Борба, 24. 12. 1976., стр. 5

САВЕЗ КОМУНИСТА

„ПОЛИТИЧКА ПАНОРАМА

ССРН ЦРНЕ ГОРЕ

Гле су упоришта] Делегатеки систем —

за промену социјалног еастава чланства

Седнича. Комисије за статутарна: питања СКЈ

Пријем у Савез комуниста не сме имати за циљ само по већање броја његових. члано ва, речено је на јучерашњој седници Комисије за статутарна питања СКЈ, већ пре свега. акционо снажење _ ра ди _ остваривања — Програма СсКу садашњој етапи друшт Беног развоја. Стога се и при јем и претходне припреме кандидата морају организовати тако да у СК уђу они који су се за политику СК опре делили и на делу то потврди ли. А то, речено је, често није случај. ;

На седници је, напоменуто да се приликом пријема чес то погрешно схвата став резо луције 10. конгреса о раднич кој већини у СК. Радници се не могу примати по сваку це ну, речено је.-јер их У неким срединама има мање него у дру тим, нарочито у ванпривредним делатностима. Радничка већина може се и мора оства рити само тамо где их је заис та највише и ту и треба да буде упориште за мењање со цијалне структуре СК.

(Танјуг)

Јасно програмирана

активност

Седница Координационе комисије Извршног комитета за остваривање Устава СФРЈ

Борба за примену Закона о

„удруженом раду поставља од-

говорне и сложене задатке пред све основне им друге орга низације удруженог рада, месне и самоуправне интересне за једнице, друштвено-политичке заједнице и организације. Непосредна и доследна примена дакона може се постићи — ре чено је на јучерашњој проширеној. седници Координациона комисије Извршног комитета Тередседништва ЦК СКЈ за ос тваривање Устава СФРЈ — са мо организованом, програмира ном и координираном активно

шћу свих социјалистичких са

моупревних чинилаца.

У лискусији на данашњој се дници — којој је председавао Драгољуб Ставрев — учествовали су, поред осталих Мирко Поповић и Војо Срзентић и Душав Богданов, Алексачдар Фира, Драган Родић, и други.

(Танјуг)

ИНФОРМИСАЊЕ

шанеа

активност жена

за већу

Председништво расправљало о друштвеном

положају жена

(Титоград, 23. децембра) .Председништво Републичке конференције ССРН Црне Го ре расправљало је о актуел ним питањима друштвеног по ложаја жена. Г

На седници је указано да се захваљујући друштвеној клими, политици СК и Уста ву однос према женама битно мења и да су оне све присут није у друштвено - политич ком животу и општина и Репу блике. Бисерка Прља—Кецо-

"јевић, председник _ Конферен-

ције за питања друштвеног положаја жена у Републици рекла је да жене чине више

_од једне петине чланова Са

веза комуниста у Црној Гори и да их је све више, посе буно у саставу руководстава.

Према последњем званичвом попису становништва, же не у Црној Гори чине више од половине становништва, али их је ипак недовољно у органима ССРН у бази. Наи ме, много је мање жена у оп

ССРН ВОЈВОДИНЕ

штинским ССРН него

конференцијама У "републичкој,

где их је 25 одсто. Омладинс,

ка организација је, кад су у питању омладинке, добила у Социјалистичком савезу пра во место, а све је више дево

јака које се и у својој органи

зацији баве политичким ра· дом. ' По речима Бисерке Прља_ —Кецојевић, делегатски сис тем дао је широке могућности за равноправно укључивање жена у одлучивање о најваж нијим друштвено-економским питањима. А да је тако показују и следећи. подаци: "преко 3.600 жена је у делега цијама што чини преко 18 одсто укупног броја делегата у Републици. У скупштинама општина има 178 жена, а у три већа Скупштине Црне Го ре 16. Слична ситуација је и кад су у питању скупшти не самоуправних интересних заједница. С. ВУКАШИНОВИЋ

Висок степен јединства "и свести радних људи

Председнилитво Покрајинске конференције о акцији за упис зајма

(Нови Сад, 23. децембра) Акција за упис зајма за нове изворе електричне Једна од најкрупнијих друштвено-политичких акција у послератном периоду у Покрајини, својим значајем, · снагом, ширином, идејно-политичким циљевима и досад постигнутим резултатима у потпуности је заталасала Војводину, подстак ла раднике, радне људе и гра ђане, све народе и народности да још једном испоље сво је идејно-политичко и акционо јединство, солидарност и 'за једништво и да дају пун до принос остварењу задатака друштвено-економског и социјалног развоја.

