Борба, 24. 12. 1976., стр. 6
6. СТРАНА — БОРБА — 24. ДЕЦЕМБАР 1976,
СК ЗАГРЕБА
Данае је најважније остваривање свега о чему емо се договорили
Излалање Сшанеша Доланца на седници Градске конференције СК
(Наставак са 5. стране)
Узимајући као пример про блем интелигенције, Доланц је рекао да смо се тиме углав ном бавили само у ексцесним и конфликтним ситуацијама, што није добро. Но поред то
та, ми имамо" нкз других пи-.о
тања — на првом месту је са да реализација Закона о уд руженом раду и кроз то мења ње одређених квалитета на ших односа на друштвено-економском подручју, а кроз то мењање организирања наше привреде и њене структу ре. У оквиру тога у овом мо менту пред нама. стоји тако јасан и кристално чист зада так даљње борбе за повећање ефикасности привређива-' ња и продуктивности рада, борбе против уравниловке и за развијање свих могућих инструмената који ће стимули сати рад, квалитет и произ водност рада.
Поготово последњих тоди на постигли смо низ резулта та и данас говоримо да има мо стабилнију ситуацију У привреди, да смо утишали ин флацију, зауставили раст цена. смањили увоз, повећали извоз и тако даље. Све је то више или мање тачно — успе
си су ту. Међутим, не само да ти успеси још нису стабилни, већ по мом уверењу
још нисмо отклонили одређе не субјективне и _ објективне узроке потешкоћа из ранијег времена. Ми морамо рачуна ти с тим да смо већ доведени У једну тешку економску ситу ацију повишењем цена наф те. На основу ове чињенице ми ћемо морати ићи на пови шење многих цена других ар тикала.
Постављени смо пред диле му: или повећање плата а што значи инфлацију, — или пак замрзавање плата на од ређеном нивоу, што значи пад стандарда. Треба се опре делити за једну од ових диле ма или тражити излаз, а једи ни излаз је у повећању ефи касности привређивања, у по већању продуктивности Рада и тиме приближавању конку рентским ценама на светском тржишту и онда ћемо: моћи тражити и један средњи излаз између ова два екстрема; То. зависи од нас самих, од наше организираности, и ако хоћете. од наше свијести, да сами одлучујемо о својој будућности. Утицај СК на чла-
нове делегација
Према томе имали смо позитивне резултате на подручју економике, међутим, не само нашим субјективним грешкама и проблемима већ и вањским чиниоцима и ти резултати постављају се данас под одређени знак питања. Борба за стабилност економских односа је за мене један од главних проблема и задатака који стоји пред нама, не само ради економике него и ради тога да сутра не дођемо у ситуацију да због нашег ниског ступња продуктивности, ефикасности при вређивања, морамо снизити стандард, замрзпути плате. То би имало тешке политичке посљедице. Већ данас имамо ситуацију да многобројни радни колективи примају само гарантиране дохотке, да један део радничке класе за сад још не тако велик али ипак не безначајан прима минималне личне дохотке. Ако би то потрајало дуже, или ако би се ситуација још погоршала, имаћемо _ политичке — последице. Ако нећемо бити у непрестаном ковтакту. као Савез комуниста, сз радницима. а ми стално говоримо да смо водећа снага радника и радничке класе, имаћемо проблема. То је ствар о којој морамо трезвено и реално размислити.
У овом моменту када говоримо о продубљивању стабилности наше економске и политичке ситуације морамо стално налазити истинске самоуправне методе споразумевања јер је то данас основна метода разрешавања наших економских политичких и свих осталих проблема. -
Вјерујем да је веома добро ако су комунисти у радним
организацијама ' иницијатори дискусија о интеграцијама, спо разумевању са другим колективима, све у циљу равноправ ве самоуправне размене рада. Међутим, постоји и друга стра за тог проблема. коју такође морамо имати стално пред очи ма. То поготово зато што смо по мом мишљењу теоријски и практично у великој већини
случајева и у великој већини. глава свих наших чланова и.
