Борба, 24. 12. 1976., стр. 8
8. СТРАНА — БОРБА — 24. ДЕЦЕМБАР 1976.
СКУПШТИНСКИ ЖИВОТ
СКУПШТИНА СФРЈ
Постигнута сагласност о буџету федерације ва 1977. годину
Седница Одбора Већа република и покрајина за финансије
Делегације скупштина репу блика и покрајина постигле су јуче на седници Одбора Већа република и покрајина за финансије. сагласност о укуп ном расходу буџета федераци је за 1977, годину. Како се очекује. буџет федерације за 1977. годину биће усвојен данас на седници Савезног већа Скупштине СФРЈ.
Укупан обим расхода буџета федерације у 1977. догово ром свих република и покрајина, износиће 90 милијарди
Померен рок усаглашавања Седница Одбора Већа ретаујближа и покрајина за кредитно-монетарни, систем
У Одбору Већа република и покрајина Скупштине СФРЈ за кредитно-монетарни систем договорено ·је да се усаглашавању ставова скупш
тина република и покраји на о Нацрту закона о претва ртњу краткорочних с кредита датих Југословенској пољоп-
ривредној банци у дугорочан кредит приступи на првој наредној седници овог скупшитинског тела. Ово померање термина уследило је због тога штто делегација Словеније није . имала овлашћење своје Скушштине ла већ на јучера штњвој седници Одбора присту пи усагтлашавању ставова 0 овом законском нацрту. Пош то померање рока усаглашава ње може имати неповољне по следице на пословање „ПЏољо банке“. то је Одбор закључио да о томе обавести Савезно из вршно веће, како би оно у оквиру својих надлежности и у сарадњи са Саветом гувернера Народне банке Југослави је, .
Према наведеном Нацрту за кона. предвиђа се да би крат корочни кредити Југословенске пољопривредне банке у укупном износу од око 679 ми лиона динара требало претво рити у дугорочни кредит, са роком враћањ од седам година и уз камату од 7 одсто годишње. Прву рату овог кредита „Пољобанка“ би била ду жна да плати најдаље 30. јуна 1977. године.
| (Танјуг)
Позитивно оцењено извршење програма СИВ
Седница Одбора Савезног већа за унутрашњу политика
Предлози закона о кривичном поступку, о привредним преступима, о спречавању зло употребе слободе штампе и других видова информисања, подржани су јуче на седници Одбора Савезног већа за уну трашњу политику.
На седници, којој је председавао Лука Бановић, делегати су позитивно оценили пред лог шрограма рада Савезног већа за прво тромесечје 1977. године,
"Било је и делегатских пита ња о пројектима појединих за кона чије је усвајање планирано за ову годину: законе о закључивању и извршавању међународних уговора, за кона о облигацијама и друтих. Секретар Савезног већа Крсто Чаловски рекао је да
ће са мартом идуће тодине би
ти заокружен целокупни прог рам усвајања нових закона. Чињеница је, подвукао је Ча
-повски, да је СИВ и његове
стручне службе израдом – 80 предлога закона обавио огроман посао,.. 8
Пошто је за усвајање закома о закључивању и извршавању међународних уговора потребна сагласност републич ких и покрајинских скупшти на. нацрт овог закона на коме сада ради СИВ биће послат
на опену републикама и пок-
рајинама = _ (Танјуг)
у
558 мџлиона и 200 хиљада ди нара. Највећи део средстава за покриће укупног обима ра схода буџета обезбедиће, се изворним приходима федерације у износу од 36,4 милијар де динара и доприносима република и покрајина у износу од 40,6 милијарди динара. Пре остала 'средства осигураће се кредитима код Народне банке Југославије и откупом 96 везница федерације од стране пословних банака.
Буџет федерације за 1977. ве
;
Потребно више усклађивања _ и програмирања рада
Седница. Одбора. Савезног већа за друштвено-политичке односе
Савезно веће Скупштине Југославије успешно је обавило своју делегатску улогу конста товано је на јучерашњој седници Одбора Савезног већа Скупштине Југославије за дру штвено-политичке односе, на којој су анализирана искуства из рада овот скупштинског до ма. Речено је. такође, да треба уложити више напора да би се отклониле одређене сла бости. Повезивање и усклађивање рада Скупштине. СФРЈ, републичких, покрајинских и огтштинских скупштина био је највећа препрека у успешном обављању делегатске функције Савезног већа, речено је на седници.
