Борба, 24. 12. 1976., стр. 4
=
министар
ЈЕ
4. СТРАНА — БОРБА — 24. ДЕЦЕМБАР 1976. |
ДАНАС У СВЕТУ
Телеграм Џемала Биједића_ Менлију
Београд. — Председник Савез ног _ извршног већа – Џемал Биједић упутио је председнику владе Јамајке Мичелу Менлију следећи телеграм:
„Поводом Вашег поновног из бора 3а председника _ владе пријатељске Јомајке, упућујем Бам у име Савезног извршног већа и у своје лично име срдачне честитке и пријатељске жеље за успешно вршење дужности коју Вам је поверио Ваш народ. |
Уверен сам да ће се односи између наших двеју несврстатних земаља ми убудуће успешно развијати, у интересу узаламног поверења и мира у све-
ту“,
Милош Минић примио Боину
БЕОГРАД. — Потпредседник Савезног извршног већа и савезни секретар за иностране посло ве Милош Минић примио је јуче саветника за спољнополитичка питања председника Републи ке Комора; амбасадора Абду Бакари Боину. који се налази у по јети нашој земљи као гост Савезног секретаријата за иностране послове.
Амбасадор Боина је упознао Минића са неким актуелним про блемима положаја и развоја Ре публике Комора. У разговору је било речи и о могућностима сарадње између СФР Југославије и Републике Комора. ;
· Допутовала војна делегација Сомалије
- Београд. — Војна "делегација Демократске Републике Сомали је коју предводи потпредседник Републике, члан Политбироа Ре волуционарне социјалистичке партије Сомалије и министар на родне одбране _ генерал-потпуковник Мохамед Али Саматара допутовала је у званичну и при јатељску посету нашој земљи и оружаним снагама. На аеродро му У Батајници високе госте из пријатељске Сомалије дочекао је савезни секретар за народну одбрану генерал армије Никола Љубичић са сарадницима. До чеку су присуствовали и помо ћник савезног секретара за ино стране послове Мирко Остојић и начелник управе за Африку у Савезном с секретаријату за
иностране послове Душан Маринковић. Генерал-потпуковника _ Моха-
меда Алија Саматара непосред но по доласку примио је у Савезном секретаријату за народ ну одбрану генерал армије Нико ла Љубичић. Разговори, који
'ссу том приликом вођени. про
текли су у срдачној и пријатељској атмосфери, а односили су се на даљи развој односа и на унапређење сарадње између оружаних снага двеју пријатељ ских земаља.
Грличков разговарао са Саматаром
Секретар у Извршном коми тету Председништва ЦК СКЈ др Александар Грличков разговарао је јуче са првим потпредседником Демократске Ре публике Сомалије и чланом Политбироа Централног коми тета Социјалистичке и револу ционарне партије Сомалије Мо хамедом Али Саматаром, који у својству министра одбране борави на челу делегације у посети нашој земљи.
У разговорима, у којима је учествовао и начелник Одеље ња за међународне односе и везе Председништва ЦК СКЈ Владислав Обрадовић, размењена су мишљења о ширем броју питања.
Александар Грличков је обавестио госта о месту и улози Савеза комуниста Југославије, о развоју социјалистичког са моуправног друштва и о актив ности коју СК развија у сарад њи са партијама и покретима широм света на познатим прин ципима. (Танјуг)
ЗУЧЕ је делегација Пријатељства кинеског народа, која као гости Савезне конференције ССРНЈ борави у нашој земљи, посетила раднички универзитет „Ђуро Салај“ у Београду. Том прликом делегација се упознала са радом „начином деловања и доприносом све установе у оства ривању образовне, просветне и културне функције у оспособља вању радника.
ПРЕДСЕДНИК административ-·
ног савета ДНР Кореје Пак Сон Чол примио је у опроштајну посету југословенског амбасадора у Пјонгјангу Светислава Вучића. У срдачном и пријатељском ра-
згтовору председник Пак Сон Чол.
је веома позитивно оценио развој односа и успешну сарадњу двеју земаља на билатералном и међународном глану и изразио захвалност Југославији на сталној подршци за уједињење Кореје и међународну афирмацију. Он је замолио амбасадора Вучића да пренесе срдачне поздраве председнику Титу и председнику СИВ Биједићу.
Амбасадор Вучић био је и на опроштајном ручку кога је у ње гову част приредио потпредседник Административног савета и иностраних послова
Хо Дам.
