Борба, 24. 12. 1976., стр. 7
· британске
САОПШТЕЊЕ КОМИСИЈЕ ЗА ИСПИТИВАЊ Е УЗРОКА СУДАРА-АВИОНА КОД ЗАГРЕБА 10. СЕПТЕМБРА ОВЕ ГОДИНЕ
Пропуст контролора
летења
Судару авиона је допринео и стицај више других
околности, у условмма велике видљивости
Комисија за испитивање уз рока судара авиона код Загреба, на дан 1976, године, издала је данас саопштење чији интегрални текст гласи:
„Судар авиона „Трајдент-3“ регистарске ознаке С-АМ2Т компаније „Бритиш ервејз“ и авиона „Дди-9“ регистарске ознаке УЏ-АТВ југословенског предузећа за ваздушни саобраћај „Инекс адриа-авио промет“ се догодио 10. септембра 1976. године у 1115 часова по локалном времену у близини места Врбовец, 30 км. североисточно од Загреба, изнад радио навигаци оног уређаја ВОР „Загреб“. на висини од 33.000 стопг (10.055 м) нико од 162 путника им 14 чланова посаде из оба авио-
на није преживео катастрофу: Југословенска комисија у
којој су суделовали и акреди товани представници Велике Британије и СР Немачке завршила је рад на испитивању узрока ове катастрофе 23. де цембра 1976. године и даје сле деће саопштење: _
„Авион; „Трајдент-3“ летео је из Лондона за Истамбул преко Западне Европе и дела ваздушнор пута кроз Југо славију, према ВОР-у „Загреб“ на висини од 33.000 сто па. По уласку у ваздушни про стор Југославије радио | везу са Обласном контролом летења. Загреб посада авиона „Трајдент“ успоставила је У 11.04 часова, предвиђајући до лазак изнад ВОР „Загреб“ у 1114 часова, на истој висини.
Авион „ДЦ-9“ полетео јеиз Сплита у 10,48 часова и изнад ВОР-а „Сплит“ достигао висину од 12.000 стопа (3.650 м), тада је прешао на рад са Обласном контролом летења „Загреб“. По одобрењу контроле летења „ДЦ-9“ је наставио са пењањем у правцу Ко стајнице, до висине од 26.000 стопа (7.900 м). У 11.08 часова контролор летења је одобрио посади авиона „ДЦ-9“ даље пе њање у правцу Костајнице и ВОР-а „Загреб“, до висине од 35.000 стопа (10.650 м).
Обављајући послове на во-
10. ' септембра ·
ђењу осталих авиона који су били у његовој надлежности контролор летења изгубио је из вида издато одобрење и није применио прописане поступке за раздвајање авиона,
Опасност од судара контро лор горњег сектора Обласне контроле „Загреб“ уочио је на око 40 секунди пре катастрофе, у тренутку када му је „ДЦ-9“ јавио да пролази виси ну од 32.500 стопа (9.900 м). „Одмах је покушао да спречи судар обавештавајући посаду авиона „ДЦ-9% да има авиов испред себе. издајући јој на српскохрватском језику наређења — да се задржи на пос тигнутој висини. Али, ово на ређење је било издато касно, а авион, који је био у процесу пењања, није се истог тренут ка 'могао превести у хоризов талан лет, већ је то поститао тек на висини на којој је летео „Трајдент“.
Према томе ова катастрофа је последица одређених пропу ста контролора летења Облас не контроле летења „Загреб“ Поред пропуста контролора ле теља и стицај више других околности допринео је судару ових авиона који су иначе ле тели у условима велике видљивости. Остаци авиона пали су пос ле судара на великом простору, површине 32 х 10 киломе тара. Свесрдну помоћ у локализовању пожара, претраживању терена и евакуацији пос традалих пружиле су ватрога сне јединице Загреба и Врбов ца, припадници територијалне одбране Врбовца, радници ПИК Врбовец, радници СУП СР Хрватске и околних места и градова, судско медицински органи, припадници ЈНА гар низона Загреб и становници оближњих села.