О високом јединству и соли.

дарности радних људи и грађана Војводине речито говори и податак да је за само 20 да на зајам уписало 575.000 радника, земљорадника, бораца, омладинаца, пензионера, зана тлија и других грађана у уку

енергије,“

пном износу од једне милијар де 830 милиона динара, што је за 20 одсто више од расписане суме зајма (1,5 милијарди). У свим општинама премашени су планирани износи зајма од један до 119 одсто.

Ово је истакнуто на даналшњој седници Председништва Покрајинске конференције ССРН Војводине на којој се, под; председништвом Богдана Цревара, расправљало о току и резултатима уписа зајма и о заштити и унапређењу чо векове средине. ;

зтвар је посебно нагласио да је

од великог значаја и то што је до краја владало јединство свих · друштвено-политичких чинилаца у општинама и Покрајини. Ово јединство пренело се у све средине и оно је потврђено на најбољи начин у односу радних људи и грађана према зајму и то је најдрагоценија вредност ове акције. ИЗ СТРАНЕ ШТАМПЕ

„Ну вел осеерватер“ о Кардељевој

књизи

(Париз, 23. децембра, Танјуг) — Париска ревија „Нувел 06„препоручила је сво јим читаоцима књигу Едварда Кардеља „Противречности дру штвене својине у социјалисти ком систему“, коју је на фрзн цуском језику објавила угледна издавачка кућа „Антропос“.

Аутор осврта Жак Жилијар излаже Кардељеве погледе на прелазак својине из капитали стичког у друштвено власнин питање „шта је право друштвено влас ништво“, закључује да је оно „правна манифестација самоуправног социјализма. Оно пре

серватгр“

тво и, постављајући

стаје да буде однос између по седника капитала, приватног или државног, и радника да би се претворило у комплексне односе међу самим радницима. Док је у капитализму или државном социјализму правна кондензација система, власништво у самоуправном социјали зму. напротив, постаје мношзтво уговорних односа, чију це

-лину сачињава план“.

такав друштвени план — до даје Жилијар — није само про грамирање материјалног разво ја, већ и „инструмент самоуправне демократије“. Писац при каза Кардељеве књиге осврће се такође на његова објашњења тржишне привреде, плани рања и другтвено-економске солидарности радника, па каже: „дивна лекција ехономског реализма. Није чест случај да један социјалиста на власти предлаже одумирање државе и начине да се то по стигне. У овој књизи дата је критика етатизма, која долази од руховодиоца једне ипак још: недовољно развијене земље, она има вере у самоуправљачке капацитете радничке класе“ закључује Жилијар.

Едвард Кардељ примио Милана Ракаса и Стипета Дужевића

Члан Председништва СФРЈ и Председништва ЦК СКЈ Едвард Кардељ примио је јуче директора НИП „Комунист“ Милана Ракаса, главног и од-

говорног уредника часописа и“

библиотеке „Актуелна питања социјализма“ ·Стипета Дужевића и уредтика овог: часописа који су га имформисали о овом делу активности НИП „Комунист“.

Том приликом Стипе Дужевић је предао другу Кардељу његову књигу „Нација и меБународни односи“, која је штампана на пет страших језика (Танјуг)

Помоћ и утицај друштва морају

опти истрајни и стални

У средствима информисања има доста трогресивних снага, што улива поверење, али оне нису увек

О току акција на остваривању ставова из докумената Извршног комите та Председништва ЦК СКЈ и Председништва Савезне конференције ССРНЈо изградњи система информисања на осно вама самоуправљања, расправљано јеју че на заједничкој седници Комисије Из вршнор комитета за пропаганду и информативну делатност и Савета Предсе дништва Савезне конференције "ССРНЈ за информисање. Председавали суду шал Попозећ и Иштван Рајчан. "