људи превазишли питање руководеће или водеће улоге СК, превазишли све оно што би Савез комуниста вукло на по зицију класичне власти. Али, данас има случајева где се, не бих рекао основне организације СК већ форуми Савеза
комуниста, понашају као да.
су они сада неки „аори“ или државна власт и да од њих зависи квалитет и правац интегрисања у нашој привреди. Мли, једноставно да се преко форума Савеза комуниста покушава чинити то што је јуче чинила држава. То је опасни је уколико се то ради на нивоу већих друштвено-политич ких заједница, јер онда те ствари добијају сасвим другачији квалитет и призвук.
Мислим да је у овом момен ту објективно ова опасност присутна, од највећих опасности д о томе је недавмо говорио друг Тито у Скупштини као и многи други: да се треба чувати да Савез комуниста не изиђе ван нашег система, како се не би као Партија поставио изнад самог система.
На једанаестом конгресу СКЈ велика пажња биће. посвећена раду Савеза комуниста у делегатском систему, што значи раду СК у месној заједници, општини, републичким и Савезној скупштини. Ми смо данас у ситуацији да у свим тим скупштинама и де легапијама имамо већину комуниста, међутим однос СК као политичке организације према тим комунистима у делегацијама практично скоро и не постоји. Савез комуниста као организација нема дирек тног утицаја на те људе који раде у делегацијама. Знам рекао је Доланц — да ће ми многи од другова рећи па то је један од задатака Социјалистичког савеза, чак и по на шем Уставу. Да, али и тога нема, или има јако мало. Те делегације и делегати су мање или више препуштене, да тако кажем, контакту с одређеним групама у основним организацијама или у месној за једници; у општини или републици, а нису у организованом сталном, континуираном контакту са Савезом кому ниста, са Централним комитетом или са опћинским или градским конференцијама.
Други проблем у вези с тим је рад СК у основним организацијама удруженог рада и месним и интересним заједни цама. Доланц-је изнео мишљење да је наша брига за рад комуниста још претежно усмерена на рад организација у основним организацијама удруженог рада а мање на рад организација у месним заједницама.
Стари методи вуку на старе позиције
иу секташтво
— Нисмо довољно рашчистили чињеницу да радник осам сати ради на радном ме сту, да ту ствара нову вредност, да ту додуше и даје. свој пристанак или не на диобу те нове вредности коју је створис, а да остало време живи у месној заједници, где не наступа само као потрошач, заинтересиран да што боље и јефтиније живи, него и као активни члан друштва у ко јем треба да одлучује о део би нове вредности и њеној размени — о размени рада са другим његовим суграђани ма и радницима других орга низација удруженог рада. То се поготово појављује у вели ким градовима и мислим ла ћемо о томе морати најозбиљ није разговарати у току при према за јеланаести конгрес.
Осврћући се на рад комуниста у организацијама Соци
СК БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
Ндејно-политичка питања развоја науке
(Сарајево, 23. децембра). У Централном комитету СК БиХ данас је одржан први састанак радне групе коју је не-
ЈЕ давно формирало Председни-
штво ЦК СК БиХ са задатком да сагледа идејно-политичка питања развоја науке и научноистраживачког рада у Босни и Херцеговини. За руководиоца ове радне групе изабран је члан Извршног комитета Председништва ПК СЕ БиХ
"др Ариф Тановић,
Секретар Извршног комите-
та Председништва БиХ Никола Стојановић истакао је у уводној речи значај науке и научног рада указујући да њихов бржи развој постаје све пресуднији за обезбеђење динамичног друштвено-економског развоја. Он је рекао да је Шести конгрес СК БиХ посебно истакао неопходност још бржег развоја материјалне и кадровске основе науке и научноистраживачког рала.
