Борба, 24. 12. 1976., стр. 3
ЗАВРШЕН ПРВИ ДЕО ЗАСЕДАЊА ГЕНЕРАЛНЕ
значајан нап
Заказивање специјалног заседања. о разоружању, спада у запажене 'успехе светске скутштине. — Висока признања покрету 'несврстаних
ДАНАС У СВЕТУ |—
СКУПШТИНЕ УН
хајма
(уједињене нације, 23. децембра, Танјугђ — Ноћас је 31. заседање Генералне скупштине Уједињених нација привремено завршено, уз готово општу оцену да је њему обављен значајан посао за међународно разумевање, мир, решавање проблема
света и јачање улоге УН.
Ова светска скупштина ће се поново састати за који месец, пошто се у Паризу заврши министарска конференција о економским односима север југ Можда ће се до тада У Женеви завршити преговори у оквиру Унктада о сировинама па би Генерална скупштина УН могла о свему томе заједно дати суд. То је управо циљ одлагања, а тражиле су та несврстане земље и земље у развоју.
У свечаним тренуцима завршнице, Африка се преко Маурицијуса обратила уверењем да је 31, заседање било „пословно, мирно и конструктивно“, и у великој мери протекло у духу међузависности. ,
У име. Азије, представник Фиџија је похвалио „коперативност“ учесника заседања. Азија жели да се тим духом настави и у будућности и позива да 31. заседање означи "прекретницу у примени дого· вора и одлука УН. .
_ Позитивни акценти
За регион Источне Европе, како је изнео представник Бутарске, заседање је било „плодно“ и дало „битан допринос“ улози коју УН, треба да имају према повељи. ·
„Солидан, ако не спектакуларан, допринос „човечанству“ биле су речи представника Гајане у име региона Латинске Америке, ·
Малта је поручила да је „поносна“. јер се на 31. заседању „није лоше радило“. јер „није било великих контроверзи“ и јер се показало да се већ „далеко отишло од конфронтације ка споразумевању“.
Групација арапских држава У УН је преко представника демократског Јемена такође имала наглашено позитивне акценте. Речено је: донети су
· документи „од великог значаја“, потврђена је „способност и ефикасност“ Уједињених на-
НАЦИОНАЛНЕ ЗЛОУПОТРЕ БЕ БУГАРСКЕ ШТАМПЕ
· Директно и безобзирно својатање дичноети из македонске историје
онара Даме Грујева Смилеву, у битољ-
У родно сту олујци, м месту истакнајтог ревољуц | у ; , у“ живе „јуначки и патриотски Бу-
ском крају, према „Земеделском знамен
. (Софија, 23. децембра; ТанЈУГ. — Бугарска штампа опет се упустила у историјске злоУпотребе. Данас је то случај са Даме Прујевим, истакнутом личношћу из македонске наци оналне историје, кога већина бугарских листова сврстава У Истакнуте синове „бугарског народа из Македоније“. Седам десетогодишњицу погибије оБог истакнутог македонског орца за национално ослобоење свога народа, бугарски Листови, неки мање, неки вите отворено, неки веома дирек Тно и безобзирно, опет користе За већ познато својатање личности из македонске национап не историје и изношење истоРијских неистина. . Напоменувши да је Даме Гру
јев рођен у селу Смилево, У“
ИТОЈЕсКОМ крају, лист „зЗеме делско знаме“ пише да „тамо Живе јуначки и патриотски Бу тари“, да би извукао закључак како „није случајно што Је Смилево било центар и што
ција, показало се да „преговори све више доминирају“, остварен је „значајан напредак“ у томе да се заједнички ради на решавању проблема. Завршна беседа амбасадора Шри Ланке Ширлија Амерасинтеа, који је председник овогодишњег заседања, била је У првом реду позив развије-
„ном делу света да у наредним
месецима, пре наставка овог заседања, направе одлучујући корак према неразвијеним земљама, у интересу новог економског поретка. Упозорио је: „Не може само решавање политичких проблема донети све ту правичност и мир... париска конференција север-југ не
„одржава се:на некој-другој пла,..