ЈУГОСЛОВЕНСКИ амбасадор“ 7 Никозији Благој Поповски по: "потпредседника.
сетио је јуче Кипарске Републике и. лидера турске кипарске заједнице Рауфа Денкташа. Том приликом. у дужем разговору било је речи о најновијем развоју кипарске си
туације.
Растрављаће се о смерни-
цама будућег дијалога зе-
маља у развоју са разви• КООРДИНАЦИОНИ БИРО НЕСВРСТАНИХ "САСТАЈЕ СЕ МАРТА
Економске теме ће доминирати
јеним државама,
(Њу Делхи; 23. децембра, Тавјуг) — Координациони биро несврстаних земаља на свом министарском састанку у Њу Делхију расправљаће о смерницама будућег дијалога земаља у развоју са развијеним земљама. 2
Ово је изјавио представник индијског Министарства иностраних — послова, товорећи пред члановима парламентарног Консултативног комитета о спољнополитичким њима.
пита-
На својој првој седници У проширеном саставу, марта идуће године, биро ће, такође, размотрити и даље кораке које треба предузети у настојањима за стварање праведнијег економског поретка у свету, ре као је он, Према његовим речима, чланови Коордитациовот бироа су јединствени у ставовима да несврстане зем-
ље треба да помажу једна дру:
гој; како би умањиле' зависност од индустријски развијених земаља. · 7
Истичући да ће економске теме доминирати на првом скупу еесврстаних на министарском вивоу после самита у Коломбу, представник индијског министарства је, такође, рекао да ће на састанку бити размотрене давног повећања цена нафте на привреду земаља у развоју. Аргентина извози 200.000 тона пшенице у Кину
(Буенос Аирес, 23. децембра, Ројтер) — Кина је купила од Аргентине 200.000 тона тишенице чија је вредност 18 милиона долара. Ово су саопштили чланови аргентинске трговинске делегације који су се вратили из званичне посете Пекингу. Прва пошиљка арген тинске пшенице биће упућена у Кину у фебруару идуће године. и последице не-
_РЕАГОВАЊА НА ХАПШЕЊЕ ГЕНЕРАЛНОГ СЕКРЕТАРА КП ШПАНИЈЕ |
Званичан протест италијанске владе _
Оштре замерке демохрилићана, комуниста и социјалиста. — Протести рулијнске и, > британске КП. — Коминике француских социјалмста,
Рим. — Италијанска влада је званично изразила шпанској влади своју забринутост због хапшења генералног секретара КП Шпаније Санјага Кариља истичући да су италијанско јавно мњење и политичке снаге које су се уздале у започети процес демократизације Шпаније, овим гестом разочаране. Ову поруку шпанској влади, како је јуче саопштено у Риму, треба да пренесе италијански амбасадор по налогу министра спољних послова Арналда
Форланија.
Иначе. снажна италијанска ле вица је веома оштро реаговала на хашшење Кариља. Овај гест је, изјавио је генерални сек ретар КП Италије Енрико Бер лингуер. у оштрој супротности са тврдњама шпанске владе да
"жели земљи вратити демократи
ју. Берлингуер је затражио од демократске Европе и света да изврши притисак на шпанске власти како би Кариљо био одмах пуштен на слободу, а Шпа нија добила основна демократска права.
Хапшење Кариља генерални секретар италијанских социјали ста Бетино Кракси оцењује као „изазов демократској Европи“. „То најочигледније показује гра нице у оквиру којих се креће садашњи шпански режим, његове везе са прошлошћу, његову неспособност да схвати и омогући демократски живот у Шпанији“, упозорава лидер ита "лијанских социјалиста.
· Фим. — Генерални – секретар италијанске Комунистичке пар тије Енрико Берлингуер изјавио је да је хапшење Сантјага Кариља „акција која погађа не само братска осећања италијанс ких комуниста“, већ која узбуЂује савест свих демократа, свих антифашиста, свих људи ко ји воле слободу.
„Овај гест, наставио је Берлингуер., у оштрој је супротнос ти са тврђењима шпанске вла де о њеној жељи да започне процес · обнављања демократ ског режима“.