По речима др Арифа: Тано-
чак да је то једна
цк ск
јалистичког савеза Доланц је
истакао да смо дошли толико далеко да нам је потпуно јас но да данас више не можемо говорити о некој водећој уло зи Савеза комуниста Југосла вије, уколико неће заживјети политички рад у бази друшт ва, уколико неће заживјети политички односи у бази нашег политичког система, а то се може остварити само кроз Социјалистички савез, Савез синдиката, омладинску и дру те организације. Ми ћемо има ти један систем без — основе, нама ће висити цели систем у зраку уколико нам политичка база не живи, а то може само кроз те организације које сам навео.
Ми често у Савезу комунис та, као уосталом друге организације, оцењујемо једни друге па кажемо Социјалисти чки савез не ради добро, није довољно ангажован, а ако он ве ради добро, то значи. да ми у Савезу комуниста Југос
лавије не радимо добро. С друге стране у Социјалистич ком савезу често кажу Савез комуниста се за нас не брине довољно, а то обично кажу комунисти, јер комунис ти углавном седе у Социјалис тичком савезу — па смо опет на истом.
Ми имамо много тога да научимо из наше историје, ми знамо како је био широк идеј ни и политички ·фронт кроз народноослободилачку – борбу, и пре народноослободилачке борбе и непосредно после рата. Па, ми смо имали међу већни цима Авноја, у веома тешким временима, у главним одборима у републикама, Народном фронту и тако даље, веома истакнутих бораца који нису били чланови Савеза комуниста. На функцијама у партизанским одредима и бригадама, пре свега на војним функ цијама, били су храбри другови који нису били чламови ОК али су уживали пуно повере ње и бораца и Партије.
На саветовању градова Хрватске било је о томе говора и слажем се са оцјенама да има много секташтва. Човјек се напросто пита заштог Пре ма моме мишљењу то је због
"тога што је лакше да свугде
седе комунисти, који ће, ето, завршавати ствари старим ме тодима, што вуче на старе по зиције свршавати послове по директивама које ће долазити из Комитета па све до основне организације, или које ће до лазити из неког форума Соци јалистичког савеза.
Пуно поверење људима који граде наше друштво
Ми нисмо довољно спремни да бисмо се директно суочили са и политичким и идејним раз мишљањима која нису увек таква као што ми очекујемо. Пуно је лакше убјеђивати већ убјеђене, а ми смо навикли да један другоме причамо приче, да час говоримо овде као кому висти, сутра идемо у Социјали стички савез гдје је опет по ла истога аудиторија, прекосутра опет у Синдикат, па у Савез бораца и тако даље.
' Немојмо се заваравати да је то добро. Неки чак кажу да је то одлично, јер су то све сами комунисти, међутим ова земља има преко 21 милиона становника, а комуниста је са мо милион и по. Ми морамо у Социјалистички савез и Савез синдиката привући некомуни сте, ванпартијце, људе који же ле градити овај социјализам и 7 њих морамо имати пуно пове рење и створити уверење да су у овом друштву не само по требни, него да су и они одго ворни за развој овог друштва Кад ти људи осете ту одговор ност, они ће душом и срцем ићи са нама. На тај ћемо начин омасовити Савез комуни ста и стално имати један поли тички дијалог политички живот у блзи нашет друштва. Ја лично мислим да је класично схватање демократије превазиђено, да је превазиђена демократија парламентар-. ног типа. А ако је циљ нашег друштва и наше политике
вића чланови радне групе добили су изузетно деликатан
задатак такорећи да „инвентаришу“ све проблеме који се“
односе на идејно-политичка питања развоја науке и научноистраживачког рада у Босни и Херцеговини. Посебан акценат биће на марксистич-
ко-идејном усмеравању науке.
и научноистраживачког рада.
. Анализом ће бити обухваћено
више тема, као што су развој самоуправних односа у слмоуправним интересним заједни-
стварање таквог положаја човека у коме ће он бити истински еманципован и слободан
· им одлучивати о свим односима
у које ступа, онда је то за мене истинска слобода — нећу рећи демократија него истинска слобода и човјека поједин ца и друштва. То ће бити мотуће само ако ће тај човјек у том животу суделовати, а задатак је комуниста да те мотућности створе, да у Социјалистичком савезу напросто створимо такву ситуацију која ће тражити да људи стварно дођу у Социјалистички савез. А погледајте данас колики је проценат људи који суделују у политичком животу у ССРН и у другим друштвено-политичким организацијама, синдикату и тако даље.