Комисија која је испитива ла узроке судара ових авиона жали што део наше штампе није сачекао званично сао шштење већ је, некритички прихватајући тенденциозно пи сање једног страног листа, по казао више интереса за сенза ционализам, него за друштве но усмерену информацију“.
(Танјуг)
СЕДНИЦА ОПШТИНСКОГ КОМИТЕТА СК У ПРИШТИНИ
СПОР РАЗВОЈ САМОУПРАВЉАЊА У ПРЕДСТАВИШИТВИМА
(Приштина. 23. децембра) У око 160 представништава и трговинских продавница које организације удруженог рада из целе земље имају у ЏПриштини споро се развијају дру штвено-економски односи на самоуправним основама Једино загребачка „Ина“ и београд ски „Југопетрол“ у Приштини имају својства правног лица.
У осталим представништвима и продавницама није обез беђено самоуправно одлучива
"ње о дохотку и доходовним од
носима. о међусобним правима у удруженом с раду и друго. Има радника који раде по 20 и више година а још нису ре-
шили стамбено питање. Нацио нална и квалификациона стру ктура запослених у представ ништвима и продавницама ни је у складу са критеријумима СК Косова и не одговара потребама савремене трговине.
Ове и друге лоше констатације на рачун представништава у Приштини изнете су у информацији и уводном из лагању Јована Богићевића и расправи на данашњој седници Општинског комитета СК (лол председништвом Јусуфа Зејнулахуа) која је разматрала ово питање,
М. Д,
ОДЛУКЕ ПРЕДСЕДНИШТВА ПОКРАЈИНСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ ССРН ВОЈВОДИНЕ
Имре Балинт директор „Форума“
(бБови 'Сад, 23. децембра) Председништво _ Покрајинске конференције ССРН Војводи не је на својој данашњој сед
ници донело одлуку да се доса .
дашњи директор Новинскоиздавачког предузећа „Форум“ у Новом Саду и досадашњи вршилац дужности главноти одговорног уредника дневног листа на мађарском језику „Ма бар соа“ Калман Џетковић раз реши дужности јер одлази на нову дужност, пошто “је изао Ран за члана Извршног комитета Председништва ПК СКЕ.
За новог директора НИП „Фо рум“ именован је Имре Балинт
који се досад налазио на дуж ности председника _ Покрајин ске конференције ССРН Војводине. '
за човог главног уредника „Мађар соа“ изабран је Карољ Ердељи, члан Секретаријата Општинског комитета СЕВ у Новом Саду. ·
Председништво је такође до нело одлуку да предложи По рајинској поносни да ЈЕ
вове чланове екрет ка Председништва ПЕ ССРИВ изаберу др Александар Ђурћел, Шемања Јовановић и Ре-
лосављевић. га Мило . се.
ИВ усисни гел МГ АЦЕ на Тодо Куртовић говорио политичком активу (арајева.
_ (Сарајево, 23. децемора, Тан југ — Секретар у Извршном комитету Председништва цк СКЈ Тодо Куртовић разговаРао је данас у Сарајеву са члановима Градске конферен ције Социјалистичког савеза,
редседник Градске конферен ције ССРН Ненад Гузина изло жио је досадашње резултате
и активности друштвено-поли тичких организација града на даљем развоју самоуправних односа у свим срединама, у "то ку овог сусрета вођен је разго вор и о конкретним питањима
е и У ЕРН у друштвеним активностима главног града Босне и
| Херцеговине.
24. ДЕЦЕМБАР 1976. БОРБА — СТРАНА 7.
у 5 ТРЕЋИ ЦИКЛУС: НЕСВРСТАНОСТ У САВРЕМЕНОМ СВЕТУ
Мр СТОЈАН АНДОВ:
Значајан пораст и велике могућности " сарадње са земљама у развоју
У СВОЈОЈ политици економске сарадње са иностранством наша земља придаје велики значај сарадњи са земљама у развоју. што је сасвим раразумљиво, јер је у складу са укупном оријентацијом у спољној политици земље, Поред тога, за интензивнију економску сарадњу са земљама У развоју постоје и многи економски разлози.