нети већ на овој, с проблемима који су овде...“ ""Најкрупнији њему су они'који се тичу Намибије, апартхејда, Родезије, Џалестине, Блиског истока и Кипра. Амерасинге позива да се одговорно приступи преговорима за њихово решавање. Он такође апелује да се, као анахронизам, одбаци концепт о миру који би почивао на равнотежи силе, критикује што се злоупотребљавају вето у Савету безбедности, посебно у случају СР Вијетнама који жели да заузме своје место међЂу чланицама УН.
Америчке оцене
Почасно место у овом излагању Амерасинге је дао одлуци 31. заседања да се иде на специјално заседање Генералне скупштине УН о разоружању. Проблеми разоружања сувише су озбиљни да би могли да се препусте само женевском комитету преговарача. Потребно је „изменити стави обезбедити потпуно нов прилаз“ да би се кренуло камерама разоружања, истакао је Амерасинте.
Висока признања у овим последњим изјавама одата су по
ари“
је из њега почео илинденскопреображенски устанак 1903 го дине". .
Сусрет две истакнуте револуционарне личности за нацио нално ослобођење _македонског народа — Гоце Делчева м Дамјана Грујева У Штипу 1594. године, као центру рево луционарне праксе и пропа“ ганде за македонску национал ну ствар, за чланкопмсца У листу „Земеделско знаме“ Је повод да напише како су се сусрела „два велика сина на“ шет (тј. бугарског) народа ; _
„Работническо дело“ такође настоји да својим читаоцима сугерише исти закључак, тврдећи како је Даме Грујев же лео да дејствује. по примеру Ботева, Левског и Бенковског (личности из бугарске истори је) и како је устав македонске револуционарне организа“ ције, у чијем је оснивању Ут чествовао и Даме Грујев, имао за основу устав Бугарског цен тралног револуционарног, ко-
„лао на знатно светлије тоно„ве, Оправдање за то налази у
да изнети о Блиском. истоку,
проблеми + по: + „фугу
. троле наоружања. Скрентон је
'сусрет специјалним потребама
едак
зе
литици несврставања, као снажном и свугде присутном фактору светске политике и уређивања правичнијих и демократских односа. Похваљена је њена велика способност да допринесе приближавању гле дишта међу земљама света. У
том контексту нађене су биране речи признања за улоге Уједињених нација.
Уобичајено је да се представник земље — домаћина у завршници заседања обрати Генералној скупштини и опише америчке оцене стања У свету и његовог рефлектовања У УН. Ове које је изнео амбасадор Вилијам Скрентон биле су испуњене тоном оптимизма. Од врло тамних боја у приказивању светских прилика у прошлој години, односно на прошлом заседању Генералне скупштине Скрентон је пре-
ставовима земаља који су са-
афричког — континента, проблемима разоружања и о економским проблемима света.
Америка налази да се отворила нада за. решавање блискоисточне кризе, јер „први пут сада сви желе процес пре товарања“. Што се тиче југа Африке, она је уочила „снажну решеност да се оствари вла давина већине и живот у миру у вишерасним земљама“. Позитивним оценама описано је и стање у ограничавању кон
рекао да у мерама разоружања „суперсиле треба да направе прве кораке“.
Амбасадор Скрентон подвлачи да Америка „осећа очекивања“ да се иде на „стварање новог механизма у систему УН за светске изворе и светску трговину да би се изашло, У.
многих, али и за добро свих“. Америка зна да се од ње тражи да заузме „водеће место“ У испуњавању тих очекивања и, излагањем Скрентона, уверава да ће „радити срцем и разумом за изградњу механизма у интересу екопомске међузависности“. митета створеног у Букурешту 1871. године,
У том контексту не може се схватити друкчије него као по истовећивање националног идентитета македонског и бугтарског народа завршна рече ница у „Работническом делу“ да је Даме Грујев оставио „је дан од најсветлијих примера преданости ствари националноослободилачке _ револуције, сачуван заувек у захвалним срцима трудбеника Народне Ре публике Бугарске и Социјали стичке. Републике Македоније“. (Фраза о „трудбеницима“ у СР Македонији употребљава се У овдашњој формулацији да би се избегло помињање на дионалне · припадности основчог становништва Македоније — македонског народа).
