Борба, 24. 12. 1976., стр. 2
цем.
БОРБА
поводом 40-годишњег изла жења Орденом заслута за нарол сазлатном звездом и указом од 18 марта 1972 поводом 50. годишњице ли ста Орденом братства и јелинства са златним вемн
| ШТЕДЊ
Данило Вуковић
Ретко кад је буџет федерације — о чему су републике и покрајине углавном већ постигле сагласност тако тешко изравнан као 0вај за 1977. годину. И то не толико ·због његовог раста, колико због самог начита финансирања, јер се поставило питање: одакле добити тих 90,6 милијарди дитара, колико планирани расходи — после тријерисања неких трошкова — треба да износе.
Нико, разуме се, нема илузија да је таква конструкција овогодишњег буџета добра, идеална, јер она садржи и неке поставке о којима већ постоје друкчија начелна опредељења. Према њима потрошња треба да расте спорије од дохотка, односно дру штвеног производа, да се ели минише дефицитарно фиван сирање федерације, оно из емисија, као подстицај инфлације, и да се привреда мање оптерећује. И — поред тих опредељења, буџет федерације за 1977. расте нешто брже од дохотка (планирани раст друштвеног производа је 13,8 одсто, а буџетских расхода 14,3 одсто); из емисија треба да притекне око 13,5 милијарди динара, а доприно си република и покрајина се повећавају просечно за 22 од сто, при чему је крајњи резултат веће оптерећење привреде. Могло би се, истина, у време када се цело друштво 0пределило за штедњу, за сма њење потрошње, и од федерације тражити да штеди, елиминпише све непотребне трошкове и рационалније тро ши средства, Истина, редуци рани су неки буџетски трошкови, првобитно предложети расходи смањени за око 700 милиона динара. Тако'се и добила ова сума, од 90,6 ми лијарди о којој је реч. И ту се стало јер, како уверавају предлагачи, даље се није могло ићи.
Заиста, ако се разгрну све те буџетске ставке и ближе погледа структура буџета фе дерације, излази да је простор за кресање овог буџета веома узак. Јер лавовски део бупета федерације — _ око 90,5 одсто — чине управо оне позиције чијису путеви већ унапред трасирани, средњооч ним планом и законима, а то су: издаци за Армију, неразвијена подручја, ипвалидска, пензијска и борачка заштита
ОСВРТ.
и упапређење размене са ино странством. Ако ти расходи расту за 17,7 одсто, како је предвиђено, дакле брже од друштвеног производа, онда се то тешко може компензирати кресањем и задржавањем осталих ставки, које чине тањи крај.
У тој ситуацији, дакле, пре длагачима буџета федерације пије преостало друго него да слегну раменима и поштују оно што је договорено, покушавајући да редуцирају неке трошкове, А ту су, како видимо резерве биле мале, што опет не значи да су све исцрпљене и да се и тамо не може више уштедети.
Што се тиче извора буџметоких прихода, ту је дошло до зтачајних померања: осетно се смањује удео царинских дажбина, које су раније чичиле око половину буџетских прихода, што је условило по већавање доприноса републи ка и покрајина (котизације). У ствари, заокрет у робној размени, смањењем увоза и повећавањем извоза, довело је и буџет федерације у деликатну ситуацију јер она са да једном руком мање добија од царинских дажбина (чији удео у буџету је у 1976. години пао на 40 одсто) а другом више даје за стимулисање из воза, чије увећање јој повеЋава и обавезе.
Стога су се предлагачи буџета оријентисали на овакво компромисно решење, којим се тај дефицит, та разлика, покрива, не само повећањем котизације, већ и емисијама, односно другим изворима који се користе управо зато да тај пораст доприноса република и покрајина не би био гако енормав, као штто је изгледало да ће бити.