Пре свега, одређен број производа неопходних југословенској привреди и становништву и то у веома значајним количинама, производи се у не-
· ким земљама у развоју. Затим, одре-
ђен број ових земаља већ поодавно улаже напоре за развој властите пољопривреде, индустрије, научних институција, итд: На овом пољу они се срећу са сличним тешкоћама са којима се и ми срећемо или смо се до недавно сретали. Сарадња у савладавању тих тешкоћа свакако омогућава да се исти циљеви постижу са релативно мање напора. Искуства и сарадња и на плану финансирања развоја као и на плану банкарства такође су показала узајамну корист.
Програм мера ·
Оријентација на развој економске сарадње са земљама у развоју код нас је одавно присутна, али сама ова сарадња се није равномерно развијала.
· Било је периода интензивнијег разво-
ја, али такође и периода извесне стагнације, чак и релативног опадања. Посебно је примећен застој у сарадњи у периоду од 1968—1972. године. Већ у 1972. години уочени су бројни проблеми који нужно произилазе из опадања сарадње са земљама у развоју за целокупну економску позицију земље у међународној привреди. Сагледана је нужност бржег развоја сарадње и покренута жива активност у том правцу.
Скушштина СФРЈ је донела посебну резолуцију о унапређењу економ ске сарадње са земљама у развоју, а Савезно извршно веће је у ту сврху донело програм мера. Такође су ту проблематику разматрала и извршна већа или скупштине скоро свих социјалистичких република и социјалистичких аутономних покрајина. Савезна привредна комора, као и привредне коморе у републикама и покра јинама су се, такође, интензивно ангажовале у овом правцу. Радне организације су извршиле озбиљне припреме и смелије су се оријентисале на сарадњу са партнерима из земаља у развоју.
Југославија одржава економске односе са око 60 земаља у развоју. Највећи део нафте, фосфата, какаовца, природнот каучука, кафе. памука, јужног воћа, рибљег брашна и неких других веома важних сировина и производа увозимо из земаља у развоју. У овом увозу углавном су већ елиминисани сви посредници. Купујемо, дакле, директно од националних компанија земаља произвођача. Тиме су створени објективни услови и за повећање извоза југословенске робе у те земље.
Обезбедити равноправнији положај земаља
сасвим истравна, о чему говоре и значајни резултати
Погледамо ли на ток робне размене у неколико година уназад, уочићемо велике промене. Тако, размена са земљама у развоју у 1972. години износила је око 450 милиона долара или око 9 одсто од укупне робне размене Југославије са иностранством.
Већ у 1973. години долази до наглог повећања робне размене са земљама у развоју и она се пење на око 850 милиона долара. Расте и њено учешће у укупној робној размени земље. са светом — на око 11 одсто. У 1974. години овај се раст наставља.
У апсолутном износу се наша робна размена са земљама у развоју повећава на око 1.650 милиона долара или на 146 одсто од наше укупне размене са иностранством. Веома су важни резултати постигнути и у 1975. години. Укупна размена са овим земљама оцењује се на око 2 милијарде долара. Увоз је додуше опао за неколико процената али је извоз повећан за преко 65 одсто.
Поред робне размене веома је важна и инвестициона сарадња. Овај 0о6лик сарадње почиње негде од пре двадесетак година и у периоду закључно са прошлом годином радне организације из Југославије су извршиле разне инвестиционе радове, испоручиле опреме бродова или комплетних објеката у вредности од око 5 милијарди долара. '
Планови развоја
Инвестициона сарадња се посебно брзо почела развијати последњих година. То је период када је велики број земаља у развоју већ припремио и разрадио своје амбициозне развојне планове, што је један од разлога да се наша инвестициона сарадња променила и по свом карактеру. Радне организације из Југославије ангажују се на комплекснијим и крупнијим задацима, а све је више случајева да се укључују у послове још у фази припрема, у фази студија и пројектовања. На овој основи у току су велики послови у водопривреди и развоју пољопривреде у Либији, Перуу, Панами и другим земљама.