Истакнуто је да због тога треба далеко више програмира ња и усклађивања рада свих делегатских тела како би све карике у систему успешно феунитистосале,
Цане' Станковски (Македони ја) сматра да треба ускладити термине заседања скугштин ских тела како би делегати имали времена да учествују и износе своје ставове. Франц Хорват (Словенија) рекао је да је највећи проблем усклаБивање рада са општинским
СЕДНИЦЕ ИЗВРШНИХ ВЕЋА
„људи и грађани желе да зна-
ћи је за 14,2 одсто од овогоди шњег буџета. Доприноси репу блика и покрајина биће за 22,7 одсто већи него у 1976. Као и до сада, преко буџета федерације обезбеђују се пот ребе за Југословенску народну армију, инвалидско — 60рачку заштиту, допунска сред ства за неразвијене републике и покрајину Косово, као и средства за унапређење спољ нотрговинске размене.
(Танјуг)
скупштинама. И даље постоји дилема да ли сва питања о ко јима се расправља у Скупштини _ Југославије претходно треба да буду на дневним редовима општинских скупштина. Председник _ Одбора Киро Хапи-Василев истакао је да је Савезно веће Скупштине
Југославије постигло видне ре зултате на јачању делегатског система али да треба тражити путеве за још успешнији рад. Он је рекао да треба мењати менталитет стручних служби и органа управе јер је за успештно _ обављање делегатске улоге неопходна њихова већа помоћ.
Делегат Иван Фогл (Босна и Херцеговина) сматра да треба мењати метод доношења закона. Он је предложио да већ у предлогу за доношење закона треба јасно да се истакне политичка суштина и значај закона ад не да се дају само голи параграфи. Сматра такође да је потребна дужа процедура доношења бар оних закона који су значајнији. Радни
ју због чега се доноси одређени законски пројект, (Танјуг)
МАКЕДОНИЈА
Подржан договор о оржем развоју неразвијених
(Скопље, 23. децембра). 'Друштвеним договором о подстицању бржег развоја недово љно развијених крајева у Македонији од 1976: до 1980, године, који је данас подржан на седници Извршног већа Ма кедоније под председништвом Благоја Попова, предвиђене су мере и услови којима ће се ос тварити политика развоја.
Према Предлогу друглтвеног договора учешће Републичког фонда за подстицање развоја и улагања у недовољно разви јена подручја зависиће пре сва га од степена њихове развијености. У општинама Берово. Радовиш. Ресан и Тетоко, чији ниво развијености износи 60 до 70 одсто републичког просе ка. Фонл ће у укупним улага њима учествовати са 15 одсто, док ће у општинама Кичево. Крушево и Струга (од 50 до 60 одсто од републичкот тросека развијености) учествовати са 96 одсто. За ошлтине Виница,
КОСОВО _
Гостивар, Демир Хисар, Кратово, Крива Паланка, чија је развијеност испод 50 одсто републичкогт просека, учешће сронда износиће 25 одсто пред рачунске вредности улагања. Само за општину Македонски Брод учешће може да износи 95 одсто.
Извршно веће Македоније је одлучило да додели општини Куманово још пет милиона. а општини Неготино на Вардару још четири милиона динара као помоћ у отклањању после дица од елементарних непогода, које су их залесиле у јулу и августу ове тодине. Одлучено је. такође, ла се привремеНа позајмипа Куманову од 20 милиова и Неготину на Варда ру од два милиова динара пре творе у неповратна средства. Штета у Куманову је. иначе, процењена на 476 милиона линара. а у Неготина на Вардару око 55 милиона динара.
' Е. В.
'
Уговарање здравствене заштите до фебруара
(Приштина, 28. децембра, Та нјуг — Здравствене организа ције у покрајини Косову у првих девет месеци ове годи не имале су из неостваренот дохотка губитак од преко 131 милион, а њихова потражива ња за овај период достигла су укупан износ од 145 милионг динара.
Међутим, и поред оваквог стања — како је констатовано на данашњој седници Изврш ног већа Скупштине Косова — укалкулисани лични дохо-
ци у здравственим радним ор танизацијама већи су у просе ку за 23 одсто него у истом периоду прошле године.
Извршно веће је инсистира ло, на томе да се уговарање здравствене заштите за наред ну годину обави до краја „текуће године или најкасније до фебруара идуће и то у потпуном складу са расположивим _ средствима. Здравственим радним организацијама је сугерисано да информишу сво
је раднике о резултатима пос.