Завршавајући овај део излагања Доланц је учесницима Конференције прочитао цитат друга Тита из 1928. године, ка да је он као секретар загребачке партијске организације, критикујући рад Градског комитета рекао: „Ми гријешимо јер покушавамо само лецима и празним причама да покренемо раднике, а то не ваља. Треба ићи тамо гдје се радници окупљају, ићи у акције заједно с њима, предводити их.“ Ове Титове ријечи, рекао је Доланц, поучне су још и да нас не само за Загреб него и за цијелу Југославију.
И индивидуална средства за градњу станова
На крају излагања друг До ланц је говорио о стамбеној изградњи и том приликом ре као да постоје три града у Југославији где из одређених разлога није могућа партиципација индивидуалним средст 'вима у изградњи станова. Та ко је и у Загребу. Ја мислим
. да то не само да није поли-
тички, него није ни економски ни социјално, ни како год хоћете прихватљиво за Савез "комуниста. Они који спречава ју учешће индивидуалних сре дстава код стамбене изградње дубоко греше, Подсећајући да је о томе било речи на недав ном саветовању југословенске Конференције градова и да су неки председници градских општина тражили политичку подршку да се то питање раз реши, јер су сви били за, али да су немоћни из разноразних разлога.
Доланц је рекао да он код тога проблема уопће не размишља формалноправно, јер комунисти морају резонирати политички. Они себи морају поставити најпростије питање: да ли је паметније да не ко себи купи три аутомобила и с њима се возика унаоколо или да тај новац пропије или да штедњом себи купи стан и тиме растеретхи друштво да би оно могло дати тај стан неком другом који то не може уши тедити.
Или, поставимо себи питање: има ли у Загребу десет хиљада радника који би били у стању да партиципирају са пет старих милијуна а одговор је био има их и више. А зашто онда када сви знамо да је то тако, нисмо у стању променити формалноправне прописе, израдити један памет нији систем који ће омогући ти да ангажујемо што више индивидуалних средстава и ти ме што брже и лакше разре шавамо стамбена питања што је бесумње једно од најакту елнијих, најболнијих и најтежих питања нашег друштва.
Ја мислим, рекао је на кра ју Доланц да би Градска кон ференција то требала постави ти као конкретно питање и за хтев, да се види ко то спреча ва, зашто спречава и да се од реди Рок у којем се морају те ствари исправити.
Градска конференција је на.
крају усвојила одлуку о оснивању центра за идејно-теоретски рад, као и о увођењу евиденције организацији СК.
Г. МАРИНКОВИЋ
цама за науку, проблеми друтштвених наука, затим развој, биотехничких наука, научно-техничке сарадње, медицинских наука, техничких наука, Академије знаности и уметности БиХ. развој науке на универзитетима и у великим интетрисаним системима удруженог рада.
Чланови радне групе дого-.
ворили су се о методу рада и тезама на основу којих ће правити анализе
А. ХУСАРИЋ
кадрова У градској
|
СЕДНИЦА САВЕЗНОГ КОМИТЕТА ЗА САОБРАЋАЈ
Одложено усвајање _ друштвеног договора
о ваздушном саоораћају
После шест месеци притрема. и усаглашавања, већина присутних на. седници Комитета констатовала да Н арт договора није на основама
Нацрт Друштвеног договора о условима и мерама за обав-
"љање и унапређење унутраш-
њег редовнот ваздушног саобраћаја неће бити упућен Савезном извршном већу и републичким и покрајинским из вршним · већима јер није У складу са Резолуцијом Скуп тине СФРЈ о заједничкој политици економског и социјалног развоја — Југославије У 1976.
Ово је став представника ве.