Међутим, било би жрајње опасно ако би се — занемарујући неке објективне моменте који су условили овакав ниво буџета федерације — и остали буџети повели за овим примером и цела општа и заједничка потрошња, по устаљеној пракси, зидала своје приходе и расходе, про бијајући предвиђене оквире. Ти пробоји су довели до све већег оптерећења привреде, јер отпшта и заједничка потрошња расту у овој години за око 27 одсто. Мада се м тамо сусрећемо са широким травима и обавезама, који су унапред иетугурисани, сигурно је простор за штедњу, и смањење расхода, птири него када је реч о бупету федерације.
СТРАНА — ВОРВА — 2. ДЕЦЕМБАР 1976.
ДЕЛЕГАТСКИ СИСТЕМ
ПИ пут р 5
ПАПИРИ ГУШЕ ОДАУЋЕ
Веће општина Сабора Хрватске у овој години двапут оцењивало
функционисање делегатског система и оба пута закључци готово
идентични: делегати добијају много материјала и нема довољно одговарајућих служби за опслуживање делегата
(Загреб, децембра) — Делегати Већа општина Сабора Хрватске већ су двапут у свом двогодишњем мандату оцењивали успешност и остваривање делегатског система — на почет ку ове године и пре неколико дана. Овај одговоран посао показао је да је делегатски систем у пракси доживео пуну афирмацију и да је сна жно ушао у све поре друштвеног жи вота, али и да се запажају тешкоће за које треба што хитније пронаћи одговарајућа решења.
Делегат Мирко Цар је упозорио да је заправо две трећине њиховог делегатског мандата прошло и да треба што пре пронаћи задовољавајућа решења за нормално функционисање овог система. Другим речима, систем треба да се што пре „ухода“, како би следећи делегати могли у наслеђе да добију конкретне резултате, односно солидну основу да се делегатски систем даље разрађује.
Кад се и поштар чуди...
О обимности материјала што га делегати свакодневно добијају веома је илустративно говорио Никола Ере мић из Загреба, наводећи да га и по штар пита шта ради с тим хрпама па
Одтоборносш
одазвали свим позивима из газдин-
става и комбината.
пира. Разлог за питање био је веома једноставан — Еремић добија више материјала и поште него цела улица у којој станује.
Да ли то значи (а на то се и упозоравало) да се практично од шуме не види дрвеће, сада је тешко тврдити, али остаје као стална чињеница да је нужно такав систем „информи сања“ радикално мењати, поједноста вити и сажети. У том смислу, упозо рава се у Хрватској, једва да се мак ло од почетка: у пракси не постоје службе које би се посебно бавиле „оп служивањем“ делегата — _ пружале им информације, помагале у раду, би ле ослонац у свакодневном послу.
Последња расправа у Сабору била је темељна на основу · резултата добијених из посебне анкете о одно су општина и њихових заједница пре ма саборском Већу општина и [о ратно и показала једаиу овој 06ласти има доста „кратких спојева“. Став да је законодавна активност Са бора веома важна за целу Републику и да стога треба да у њој суделује цела делегатска база, изгледа да се у пракси није потврдио — чак 38 општина, од 114 у Хрватској, није рас прављало ни о једној одлуци и ставу, или законском тексту Сабора, а само
(КАРИКАТУРА; М. КОСАНОВИЋА)
хтели да учествују,
неколико њих расправљало је о само једном или два таква материјала. Ис
товремено, за илустрацију, Сабор је.
за две године делегатског рада усвојио 139 закона, 316 одлука и донео 21 резолуцију. Слично „међуделовање“ бележи се и у разматрању саборских извештаја, у давању амандмана као и на другим подручјима, а има и при мера да се расправа скреће на одборе и комисије, који ипак не представљају делегатску базу — чиме се, дакако, крши Устав. .
Није то формално питање...