ловања, како би се одмах пре дузеле мере за санацију финансијске ситуације, у чему прворазредан значај треба да ти штедњи, Што се тиче личних доходака. закључено је ла се они морају свести у оквире утврђене друштвеним до товором. ,
аи вера ин јин виниомванљаниир наиван паника а свирале
СЕДНИЦА ПРЕДСЕД- | САВЕЗНИ ОДБОР СИНДИКАТА ДРУШТВЕНИХ ДЕЛАТНОСТИ
Чекало се на закон, сада се очекују допуне
Самоутравне интересне заједнице постале делегатске трибине па. којим се тражи материјална помоћ друштва уместо да представљају праве обљу.
НИШТВА СР СРБИЈЕ Први извештај о раду пред делегатском скупштином
На заједничкој седници, свих већа Скутштине 29. децембра разматраће се извештај о раду Председништва у тпротекле две године
На _ заједничкој седници свих већа, Скупштина СР Србије ће 29. децембра разматрати извештај о раду Председништва СР Србије у протекле две године, На овој седници председник Председништва Драгослав Марковић поднеће експозе о друштвено-политичком и економском развоју Србије. На јучерашњој седници Председништва _сСР__0 Србије
разматран је нацрт овог ек-.
спозеа у коме ће бити речи о најважнијим резултатима у друштвено-економском развоју, проблемима с којима се сукобљавају свесне субјективне снаге у борби за реализацију одлука Десетог конгреса СКЈ, Седмог конгреса СК Србије и уставних начела, као и о задацима у развитку материјалне основе друштва и у изградњи самоуправних — социјалистичких односа. ·
Ово је, иначе, први извештај о раду Председништва СР Ср-
бије с којим се излази пред.
делегатску скупштину. в.в.
У формирању самоуправних интересних заједница. договарању, споразумевању и анализама проблема учињено је много више него у самој размени рада. Ово је истакнуто јуче на седници Савезног Од бора Синдиката друштвених делатности под председништвом Јоже Маролга, који је и оцењивао ову активност,
У уводном излагању и речи девет говорника потврђене су више пута досад речене истиве и тврдње. да у СИЗ има још остатака старих односа и буџетског понашања. да су оне посредници и дистрибутери средстава. и да не представљају праве облике договарања привреде и непривреде, Чула се и оцена, да су неке скупштине СИЗ постале трибине делегата на којима се тражи материјзлна помоћ дру штва. уместо да се конкретније разговара о акцији у самим СИЗ,. па и ангажовању синдиката у томе.
У решавању централног про
„блема размене помоћу утврђе-,
них критеријума најмање је учињено. Много се очекивало од Закона о удруженом раду. А сад се очекују допунски про писи. Међутим, веома је мало врсчих стручњака ангажовано у трагању 3за критеријима, размене рада констатовали су делегати јуче и питали, зашто. — Морамо се што пре осло-
СЕДНИЦА САВЕЗНОГ ИЗВРШНОГ ВЕЋА
РАЗМАТРАНА ПИТАЊА
ИЗ ОБЛАСТИ ПРИВРЕДНОГ СИСТЕМА
Прижваћен извештај о стању на усклађивању савезних закона са Уставом СФРЈ
Према саопштењу Савезног комитета за информације, на јучерашњој седници Савезног извршног већа, којој је председавао др Берислав Шефер, разматрано је више питања, из области привредног система, економске политике и односа на ше земље са иностранством. Та кође су размотрена и нека друштвено-политичка и организациона питања. ;
Савезно извршно веће утврдило је Предлог закона о изменама закона о утврђивању и обрачунавању укупног прихода и дохотка у основним орга низацијама удруженог рада, и Предлог закона о изменама за кона и премијама за млеко и утовљену јунад и јагњад и компензацијама за свеже месо. Предложеним изменама Закома о утврђивању и обрачунавању укупног прихода и дохотка у основним организацијама удруженог рада усклађују се поједине одредбе овог прописа са Уставом и одредбама недавно донетог Закона о удруженом раду. Конкретно, изменама се предвиђа да се убудуће доприноси из личних доходака не.враћају у случаЈУ да основна организација по слује са губитком, али и да основна организација уУдруженог рада није дужна да
извршава обавезе према дру-
штвено-политичкој заједници и самоуправној интересној заједници које се подмирују из дохотка уколико својим пословањем доходак није остварила. Савезно извршно веће прихватило је и извештај о стању на усклађивању савезних закона са Уставом СФРЈ. У извештају се поред осталог констатује да је од проглашења Устава СФРЈ до сада усклађено 82 савезна закона. Поред тога, Савезно извршно ве-
ће утврдило је и текстове 28
предлога савезних закона и доставило их Скупштини СФРЈ ради разматрања и усва јања. Исто тако, Веће је доставило Скупштини СФРЈ и 10 предлога 3за донпошење закона или нацрта закона. Најзад, у фази припреме код савезних органа управе и савезних организација налазе се три законска пројекта. Код два од ова три прописа савезни органи раде на формулисању предлога, док је код треће» — закон о утврђивању и 00 рачунавању укупног прихода у основним организацијама у“ друженог рада — посао још 5): првој фази, Разлог томе Је што се пре достављања овог закона Савезном извршном већу мора извршити шира раз-
мена мишљења, о чему је Ску-.