У сличном духу пише и лист „Народна армија“, који сугерише да је ослободилачки покрет у Македонији и илинденски устанак, поред осталог, био бугарског карактера.
1
ПОСЛЕДЊА ОВОГОДИШЊА СЕДНИЦА: Први део заседања Гечералне скутштине, на коме су забележени запажени резултати, завршен је прексиноћ „рутинским“ говором Курта Валд-
"поверења
ПРЕДВИЂАЊА ФРАНЦУСКОГ ПРЕДСЕДНИКА Д:ЕСТЕНА
Пдућа година
неће бити лака_
Пуна подршка шефа државе владином плану за сузбијање инфлације. — Уливање поверења у перспективу земље
~
(Париз, 23. децембра) — Мало је шефова држава који се својим суграђанима тако често обраћају преко радија и телевизије као што то чини француски председник Валери Жискар д'Естен. Током ове године његове јавне интервенци је су већином биле усмерене на унутрашње, · превасходно економско-социјалне прилике. Тако је било и прексиноћ, када се Французима и Францус кињама јавио из Шамалијера, у покрајини Оверњи. Истога дана се истом темом бавио и његов председник владе Рејмон Бар, на ручку са париским _ новинарима привредне штампе.
Док је премијер Бар поново развијао своје тезе о неопход ности сузбијања инфлације од чега, по његовој оцени, зависе економске прилике на читавом Западу, шеф државе је, као и досада, пружио сву подршку „Баровом плану“. Тај план ће, како је рекао, бити примењен, али ће се начини његове при мене модифицирати према датим околностима.
Новинару који га је интервјуисао Валери Жискар д' Естен је истовремено за идућу го дину изразио веома суздржани оптимизам. „1977. — рекао је — неће бити лака година, али мислим да ћемо од њеног почетка забележити охрабрујуће знаке“. Верујући у стрпљење и капацитете Француза, он им је уједно пружио две успутне утехе: наставиће се политика
договора Са „социјалним парт-.
нерима“ о кретању примања с обзиром на пораст цена, а истовремено, и поред новог поскупљења нафте, бензин неће бити рациониран. Интервенција председника Републике, учињена пре 60жићних и новогодишњих праз ника, усмерена је на уливање пове у економско-социјалну перспективу земље. „Не треба — рекао је — заглибити Француску у обесхрабреност и песимизам, У тешкоћама се на роди класирају. Као што у би циклистичкој трци „Тур д сФрранс“ сви тркачи у долинама иду групно, али се на планинама разилазе, тако им неке земље даље крећу, док друге заостају. Све у том стилу, додао је: „Међународна јавност нас посматра. Посматра наше суочавање са тешкоћама“. Садашња међународн ситуација представља пробу нашет капацитета. Ја сам оптими
_ њу,
(Специјално за „Борбу“)
ста, јер имам поверења у капацитет Француза“. Представници левице и синдиката, међутим, не деле његов оптимизам. Члан Политби роа КП Француске и директор листа „Иманите“ Ролан Лероа одмах је изјавио да је садашња економско-социјална ситуација „резултат владине поли тике. Инфлација, цене и незапосленост су — сматрају комунисти — Жискаров биланс“. Лидер Генералне конфедерације рада Жорж Сеги је исто-
времено подсетио председника Републике на „његова ултра-.
оптимистичка предвиђања којима је Французе подарио кра јем прошле године“. Други по снази · француски · синдикат ФДТ, са своје стране, оцењује да шеф државе. „пошто је два пут наговестио крај економске „кризе, тражи нови рок за регулисање проблема“.