У информативној делатности, рекао је у уводном излагању Ибро Хаџић, начелник Одељења за политичко-пропа гтандно деловање и информације Председништва цК СКЈ, постигнути су круп ни резултати, нарочито у реализацији Устава. Перед тога, нагло се проширила мрежа информативних гласила, неки лис тови су прешли на дневно излажење, зна чајно је порастао број листова у улру“ желом раду, основано је више. радиостаница, отворени су нови твВ-центри, и "ти и други резултати потврђују испра вност оријентације сК и ССРН на Даом изграђивању система информисања_ И, решавању многих тешкоћа у ОВОЈ она "ти. Збор тога је у свим разговорима, 18 ји су недавно вођени у радчим орзавиа цијама, ошштинама. информативним а ћама и у централним и покрајинским 70 митетима, била незаобилазна тема Ма чање друштвеног утицаја на ивформ; 5 вна гласила“. У готово свим РРЗТОРОРА ма, рекас је Хаџић, истицано је да Њ-< активност СК. посебно комуниста У а формативним гласилима, послије 21. сјед нице и Писма, као иу и непосредно послије била знатно појачана и онемогућавање туђих иде ких утицаја и правце који су отворено испољавали У дијелу ва информисања.

— Национализам су се отвореније исп средстава информисањ џић, према садашњим разговорима ипак су 0 сљедице области ин та се осјећају у кадровско

Десетог конгресл усмјерена на јво - политичсе раније

средста

и либерализам који ољавали у дијелу а. наставио је Ха онпјенама И неким ставили дуо НЕ на ања и 1] формис | авина.

вријеме припрема у

усмерене на праве акције

у свијести и понашању појединаца, уза тварању редакција, у начину третирања актуелних друштвених проблема у теж-

· њи за приватизацијом и повезивањем и

остваривањем утицаја за уређивачку по литику изван СК, у опонашању иност

· рачих узора и праксе, итд.

— Исто тако. нагласио је Ибро Хаџић, о начину рјепавања проблема у размат рању улбте и задатака информативних гласила има појава бирократизма и не превазиђеног унитаристичко-централистизкогт понашања.

Због тога се посебно истиче потреба ве бер друштвеног утицаја путем издавач ких савета на рад редакција. Негде, ме Ђђутим. према речима Хаџића, постоји и негативно искуство са досадашњим ра дом сплвета. Јер, савети су често препути тени сами себи и, без обзира како су об, разовани, не могу остваривати своју Уло ту уколико оснивач своју функцију све : де само ма њихово именовање им расправ љање о њиховим. годишним извештајима Чињеница је да је У срсдивама где је изостала стална активност СК У ССРН долазило до различитих деформација. Ибро Хаџић је даље говорио о недовољној сарадњи између средстава информисања у републикама и покрајинама, као и средстава информисања из ван њих. Хаџић је у наставку рекао: „Морамо се тако организовати да наша информативна пропагандна делатпост пре ма иностранству добије офанзивни карактер и то у том смислу да се обезбије ди да истина о нашем друштву и теровим достигнућима буде што присутнија у свијету. Не може се рећи, рекао Је ха џшић, да до сада предузете мјере нису дале одређене резултате. али треба реЕи да још увијек нисмо до краја изгралили систем који би брзо и ефикасно дјеловао нарочито У случајевима изненадних пропагандних акција и кампаша из иностранства .

— Што се тиче рада основних организација СК У информативним гласилима, рекао је Хаџић, у свим разговорима који су вођени. истицано је да у посљедње вријеме основне организације оптерећује формализам у у Раду, рес-

правља се о не тако важним стварима, запостављају се идејни и политички про

блеми у радним организацијама, Међу-.

тим, треба нагласити да су комунисти У неким срединама водили жестоке битке за сламање и сузбијање разних идејних деформација, националистичких, либералистичких, догматских и других тенденција и појава, У таквом ангажовању растао је углед организација СК. ојачала је њихова улога, што се може запазити нарочито у оним редакцијама ко је су својевремено биле предмет оправдане критике Савеза комуниста.

У дискусији је, посебна пажња посвећена друштвеном утицају на средства информисања и улози Савеза комуниста Социјалистичког савеза и других У томе, Било је појава, речено је да се у неким редакцијама идентификује рад

| уредничког колегијума са радом партиј

ске организације. Због тога је долазило до јењавања партијске активности. У томе не би требало да постоје дилеме: улога партијске организације и улога ко легијума се не могу идентификовати, Утицај друштвених механизама, који су разгранати још није истрајан и сталан. Интервенције друштва су најчешће онда кад се јаве ексцеси, што практично значи да Савез комуниста не води стал чу акцију у средствима информисања.

Чињеница је, међутим да се основне ортанизације у средствима информисата сада редовније састају, али нису искоришћене све могућности да се истраје на њиховој мобилности као после Писма. Закључци се доносе о најважнијим проблемима из рада редакција, али се пе остварују у довољној мери, У редакцијама има довољно снага које би се месгле успешније бавити овим питањима, али те снаге нису увек усмерене на праве акције. Због тога формализам ,и оптерећује рад неких редакција и 00вовних организација СК у њима.