У фази. припрема су веома крупни подухвати у Ираку, Мексику, итд. Подухвати које југословенске. радне организације изводе на бази властите технологије. од пројектовања па све до предаје објекта на коришћење инвеститору, знатно су веће вредности од објекта чију изградњу добијају на лицитацији. Главни разлог је што у овом другом случају наше радне организације углавном добијају само део посла на одређеном објекту. У сваком случају у овом тренутку много је бродова, хидро и термоцентрала, индустријских постројења, путева, зграда и других грађевина које су изградиле наше радне организације за земље у развоју.
Облик сарадње који све више добија на значају је оснивање заједничких предузећа. Поред заједничких улагања и сношења ризика, партнер из Југославије обично се обавезује да
. гућностима и потребама,
обезбеди савремена технолошка и оргтанизациона решења, потребне кадро ве и да учествује у решавању питања пласмана робе. Овим се путем, бар то показују досадашња искуства, успешно врши трансфер технологије из
' Југославије у поједине земље у раз-
4
воју. У најновије време успоставље-
ни су контакти појединих заинтересованих радних организација из Југославије са фирмама из земаља у развоју о организовању производње на бази поделе програма. Припреме су у току у области производње пољопривредне механизације, електроопреме, производње алатних машина, у области алуминијума, итд. '
Могућности и потребе
Такође су и све чешћи контакти банкарских и других финансијских институција из наше земље са одговарајућим из земаља у развоју. Разуме се, резултати постигнути на овом пољу још увек нису у складу са моали треба подвући да су наступи у том правцу све интензивнији.
Развој економске сарадње Југославије са земљама у развоју у свом досадашњем току јаче је истакао неке, иначе познате проблеме. Унапређење робне размене наилази на границе у недовољном међусобном познавању партнера. Нашим организацијама удруженог рада недовољно су познати захтеви и специфичности тржишта земаља у развоју, а такође и привредници из тих земаља недовољно познају наше могућности. У превазилажењу ових тешкоћа, код нас се сада улажу значајни напори. Отворен је процес повезивања организација удруженог рада у стварању заједничке мреже председништава у овим земљама. Савезна привредна комора такође је повећала број својих представништава. Јесењи велесајам у Загребу већ неколико година организује специјалну изложбу за земље у развоју као и тематске скупове на којима учествују, углавном, експерти из Југославије, других земаља и специјализоцаних међународних организација са циљем међусобног упознавања и ширег осветљавања искуства у појединим областима привредног развоја ових земаља. Већ неколико година одржавају се и специјализоване изложбе привреде земаља у развоју и у оквиру јесењег Новосадског сајма. У циљу бољег упознавања могућности домаће привреде побољшава се и учешће југословенских радних организација на сајмовима у земљама у развоју.
Систем кредитирања
· 4
Други је проблем у области финансирања развоја. Велики број земаља у развоју, за остваривање властитог програма развоја има потребу за допунским средствима из иностран ства. У инвестиционој сарадњи, посебно код продаје опреме и транспорт-
у развоју у светској привреди
Међусобним повластицама Југославија, ће подстицати унапређивање трговине и других видова економске сарадње међу земљама у развоју
1. Полазећи од основних на-
шавању других битних пита-
привредних пројеката
добију
| Концепција наше земље о економској сарадњи, са земљама у развоју објективно јг условљена, а пракса је показала да је она
| -
них средстава, кредитирање је врло често неопходно. На тржиштима. земаља у развоју наше организације удруженог рада срећу се са конкуренцијом развијенијих земаља које имају далеко веће могућности кредитирања. Југославија, која и сама осећа оску-
дицу капитала За властити развој, 0- ·
могућила је кредитирања послова у ин вестиционој сарадњи са земљама у ра звоју. Разуме се, у томе још увек има
"озбиљних тешкоћа.
У циљу њиховог превазилажења ради се на усавршавању система кредитирања и самих кредитних институција и-њиховом прилагођавању новонасталим условима. Тешкоће би се смањиле уколико би међународне финансијске институције имале више разумевања за потребе развијања меЂусобне сарадње земаља у развоју.