пштина СФРЈ обавештена.
На јучерашњој седници, веће је прихватило и информацију о реализацији друштвеног договора о производњи
шећера и уља. У информацији се истиче да је инвестициона активност шећерана у 1976. години знатно повећана, тако да вредност инвестиционих радова износи око 800 милиона динара. Основни извор средстава која се:користе за ове сврхе обезбеђен је на бази постигнутог друштвеног договора.
Савезно извршно веће утвр- |
дило је на јучерашњој седници и предлог договора о проглашењу дана џивилке заштите и установљењу плакете и значке цивилне заштите СФРЈ. Предлогом се предвиђа да се у циљу даље изградње и развоја система цивилне заштите СФРЈ 20. јун прогласи даном цивилне заштите. На тај дан организовале би се и изводиле масовне активности у виду вежби, такмичења и смотри јединица и штабова цивилне заштите. одржавале при редбе и додељивале награде и признања за постигнуте резултате. Савезно извршно веће прихватило је на јучерашњој седници и завршни рачун Фонда солидарности са несврстаним земљама и земљама у развоју за 1975. финансијски план овог Фонда за 1976. годину као и услове коришћења средстава овог Фонда. Исто тако, Веће је прихватило и извештај о преговорима о зајму за вишенаменски пројекат Метохија вођеним са представницима Међународне банке за обнову и развој. у
Савезно извршно веће је на јучерашњој седници прихватило и информацију о спровођењу _ здравствене заштите странаца у Југославији, као и информацију о стању и проблемима заштите од пожара и експлозије. У вези са овом дру том информацијом Савезно извршно веће је донело и више закључака. У њима се између осталог каже да је потребно да све друштвено-политичке заједнице и њихови органи, као и организације удруженог рада, друштвено-политичке организације и други субјекти друштвене самозаштите посвете посебну пажњу решавању проблема у области заштите од пожара и експлозија и у том циљу предузму одговарајуће превентивне и друге мере и 0остваре пуну сарадњу и координацију. к
Из области односа наше земље са иностранством Савезно извршно веће је прихватило анализу о резултатима и проблемима инвестиционе сарадње Југославије са земљама у развоју у 1975. и у првих шест месеци 1976. године и размотрило информацију о могућностима стручног образовања новинара из несврстаних земаља у нашој земљи.
Веће је ратификовало и више међународних споразума:
(Танјуг)
ке договарања
бодити паушалног,. неидентификованог разговора о оцена, а више се окренути себи, Кад је реч о оном што не можемо учинити сами требало би конкретно да се каже ко то може и ко би требало то да уради. Ова мисао веома је че сто понављана јуче, уз истовремене критике, да још не во димо довољно рачуна о стечењим искуствима која посто је чак и када је реч о критеријумима. Док једни лутају
у трагању за правом формом
конституисања самоуправне ин тересне заједнице, други имају искуства. Поменут је пример да сеу Војводини и Хрватској већ дуже спроводи ре форма усмереног образовања и да се та искуства не користе у другим деловима земље. У неким крајевима се У-
· дружују административне слу
жбе СИЗ. у другима се оне роје и повећавају друштвену режију — прецизирао је делегат из Словеније Јоже Тав чар.
Одлукама Десетог конгреса СКЈ било је прецизирано да се ссновно образовање конституише по територијалном, а усмерено по гранском прин ципу, а сада се одступа од тота Да ли тако живот тражи, или је то кршење ових одлука. вико још није анализирао — рекго је Александар Ђикић из Лесковца.
У расправи о тешкоћама раз
мене рада, која је веома сл). жена, где има и теоретских у практичних проблема реце нису препоручљиви,. Реченб је да после доношења Закона . удруженом раду у републу. вама и покрајинама треба ;5. | менити и допунити прописе ( школству. образовању, здрав. ству и слично, јер је то ДУ ховој надлежности. Али
је разлог за одуговлачење трансформисања _ самоуправ.
вих интересних заједница, Донети су средњорочни џи ју горочни планови, а тиме и да. ља оријентација у низу ситу, ција. То је довољна основа за уговарање услуга. Међ мало више _ сарадње између свих заинтересованих у при. вреди и непривреди користи. ло би свима, Да у том погле-
"ду није све учињено и у Сињ.