На крају је говорио и Душан Попоповић, члан Извршног. комитета Председништва ЦК СКЈ, Закључено је да се 7 наредном периоду настави интензивна екција на решавању најбитнијих проблема не само у средствима информисања него и у читавом нашем информативном систему.

72 Д-М. В.

СК ЗАГРЕБА

К- Данас је најважније

24. ДЕЦЕМБАР 1976. — БОРБА — СТРАНА 5.

остваривање свега о чему "смо се договорили

Седница Градске конференције СК о активности комуниста у оствариваз

СТАЛНИ ПОРАСТ УГЛЕДА СК: Стане Доланм,

њу конгресних одлука

Душат Драгосавац ч Славко Шајбер на јуче-

ралињој седници Градске конференције СК Загреба

(Загреб, 22. децембра). — Анализирајући активност 60.000 комуниста у спровођењу одлука и резолуција пар-

тијских конгреса Градска кон

ференција СК Запреба данас је, уз присуство секретара Из вршног комитета Председниш тва ЦК СКЈ Стане Доланца, оценила да у протеклом раздобљу стално јача позитивна политичка клима у граду.

Извештај Градског комитета, образложио је секретар Славко Шајбер.

Позитивна оцена, коју је из нео Славко Шрајбер своди се на констатацију да је; Савез

комуниста у Загребу у протек · лим годинама, а посебно у 0-

вој, 1976, која спада у ред изу зетно значајних за наш: даљи развој, постигго значајне резултате у сопственој изградњи. Оспособљавање и идејно-политичко "образовање комуниста постало је саставни део рада и живота готово свих основних организација, па се то, између осталог, манифестовало и јачањем класне структуре — пријемом све више радника и омладинаца у чланство. ;

Међутим, Шајбер сматра да је прошло време када се активност и ваљаност те актив ности у Савезу комуниста мо гао мерити само одговорима на питања „колико“ и „на ко јим питањима“, већ треба нап равити корак даље и одговорити на то како се то ради. Да би се СК афирмисао као водећа, а не руководећа снага друштва, потребно је анализирати којим начином, којим путевима, каквим методи ма делује СК у основним организацијама, конференцијама и комитетима.

Тај, за СКЈ, не непознати критеријум вредновања,, унесен је у програме и праксу пре много година, а посебно је реафирмисан на Десетом кон-

тресу, и када говоримо о генералној линији онда нема дилема и проблема. Али, ако то питање посматрамо кроз праксу загребачке партијске организације, онда видимо проблеме који траже да више и конкретније с" разматрамо практичну примену овог усвојеног принципа у раду ск.

Наиме, оцењује Шајбер, веома обиман, садржајно богат и динамичан живот већине основних организација у свом деловању садржи понешто од старог, преживелог, не ради се увек, па нити најчешће, о на-

мери да се овај, један од те-

мељних принципа СКР 'заоби“ ђе, већ се често прагматизмом, линијом мањег отпора: или некритичком жељом 'за тобожњом већом активношћу, замењује идејно и политичко деловање, То се најчешће манифестује кад се заузети ставови у 0основним организацијама или руководству приказују разним самоуправним, друштвено-политичким телима и органима, као став, одлука или опредељење, без аргументације, политичког објашњења, борбе, мишљења, уверавања, изграђивања ставова и слично већ истицањем става с позиције ауторитета и угледа СК, који је уопштено говорећи у несумњивом порасту.

То су ситуације када „представник“ СК у име Савеза комуниста износи ставове као нешто што је обавезујуће за све, што се не мора образлагати, што не трпи приговоре и расправу. То су они „директивни“ путеви СК — када се мимоилази деловање комуниста кроз друштвено-политичке организације.

Шајбер, као и низ других учесника у расправи говорили су највише о методу рада Савеза комуниста, чему је највећим делом било посвећено излагање Станета Доланца.

Реч Станета Доланца

У последњих пет година у Загребу, као и уосталом у целој земљи учињен је огроман напредак, који је квалитетно променио ситуацију, рекао је на почетку Стане Доланц. Данас је Савез комуниста Југославије, стварно на новим основама јединствена политичка организација радничке класе, реафирмисана је његова водећа улога и то у периоду који је био пун и политичких конфликата. Савез комуниста стално је принципијелно стајао на стратешкој политичкој линији и по мом убјеђењу након револуције учињен је највећи корак у реализацији историјских интереса радничке класе, поготово ако то посматрамо кроз Устав и Закон о удруженом раду.