Идеја о тзв. трећем шалтеру Светске.
банке, која нажалост пре неколико година није усвојена, је само једна од могућности у том правцу.
Даље, веома су озбиљне и тешкоће у развоју сарадње у области технологије. У знатном броју привредних грана Југославија поседује технологи ју која је конкурентна на међународном тржишту. То је, пре свега, производња опреме за прехрамбену, текстилну, индустрију пољопривредне механизације, алатних машина, итд. У развоју пољопривреде конпепција домаћих агроиндустријских комбината позната је и врло привлачна за многе земље у развоју. Али, технологија коју поседујемо често припада различитим "одвојеним и недовољно повезаним организацијама удруженог рада које могу понудити само део технолошког процеса и опреме, а у земљама у развоју се изводе сложени подухвати. Зато се наступ југословенске привреде у овим земљама јавља као фактор њеног даљег повезивања, специјализације и подела рада. Процеси овог карактера су већ у току иако можда са недовољним интензитетом. Посматрајући економску сарадњу са земљама у развоју можемо констатовати да је концепција наше земље
_У том погледу објективно условљена,
а пракса је доказала да је она сасвим
исправна. Постигнути резултати у по
следњим годинама су веома значајни“
и због тога имамо пуно разлога да будемо задовољни. Ово задовољство ипак није потпуно. јер су резултати које смо постигли још увек испод могућности и жеља на обема странама. Радећи упорно на одстрањењу неких тешкоћа које имају корене у организацији и наступу наше земље можемо много учинити, што остаје непосредан и трајан задатак свих субје ката, а пре свега организација из при вреде. Тешкоће које срећемо у овој сарадњи, а које извиру из сада постојећег стања у међународним економским односима такође не смемо потценити. Југославија се и досад упорно и конструктивно залагала за превазилажење тих тешкоћа, а наставиће и даље у том правцу.
Мали речник
ИНВЕСТИЦИЈЕ
Инвестиције – означавају претварање једног дела друштвеног производа у елементе репродукције на мењене одређеним привред ним и општедруштвеним
поред свог политичког знача-
места организација .|
чела политике несврстаности а будући и сама земља у раз воју. СФРЈ ће и даље, заједно са осталим земљама, улагати напоре да се обезбеди ра вноправнији положај земаља У развоју у светској привреди и ла се пружа значајнија подрш ка њиховим плаковима разво ја. У томе ослонац На власти че снаге и политика интензив чије економске сарадње међу земљама у развоју предста вљају кључне комлоненте њи ховог напретка и бржег. разво ја. поред одговорности за помоћ која лежи на развијеним земљама. :
У примени заједнички усвојених концепција и ставова не сврстаних земаља у развоју, Југославија ће се и даље активно залагати за остваривање циљева постављевих Међународној стратегији _развоја за другу декаду УН за раз вој, за растерећење финансијско-кредитних обавеза које земљама у развоју сужавају могућност бржег развоја и за олакшице које би обезбеди ле убрзани привредви развој тих земаља. ,
2. Заједно са осталим земља ма у развоју Југославија ће се максимално заложити да се приликом прелстојећих пре говора 90 променама међуна родног монетарно - финансијског система обезбеди повољни ји положај земаља у развоју и демократскији односи у решавању питања из те области. Она ће се такође залагати за
равноправно и ефикасно учеш“
ће земаља у развоју у предс тојећим тртовинским претоворима у оквиру ГАТТ,а и у ре
ња светске привреде.
3. Југославија ће радити на томе да се међусобним повлас тицама подстиче унапређивање трговине и других видова економске сарадње међу земљама у развоју, а такође да се отклањају они облици од носа с развијеним земљама ко ји ограничавају могућности са радње .међу самим земљама у развоју односно онемогућују пуни реципроцитет у тим односима. 4 Као социјалистичка, нес врстана земља у развоју Југо славија подржава такву _еко номску сарадњу међу земља ма у развоју која пружа што веће и потпуније могућности за њихов бржи и међусобно усклађенији развој на билате ралној, регионалној и међурегионалној основи. Ова салад ња мора да почива на принци пима пуне равноправности, 0обостране добре воље, узајамне користи и да ствара услове да комплементарност њихових привреда у тој сарадњи долази до пуног изражаја.