Очајнички покушаји блокирања демократизације Владајућа Демохришћанска „странка Италије такође оштро
замера званичном Мадриду на овом гесту. Члан Дирекције, од
| воворан за спољне послове, Луи
ђи Гранели изјавио је да се ради о једном тешком акту који баца сенку узнемирења на прве кораке враћања демократије у Шпанији. Надамо се — додао је он да ће притисак јавног мнења и одговарајуће мере зауста вити насиља, киднаповања, реп ресије, које личе на очајничке
ПРВА ПОСЛЕРАТНА СЕДНИЦА ЛИБАНСКОГ
ПАРЛАМЕНТА
Хосова влада добила поверење
Премијер затражио увођење ванредног стања, у земљи
Премијер Селим ал ЖХос затра
жив је данас од либанске На-_
родне скупштине одобрење 32 увођење. ванредног стања. у земљи за период од следећих шест месеци, као и дозволу за још неке мере које. иначе, не предвиђа законодавство земље. Пре тога. 72 од 99 чланова пар ламента изгласала су поверење ЖХосовој влади.
„Хосов закон“. како га нази вају стране агенције, предвиђа, даље, укидање неких посто јећих закона, амандмане на њих и доношење нових закон ских одредби за поменути период. (Бејрут 23. децембра). | за период од шест месец
Прва послератна седница ли банског парламента одржана је У вили „Мансур“, у центру града. пошто је скупштинска зграда оштећена и опљачкана у току грађанског рата. Сед
ници нису присуствовали мно | ги истакнути политичари и по.
сланици, међу којима бивши председник Републике Камиј Шламун, некадашњи премијер Саеб Салам и Рашид Караме, као и Рејмонв Еде. :
Либански посланици састали су се данас уз максимално обе збеђење сиријских војника ко ји су блокирали све прилазе вили „Мамхсур“
„Иманите“ критикује хапшење Јевреја у Москви
(Париз, 23. децембра, Танјуг) — Лист КП Француске. „Иманите“ полемише данас са совјетском новинском агенцијом ТАСС, која је хапшење организатора симпозијума о јевре јекој култури објаснила актив ношћу међународних ционистичких кругова. и принципима совјетског устава. Прави проблем — каже лист — није у
томе и поставља питање да ли
изражавање мишљења треба да буде потиснуте полицијским мерама.
Нису ли у овом случају так ве мере храна непријатељске пропаганде против Совјетског Савеза и социјализма“, Слобо да је, по нашем мишљењу не раздвојива од социјализма.
Према информацијама објав љеним у овдашњој штампи, ха
| пшење организатора симпози-
јума о јеврејској културиу Совјетском Савезу извршено је у понедељак увече и уто-
рак ујутру у Москви. Ухапше но је тринаест организатора и двадесетак других учесника си „мпозијума који су дошли из ра зних совјетских градова. Сим позијум је, како се додаје, ипак одржан у једном приват ном стану, али је трајао један уместо предвиђена три дана. Према ТАСС је пренета информација — коментар да су „израелска влада и међународ ни ционистички кругови у ве
зи са овим покушајем органи |
зовања симпозијума о држави и перспективама јеврејске ку лтуре у Совјетском Савезу“ и са антисовјетском кампањом започетом око овог провокатив ног скупа“. „Иманите“ је, интерпретирајући коментар совјетске агенције, овој информацији додао да, по ТАСС „Јевре
_ји Совјетског Савеза немају по · требе за браниоцима, јер им
устав гарантује грађанска пра ва“. Са тим управо орган КП Француске и полемише.
покушаје блокирања процеса де мократизације Шпаније.
Како јавља Ађерпрес из Букурешта. Централни комитет Ко мунистичке партије Румуније примио је са дубоком забринутошћу вест о хапшењу Сантја га Кариља и осталих чланова КП Шпаније. У саопштењу се каже да је тај акт велика пов реда принципа грађанских слобода, изазов тежњама шшанског народа после ликвидирања система старог Франковог режима. Њиме шпанска влада безоч но крши властита обећања и из јаве о развоју процеса демокра тизације политичког живота у овој земљи.
Централни комитет КП Руму није, румунски комунисти и чи тав румунски народ најодлучније захтевају да одмах буду пуштени на слободу Сантјаго Кариљо и остали шпански комунисти, које су се показали као неуморни борца за независ ност и суверенитет Шпаније, за успостављање нових односа поверења, безбедности и мирољубиве сарадње међу државама у Европи.