дикату показао је јучерашњу састанак, на коме се говорило о значају сарадње Дика. та друштвених делатности са осталим синдикатима (индустрије, рударства, грађевинарс ва и другим) с којим се размењује рад. Али представнука свих синдиката није било, На такву сарадњу не упућују ни доста уопштена документа, Веома су ретки састанци два струковна синдиката, иако се | за тим одавно осећа потреба, На то је уосталом, већ указао и сам представник Већа (00Ј Мика Шпиљак.
Ст, РАЈКОВИЋ
РЕПУБЛИЧКИ ОДБОР СИНДИКАТА РАДНИКА УСЛУЖНЕ ДЕЛАТНОСТИ СРБИЈЕ
Стартни основ стимулише нерад
У многим организацијама услужних делатности не постоје мерила ш критеријуми рада. _
Велики број организација удруженог рада услужних де латности у Србији нема изграђен систем награђивања према раду. Лични дохоци се исплаћују само према стартним основама одређеним за по једина радна места, нема стимулације за бољи рад и веома је присутна уравниловка. Награђивање се код многих своди на уважавање аналитичке процене радних места, али се не води рачуна колико је ко зарадио на тим радним местима, па тако и учествовао у стварању дохотка. Овак ви односи не стимулишу раднике да се више ангажују на раду, да увећавају доходак или штеде.
О овим проблемима разговарано је јуче у Републичком одбору синдиката радника услужних делатности Србије. Ре чено је да очигледно постоје отпори да се уведе систем награђивања према раду и да се за то пронађу прави критеријуми и мерила. Отпоре пружају они којима је и без рада загарантован лични доходак, па им се не исплати да се пракса измени.
На састанку је истакнуто да се мерила и критеријуми за награђивање сваког радника морају пронаћи. Тамо где се тврди да је то немогуће радници би требали да предложе укидање радног места. Сма тра се такође да би те критеријуме и мерила морали да траже и предлажу они. који организују посао у колективима. Истакнуто је да је сада најважније почети са мерењем рада, а касније та мерила и усавршавати.
Наглашено је да тај посао не може да обави сиздикат, Међутим, он неће бити пасиван већ ће, како је мстицано, политички деловати да се створи повољна клима за што праведније награђивање. Иначе, став је Одбора да загаран тован може бити само минимални лични доходак, а сва остала примања променљива И зависна од рада и дохотка.
Међутим, због често супротне праксе синдикат тврди да ће се свим снагама борити про“ тив загарантованих стартних
основица. . м 2
"ПРОСЛАВА У ЗАГРЕБАЧКОМ „РАДЕ КОНН Три деценије_ "успешног развоја
1
Један од највећих произвођача ељлектроопреме т атаро“ та за домаћинство у три републике запошљава 16.000 радника, цч остварује доходак од.5,4 милијарде динар“
(Загреб, 23. децембра) — Достигнућа једног од вајвећих југословетских колектива. загребачког „Раде Кончара“ за протеклих тридесет година била су тема данашње конференције за: штампу у овом пре дузећу о чему је опширно говорио председник колегијалног пословодног тела ове радне оргатизације инж, Анте Марковић.
„Раде Комчар“ израстао је из мале фабрике „Сименс“ коју је средином маја. 1946. године посетио председник Републике Тито и који је крајем те године потписао решење о оснивању предузећа „Раде Кончар“. Данас је ед том месту смештен колектив који се развио у једно од највећих специјализованих за производњу електроопреме и апарата за домаћинство у на шој земљи што има фабрике У 16 општина и три републике, који ове године остварује вредност од 5.4 милијарде динара и запошљава око 16.000
прелузећа |
радника. Организационо и 627 моуправно „Раде Кончар“ је подељев у 46 организација У" друженог рада и 20 радних заједница. у
Инж. Анте Марковић је 87" гласио да ће у „Раде Конч“ ру“ крајем 1980. године битУ запослено 25.000 радпика, зреа ност производње биће око милијарди динара, а трећине ће се извозити,
Централна прослава одрже“ ће се сутра пре подне у ДР рани „Ватрослав Лисимски где, ће на свечаној седници Радничке скупштине „Рале Кончара“ изасланик Предсе/; ника Републике, секретар Председништва ЦК СКЈ Стаге Доланц уручити представву цима колектива високо одли“ ковање друга Тита, Истовре мезо представници колекти“, уручиће председнику Репуро. ке другу Титу повељу и з6а7 ну значку „Раде Ковчара“ 1" водом 30. годишњице постоје ња ове раде организа аЦа