Француски политички аналитичари мстовремено указују на Жискарову интерпретацију улоге шефа државе у спек тру политичких збивања, „Председник Републике — изјавио је он — није политички човек као остали, Као председник Републике, ја не моту суделовати у полемикама“. Ро лан Лероа је ка то узвратио да Жискар д'Естен „није изнад партија и да није тачна њего ва тврдња да ради на јединству Француза“. Ова Жискаро ва ијзава ће, по свој прилици повући и друга реаговања, тим пре што се владајућа коалици ја и удружена левица све чеш ће узајамно оптужују за „поделу Француске“.
Валери Жискар д'Естен управо навршава тридесет месе ци руковођења сФрранцуском из Јеисејске палате. Долазећи на, чело државе, обећао је сво јим суграђанима да ће изврштити осетне социјалне и пруте реформе „Он је то и сада нагласио, али уз напомену да „реформе морају водити рачуна о ситуацији и могућностима, о економском капацитету Француске“. Притом је такође нагласио да у свом председничком стилу неће ништа мењати. На питање главног уредника радио-станице „Франс-ентер“ да ли су, по његовом мишље„после _ тридесет месеци председниковања интелитенци ја, срце и искреност довољни“ одговорио је: „Ја се нећу мењати“. Чедомир СТАНКОВИЋ
Ле Дуатн, 68 година, човек с поља века револуционарног искуства цш веома умешањ политичар, ма ТУ коњгресу Вијетнамске. партије рада (сада КП Вијетнама) поново је изабран на полљожај генералног секретара партије, највучлим после толожаја председника тпартије, ча који после смрти Хо Ши Мина "ико није изибрам, вероватно да би се тилитовала успомена на љегендарног „Чика Хоа“.
Тим поводом, мада се чини да то нема никакве 73рочне везе, сетили смо се једне давне вести Радмо- Ханоја: да је почетком, ове године Ле Дуат посетио псследње место где је био затоорењ — злогласно острво Кон Со, на коме су се у „тигровим кавезима“ затварала многи противници Ти-, јеовог марионетског рожи' ла. У вести се још додало да је Ле Дуањ читав сал стајас пред ћелијом у којој је био затворен, на меггу где су изгубила животе мкогти његови тадашљи са» борђим
То је све. Па пиле, сама, та чињеница говори о тпобебоносно зазршеној резол; ции. О трагедијами, лујка= ма пч ужасима кроз каје је вољсло прољазита да 5п-се стигло до циља — до победе и“ слободе.
И г1т0, сада једом оз најистампутијих бораца 26. слободу стоји пред 28030" бившом, сада тчразнеом ћетијом,. Он, који је вулце тута бивис жатиен ц по развим затволима робовао више од десет одана. Алма запцто је дошас бал овамо, на Коњ Сеп7 Мора бити да му је та тоследња тамница отгала у вајстрашнијој успомени, у мжерсма снова, у сећанњимв не кебзсевирепија му"сеа.
А от је чудом тргмсмвео и наставио затомети тт, трновит им дуг, али слозом. Да ли се тада, пред ламницаом, вратмо уназад м сео им успоменама по тоисетио своји: борби протиз. Фрот»-
цуза, па Јатаналца, та, А мез“
рикатачца7 Да ли се сећао кажо је Портија расла % јачала.. а от заједно с њом, жеб и читав народ.
Јер, та Првом копгрсесу Џарлије, одржаном · мат 1955. 1 португалској коло» нији _Мажао, делегати су представљали _ само _ мало бераца. Тек после десет г0дина. било их је лет хгила» да. На Другом хонграсту, фебруара 1951, дезелти су треостављали већ 760 ги-
· Пред · „кабезима за ппипробе“
ПЕДЕСЕТОГОДИШЊЕ
РЕВОЛУЦИОНАРНО ИСКУСТВО: Генералним секретар КП Вијетнама Ле Дуанњ
љада бораца, а трасуство-
ваље су две стране делегачија. На Трећем онгоесу, пе 16 година, теотија је взћ стромно нарасли, а 20-
стију из иностранстаа било је !1. На Четвртом — 29. На том недавном, Четвотом консреси, последњем по реди а првом у најзад ијеолињеној цч ослобођеној земљи, који је за нов циљ тед ру-
ководством тартије — тпостивио | изградњу _ споимјалузма. Де ла се свега то: присећао Де. Дуамтред својом нпскаоашшњом _Ћелијом2 Да лу се осећао тоносином ра-
· бостан) ли је у том тренут“
ку мадвладало тужно сећање на погинуле оругове, који су тажође, и џумирућа, доносила земљи, слободу7
Не. зна се о чему :2 Ле Дуатц тог часа размишљао. Али, је сигурно да ће му тај трем так заувек осгити уреза џ сећању и орђу) и давата му снаге да истраје на одговорним задацима који слободни Вијетнам зош очекућу. ~“
Б.