Припреме за једанаести конгрес

Ја мислим да је — нећу рећи ништа ново, јер рекли смо то често — један од узрока мнотих конфликата са национализмом, либерализмом, бирократизмом, па и са покушајем неостаљиниста, био баш у томе што су и они осећали да се у периоду у којем живимо догађају најкрупније политичко-идејне ствари, ствари које до коначног узврђују и афирми-

рају социјалистичке самоуправне односе и политику Југославије на вањском плану њену несврстаност.

Ми смо са Десетим конгресом — наставио је Доланц унијели један нови квалитет у Савез комуниста, а започели смо и са првим припремама за једанаести конгрес. Можемо рећи да је у ове две-три године послије Десетог конгреса данас у Југославији ситуација политички и економски стабилна, то је ситуација у хојој Савез комуниста као водећа снага друштва има великм ауторитет и повјерење радличке класе и радних људи, а истовремено је способан и има све могућности да и даље сигурно отвара перспективе развитка нашег друштва. |

Информишући делегате Град ске конференције СК Загреба о томе да је прошлог петка код друга Тита одржан разговор на којем је извршена прва размјена мишљења о припремама за једанаести конгрсс, Стане Доланц је изнео да ће се тај највећи скуп југословенских комуниста одржати од прилике за годину им по дана, тачно у статутарном року. На том разговору, рекао је

. Доланц — били смо једногла-

сни у томе да је за нас у овом моменту, а то ће бити и у време одржавања једанасстог кон

гтреса, најважније питање реализације свега онога што смо се договорили. За нас је најважнија реализација Устаза, кроз то целокупног нашег система, реализација Закона о удруженом раду да наш самоуправни систем саживи у целини. . Често смо упозоравали да питање реализације Устава, и касније Закона о удруженом раду, није ствар једног дана или једног месеца. Онај ко мисли да се Устав, који је тако суштински развио друштвене односе код нас, или Закон о удруженом раду који је су-

· титински мијењао темељне односе у систему самоуправља-.

ња може реализовати у неко» лико' месеци, јако се вара. Пред нама стоји. цела врста изванредно значајних задатака свакодневног рада, ја бих рекао, филигранског рада на акцији за функционисање нашег система.

У наставку излагања Доланц је упозорио да и на овој конференцији има премало о«них који су говорили о конкретним стварима, предлозима и ситуацијама на које треба оријентисати акцију СК и свих осталих друштвено-политичких снага. Као што то важи не само за Загреб, него у већој или мањој мери за многе организације Савеза комуниста. Понекад човек има осјећај да би сви хтели бити председници владе и министри вањских послова, јер је пуно лакше бавити се високом политиком, давати начелне оцене и изјаве како треба развијати ово, како

треба иницирати оно, како на.

међународном плану водимо политику, а не да идемо у конкретну проблематику.

То постаје једна од најзначајнијих, и ако хоћете најтежих, болести организованих социјалистичких снага Југославије. Не понашамо се тако само ми у Савезу комуниста неки су још и гори. Није случајно да је друг Тито у неколико својих говора упозоравао на те проблеме, па ако се „сјећате и говора у којима је упозорио на конкретне свакодневне проблеме људи за које се треба интересирати Савез комуниста. Тај говор био је прихваћен од наших радних људи, јер и они тако осећају.

Стабилност економских односа — један од главних задатака

У том контексту Доланц је споменуо и велики одјек који је имало. Писмо Извршног бироа и друга Тита, управо зато јер је идејно рашчистило разне ствари. Он је примгтио да се у том Писму каже:и то да се наше друштво налази на раскршћу и да то није била никаква фраза. У оно време налазили смо се на одређеном раскршћу: хоћемо ли и даље ићи у правцу развијања самоуправљања или не, хоћемо ли и даље ићи у правцу наше несврстане политике или не. То су биле дилеме. На те дилеме смо плезисцитларно одговорили а могли смо одговорити зато што је то био став огромне већине нашег становништва, јер

„се схватило гдје се и сами на-

лазе. Сада се налазимо у таквој фази развитка нашег дру штва где људи траже да конкретно. одговоримо на многа политичка, економска, културна и друга питања.

(Наставак на 6. страни)

па леви а =а--- [15

Ер

а чљти

лав“ 7

ит

Пру