ћине република и покрајина, који су присуствовали јучерашњој седници Савезног комитета за саобраћај и везе у Београду. Пошто је констатовао да седници не присуствује веБина овлашћених представника република и покрајина, који су чланови Комитета, Бошко Димитријевић, председник Савезног комитета за собраћај и везе је већ код прве тач ке дневнот реда (0 ваздушном саобраћају) закључио седницу.
Друштвеним договором требало је да се утврде економске и друге мере за обављања и унапређење унутрашњег рсдовнот ваздушног саобраћаја који представља _ заједнички
Резолуције
интерес _ друштвено-политич= ких заједница и организација удруженог рада. Његове одред бе разматране су и усаглашавеле на четири-пет седница Ко митета више од пола године. И када је припремљен Нацрт договора у Комитету, и на основу предлога република и покрајина, јуче је констатова но да неке његове одредбе нису у духу Резолуције. Изнети су и ставови да овакав договор није и неопходан, већ да републике и друге друштвенополитичке заједнице треба да. рецимо, са ваздухопловним компанијама _ директно реше питање финансирања нерента билних линија.
Нису, међутим, сви били про тив доношења Нацрта договора. јер је истакнуто да се 0вим документом регулишу и редовност и ефикасност ваздушног саобраћаја између наптих градова, Јуче је закључено да се Нацрт договора упути Законодавној комисији која треба да утврди да ли је текст на основама Резолуције или не. О томе ће се потом водити "расправа на следећој редовној седници Комитета.
Душан ДРАЖИЋ
Договори касне
· Средњорочним програмом развоја од 1976. до 1980. џи Резолуцијом о економским мерама развоја у овој години, предвиђено је да се донесу девет друштвених договора у области саобраћаја. Од тога, шест су посвећена развоју железничког, ваздушног и других грана саобраћаја и изградњи магистралних путева, а три регулишу саобраћајну | политику наше земље Већина ових договора је усвојена и постигнута потпуна сагласност свих репуб лика и покрајина тако да предстоји само њихово пот писивање. Неки договори, међутим, касне по шест и више месеци — о решавању економског положаја ЈЖ и о унапређењу редовног ваз душног саобраћаја.
СКУПШТИНА САМОУПРАВНЕ ИНТЕРЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ЕЛЕКТРОПРИВРЕДЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
Удруживање пропзводње н _ дистрибуције електроенергије
до марта 1977. године
«и ј
Скупштина позитивно оценила досадашњи ти на, подизању осам терњо #
(Сарајево, 23. децембра) На данашњем заседању Скуп штине Самоуправне интересне заједнице електропривреде Босне и Херцеговине, којој је председавао Абаз Дероња, пози тивно је оцењен — досадашњи рад на самоуправном организовању електропривредне делатности у Републици на основама недавно усвојеног Закона о удруженом раду, реализацији програма изградње електроенергетских објекатау електропривреди као и мере за остваривање динамике у наредној години.
Генерални директор организације удруженог рада „Елект ропривреда Босне и Херцего вине“ Никола Андрић информишући делегате о основама самоуправног организовања електропривредне делатности у републици, рекао је да је у току конституисање ООУР и
да ће се самоуправно транс-'
формисање ове значајне обла сти у сложену организацију удруженог рада завршити до
хидроељектрана
марта наредне године када ће бити потписан самоуправни споразум о удруживању рада и средстава производње, дистрибуције и преноса у јединст вену организацију. Подршку оваквом концепту развоја дали су комунисти у свим основ ним организацијама удруженог рада и самоуправни органи. Сада, како је познато, постоје две организације удруженог рада. електропривреде Босне и Херцеговине — једна обухвата производњу и пренос електричне енергије а дру га дистрибуцију.