Захтеви за ослобађање
Лондон. — Британска комуни стичка партија најоштрије је протестовала због хапшења генералног секретара Комунистич ке партије Шпаније Сантјага Кариља, захтевајући његово ос лобађање „без“ одлагања“. Британски комунисти сматрају да шпанске власти „треба да дају Сантјагу Кариљу пуна политич ка права како би он, као генерални секретар легализоване типанске Комунистичке партије могао отворено да делује“.
„Неће бити демократске будућности у Шпанији, истиче зва нични орган КП Велике Британије „Морнинг стар“, без летализације Комунистичке партије. Хапшење Сантјага Кариља пре дставља изазов свим демократским снагама широм света“,
Лондонска штампа даје, иначе, велики публицитет овом не славном потезу режима у. Мадриду. Париз. — Хапшење Сантјага Кариља и групе руководилаца шпанске Комунистичке партије
указује на сву ограниченост онога што се назива „либерализа цијом у Шпанији“. |
Ово је изјавио секретар фран цуске Социјалистичке партије Клод Естије у званичном коминикеу Џариз. — На вест о хапшењу Кариља и других руководила-
ца КП Шпаније први је реаго |
вао Политбиро КП Француске. „Све показује — каже се у ње товом саопштењу — да прави повратак демократије у Шпани ји неће бити могућ док све поли тичке партије не бду легално признате. То очигледно постав ља проблем легалности КП Шпа није, као и ослобађање _ свих политичких затвореника“. Полит биро КП Француске истовреме но „захтева од шпанских влас ти да Кариљо буде ослобођен и званично признат као грађанин са, пуним правима“. У саоп штењу се такође позивају „фран цуски радници и демократи да се неодложно заложе за солидарност и слободу шпанског на
рода“.
Протести португалског парламента
Лисабон. — Посланици Соција листичке партије прекинули су прексиноћ дебату у парламенту у знак протеста против хапше ња генералног секретара кп Шпаније Сантјага Кариља.
Лидер социјалиста у парламен ту Жозе Луис Нунеш затражио је од португалског председника Јанеша да протестује код шпан ског амбасадора у Португалији, и нагласио између осталог да је хапшење Кариља „акт супротан хуманим правима и демократским принципима“.
Комунистички посланици, њих око 40 неће, учествовати у раду скупштине. Генерални секре тар португалтске Комунистичке партије Алваро Куњал изјавио је, коментаришући хапшење Ка риља, да „португалски комунисти енергично протестују и изра жавају своју солидарност са
жртвама најновијих поступака штанских власти“. Берлин. — Јединствена соција
листичка партија -Немачке ЈСПН · јуче је „одлучно, у име народа.
Немачке ДР“ протестовала због хапшења генералног секретара КП Шпаније Сантјага Кари ља.
Поруком, коју је потписао те нерални секретар ЈСПН Ерих Хонекер, тражи се неодложно ослобађање Кариља и свих по литичких затвореника у Шпа нији.
ПОЛОЖАЈ НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА У АУСТРИЈИ
Услови за сазивање
владиног
(Беч, 23. децембра, Танју — У држању аустријских парламентарних странака дошло је до новог обрта према мањинском питању, односно стварања могућности за понов но сазивање владиног коми тета за везу с корушким Сло венцима. време уз уверљиве аргументе иницирали представници словеначке народне мањине. Опозициона Народна странка Аустрије већ се изјаснила за сазивање комите та. Овај став Народне странке према сазивању комитета у којем би представници владе странака и мањине расправ
НОВИ ПРЕДСЕДНИК ЈАПАН СКЕ ЛИБЕРАЛНО-ДЕМОКРАТСКЕ СТРАНКЕ
Фукуда заменио Такео Микија
(Токио, 23. децембра, Ројтер) — Бивши заменик јапанског премијера Такео Фукуда данас је једногласно изабран за пред седника владајуће Либералнодемократске странке. Овај избор му је осигурао да га сутра јапански парламент (Диет) изгласа за новог јапанског пре мијера.
Такер |" Фукуда ће на овом положају заменити Такеа Ми кија.
Фукуда је с на положај заменика премије ра почетком новембра због неслагања са политиком Микија око „афере Локид“ у Јапану, и у жељи да преузме вођство Либерално-демократском стран ком од стране досадашњег пре мијера. )
. представља изненађење
То су у последње
„позитивно“ _
поднео оставку
комитета
љали о мањинском питању не — та кав став наговестио је недав но заменик шефа странке др Мок,
Председник владајуће Со цијалистичке странке, канцелар др Крајски, у разговору с представницима словеначке на родне мањине најпре је одбио сазивање владиног комитета, а затим с резервом пристао на формирање неког тела „сличног комитету“. Народна стран ха је својевремено одбила да учествује у раду тог комитета а сада се појављује, не дају ћи посебна објашњења, као иницијатор новог заседања.