У пракси је, такође, како је речено, све теже _ задржати функцију председника општине као волонтера, јер он, хтео или не, у том случају само „гостује“ у општини, а његово деловање се практично развија у ус ловима све веће концентрације поли тичке и друштвене моћи председника Извршног већа, односно, у крајњој ли нији, стручног апарата. Како је пред седник општине уједно, по правилу, и: истакнути друштвени или привред ни руководилац, што сигурно тражи много снаге и времена, није тешко
|
чине сасвим сувишним дилеме, којих ипак има,
Најважнији Добровољни омладински рад је у години која истиче представљао један од главних садржаја рада, начина окупљања и провере акцио них способности великог дела организације младих. То показују и конкретни подаци: на 16 савезних омладинских радних акција учествовало је око 18.000 бригадиста ко ји су градили путеве, пруге, насипе за одбрану од поплава, водоводе и друге објекте. Вредност њиховот ангажовања била је око 550 мили она динара.
Витле од 3,5 милиона часова ефек тивног рада утрошило је милион и
ЗДРАВСТВО
трогодишњи договор 0 А
је програм
по младих у целој земљи радећи на локалним радним акцијама пос лове вредне 85 милиона динара. Међу њима било је таквих као акција младих грађевинаца у По сочју на отклањању последица зе мљотреса, или солидарна акција омладине Србије у Лебану после поплава које су задесиле овај град.
Подсетимо се, затим, како су бригаде младих у прави час изашле на поља са кукурузом, како су по магали у берби грожђа и памука. да би убирање летине било заврше но на време, и како су се спремно
Показало се још једном како се омладина може окупљати само на конкретним програмима. Ова годи на, у којој се навршило и три де ценије од прве радне акције на прузи Брчко — Бановићи, потврди ла је и велику жељу младих да се антажују у овим пословима који немају само велике економске ефе кте, већ се и с пуним правом нази вају школом самоуправљача.
Ови подаци и чињеница да на ово годишњим акцијама није ни из да лека било место за све који су
како отворити просторе за делова ње младих и ко је тај који треба да даје програме и иницијативе. Јоти један податак — да млади : Крушевцу и Аранђеловцу с непосредним и посредним доприносом граде домове културе, показује да је право место за креирање програма тамо где млади живе и раде — у организацији удруженог рада и месној заједници. Иницијативе не треба чекати са стране или са
„вишег нивоа“, јер је сигурно да одзив неће изостати.
(А. М)
закључити да он своју ф У ар вог грађанина“ у делегатском исте. му комуне не може успештно да обаћ ља.
Цветко Босанац, у расправи б раду општинских скупштина констату вао је да добар део њих не делује задовољавајуће и упозорио да то је формално питање, јер „није да ли је неки став, мишљење, 1 лог или амандман који се доносе у Сабору утврдила скупштина С или неки њен орган односно Извршно веће као извршно тело,“ Другим речима, општинску скупштину као де легацију према надлежном већу ба. бора нико не може заменити, јер бџ таква пракса била корак натраг и у супротности са делегатским си
С друге стране, речено је у расправи о 'делегатском систему, може са констатовати да су постигнути знача ни резултати у погледу улоге делета ција у оквиру скупштина 1 што се затим не може рећи за улогу општинских скупштина, које су, заправо, делегације у односу на Истини за вољу, овде има и објекти них тешкоћа — у појединим случаје вима услови смештаја,
и кадровска ситуација нису баш на нивоу потреба и захтева који се став љају пред општине, али се не могу занемарити и они други субјективни чиниоци. А ти су, како је речено, и те како важни и могу много _ учинити, јер за бољу организацију, чешће сас тајање делегације, расправу о матери јалима и законским текстовима који се предлажу треба одвојити само ви ше времена. А да се то може, показу је и пример доста општина које успештно раде и одговорно се односе пре ма постављеним задацима. |
Да би се проблематика делетатскот. система што боље сагледала и уочене слабости отклониле, одлучено је да се. у току јануара или, најкасније феб-. руара следеће године одрже саветовања у свим општинама и њиховим
заједницама. Дарко Одорчић
ПРИВРЕЂИВАЊЕ
ПРОПИСИ ЋУД НЕПРО,
И. 4 ЊЕНА
Кад је у питању исплата личних доходака, обично се не поштују ни самоуправни споразуми а ни законске одредбе
(Ријека; децембра) — Ни самоуправ ни споразуми о расподели личних до ходака, ни законске одредбе, па ни друштвена контрола не могу да спре че радне и друге организације да за личне дохотке исплаћују више него што су зарадили. На тај начин дубоко уврежено схватање да је индивидуал ни џеп важнији од друштвених интереса никако да се у корену сасече, а кад се такве ствари констатују онда се у тим колективима апелује на помоћ са стране.