5. Индустријска и технолош ка производна кооперација, за
· снозана на равноправној осно
ви. постаје све више закономерност развоја међународних економских односа. Све интен зивније повезивање наше зем ље на том подручју са земља ма у развоју један је од битних предуслова за, остварива ње стабилне и дугорочне сарадње на вишем нивоу.
6. Југославија ће стога него вати и даље унапређивати ме ђусобну дугорочну сарадњу и настојати да разни облици за једничких улагања и заједнич ке одговорности у остварењу
што више места у нашим од носима са земљама у развоју.
7. Југославија ће се залагати за поштовање принципа да свака земља трајно врши суве реност над својим природним изворима и врши директну ко нтролу стратешких економских делатности. При томе ће се придржавати принципа по штовања националног законо давства и међусобно. утврђива них уговорних обавеза. Руко водећи се принципом солидар вости и узајамним интересом за дугорочним повезивањем Југославија ће носебну пажњу посвећивати оним гранама и оним видовима привредне са радње који могу непосредно доприносити бржем привреднем развоју наших партнера.
8. У условима све интензив није експанзије југословенске привреде на страва тржиш та пласман капиталних _ доба ра неминовно изискује кредитирање по условима светског тржишта те је неопходно обезбедити трајна финансије ка средства. 3за остваривање овог вида сарадње.
9. Неопходно је да се у сарадњу са земљама у развоју ук ључе и југословенске пословне банке, које се до сада нвису одговарајуће усмериле на пословно повезивање с партне рима у тим земљама. Подржавањем наших привредних орга низација које послују у земља ма у развоју И успостављањем сарадње са кредитно-финанси јеким установама тих земаља, пословне банке могу дати зна чајан подстицај развијању при вредних веза са њима.
10, Техничка сарадња Југос-
лавије са земљама у развоју, _
ја. јавља се све више иу фун кцији унапређења привредне сарадње с тим земљама. Зато је потребно у тој области ре шити сва отворена питања ко ја су'у последњим годинама спутавала проширење те сарадње. Пре свега, потребно је обезбедити финансирање ове сарадње и законски регулиса
"ти статус југословенских струч
њака који раде у земљама У развоју. .1, Ангажовањем свих одговорних политичких, самоупра вних и државних треба обезбедити да се струк тура и правци наше привредне сарадње с иностранством ус клађују с нашом _ основном оријентацијом у међународним односима, која се темељи сна дугорочним интересима нашег привредног развоја. То значи, поред проширења еко номске сарадње са земљама у развоју, и бољи регионалчи ра според те сарадње а и већу диверзификацију по земљама. 12. Ради тога потребно једо нети одговарајуће системске мере унутар наше земље и у њих уградити одређене стимулативне елементе, што ће омогућити дугорочније плани рање сарадње наших привред их организација с партнерима из земаља у развоју и отклонити "објективне неједнакости услова у размени са зе мљама у развоју у односу на размену с развијеним земљама у њиховим економским групацијама. |
(Из резолуције Скушштине СФРЈ о унапређењу економ ских односа СФРЈ са земљама у развоју)
чинилаца.
циљевима. Према својој фувкцији деле. се на при вредне и непривредне. Привредне инвестиције
намењене су улагању у основна и обртна средства ради производње употребних и прометних вредности. Непривредним или општедруштвеним ин вестицијама називају се оне које немају директне везе с материјалном производњом (станови, објекти и средства намење
на комуналним потфђебама, просвети, култури, здравству, армији итд.)
Предлог питања за дискусију на
састанку одељења
1,
Објаснити због чега наша земља придаје велики значај економској сарад њи са земљама у развоју: да ли су разлози, за ову сарадњу искључиво економске природе7
Који су конкретни облици економске сарадње Ју гославије са земљама У развоју7 .
Какве тешкоће прате развој економске сарадње Југославије са земљама у развоју 7