Средства информисања у тој земљи нису ништа конкретно јавила из ситовог изла гања.
Што се тиче бугарске штам пе, она и даље ћути о догађа ЈУ У Центру високих војних школа у Београду.
ЗАЈАМ ЗА ПУТЕВЕ У ХРВАТСКОЈ
За осам дана 3,6 одсто више од предвиђеног износа
Тиме су, како је речено да-
(Загреб, 23. децембра) — 3: свега осам дана од почетка уписа народног зајма за изград њу и модернизацију магистрал них путева у Хрватској, уписа но је преко 2,59 милијарди ди нара или 3,6 одсто више од укупно предвиђеног износа од 2,5 милијарде.
нас, на заједничкој седници Републичког одбора за зајам и Секретаријата Председништ-
ва Републичке конференције
ССРН Хрватске. премашена
најоптимистичкија очекивања. С. ХОЏИЋ
СЕДНИЦА САВЕЗНОГ ИЗВРШНОГ ВЕЋА
федерације
Разматрани делегатски амандмани на предлоге текстова вилце закона
Према саопштењу Савезног комитета за информације, на зиноћњој седници СИВ, којој је председавао др Антон Вратуша, утврђен је предлог закона о утврђивању укупног обима расхода буџета федера ције за 1977. годину.
Исто тако, размотрени су и заузети ставови о више гманд мана датих у радним телима Већа република и покрајина Скупштине СФРЈ на предлог закона о промету робе и услу та за иностранство; на предлог закона о девизном пословању
и кредитним односима са ино странством и на предлог зако на о књиговодству. Веће је ут врдило и текст свога амандма на на предлог закона о извр шењу буџета федерације за 1977. "одину.
На синоћњој седници Савез но извршно веће је закључило да се данас, пре почетка пленарних седница скупштинских већа, поново састане ка ко би размотрило још нека от ворена питања у предлозима појединих прописа које треба да усвоји делегатска скупштина. (Танјуг)