Пре неколико дана, на седници Из вршног одбора Привредне коморе Ријеке, таква логика и такво понашање доживели су једну од најоштријих критика која је последњих месе ци уопште изречена на једном званич ном скупу у овом граду. Том приликом ни један податак, ни једно име није прећутано, а, што је најважније, јасно је речено које су то радне орга низације које могу очекивати друш твену потпору и, наравно, образложе ње због чега. Све остале су препуштене саме себи, практично да „жању оно што су посејали“. Шта је условило овако одлучан став ове привред не асоцијације, шта се, заправо, дого дило7
Према подацима Службе друштвеног књиговодства у Ријеци, основне и радне организације овог града за де вет минулих месеци исплатили су 278 милиона динара за личне дохотке више него што су имали право. На тај начин чак 77 радних и других организација није поштовало самоуправни споразум о расподели личних доходака па су се тако нашли у позици ји да до краја године врате сваки више примљени динар или да га новом, пре свега, већом производњом друштвено верификују. Истине ради треба рећи да су прекорачења у не ким случајевима минимална, па ће, тако, и повраћај бити безболнији. У другима биће потребно да се уведе „хо-рук“ систем да би се зарадило оно што је већ примљено, док треће, једноставно, немају никаквих изгледа да се извуку из ситуације у коју су запали својом кривицом.
Ограниченим здравственим динаром подмирују се и | промашаји домаће фармацеутске индустрије
Упозорења о потрошњи лекова, у Југославији која стижу из разнвих крајева и институција у зем| љи, све су алармантнија, О њих се свакако не треба оглушавати али их ни сва не треба узимати здраво за готово, Јер, мада се овом про блему поклања све више пажње и умећа, изгледа да је и даље основни критеријум за мерење потрошње лекова — економски ефекат. У стилу: прошле године СМО за лекове утрошили толико пара а ове за толико и толико више.
Апели да се: лекови мање троше
упућени су лекарима за које се често с правом тврди да још нису постали свесни свог самоуправног положаја ни новонасталих економских односа па издају лекове и кад треба и кад не треба, али и осигураницима који у кући задржавају без нарочите потребе по коју фиолу или бочицу лека.
Нови лек — нова цена
Заборавља се. при том, да се ограниченим здравственим динаром подмирују и многи промашаји дома-
ће фармацеутске индустрије, Јер, мада укупни финансијски ефекти ових фабрика задовољавају а подаци о робној размени показују да се извоз све брже приближава увозу, треба имати у виду и неке чињенице које бацају друго светло на пословање ове гране привреде. Пре свега. да производња подмирује 95 одсто основних потреба за лековима али да се она углавном и базира на увозним сировинама. Затим. У многим од наших 14 фабрика производе се готово исти препарати са различитим именом. Производне
програме саставља свако за себе, а научно-истраживачки рад је у поређењу са светом, у повоју.
За превелику сарадњу са страним понекад малим и непознатим фирмама привредници као разлог наводе неодговарајућу политику це на. Кроз овакве везе они на југословенско тржиште лансирају неки „нови лек“ са наравно, новом ценом. Из истих разлога, како кажу, повлаче из производње неки опробани, добар а јефтини препарат.
У регистру лекова који се производе у Југославији пуно је оних чи. ји је назив заштитила нека иностра на фирма. А то заштићено име које разумљиво повлачи и већу цену, плаћа се „опет, динаром одвојеним за здравство.