ПИСМО ШВЕДСКОМ МИНИСТРУ ПРАВДЕ
Захтева се интер-
венција против усташких терориста
(Стокхолм, 28. децембра) Како јавља АФП, председник Удружења југословенских гра бана у Шведској Будимир По повић упутио је шведском ми нистру правде писмо у коме захтева да шведска полиција интервенише против деловања усташких терориста, који — како се у писму констатује — прогоне и узнемиравају југословенске породице.
У писму се посебно наводе усташки „изгреди на југословенском концерту у Гетеборгу
прошлог месеца. У писму се каже да ће југословенски ими
гранти који бораве у Швед-,
ској бити приморани да се са-
ми бране уколико шведска по_
лиција не интервенише против ових терориста.
Корак.
паллрал
Хатшење генералног секретара КП Штаммје сигурпо неће допринети демократизацијт и парламентарном толатим“= ком тлурализлај, за што се #3јаснила штанска влада и лидерци новог режима ш за шта се залагао ц борио Сантјаго Кариљо. Натротив, његово 38 тварање води кочењу процеса демократизације и значи кораж унатраг у моменту када су франкистичке снаге почеле да губе своје позиш,је. Тешко је не поставити питање није ли то уступак снагама франиси зма, који може бити веома 0писан с.обзиром на њихово присуство и утицај у неким РУ ководећим структурама штансог живота.
Демократија је недељива као ц туманизам ч сва натред на стремљења људи, Ддемократија се у сваком случају не мо осе градити на дозама, преко арбитрирања илм, преко нечије екскомуникације. Најмање ако
су у питању троверена демократи м заслужни борци за независност ц сувереност своје земље, за благостање ц натредаж свог народа.
Кариљов допринос штанској демократији је, уосталом, несумњив, њеприкосновен и незаменљив. _Стојећи на _ чељу Комунистичке партије штанљ је, Кариљо је годинама не само доказ»љавао свој демократизам ч жуманост, већ је, руководећи се виталним минтересима ттанског народа, као % прнаитима пинтернационалног хуманизма ти демократије, дао својеврстан печат рехтабилита цији штанског имена, части демократије. Нико толико ни је дао као Кариљо успостављању атмосфере и новчхт односа поверења у _ Штатији, то је битно за повратак демократије после толикхог мраха, мржње, насиља и нехуманости на које су толико дуго били осуђени Шпанија џ њени "тародц, “ ''' (ми УН 1
„Илегалност“ Кариљовог 60оравка у Шпанији не може биТи разлог за његово хатишење самим тим то се наводна легаљност у том случају базира на недемократским, фалимстач ким законима. Не може бити члљлегалан неко ко се у својој земљи залаже за бржу и доследнију ликвидацију франкти, стичког система ч ко штан-
ској демократији даје не сад драгоцент лимни течат, већ 4 својеврсну визу европској у. мократији која се све Вшце мора базлрати на незавцен, сти и равноправности, зедаљу на њиховој мирољубивој ср радњи ц унатређењу социјол. ног прогреса у чему је срцу. јализам једна од битних кој.
· птоненти.
Кариљо је комуниста, бор за социјализам, Европљани ал тре свега Штанам, шта. ски демократа и, литански мунмста, тато ће рећи бора за сувереност и независно Штаљлаје која треба да значајно место у јамању ду ра и безбедности Европе у њеном даљем натретку. % | Штанмија се не може Ли ти Кариља нити својих ком. иста. ц због ове европске Код тоненте, јер би то био ненадџ. жнадив губитак Штаније у г6, ропским оквирима и озбиљу ударач, Европа, особито посао Хелолнкија. | б Штамија то дугује сву са им грађанима као свим земљама Европе жоје су, уосталом, вељликодулино цм благоно. жљлоно тодржале нелмицову процес штанске демократи. ције. :
Демократизалџија Штаије, на жалост, још увек се тре- | тира-у неким труговима те зе. мље као и Европе — као за. лемљење неких туђих, Мато блоковских _ прилаза " догли са оштрицом утереном проти комућаста. Када је Штаљаа у питању, битно за демократих чију остаје дефалимзација, у чемај је удео ч значај жооперп- | цлаје. комуниста незаменљив,
Штанска демократија свахако још није довољно стасал п њен, раст је изложен многа негативним утицајима ц у зе жљи и са стране. То је, међутим, разлог више да се режим, којц се отвара трема свету у кофа је показао неке знаке спремности _ да раскрсти «са старањ _ ослони на унутрошње демократске снаге, ф%
трогљаси отшту амтестију | брже ц смелије постави телеље. систему који 6 се засни- | вао, на учелшићиј и власти норода. | ЗЕШИ
Све друго је изазов ц де жократији и Евроти, а тосебно акти насиља, репресије % прогона _ најбољих синова тштамнског народа.