ЛУИС КОРВАЛАН У СОВЈЕТСКОМ САВЕЗУ
Свечани дочек у Москви
Генералног секретара КП Чилеа — који се од дана размене. за Буковског налазио на територији,
СССР — дочекалм на. московском аеродрому Кири љенко ч Пономарјсв. цији за пуштање Корвалана из затвора
(Москва, 28. децембра, Танјуг — Данас је у Москву допутовао · генерални секретар КП Чилед Луис Корвалан, који је прошле недеље ослобођен из затвора чилеанске војне хунте и замењен за совјетскот грађанина Владимира БУ ковског.
На аеродрому у Москви Кор валана су, како саопштава атенција ТАСС, дочекали члан Политбироа и секретар. цк КПСС Андреј Кириљенко и кандидат за члана Политбироа Борис Пономарјов, као и пред ставници политичких и друш твених организација Москве.
У информацији совјетске агенције не наводи се одакле је Корвалан допутовао. Претходно је, међутим, саопштено да се он налази на територији Совјетског Савеза од прошле суботе, након што је у Цириху замењен за Владимира Буковеског који је пуштен из сов јетског затвора. Верује се да је _ Корвалан У међувремену био овде подвргнут лекарској нези, и да је због тога одлучено да се званични дочек у Мос кви одложи за који дан.
Пишући данас о ослобађању генералног секретара КИ Чилеа, партијски орган „Правда“ истиче да је интернационална кампања солидарности са Луисом Корваланом и чилеанским демократима претворена у сна жан међународни покрет. С тим у вези совјетски лист наглашава да су у тој кампањи учествовале мноте политичке партије разних земаља, међународне друштвене организаци је, синдикати. Уједињене ·на-
ције, парламенти и представчици цркве. Додаје се да је подршка ослобођењу Корвалана дата и са трибине 25. конгреса КПСС, и да совјетски г "зани и читаво прогресивно човечанство поздравља његово ослобођење.
Ослобађање Корвалана „Пра вда“ пре свега приписује „енер гичним _ напорима" Совјетско“ Савеза, других социјалистичких земаља и свих прогреси“ них снага у свету“. Уједно се истиче да се у тамницама и логорима још налазе хиљаде чилеанских · патриота, као и
ДОЧЕК НА МОСКОВСКОМ АЕРОДРОМУ: Корвалан са супругом
комуниста Парагваја, и да се борба за њихово ослобођење. наставља. !
У данжињем коментару сов јетски партијски орган се не усврће на реаговања која је У свету изазвао. сам начин осло бађање Корвалана. Овде је ју че први пут јавно речено да је Корвалан замењен за Бутовеког, али: ла се пориче да је. сама „трампа“ била одлучу ""ћа. По овдашњим тумачењи ма ослобођење Корвалана је пре свега последица међународне солиларности и напора Совјетског Савеза.
„Правда“ о широкој ак-
У једном коментару агенције ТАСС индиректно се приго товара и комунистичким партијама Запада што учествују, како се каже. у кампањи око ове размене,
Брежњев примио Корвалана
(Москва, 23. децембра, ТАСС) — Генерални секретар пК КПСС Леонид Брежњев примио је данас у Кремљу ге нералног секретара КП Чилеа Луиса _ Корвалана. :