Фрармацеутској индустрији је и тако добро. Просечни доходак фабрика у овој групацији износио је прошле године 142,865 динара а про сечни лични доходак по раднику 2,575 динара, Оваква пракса и рачуница веома је примамљива за мно ге па се није чудити апетитима да "се отварају нови погони у којима би се, првенствено, паковали лекови од
увозних супстанци. Још мање се онда треба чудити онима који се гр чевито боре да искористе последњу шансу да отворе неки нови погон.
,
Тактика слабих
За увођење реда и јачање домаће базне производње прво су се изјасниле радне организације које представљају стуб фармацеутске ин дустрије у земљи. Захваљујући досадашњим великим улагањима и бе нефицијама оне су стабилизовале производњу. Од њих је и потекла иницијатива за доношење друштве вог договора чија је суштина да се даљи развој фармацеутске индустрије усмери ка што мањој зависности од увоза, А то значи да се онемогући изградња нових фабрика у којима ће се сировине само прераБивати или, што је још: горе, само паковати. '
Овај предлог. међутим, није одговарао готово половини радних ортанизација из ове области. Тако је и почела трогодишња расправа о друштвеном договору о лековима.
Да невоља буде већа све се ово до гађа у периоду кад ријечкој привреди „не цветају руже“. Пословање за девет месеци додуше, билб. је“нбовољ- " није него у првом полугођу; али дале_ ко од онога што ова привреда може и- што је некад давала, Као-и друге, и овде се уважавају такозване"објек | тивне околности, пре свега тешкоће око новог начина обрачуна дохотка, али многи моменти указују и на то да се пре свега мислило „о својим стома цима, без обзира на резултате пословања“, како је на поменутом скупу ре чено. Уосталом, већ наведени податак, као и ови које ћемо још навести, на, боља су илустрација. таквог понашања. Остварени доходак ријечке привреде у првих девет месеци за 3 одсто је мањи него у исто време прошле то дине, док је расподела друштвеног производа и личних доходака већа за 13, односно 9 одсто. Законске и уговорне обавезе, речено је, расту брже од друштвеног производа који остаје привреди, па је због тога удео привреде опао са 71,3 на 68,9 одсто. Повећана је и маса личних доходака за 23 одсто, што значи да је њихов удео у друштвеном производу повећан са 46,6 на 52,6 одсто.
Губици и залихе, посебно је погла вље у пословању ријечке привреде. Знало се и раније да ове две ставке представљају ове године најболније место у билансима привреде, али се у Привредној комори Ријеке први пут чуло да су залихе повећане чак за 5 одсто и да њихова вредност за две милијарде динара премашује остварени доходак! '
У таквој ситуацији осећа се општа замрлост у производњи, пад продук“ тивности, пораст боловања и забри“ њавајуће појаве радне недисциплине. Ко ће превазићи овогодишње тешко ће, показаће завршни биланси који су пред нама. Поуздано је само то да ускоро с привредне сцене нестати ови који годинама лоше раде, али, у име Болида ноти, гласно траже. туђу 10" моћ.
Ситлша Ивановић
ла „два Па ___РБДљ_____а____ мин пена ПЕЗИН ШИ А 5 811 311 0 1 ИВЕ ЕИННИОа
Иштло се наиме, затим, да се оду2) са потписивањем док се не среду уговори са страним партнерима. међувремену изборено је да се текс друштвеног договора допуни чланом 24' који организацијама удружено рада смогућава да не дирају У ве потлисане _ уговоре са инострани партнерима, Ова нова клаузула и одужила време за потписив договора — бар за неке. у
„Тугоремидија“ и „Инекс-хемофарм“ су закључиле такве уговоре са иностраним партнерима, па истина, са извесним закашњењем оне постале „свесне“ значаја које друштвени договор о лековима има како за привреду тако и за здрав ство Југославије. Ускоро ће се 8 да „пословна срећа“ окренути „Здрављу“. „Фармакосу“ и „алке лоиду“ па ће друштвени договор коначно потписати сви произвођачи лекова.
Тек кад сви ставе потписе, почне да делује договор. може очекивати и решавање проблема релацији привреда — здравство.
_. Бојана М арјановић
кад