Владо ТЕСЛИЋ
(еуда и протести евих демократских снага Шпаније
(Наставак са 1. стране)
била и одлука да му се не да шпански пасош и да му се не дозволи повратак у домовину. Нема, наиме, никаквог посебног разлога нити је ико до сада помињао да се на Кариља не би могла применити ле топпшђа амнестија, као што је примењена и не ове друге поли тичке. осуђенике и шпанске из беглице.
Десница диже главу
Овде се сада помиње још је дна. али мање вероватна могућност, а то је да се Кариљо држи у затвору док влада
не донесе најављену амнести-.
ју за преостале политичке зат воренике, па да се онда том амнестијом и он обухвати. Та ко би влада могла часнијс да се извуче из овог случаја иза којег, у ствари, стоји очита на мера пттанскот режима и шпа нске деснице да се КП ПЦ пани је гурне у страну и да сеу овим судбоносним тренуцима штанског преображаја изолује из политичког живота земље.
У међувремену, јавила _ су се прва реаговања на Кариљо во хапшење. Ноћас је Изврш
"ни комитет ЦК КП Шпаније
енергично осудио ово хапшење и упутио апел шпанским радницима, прогресивним сна тама ове земље као и светској јавности да својим акција
ма солидарности помогну да се;
Кариљо што пре ослободи из затвора,
„Сада је тренутак, пише овим. поводом независни уме рени лист „Ел паис“ у увод
нику, да влада пред домаћом и светском јавношћу покаже да је Шпанија заиста почела да постаје правна и демократ ска држава“.
„Кариљово задржавање у затвору као и његово протери вање из Шпаније, додаје овај лист, само могу да буду непот ребан политички скандал и да у великој мери доведу у пи тање поверење домаће и гвете ке јавности према данашњој птанској влади“.
У круговима ,овдашње демократске опозиције се са протес
том и индигнацијом _ говори 2 Кариљовом хапшењу. После лледавног референдума, истичу сви кругови, 'ппанска ултра десница упркос томе што јека тастрофално поражена сад опет диже главу, прети и 1318 ми. Група фашиста је пре де дана покушала чак и физички да нападне председника шла“ скот Кортеса Торквата МирзелУ. „Уместо да хапси те фаши сте, рекао је ноћас Марелино Камачо, вођа шпанских Р22љ ничких комисија и члан И“ вршног комитега цк кп Шшт није, режим сада хапси-Ке риља“.
Протеетно. пнемо ПА КЕ Шпаније влади
(Мадрид, 28. децембра, 18: јуђ — Извршни комитет ЦЕ КП Шпаније уручио је дане штанској влади отворено 109 тестно писмо због Кариљово хапшења, захтевајући да < и он и остали чланови ЦК КП Шпаније одмах пусте #" слободу.
Ово писмо влади, посл кушаја да се састану са пр мијером Сугресом, предали с шефу његовог кабинета, тд ворица чланова ИК ЦК Шпаније — Рамон Тамаме; Лусио Лобати, Рамон Ормез бал и Франсиско Ромеро. 5
„Још једном истичемо. : же се у овом писму, да и: "за озбиљне политичке И о. номске — проблеме данаше. Шпаније не могу наћи пре“ солуције, све дотле док А жим буде инсистирао на 777 лацији КП Шпаније и на 7 ме да се спречи њено УК". чивање у политичке 70 демократског преображаја шег друштва“. а
На крају овог писма се 7 жи хитно ослобађање Ки ља из затвора, и додаје: » “ Шпаније категорички одбан је | могућности — протерива“ Кариља из Шпаније, Нико си ма праза да га спречи Да 6 ви у земљи у којој се рога и којој припада свим свој; бићем“.
е 10