Руководилац економско-фи-
нансијског сектора у –Радној заједници „Електропривреда Босне и Херцеговине“ Мато
Бајиц, образлажући извештај о изградњи осме термо и хидроелектрана, које треба да бу ду завршене до 1980. године, рекао је да изградња свих 06 јеката тече по плану. Међутим, иако је много учињено на неким објектима дошло је до закашњења радова. Изградња
ових значајних објеката углав ном касни због необезбеђених средстава или још несагледаних извора финансирања. Пре ма стручној оцени недостаје око 30 одсто средстава од уку пног обима програма. Скупштина Самоуправне ин тересне заједнице електропри вреде Босне и Херцеговине да ла је пуну подршку предлозима Извршног већа ове Републике да поред предвиђених извора треба обезбедити и друге додатне изворе средстава за успешну реализацију програма изградње производних, преносних и примарних дистрибутивних капацитета. С обзиром да је за наредну го дину предложен електроенергетски биланс са мањком стру је од 210 милиона киловат ча сова електричне енергије Ску пштина је позвала све потрошаче да што рационалније ко ристе електричну енергију, ка ко би се смањио – планирани недостатак. А, Х.
ЗБОГ КВАРОВА У ПОЈЕДИНИМ ЦЕМЕНТАРАМА
Повећан увоз цемента
Пошто је произведено 300.000 тона овог неопходног грађевинског материјала мање него што је планирано тржишту нису могле да се испоруче неопходне количине
Домаће тржиште ће вероватно и идуће године морати да рачуна са. извесним увозним количинама цемента, иако је планирано да се у 1977. елиминише увоз овог материјала. Овогодишње снабдевање, када је уместо планираних 150.000 увезено 250.000 тона цемента, показало је да потрошачи још не могу потпуно да се ослоне на домаће изворе снабдевања.
Произвођачи, потрошачи и увозници потписали су почетком године договор којим су утврдили биланс по коме је било предвиђено да цементаре испоруче домаћем тржишту око 7.850 милиона тона и да извезу 300.000 тона. Истовремено планиран је увоз од 150.000 тона, али само као „златна резер ва“ за евентуалне поремећаје на тржишту. Међутим, производња је била мање него што је планирано за три одсто, док је тржишту испоручено мање цемента за шест одсто. Извоз је додуше, повећан од 300.000 на 485.000 тона, али је зато са страног тржишта лопремље но 100.000 тона више него што је планирано.
Основни разлог повећаног увоза цемента били су кварови у појединим фабрикама („Усје“, „Поповац“, „Коромач-
но“ „Слобода“) и тешкоће код »уходавања“ нових капацитета („Плевља“). Само због тога про изведено је 300.000 тона цемента мање него што је планирано. Зато се и ове године, готово неочекивано, (али усред сезоне) на појединим подручјима јавила несташица цемента која је пре свега погодила приватне купце. Да би се ублажила затражене су додатне количине из увоза, које су допринеле бољој снабдевености тржишта. :
“ Наредне године грађевинаре очекују велики послови. Ство-
рени су услови за убрзање стамбене изградње, у плану је изградња водопривредних 06јеката, термо и хидроцентрала. путева. За овако обимну инвестициону активност потреб“ но је благовремено обезбедити грађевински материјал, пре свега цемент, који је увек грађевинарима задавао највеће тешкоће, Зато ће се — упркос жељи да се увоз овог материјала потпуно обуставити — ве“,
роватно и 1977. године извесне количине ипак прибавити из
увоза. ! (Танјут)
Књажевачка „Лела“ продала овогодишњу производњу
(Књажевац, 23. децембра Танјуг) — Позната књажевачка фабрика модне женске обуће „Леда“ продала је пелокупну овогодишњу производњу, која износи милиов и 360 хиљада пари ципела. Готово шездесет одсто овотодишње производње „Леда“ извози у Совјетски Савез, Сједињене Америчке Државе, Канаду и неколико зе-
маља средње „Европе. По из јави представника ове фабри“ ке, „Леда“ је ове године могла знатно да увећа производњу али се колектив одлучио за не што мирнији раст, с обизром на конјунктуру женских ципе“ ла на светском тржишту. Уместо повећане производње „Леда“ је ове тодине ишла н% знатно бољи квалитет,